Download - Mai Jia - Šifra Solomon

8/10/2019 Mai Jia - ifra Solomon

1/211

BU&CW

1


2/211

BU&CW

2

Maj a

ifra Solomon


3/211

BU&CW

3

Naziv originala:

Mai Jia

Jiemi

Preveo

Sran Krsti

Copyright 2002 by Mai Jia

Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje Vulkan izdavatvo

ISBN 9788610012170


4/211

BU&CW

4

NA POETKU


5/211

BU&CW

5

1.

ovek koji je napustio Tungden na malom crnom brodiu 1873. sa namerom dastudira u inostranstvu bio je najmlai lan sedme generacije uvene porodice trgovacasolju: ungovih iz angnana. Kada je otiao, zvao se ung Cilaj, ali u vreme kada se vratioime mu je bilo Don Lili. Oslanjajui se na ono to su ljudi kasnije priali, on je bio prvi uporodici ung koji se odrekao trgovakog naslea i bavljenja trgovinom i stekaoakademsko zvanje, da ne pominjemo veliki patriotizam. Naravno, ovakav razvoj situacije

bio je neraskidivo vezan s mnotvom godina provedenih u inostranstvu. Meutim, kadaje porodica ung u poetku odabrala da ba on bude taj koji e otii na onu stranuokeana, oni to nisu uinili da bi napravili neku temeljnu promenu u putevima kojimasrea pohodi njihov klan, ne, oni su to uradili zato to su se ponadali da bi to moglo dapomogne Baki ung da poivi malo due.

Kao mlada ena, Baka ung se pokazala kao izuzetna majka, donevi na svetdevetoricu sinova i sedam kerki tokom dve decenije; a to je jo vanije, svi oni suporasli i postali odrasli ljudi. Bila su to upravo ona deca koja su postavila temeljebogatstva porodice ung, ime je njena pozicija na vrhu hijerarhije klana ungovihustanovljena za sva vremena. Zahvaljujui portvovanoj panji svoje dece i unuka, ona je

ivela mnogo due nego to bi inae poivela, ali i pored svega toga nije bila srena ena.Proganjale su je sve vrste uznemirujuih, sloenih i stranih snova koje mogu da sezamisle, tako da se esto iz snova budila viui i vritei; ak bi i usred dana umela dapati od posledica nonih mora koje su je pratile i kada snovi prou. Kada bi ovenonemore poele da je mue, njeno brojno potomstvo, a da ne pominjemo ogromno bogatstvofamilije, kao da joj je postajalo nepodnoljiv teret. Plamenovi koji su lizali tamjan umangalama esto su podrhtavali, uzdrmani silom njenih vrisaka koji su visokim tonovima parali no. Svakog jutra je nekoliko uenih ljudi iz mesta dolazilo na pozivporodice ung u njihovo zdanje da bi protumaili snove stare gospoe, ali kako je vremeprolazilo, pokazalo se da niko od njih i nije ba od neke naroite koristi.

Od svih tih ljudi koje je porodica pozivala da tumae njene snove, na Baku ung jenajdublji utisak ostavio jedan mladi momak kojeg je nedavno more izbacilo uTungdenu, a doao je odnekud s one strane okeana. Ne samo da nije pravio grekeobjanjavajui unutarnje znaenje snova stare dame, ve je ponekad izgledalo kao daposeduje i mo predvianja dogaaja tumaei znaaj pojavljivanja odreenih linosti ubudunosti. Samo su njegove mlade godine zavodile ljude da pomisle kako su njegovesposobnosti koje vode u tom smeru natprirodne - ili da upotrebimo rei Bake ung:Nikad nita dobro nije ispalo kada zaposli ljude koji jo ne umeju da obriu nisopstveno dupe. Bio je veoma dobar u objanjavanju snova ali njegova vetinaproricanja nije bila na istom nivou. Izgledalo je da, ako tog dana ustane na pogrenunogu, onda itavog dana nije sav svoj. Ako emo ba u detalje, bio je izuzetno dobar kada

je trebalo da se nosi sa snovima prvog dela noi, ali je bio potpuno nesposoban da senosi sa snovima koje je ona sanjala dok se pribliavalo svanue, a pogotovo sa snovima u


6/211

BU&CW

6

okviru snova. Po njegovom sopstvenom priznanju, nikada nije formalno studirao iuvebavao ovu vrstu tehnike proricanja, ali je uspeo da naui poneto tako to jejednostavno uvek bio uz svog dedu, paljivo ga sluao i upijao od njega. Budui da seovakvim stvarima ranije samo povrno bavio, teko da je mogao da smatra sebe nekimekspertom.

Baka ung je pomerila u stranu pokretni panel na zidu i pokazala mu srebrnepoluge koje su tu bile naslagane, molei ga da nekako dovede svog dedu u Kinu. Jediniodgovor koji je dobila bio je da je to nemogue. Postojala su dva razloga. Prvi je taj to jenjegov deda i sam bio veoma bogat ovek i odavno je izgubio interes da zarauje jo vienovca. Uz to, njegov deda je bio i veoma star i pomisao da putuje preko okeana u timgodinama nasmrt bi ga preplaila. Meutim, ovaj mladi ipak je imao i jedan veomapraktian predlog za staru gospou: zato ne bi ona poslala nekoga preko mora, da uiod njegovog dede.

Ako ve Muhamed nee do brega, onda e breg nekako morati da doe doMuhameda.

Sledei zadatak je bio da pronau odgovarajuu osobu u tom mnotvu naslednikastare gospoe, koja bi mogla da ispuni ovaj zadatak. Postojala su dva osnovnakriterijuma na osnovukojih je pravljen odabir. To je trebalo da bude neko sa neobinimoseajem rodbinske dunosti prema Baki ung, i ko bi bio spreman da trpi i pati zbognje. Preko toga, to je trebalo da bude neko veoma inteligentan i zainteresovan za uenje,neko ko bi mogao da naui komplikovane tehnike tumaenja snova i proricanja, i to unajkrae vreme, a na najviem nivou. Nakon veoma paljivog i strpljivog procesa nalikhirurkoj intervenciji, za ovaj zadatak je odabran dvadesetogodinji unuk koji se zvaoung Cilaj. Tako je ung Cilaj, naoruan pismom sa preporukama koje je napisao mladiovek s one strane okeana, i pritisnut obavezom da pronae nain kako da produi ivotsvoje oajne bake, poslat preko okeana u potrazi za znanjem. Mesec dana kasnije, tokomjedne olujne noi, dok je teretnjak na koji se ung Cilaj ukrcao s mukom krio put kroznepregledni okean, njegova baka je sanjala da je tajfun progutao brod i potopio ga,poslavi tako njenog dragog unuka da nahrani ribe. Taj san je toliko jako epao starugospou da je poela oteano da die. Trauma koju je san prouzrokovao dovela je dosranog udara; stara gospoa umrla je u snu. Zbog duine i svih tekoa njegovogputovanja preko okeana, u vreme kada je ung Cilaj stao pred svog nesuenog uitelja ikada mu je predao pismo s preporukama kojim je trebalo da se predstavi, stari ovek jenjemu zauzvrat pruio drugo pismo, u kome je pisalo da je njegova baka preminula.Informacije uvek bre putuju od ljudi. Kao to i sami znamo iz linog iskustva, najbritrka je uvek onaj koji prvi proe kroz cilj.

Starac je otrim pogledom gledao u ovog mladia koji je doao izdaleka, a tajpogled je bio tako prodoran da je mogao da ubije i pticu u letu. Izgledalo je da je iskrenozainteresovan da preuzme ovog inostranog studenta, koji mu je doao u svojim mladim,nevinim godinama. Kada je malo razmislio o svemu, a poto je Baka ung ve bila umrla,nije imalo mnogo smisla u tome da stie odreene ezoterine vetine, pa je, s dubokimuvaavanjem stareve ponude, mladi ung Cilaj reio da se ipak vrati kui. Meutim, dokje ekao da doe vreme polaska, na fakultetu je upoznao jo jednog Kineza. Ovaj ovekga je poveo na nekoliko asova, posle kojih vie nije imao elju da se vrati, zato to jeotkrio da postoji mnogo toga to bi voleo da zna i da naui. Ostao je s tim drugimKinezom - tokom dana su njih dvojica ili na asove matematike i geometrije. Uvee su

ili na koncerte sa jednim starijim studentom iz Praga. Toliko je uivao u svemu da nijeni primetio kako je vreme brzo prolo; kada je konano shvatio da je dolo vreme da se


7/211

BU&CW

7

vrati, ve je bilo proteklo itavih sedam godina. U jesen 1880, ung Cilaj se ukrcao nabrod skupa sa desetak bavi mladog vina, i poao je nazad istim onim dugakim putemkojim je i doao, ne bi li se vratio kui. U vreme kada je stigao, negde usred zime, vino jeve uveliko moglo da se pije.

Da u vezi s ovim citiramo ljude koji su iveli u Tungdenu: porodica ung se

uopte nije bila promenila tokom ovih sedam godina - klan ungovih je ostao klanungovih, trgovci solju su i dalje trgovali solju, porodica koja je cvetala, cvetala je i dalje,a novac je nastavio da pristie sa svih strana kao i pre. Jedino to je bilo drugaije bio jeovaj mladi ovek koji je otiao u inostranstvo i iveo tamo neko vreme - vie i nije bioba tako mlad, a stekao je i zaista udno ime: Lili. Don Lili. A tome bi svakako trebalododati da je stekao i neke vie nego udne i neobine navike: kao prvo, nije imao perin,nosio je nekakvu kratku jaknicu umesto dugake svilene odore, voleo je da pije vino kojeje imalo boju krvi, a govor mu je bio pun nekih rei koje su zvuale kao kretanje ptica, ijo mnogo toga. Najudnije od svega bilo je da jednostavno nije mogao da podnese mirissoli - kada bi otiao dole u luku ih da neto kupi, taj otri, tipajui miris soli napadao je i

vreao njegove nozdrve, pa ga je to esto teralo na povraanje, a nekad je, terannagonom, povraao i u. Izgledalo je posebno zastraujue i neprikladno da sin trgovcasolju ne moe da izdri miris soli; ljudi su se prema njemu ponaah kao da je bolestan odneke ozbiljne, neizleive bolesti. Kasnije je ung Cilaj objasnio svima ta mu se dogodilo -kada je bio na brodu kojim Je prelazio okean, sluajno je pao preko ograde i obreo se uvodi, a tom prilikom je progutao toliko morske vode da umalo nije od toga i umro. Svestrahote i uasi ovog dogaaja uvukli su se do same sri njegovih preivelih kostiju.Nakon toga je sve vreme dok je bio na brodu u ustima drao lie aja, inae jednostavnone bi nikako mogao da izdri putovanje.

Naravno, objanjavati ono to se dogodilo je jedno, ali naterati ljude da prihvateovu injenicu neto je sasvim drugo. Ako nije mogao da podnese miris soli, kako je onda,pod milim bogom, mislio da se ukljui u porodini posao? Pa ne moe gazda da ideuokolo i da zapoveda sa ustima punim lia aja.

Bio je to veoma ozbiljan, razdirui problem.

Na svu sreu, pre nego to je krenuo u daleke zemlje, Baka ung je zapisala da muse da sve ono srebro koje je stajalo iza pokretnog panela u njenoj sobi, kao nagrada zanjegovu porodinu odanost prema njoj. Kasnije e on veoma dobro upotrebiti taj novac,poto je njim platio sve trokove otvaranja kole u prestonici provincije, u S Gradu, kojuje nazvao Lilijeva matematika akademija.

Bila je to prethodnica uvenog N Univerziteta.


8/211

BU&CW

8

2.

N Univerzitet je postao popularan jo u vreme kada je bio Lilijeva matematikaakademija.

Prva osoba koja je proslavila akademiju bio je sam Don Lili. Uprkos svimotporima, on je sve ljude okirao upornim zahtevom da akademija treba da budeotvorena i za devojke koje bi elele da studiraju. Tokom prvih nekoliko godina njenogpostojanja, akademiju su mnogi smatrali za neku vrstu vaarske atrakcije. Svako ko bi

nekim poslom doao u glavni grad provincije, odvojio bi malo vremena da razgleda poakademiji i da uiva u spektaklu. Ponaali su se kao da prolaze kroz ulicu crvenih fenjera.Sa feudalnim navikama i pogledima na svet koje su ljudi imali u to vreme, sama injenicada su u akademiji studirale i devojke bila je dovoljna da vlasti ovu ustanovu odmahzatvore. S vremenom su ljudi ponudili mnoga objanjenja zato je akademija ipak uspelada opstane - od kojih je ono dato u zvaninoj genealogiji porodice ung verovatnonajpouzdanije. Oni su verovatno izali pred vlasti i rekli: ako mi hoemo da unitimosopstvene erke, kakve onda to veze ima sa vama? Zadrati sve u okviru porodice bila jesasvim dobra ideja. Bio je to jedini razlog i to silna ogovaranja i aputanja u vezi s ovimnisu mogla da prouzrokuju zatvaranje Lilijeve matematike akademije. Isto kao to

odrastanje dece prati mnogo zavijanja i plaa, sva ta strka oko Lilijeve matematikeakademije jednostavno je pomogla da ova postane izuzetno poznata.

Druga osoba po kojoj se Akademija prepoznavala bila je takoe lan porodiceung - dete roeno u vreme kada je stariji brat Dona Lilija (koji je tada ve imao vie odezdeset godina) uzeo konkubinu. To dete je bila erka i bila je Lilijeva bratanica. Roenaje sa velikom, okruglom glavom, ali osim toga joj nita drugo nije falilo; zapravo, bila jeto izuzetno inteligentna devojka. Jo dok je bila dete postalo je jasno da je devojicaizuzetno pametna, a posebno kada su u pitanju bili matematika i raunanje. Sa jedanaestgodina krenula je na akademiju, a kada je napunila dvanaest, poela je da uestvuje natakmienjima na kojima su uestvovali majstori raunanja na drvenoj raunaljki,abakusu. Niko nije mogao da veruje svojim oima kada bi video koliko je brzo radila naovoj raunaljki; mogla je da pomnoi dva etvorocifrena broja dok pljune. Ona vrstamatematikih problema koja je ostale terala da se dobro pomue i munu glavom da biih razreili, za nju je bila deja igra, ali je sve to na neki nain umelo i da razoara ljudekojisu joj postavljali zadatke, pa su oni naglas zamerali da vara tako to sigurno unapredzna koja e joj pitanja oni sami postaviti.

Slepi ovek koji je iveo od proricanja sudbine ljudima na osnovu oblika njihovihglava jednom joj je rekao da ona spada u retku vrstu genija, koji se pojavljuju samojednom u hiljadu godina.

Kada je napunila sedamnaest godina, krenula je na put i prela pola sveta sasvojim roakom koji je poao da upie studije na Univerzitetu Kembrid. Kada je brod

utonuo u gustu maglu to se uzdizala iznad londonskih dokova, njen roak (koji jeoboavao da izmilja kratke poeme) bio je inspirisan ovim prizorom da napie:


9/211

BU&CW

9

Uz snagu okeanskih talasa,

Stigao sam u Veliku Britaniju.

O Velika Britanijo,

O Velika Britanijo,Magle ne mogu da sakriju da si velianstvena...

Poto se probudila, jer je njen roak ovu priglupu pesmicu naglas recitovao,okrenula se mirkajui i pogledala u svoj zlatni sat. Rekla je: Putujemo trideset devetdana i sedam sati."

Odmah nakon toga, njih dvoje bacili su se na upranjavanje svoje dobro uvebaneigre pitanja i odgovora:

Trideset devet dana i sedam sati je...?"

Devet stotina i etrdeset i tri sata.Devet stotina i etrdeset i tri sata je...?

Pedeset i est hiljada, pet stotina i osamdeset minuta."

Pedeset i est hiljada, pet stotina i osamdeset minuta je...?

Tri miliona, tri stotine i devedeset i etiri hiljade i osamsto sekundi." Ovakvavrsta igre odavno je postala deo njenog ivota - ljudi su se ponaali prema njoj kaoprema ivoj raunaljki, abakusu, oekujui da ona u dahu izrauna sve to im jepotrebno. Neprestano uvebavanje ovih njenih sposobnosti dovelo je do toga da je onasamo jo bre i bolje obavljala ono to se od nje trailo. Sve je to dovelo do trenutka kadasu ljudi jednostavno poeli da je zovu Abakus. Zbog toga to joj je glava bila izuzetno

velika, mnogi su je zvali i Glava Abakusa. injenica je bila da je bolje izraunavala sve toje potrebno od bilo koga drugog. Izgledalo je i da su se sve matematike vetine, koje suse generacijama sticale u porodici ung kroz posao kojim su se bavili, sada skupila inataloile u njoj; kao da je njihovo kvantitativno iskustvo kroz nju doivelo svojukvalitativnu promenu.

Kada je stigla u Kembrid, zadrala je svesvoje ranije matematike vetine, ali sepokazalo da takoe poseduje jo jednu vetinu - dodue prilino neoekivanu - a to je biotalenat za uenje jezika. Dok su drugi ljudi morali da stisnu zube i navale na ono to iheka, ona kao da je u hodu uila jezike od svojih drugarica iz sobe, a s vremenom je utome postajala sve bra i uspenija. Svakog novog semestra bi pronala neku novucimerku, i dok bi se semestar zavrio, ve je umela da govori i novi jezik, saneverovatnom tenou i potpunim razumevanjem izreka i potapalica. Naravno, u tomnjenom metodu uenja jezika nije bilo nieg posebnog - izgledao je kao savrenouobiajen nain uenja jezika koji bi mogao da poe za rukom svakom ko bi pokuao daga primeni. Zanimljivi su rezultati koje je na ovaj nain postigla. To joj je omoguilo danaui sedam jezika u samo nekoliko godina, i to ne samo da ih je govorila, ve je mogla ida ih ita i pie. Jednoga dana je u kolskom dvoritu srela mladu tamnokosu enu ipokuala je da razgovara sa njom. Kada nisu uspele da ostvare komunikaciju, pokuala jeda upotrebi i neki od ostalih sedam jezika koje je nauila, ali ni to nije dalo rezultata.Ispalo je da je devojka upravo stigla iz Milana i da je govorila jedino italijanski. Kada jeovo otkrila, odmah ju je pozvala da joj bude cimerka. Bilo je to upravo onog semestra

kada je poela da radi na svom dizajnu uvenog Njutnovog matematikog mosta.Njutnov matematiki most je jedna od znamenitosti Univerziteta u Kembridu.


10/211

BU&CW

10

Most se sastoji od 7.177 greda, koje su sve do jedne razliite veliine. Ukupno je u mostugraeno 10.299 ravnih povrina, tako da, ukoliko biste poeleli da ih sve spojiteekserima, u najmanju ruku bi vam bilo potrebno nekih 10.299 eksera. U svakom sluaju,prema pre danju, Njutn je sve eksere bacio u reku Kem i sagradio ovaj most tako da gana mestu dri jedino gravitacija - to zapravo i ini ovo njegovo delo matematikim

udom. Tokom mnogih godina, studenti matematike na Kembridu sanjali su o tome danekako razotkriju tajnu Matematikog mosta - ili da to tanije kaemo, ono to supokuavali da naprave bila je replika Matematikog mosta na papiru. Niko u tome nijeuspeo. Nekoliko ljudi je uspelo da napravi repliku ovog mosta ali tako da im je za totrebalo vie od hiljadu eksera, a samo nekoliko je uspelo da napravi repliku mosta samanje od hiljadu eksera. Osoba koja je najvie uspela da se priblii Njutnu bio je jedanIslananin, koji je napravio dizajn to zahteva 561 ekser. uveni matematiar, profesorser Dozef Larmor (u to vreme predsednik Njutnovog matematikog drutva), tada jeobeao svakome ko bude konstruisao most upotrebivi manje eksera od Islananina, aki ako je to samo za jedan ekser manje, da e na taj nain stei titulu doktoramatematikih nauka na Univerzitetu u Kembridu. Tako je Glava Abakusa dobilauniverzitetsko zvanje doktora nauka sa Kembrida, jer je napravila model mosta kome jebilo potrebno samo 388 eksera. Posle ceremonije dodele diplome, askala je sa jednimod dekana na italijanskom, pokazujui na taj nain da je u meuvremenu usavrila jojedan jezik.

Ovo se dogodilo tokom njene pete godine boravka u Kembridu, kada je imaladvadeset i dve godine.

Sledee godine su dva brata, koja su se nadala da podignu ljudsku rasu u nebo,dola u Kembrid da je posete; njihova vizija i hrabrost impresionirah su je toliko da jeotila u Ameriku s njima. Dve godine kasnije, u Severnoj Karolini, prvi ikada napravljeniavion uspeno je poleteo sa peanih dina i podigao se u nebo. Ispod trupa ovog avionabila je srebrnim slovima napisana legenda sa imenima najvanijih ljudi koji suuestvovali U poduhvatu dizajniranja i konstrukcije ove maine. U etvrtom redu stajaloje:

Dizajner krila: ung Abakus Lili iz S Grada, Kina.

Ime ung Abakus Lili upotrebljavala je kada je bila na zapadu, ali u genealogijiklana ungovih njeno ime bilo je ung Joujing, lan osme generacije ove bogate porodice.A dva brata koja su je odvela sa Kem brida bili su pioniri leta na spravama teim odvazduha: braa Rajt.

Ako je avion brae Rajt podigao njeno ime u nebo, ona je podigla reputacijuLilijeve matematike akademije u stratosferu. Posle Sinhajske revolucije 1911, shvatilaje da je sudbina nacije na prekretnici, tako da je prekinula dugogodinje zaruke iraskinula vezu sa verenikom, da bi sevratila na alma mater i tu zauzela poziciju dekanaOdeljenja za matematiku. Do tada je Lilijeva matematika akademija ve promenila imeu N Univerzitet. U leto 1913. godine, predsednik Njutnovskog matematikog drutva,profesor ser Dozef Larmor, posetio je Kinu, nosei sa sobom model njenog dizajnaMatematikog mosta za koji je upotrebljeno 388 eksera, a koji je potom konstruisan naterenima Univerziteta. Ovaj dogaaj je samo jo vie proneo slavu N Univerziteta; moglobi se zato rei da je profesor ser Dozef Larmor postao trea osoba koja je proslavila iuzdigla ovo mesto.

U oktobru 1943, tokom japanskog bombardovanja, ovo mesto bilo je sravnjeno sa

zemljom i potpuno je izgorelo. Izuzetni poklon koji je profesor ser Dozef Larmor doneo- model 1:250 Njutnovog matematikog mosta - takoe je progutala vatra. Ali tada je


11/211

BU&CW

11

ena koja je osmislila most bila mrtva ve itavih dvadeset i devet godina. Preminula jegodinu dana nakon to je Larmor posetio N Univerzitet, pre nego to je napunilaetrdeset godina.


12/211

BU&CW

12

3.

ung Joujing, poznata i kao ung Abakus Lili ili Glava Abakusa, umrla je prilikomporoaja.

To se dogodilo toliko davno da su odavno preminuli i svi oni koji su prisustvovaliporoaju i mogli da posvedoe o njenim mukama, ali jepria o njenoj uasnoj agoniji ipatnji prenoena generacijama, s jednog kolena na drugo, kao pripovest o svim uasimajedne bitke za ivot. Poto je bila ispriana i prepriana hiljadu puta, itava pria postala

je rafinisana i u nekoj meri klasina u svojim detaljima, sve dok oni nisu postali netopoput dogaaja u jednoj velikoj sagi. Kao to moete da zamislite, njene muke i patnjetokom poroaja bile su uasne - po svemu sudei njeni krici i uzdasi uli su se tokom dvadana i dve noi, koliko je poroaj trajao, dok je miris krvi prvo ispunio njenu sobu ubolnici, potom bolnike hodnike, sve dok nije pronaao put da stigne i do glavne ulice.Doktor je pokuavao da joj pomogne najnaprednijim tehnikama toga vremena, inajglupljim moguim metodima poroaja, pokuavajui da porodi bebu na svaki moguinain, ali detetova glava se nikako nije pojavljivala iz materice. U poetku je hodnikispred bolnike sobe u kojoj se poraala bio pun lanova porodice ung - i lanova klanaLin, iz koga je poticao otac - i svi su ekali da se dete rodi, ali kako je vreme prolazilo,

postepeno su odlazili jedno po jedno, sve dok nije ostalo samo nekoliko najodanijihslukinja. ak i oni najvri bili su zgroeni duinom i tekoama poroaja; postalo jejasno da ak ni ona radost zbog raanja novog ivota nee moi da se nosi sa uasomsmrti detetove majke. Ponekad je njena smrt izgledala neizbeno, da bi se potom uinilokao da ima anse da se izvue i da preivi, dok je vreme, ipak, neumoljivo mariraloprema surovom i neminovnom ishodu.

Stari gospodin Lili bio je poslednji koji je stigao u hodnik, ali je takoe bio iposlednji koji ga je napustio. Pre nego to je otiao, rekao je: Ovo dete e biti ili genije ihavo.

Postoji ansa od nekih osamdeset do devedeset procenata da se ovo dete nee ni

roditi, odgovorio mu je doktor.Rodie bebu."

Ne, nee."

Vi ne shvatate da je ona zaista jedna izuzetna ena."

Ali ja veoma dobro poznajem ene, i ako ona bude rodila ovu bebu, to e bitiudo."

Ona i jeste od onihbia kojima se dogaaju uda."

Stari Lili hteo je da ode odmah poto je rekao ono to je imao da kae.

Lekar ga je spreio da ode. Ovo je bolnica i vi morate da sasluate ono to houda vam kaem. ta hoete da uradim ako ona zaista ne moe da rodi ovo dete?"

Stari Lili je na trenutak zautao.


13/211

BU&CW

13

Lekar je istrajavao: elite li da spasem majku ili dete?"

Stari Lili je bez ijednog trenutka oklevanja rekao: Naravno da ete spasti majku."

Naravno, u svetlu svemonog predodreenja i sudbine koji suimali svoje zamisli,kako bi neko mogao da shvati ozbiljno rei starog gospodina Lilija? Negde pred jutro jeena koja se poraala potpuno izgubila snagu posle jo jedne itave noi ispunjeneborbom, tako da je od umora i iscrpljenosti pala u nesvest. Doktor ju je povratio uzpomo ledene vode, dajui joj i injekciju sa dvostrukom dozom stimulansa da bi jepripremio za konani pokuaj. Veoma jednostavno joj je objasnio: ako ovaj poslednjipokuaj ne uspe, morae da rtvuju dete da bi majci spasli ivot. Stvari nisu ba ile poplanu; majci su tokom poslednjeg pokuaja da se porodi otkazali pojedini vitalni organi.Na kraju je bebi spasen ivot, carskim rezom koji je obavljen po vanrednoj proceduri.

Beba je roena po cenu ivota sopstvene majke, za koju ste mogli da vidite kolikoje patila tokom svega onoga to se dogaalo. Nakon to je beba konano roena, svi subili okirani kada su videli kolika joj je glava. Uporeujui je sa glavom sina, glavapreminule majka nije bila nita! Imati prvu bebu s tako ogromnom glavom, da ne

pominjemo da je ena u to vreme imala gotovo etrdeset godina, bila je poprilinagarancija da e poroaj ubiti ovu jadnu enu. Ponekad se ini da su dela sudbine zaistamisteriozna: ena koja je uspela da poalje u nebo nekoliko tona metala zavrila je nakraju kao rtva jedne od ala majke prirode.

Posle roenja deteta, porodica Lin je pokuavala da mu naene sve vrste imena -nadimke, imena sa stilom, formalna imena i ta sve ne - ali su ubrzo otkrili da je sve tosamo besmislen napor - njegova velika glava i uasna pria o nainu na koji je stupio naovaj svet osigurali su da ga svi zovu Glavoubica.

,,Glavoubica!

,,Glavoubica!

Bilo je to ime od koga se nikada nisu umorili.

Glavoubica!"

Glavoubica!"

Teko je u to poverovati, ali sasvim je izvesno da su s vremenom svi poeli da gazovu jednostavno Ubica, a on je i zasluio ovo ime, poto je uradio neke zaista groznestvari. Porodica Lin bila je jedna od najbogatijih porodica u glavnom gradu provincije, aradnje koje su posedovali ispunjavale su obe strane du dva kilometra jednog odnajveih bulevara u prestonici provincije. Meutim, kada je Ubica porastao, njihovaogromna imovina poela je naglo da se topi, poto su morali da plaaju njegovekockarske dugove ili da ga izvlae iz drugih vrsta nevolja. Da nije bilo jedne kurve kojaga je nasmrt izbola noem, porodica Lin bi na kraju verovatno izgubila i svoju kuu sasvime to je bilo u njoj. Pria se da je Ubica poeo da se bavi kriminalom jo sa dvanaestgodina, a kada je umro, imao je svega dvadeset i dve. Tokom te decenije uestvovao je ujo desetak ubistava, a zaveo je i ostavio bezbroj ena. U isto vreme, prokockao je itavuplaninu para i vrednost svih radnji u dugakoj ulici. Ljudima je bilo neverovatno da jejedna tako izuzetna ena, genijalka koja se raa jednom u hiljadu godina, mogla na svetda donese tako izopaenog sina.

Porodica Lin je odahnula kada je Ubica umro; no onda se pojavila napast u oblijunepoznate, misteriozne ene. Dola je iz krajeva izvan provincije i zahtevala je da vidiprvog oveka porodice Lin. Kada su je primili, niice je pala na zemlju i poela da plae.

Pokazujui svoj, tada ve prilino narasli stomak, kroz pla je ponavljala: Ovo je detemladog gospodina Lina! Porodica je znala da biste mogli da popunite palube pet-est


14/211

BU&CW

14

brodova kada biste hteli da uputite nekud preko mora sve ene koje je Ubica zaveo; alido tog trenutka nijedna od njih nije dola u njihovu kuu, tvrdei da je trudna. Ono to jebilo jo udnije, ena nije dolazila iz njihove provincije, tako da su samo bili dodatnosumnjiaviji prema njoj, a ljutnja i bes u njima su rasli. Bukvalno su je iutirali napoljekroz vrata. ena je pomislila da e udarci barem prouzrokovati pobaaj, to je nije

mnogo brinulo. Meutim, i pored silnih modrica i bola koji je oseala, beba je ostala unjoj. Onda je sama skupila ake u pesnice i udarila se po stomaku nekoliko puta, ali ni tonije dalo naroitog efekta. Bila je toliko nesrena da je sela nasred puta i poela da vritiod muke. Na kraju se oko nje okupilo mnotvo radoznalih, od kojih je jednom ovekubilo ao pa ju je posavetovao da ode do N Univerziteta i tamo isproba svoju sreu. Poredsvega, i oni su na neki nain bili Ubi ina porodica. ena se nekako odvukla doUniverziteta, da bi klekla ispred starog Dona Lilija. Stari gospodin Lili bio je veomapoten ovek visokih principa i strano ga je pogaalo to to se drugi ljudi ponekad takoloe ponaaju. Bio je veoma saoseajan prema svakome ko je trpeo nepravdu, tako da jeprimio mladu enu k sebi. Sledeeg dana je naredio svom sinu, ungu Sjaolaju, koga suinae svi zvali Mladi Lili - da je odvede na njihovo imanje u Tungdenu.

Imanje s kuama ungovih u Tungdenu prostiralo se na pola sela. Krovovirazliitih kua bili su podignuti tako blizu jedan drugome da su liili na riblju krljut,mada se jasno primeivalo da su poeli da stare. Na obojenim stubovima i zidovima kuaboja je poela da se ljuspa i da otpada, to je jasno davalo do znanja da su se vremenapromenila. Nakon to je Stari Lili smestio svoju akademiju u sedite provincije, mnogilanovi porodice ung poli su za njim da bi studirali na njegovoj akademiji, to je uticaloda ovo imanje polako iza sebe ostavi dane svoje najvee slave. Jedan od razloga ovogpostepenog ali sigurnog propadanja bio je i taj to je malo preostalih mladih ljudi bilozainteresovano da nastavi s porodinim poslom. Osim toga, ni perspektive ovog poslanisu bile ba sjajne - nakon to je vlada uvela dravni monopol na so, porodici ung je

bio ukinut glavni izvor prihoda. ivotni stav mnogih lanova porodice ung koji sustudirali kod Starog Lilija bio je oblikovan dubokim uticajem svih ovih dogaaja: bih suzainteresovani za naunu metodu i razotkrivanje istine; nisu vie svi hteli samo dazarauju novac i da uivaju u luksuzu. Tako izolovani u svojoj kuli od slonovae, kao danisu ni najmanje osetili propast porodinog posla i znaajno smanjivanje sopstvenogbogatstva. Tokom jedne dekade porodica ung je izgubila gotovo sve to je posedovala,mada nisu voleli otvoreno da govore o tome kako se sve to i dogodilo. Zapravo, svi sumogli da vide uzrok ovakvog razvoja dogaaja kako visi iznad glavnog ulaza naprostrano imanje. Bila je to tabla na kojoj su zlatnom bojom bile ugravirane rei:Pristalice Severne ekspedicije", vojne akcije koja je dovela do ponovnog ujedinjenja

Kine. Iza ovoga je bila i odreena pria. Navodno, kada je Nacionalna revolucionarnaarmija stigla do S Grada, Stari Lili je video kako svi njegovi studenti na ulicama skupljajusredstva za ovu kampanju, i bio je toliko ganut da je iste noi otiao u Tungden daproda dokove i pola radnji koje supredstavljale poslovno carstvo porodice ung, a kojeje ova stvarala generacijama. Upotrebio je novac da bi kupio itav brod pun municije zaSevernu ekspediciju, zbog ega je bio nagraen pomenutom tablom. Zbog svega ovoga,porodicu ung su svi smatrali velikim patriotama. Na nesreu, nedugo potom je uvenigeneral, koji je dao da se tabla napravi i ispie posebnom kahgrahjom, postao traenikriminalac i sada je beao od iste vlade za koju se borio, to je znaajno uticalo na svunjegovu zaostavtinu. Zato je neto kasnije vlada napravila istu takvu tablu sa istimreima i identinom pozlatom, s tim to je kali grafija bila potpuno drugaija. Od

porodice ung su zatraili odobrenje da staru tablu zamene novom, ali je Stari Lilijednostavno odbio. Od tog trenutka pa nadalje, izgledalo je da je familija ung upala u


15/211

BU&CW

15

beskrajne probleme s vladom, tako da je njihov posao poeo da trpi i da propada. StariLili se nije obazirao na to to posao trpi, ve je uporno insistirao na tome da tabla ostane.Iao je toliko daleko da je govorio kako tu tablu mogu da skinu samo ako preu prekonjega mrtvog.

Porodica ung je morala da prihvati da stalno postaju sve siromaniji.

Imanje ungovih, nekada ispunjeno ivotnom vrevom dok su gospodari i njihovesluge ili svojim poslovima, sada je bilo prilino pusto i tiho. Kada biste i videli nekeljude, brzo biste shvatili da su mnogi od njih stari i da je mnogo vie ena negomukaraca, mnogo vie slugu nego gospodara. Mesto je oigledno propadalo, kako su sestvari kretale od loeg ka gorem. Budui da je tu ivelo sve manje ljudi, posebno mladih,ivahnih ljudi, kue su izgledale ak i vee nego to jesu, i mnogo, mnogo tie. Ptice supravile gnezda u granama, paukovi su pleli svoje mree ispred ulaznih vrata, staze meukuama su se gubile u travi i nestajale negde u mraku, domae ptice ljubimice odletale suodatle i gubile se negde na nebu, vetaka planina je postala prava, cvetna bata jepostala divlja livada, a zadnji deo dvorita se pretvorio u ubrite. Ako ste nekada za ovo

mesto mogli da kaete da je bilo kao divna, elegantna i svetlim bojama obojena slika,sada ste mogli rei da se samo naziru skice nekadanje slike, iako tu i tamo izbijaoriginalan pigment s platna, to sve skupa zamuuje istou nekadanjeg zavrenog ipunog dela. Ali ako biste eleli negde da sakrijete anonimnu i misterioznu enu prilinosumnjive prolosti, teko da ste mogli da naete bolje mesto za to.

Mladi Lili je zaista dobro napregnuo mozak da bi smislio kako da na teragospodina i gospou Lili da prihvate enu. Svi lanovi sedme generacije klana ungovihodavno su umrli, sa izuzetkom Starog Lilija, koji je iveo daleko, u glavnom graduprovincije. Tako su gospodin i gospoa ung nesumnjivo bili voe klana ungovih uTungdenu. Gospodin ung jeve dobrano zaao u godine i imao je jedan srani napadkoji ga je ostavio bez mnogih funkcija, te je bio prinuen da provodi vreme u krevetu.Bio je redukovan na status senke; sva vlast je odavno bila prela u ruke gospoe ung.Ako je Ubica zaista napravio dete ovoj eni, onda su nesumnjivo gospodin i gospoaung bili detetovi ujak i ujna, ali nije izgledalo da im se ta injenica imalo dopadala.Prisetivi se da je gospoa ung odani budista, Mladi Lili je shvatio da je plan zapoeo damu se vrti u glavi. Odveo je enu pravo u odaje za molitvu gospoe ung i tamo je,okupan mirisima zapaljenih tapia i uz blago tapkanje po drvenoj ribi koja je stajalaispred nje, Mladi Lili sa gospoom ung zapoeo unapred pripremljeni razgovor.Gospoa ung je pitala: A ko je ona?

,,ena.

ta god si hteo, bilo bi bolje da mi to kae to pre jer hou da nastavim saizgovaranjem svojih sutri.

Ona je u drugom stanju."

Ja nisam lekar, ta hoe da uradim u vezi s tim?"

Ona je odani budista i odrasla je u budistikom domu za naputenu decu. Nijeudata ah je prole godine otila na planinu Putuo da se pomoli tamonjoj statui Bude.Kada se vratila, otkrila je da je ostala u drugom stanju. Da li joj veruje?"

Da li je zaista bitno da li joj verujem ili ne?"

Ako joj veruje, onda e je primiti u kuu?"

A ta e se dogoditi ako joj ne verujem?"

Ako joj ne veruje, izbaciu je na ulicu."


16/211

BU&CW

16

Gospoa ung je provela besanu no, a Buda joj nije nimalo pomogao da se odluita da uradi. Bilo kako bilo, u podne, kada se Mladi Lili pretvarao da se sprema da izbacimladu enu iz kue, iznenada je odluila. Rekla je: Moe da ostane. Amitaba Buda, nekaje blagosloveno njegovo sveto ime."


17/211

BU&CW

17

SKIDANJE TERETA


18/211

BU&CW

18

1.

Tokom dve godine, svaki praznik i odmor provodio sam na eleznicama juneKine, putujui po zemlji da bih intervjuisao pedeset i jednog sredovenog ili ak i starijegsvedoka ovih dogaaja; i tek sam nakon skupljanja i uporeivanja hiljada stranabeleaka shvatio da sam u stanju da sednem i da napiem ovu knjigu. Iz iskustvasteenog tokom putovanja po ovom regionu, shvatio sam zato je jug drugaiji. Po momsopstvenom uverenju, po dolasku na jug, oseao sam se kao da svaka moja pora iskri,

puna ivota - da diem nekako dublje, uivam u svakom minutu, da mi koa postajeglatkija i da ak i moja kosa postaje sjajnija i crnja. Onda nije teko shvatiti zato samodluio da piem knjigu na jugu - ali je teko shvatiti zato se mojom selidbom na jugpromenio i stil kojim piem. Jasno mogu da osetim kako mi je meki vazduh juga doneohrabrost i strpljenje tokom pisanja - to mi je u normalnim uslovima inae izuzetnoteko; u isto vreme, moja pria je krenula putevima novih digresija, ba kao to i junodrvo buja i raste. Glavni junak moje prie se i dalje nije pojavio na sceni, mada e i onuskoro pristii. Na neki nain, moe se rei da je on ve sada ovde, samo to ga jo nismovideli; na isti nain kao to se biljka razvija iz semena, prvi potezi ispod vlane zemlje sunevidljivi.

Dvadeset tri godine ranije, briljantna ung Joujing prola je kroz uasne muke dabi podarila ivot Ubici; i svaki bi se ovek ponadao da se neto takvo nee ponovodogoditi. Meutim, nekoliko meseci poto je misteriozna ena dola da ivi s ungovima,istorija se ponovila. Zbog toga to je bila dvostruko mlaa, krici misteriozne ene imahsu dvostruku snagu, kao no koji se prislanja uz brusilicu. Njeni uzvici su plovili tamnimodajama kua na imanju ungovih, i od njih su vatre u lampama poigravale i gasile se,zbog ega se ledila krv u ilama ak i obogaljenom i zastraenom gospodinu ungu. Prvoje dola jedna babica i otila, a onda druga, ponekad su uspevali da promene aravispod ene koja se poraa, ali je svaki arav izlazio s tekim mirisom krvi, koji jeprianjao uz njeno telo i raznosio se svuda uokolo, kao da se nalazila u mesari. Krv jepadala sa kreveta na pod, samo da bi se irila po podu i stigla do praga. Kada bi pronala

svoj put, nastavljala bi da curi du pukotina izmeu tamnog kamenja koje je bilopostavljeno na stazu, sve dok ne bi stigla do korenja nekoliko starih ljiva to su raslemeu blatom i korovom. Svi su mislili da je pocrnelo drvee ljiva u zaputenoj batimrtvo, ali te zime ono je iznenada procvetalo - ljudi kau da je to zato to je bilonatopljeno ljudskom krvlju. Ali tada, kada su pupoljci ljivinog drveta procvetali ujanuaru, misteriozna ena je bila ve odavno mrtva i njena dua je odlebdela i postalagladan duh koji luta pustim visovima dalekih brda.

Oni koji su u to vreme bih tamo govorili su da je pravo udo to je misterioznaena uspela da rodi dete; neki od njih su govorili da bi preivljavanje majke uz roenjedeteta bilo samo jo vee udo, koje bi se nadovezalo na ono prvo. Meutim, udo se nije

dogodilo - dete je roeno, ali je ena suvie iskrvarila i umrla je. Nije lako da se dva udadogode jedno za drugim. Mada to nije bio pravi problem - pravi problem je nastao kada


19/211

BU&CW

19

je babica oprala dete od krvi i sluzi - svi su bili okirani kada su otkrili da je deak biopljunuti Ubica: gust tepih tamne kose, ogromna glava, ista graa tela sve do dole, domongolske take iznad deje guze. Njih dvojica bili su isti. Nevina, laka prevara MladogLilija sada je bila razotkrivena kao gadan trik; misteriozna beba roena nakon majinoghodoaa dok trepne se pretvorila u nelegitimno derite ubijenog nasilnika, proisteklo

iz jedne od njegovih muiteljskih veza sa enama. Da gospoa ung nije u detetu videlaslinosti sa njegovom odavno pokojnom bakom, sveticom gospoicom Lili, ak bi ga iona ostavila negde napolju u nenastanjenoj divljini. U sutini, kada se postavilo pitanjeda li i kako da se ree deteta, ivot mu je spasla veza sa njegovom bakom i omoguila muda poraste na imanju ungovih.

Beba je preivela, ah to ni u kom sluaju nije bio razlog da ungovi budu ponosni- nisu ga ak priznavali ni za lana porodice. Dugo ga je svako ko bi ga pomenuo zvaoSmrt koja hoda. Jednoga dana je gospodin Auslender prolazio pored ulaznih vrata jednogstarog para slugu koji su bili zadueni da vode rauna o detetu i oni su ga ljubaznopozvali da ue, raunajui da bi mogao da izabere detetu neko pristojno ime. Oboje su

bili prilino stari i smatrali su da je izuzetno neprikladno tako govoriti o detetu, koje jejo beba, kao da je dolo na svet samo da bi ih ubilo. Ve neko vreme su razmiljali otome da detetu promene ime. U poetku su sami pokuavali da ga smisle - nekakvo imeza bebe kakvo su nosila i ostala deca u selu - ali nikako nisu uspeli da nau neto to bimu pristajalo; pokuavali su ali ih niko drugi nije podravao. Sluajui kako ga komijesve vreme zovu Smrt koja hoda, drhtali su od straha i esto su imali none more. Zato su,u nedostatku bolje ideje, bili prisiljeni da pozovu gospodina Auslendera da smisli neto,nato to bi svima odgovaralo i to bi svi prihvatili.

Gospodin Auslender je bio onaj stranac koji je godinama unazad bio pozivan ukuu ungovih da tumai snove Bake ung. Baka ung ga je oboavala, ali on ba i nijebio miljenik sudbine i nije svakome gledao u olju kako je ovome volja. U jednomtrenutku je na dokovima tumaio snove nekog trgovca kafom iz druge provincije: totumaenje ga je kotalo stravinih batina. Polomljene su mu obe ruke i noge, ali to nijebila ni polovina onoga to ga je zadesilo: tokom tue, izvadili su mu jedno od dva plavaoka koja su ga krasila. Nekako je dopuzao do poseda ungovih, koji su ga primili unutra,uinivi tako dobro delo jer je svojevremeno on pomogao Baki ung da sklopi oi u miru.Od trenutka kada je uao u njihovo domainstvo, nikada vie iz njega nije izaao. Nakraju je ak pronaao i posao koji mu je odgovarao u potpunosti - kao to je i dolikovalouglednoj i bogatoj porodici kakva je bila porodica ung, oni su odluili da kompletirajusvoje genealoko stablo. Kako su godine prolazile, upoznao je odreene grane porodicebolje od bilo koga drugog. Znao je dobro istoriju itavog klana, sve mukarce i ene, sve

glavne grane i nelegitimne izdanke, koji su u jednom trenutku procvetali da bi se potom iugasili; znao je i ko je kuda otiao i ko je ta uradio: sve je bilo paljivo sloeno unjegovim belekama. Zato, kada je ova beba bila u pitanju, sigurno bi gotovo svi ljudibludeli u mraku, ali gospodin Auslender je znao tano iz koje je grane porodice malianpotekao i kakvi su sve skandali okruivali njegovo roenje. A to je sve bilo zbog toga toje tano znao ko je dete bilo, pa je odabir pravog imena za njega bio maji kaalj.

Gospodin Auslender je razmislio malo o itavom problemu i shvatio je da se pr eodabira pravog, pristojnog imena za dete treba pozabaviti odgovarajuim prezimenom.Kako se ova beba preivala? Naravno, po svim pravilima je trebalo da se preziva Lin, alidodeliti tako olako detetu to prezime u tom trenutku nije bilo dobro ni za koga. Mogao jeda uzme i prezime ung, ali bi bilo izuzetno neobino da neko uzme prezime svoje babepo majinoj liniji - to jednostavno nikako nije delovalo prikladno. Naravno, potpuno bibilo u redu da je dete ponelo prezime svoje majke, ali kako se misteriozna ena


20/211


21/211

BU&CW

21

smesta ne prestane s tim, odveu te i ostaviti u Krukinoj bati!" Gospodin Auslenderje iskoristio strah koji su ljudi imali od tog mesta da bi na njemu mogao da ivi mirno ibez mnogo uplitanja sa strane. Svake godine, kada je cvetalo drvee kruke, gospodinAuslender bi pogledao magliaste oblake pupoljaka i pomirisao njihov jako sladak miris,sa oseajem da je to mesto bilo upravo ono to je traio svih tih godina. Kada bi cvetovi

kruke pootpadali, skupljao bi latice i suio ih na suncu, pre nego to bi ih uneo u kuukako bi mogao da uiva u mirisu pupoljaka tokom itavegodine - to je bila neka vrstavenog prolea. Kada se nije oseao dobro, od suenih cvetova je pravio aj. Shvatio je damu ovaj aj izuzetno prija stomaku; od njega se oseao mnogo bolje.

Nakon to je doao prvi put, Pae je dolazio svaki dan. Nita nije govorio, aliobino bi stao ispod drveta kruke i gledao gospodina Auslendera u tiini, bojaljivo, kaopreplaeno lane. Budui da je dugo stajao u svojoj drvenoj ogradici, i to od kada je bioveoma mali, ranije je prohodao od mnoge druge dece. S druge strane, dosta je kasniokada je u pitanju bilo uenje govora. Nakon to je napunio dve godine,' u vreme kada suostala deca uveliko sastavljala itave reenice, on je proizvodio samo jedan zvuk - a...

a. Ovo je zbunjivalo ljude i mnogi su se pitah da U je moda mutav. Meutim, kada jegospodin Auslender jednog dana prilegao po podne posle ruka na lealjku od ratana,iznenada je uo kako ga neko doziva nesigurnim glasom.

Tat... ice!

Tat... ice!

Tat... ice!

Gospodin Auslender je shvatio da neko pokuava da ga nazove tata. Otvorio jeoi i video da Pae stoji pored njega, i vue ga svojim malim ruicama, oiju punih suza.Bilo je to prvi put da je Pae glasno nazvao nekoga, a mislio je da je gospodin Auslendernjegov otac. Poto mu se uinilo da mu je otac mrtav, poeo je da vie, a kada se

zaplakao, vratio je oca u ivot. Tog istog dana, gospodin iz inostranstva uzeo je Pae idoveo ga u Krukinu batu da ivi s njim. Nekoliko dana kasnije, osam desetogodinjigospodin Auslender popeo se na krukino drvo da na njega okai ljuljaku, to je bionjegov poklon malom Paetu povodom njegovog treeg roendana.

Pae je odrastao okruen cvetovima kruke.

Osam godina kasnije, kada su cvetovi kruke poeli svoj godinji ples na drveu,gospodin Auslender je pogledao vrtloge latica kako se penju prema nebu. etajui se pobati klimavim koracima, paljivo je odmeravao svaku re koju je nameravao daupotrebi. Svako vee bi onda paljivo zapisivao reenice koje je uspeo da sastavi tokomdana. Tokom nekoliko dana sastavio je pismo koje je poslao Mladom Liliju - sinu Starog

Lilija - u glavni grad provincije. Pismo je prelealo dobrih godinu dana u njegovomormariu, a kada je starac shvatio da mu nije ostalo jo mnogo od ivota, ponovo ga jeizvadio i rekao Paetu da ga odnese na potu. S obzirom na to da je rat bio u punom jeku,Mladi Lili nije imao stalno prebivalite i esto je putovao po okolini, tako da je pismostiglo do njega tek nakon nekoliko meseci.

U pismu je stajalo:

Za: prorektora Univerziteta

Dragi gospodine,

Ne znam da li e ovo pismo koje vam upuujem biti poslednja greka koju sam


22/211

BU&CW

22

ikada napravio. Zbog toga to moda inim greku i zato to elim da jo malo vremenaprovedem sa Paetom, neu ovo pismo odmah odneti u potu. Kada pismo bude stiglo dovas, vero vatno vie neu biti iv; a u tom sluaju - ak da ovo i jeste greka - vie neumnogo brinuti zbog toga. Mogu da upotrebim posebne moi koje pripadaju onima kojiumiru i da odbijem da nosim svaki dodatni teret koji bi ivot eleo da mi natovari. Ovog

tereta je, ako tako mogu da kaem, bilo sasvim dovoljno i bio je izuzetno teak. Meutim, jatakoe nameravam da upotrebim i svevidee oi kojima navodno umirui raspolau da bihproverio koliko ozbiljno vi uzimate sve ono to sam ja ovde naveo i ta predlaete dauinite u vezi s tim. Na mnogo naina bi se moglo rei da je ovo moja poslednja volja itestament. Dugo ivim na ovoj napornoj i opasnoj planeti gotovo itav jedan vek. I znamkako se dobro i lepo ponaate prema mrtvima u ovoj zemlji, da ne pominjem sada kako seloe ponaate prema ivima. Prvo je u potpunosti za svaku pohvalu; ovo drugo nije. To jerazlog zbog koga sam siguran da neete odbiti da usliite moju poslednju molbu.

Jedino zbog ega alim je Pae. Dugi niz godina ja sam njegov uvar, faute demieux, ali sada ujem kako zvona zvone i pozivaju me i shvatam da mi je preostalo jo

samo nekoliko dana. Dolo je vreme da neko drugi vodi rauna o njemu. Molim vas da vidalje preuzmete mesto njegovoguvara. Postoje tri razloga zbog kojih ste vi savren izbor:

1.Zahvaljujui vaoj hrabrosti i velikodunosti -vas i vaeg oca (Starog Lilija) -ovajdeak je uopte i roen.

2. Priznali vi to ili ne, on je lan porodice ung i njegova baka je osoba koju je vaotac voleo i potovao vie od bilo koga drugog na svetu.

3.Ovo dete je veoma pametno. Poslednjih nekoliko godina on je moja novootkrivenazemlja. Svakog dana sam zaista duboko iznenaen i impresioniran njegovom izuzetnominteligencijom. Ne dajte da vas zavede njegova ponekad mizantropska i hladna linost;

verujem da je pametan bar onoliko koliko je bila pametna i njegova baka, da ne pominjeminjenicu da su nalik jedno drugom kao jaje jajetu. Ona je bila izuzetno pametna i mudra,neverovatno kreativna; jedna zadivljujue snana linost. Arhimed je govorio: Dajte mivrsto mesto na koje mogu da stanem i ja u pomeriti svet. Verujem da je on upravoovakva vrsta linosti. U svakom sluaju, sada ste mu vi potrebni, zato to jo nema nidvanaest godina.

Verujte u ono to vam govorim i odvedite ovo dete odavde. Podignite ga u svomdomu zato to ste mu potrebni, zato to mu je potrebna vaa ljubav, i potrebno mu jeobrazovanje. Moda je vie od biloega drugog potrebno da mu date ime.

Molim vas!Molim vas!

Ovo je prvi i poslednji put da sam ikada ikoga molio za neto.

Umirui R. D.

Tungden, 8. jun 1944.


23/211

BU&CW

23

2.

Godina 1944. najgora je godina koju su prestonica provincije, S Grad i NUniverzitet u njegovom sreditu ikada iskusili. Prvo su bili izloeni iskustvu grada naliniji fronta; onda su bili pod izmom marionetske vlade iz Naninga. Sve je to doneloogromne promene, ne samo u izgledu grada ve i u srcima ljudi koji su ga naseljavali.Kada je Mladi Lili primio Auslenderovo pismo, najgore bitke su ve bile prole, ali haoskoji je nastao pod rukom privremene vlade dostigao je taku s koje nema povratka. U to

vreme je stari Lili bio mrtav ve nekoliko godina, a pozicija Mladog Lilija na NUniverzitetu bila je prilino pogoena naglim topljenjem oevog bogatstva, da nepominjemo tu jo i krut stav marionetske vlade prema njemu. Meutim, marionetskavlada je u poetku imala visoko miljenje o Mladom Liliju. Pre svega, on je bio poznat, toznai da im je bio od koristi, na nain na koji ne bi mogao da im koristi neki obianovek; drugo, porodica ung je pretrpela mnogo toga pod prethodnom vladom, te su senadali da e biti podloan njihovom uticaju. Tako su, kada je oformljena marionetskavlada, velikoduno ponudili Mladom Liliju (u tom asu samo jednom od prorektoraUniverziteta) mesto rektora, zakljuujui da je to dovoljno da ga kupe. Nisu oekivali dae on dopis o unapreenju pocepati pred svima i da e snanim glasom izjaviti: Miungovi bismo radije umrli nego izdali svoju domovinu!"

Kao to moete i da zamislite, odgovor Mladog Lilija bio je veoma popularanmeu ljudima, ah mu je isto tako zagarantovao da nee nai posla na nekoj javnojfunkciji. On je inae ve razmiljao o tome da nekako izbegne ogavne potezemarionetske vlade (i pratee estoke sukobe na Univerzitetu povodom toga) tako to ese na neko vreme povui u Tungden, a pismo gospodina Auslendera bez sumnje je samoubrzalo njegov odlazak. Razmiljajui i dalje o pismu, siao je sa parobroda kojim jestigao. Ve na prvi pogled prepoznao je vozaa s imanja ungovih u gomili koja seskupila drhtei na vetru i kii. Voza ga je utivo pitao da li je dobro putovao. Umestoodgovora, naglo je upitao: Kako je gospodin Auslender?

Gospodin Auslender je mrtav", kazao je voza. Preminuo je pre nekolikonedelja."

Mladi Lili je osetio kako mu srce udara u grudima. Onda je pitao: ,,A gde je dete?

Na koga mislite?"

Na Paeta."

On je i dalje u Krukinoj bati."

Pae je iveo u Krukinoj bati, to je bila istina, ali niko nije znao ta radi tamo,poto je retko izlazio a mali broj ljudi se trudio uopte i da ue u nju. Svi su znali da ivinegde na imanju, ali je izgledalo da se pomera s jednog mesta na drugo kao nekaizgubljena dua, pri emu jedva da ga je iko i primeivao. Prema vozaevim reima, Pae

gotovo da je bio nem.Ja ne shvatam nita od onoga to on ponekad kae", rekao je voza. Ne govori


24/211

BU&CW

24

esto, a kada neto i kae, to nije mnogo bitno, zato to ga uglavnom niko ne razume."

Voza je takoe rekao da su mu sluge sa glavnog dela imanja rekle da je dekoostao tu samo zato to je stari gospodin iz inostranstva pao niice na sve etiri ispredTreeg Gospodara i tri puta se poklonio kada se ovaj sloio da dopusti Paetu da i daljeivi u Krukinoj bati nakon njegove smrti. U suprotnom bi ga odmah izbacili na ulicu. U

nastavku je rekao da je gospodin Auslender svoju dugogodinju uteevinu ostavioPaetu i da je ovaj iveo od nje poto porodica ung u svakom sluaju ne bi mogla sebida dopusti da mu kupuje i plaa hranu.

Sledeeg dana u vreme ruka Mladi Lili je otiao do Krukine bate. Dotle je kiave bila stala, ali poto je padala nekoliko dana, sprala je svu prljavtinu sa zgrada i zbogtoga je pod nogama mogao da se oseti tanak sloj blata. Njegovi koraci su ostavili duboketragove u blatu; na nekim mestima su tragovi bili toliko duboki da su mogli da prekrijuka ljae koje je nosio. Po onome to je Mladi Lili mogao da vidi, uokolo nije bilo drugihtragova - mree paukova u kronjama drvea bile su prazne, sami paukovi su se povukliispod lia da izbegnu kiu. Neki od njih su sada bili zauzeti pravljenjem nove mree

ispred ulaznih vrata. Da nije bilo dima koji se podizao iz dimnjaka i zvuka koji jeukazivao da neko neto ee unutra, pomislio bi da je mesto bilo naputeno.

Pae je sekao sladak krompir. U posudi na vatri vrila je voda u kojoj su poigravalazrna pirina. Nije se mnogo uzbudio kada je video gospodina Lilija, koji se iznenadapojavio na vratima, a nije bio ni ljut zbog toga. Samo je na trenutak pogledao u njega, aonda se vratio svom poslu, kao da je to bio njegov deda koji se ponovo vratio nakon toje bio odsutan neko vreme - njegov deda, a moda i njegov pas? Bio je nii nego to jeMladi Lili oekivao, a glava mu nije bila onoliko velika kako su ljudi priali o njoj.Lobanja mu je bila dolikocefalna i udno skupljena na vrhu; gotovo kao da je nosiocilindar - moda je zbog toga izgledalo da mu glava nije tako nenormalno velika. MladiLili nije pronaao nita lepo ih vredno pomena u itavoj njegovoj pojavi; meutimnjegovo hladno, odmereno ponaanje ostavljalo je dubok utisak: ponaao se kao malistarac. Jedini pristojni komadi nametaja u sobi bili su medicinski ormari (preostaoverovatno iz prvobitne namene ove zgrade), sto i udobna, gospodarska stolica. Na stoluje leala otvorena velika knjiga, a sa njenih listova dopirao je ustajali miris. Mladi Lilizatvorio je knjigu da bi video njen naslov - Prvi tom Enciklopedije Britanika. Mladi Lili jespustio knjigu i detetu uputio upitan pogled. Onda je upitao: Da li ti ita ovo?

Pae je klimnuo glavom.

Moe li to i da shvati?"

Pae je ponovo klimnuo glavom.

Da li te je to gospodin Auslender nauio?"On je opet samo klimnuo.

Nita mi ne odgovara, da U je to zbog toga to si nem?" Dok je govorio, Mladi Lilije shvatio da mu je ton glasa agresivniji nego to je nameravao da bude, kao da je deteoptuivao za neto. Ako si nem, onda dva puta klimni glavom. Ako nisi, onda mi to ireci." Zbog toga to se bojao da dete moda i ne razume kineski, Mladi Lili je sve ono toje rekao ponovio i na engleskom.

Pae je otiao do penice, stavio slatki krompir koji je upravo isekao u vrelu vodui na engleskom jeodgovorio da nije mutav.

Mladi Lili ga je opet pitao da li moe da pria na kineskom, a Pae je odgovorio -

na kineskom - da moe.Mladi Lili se nasmejao i rekao: Tvoj kineski je jednako lo kao i moj engleski. Da


25/211

BU&CW

25

li si jezik nauio od gospodina Auslendera?

Pae je ponovo klimnuo glavom.

Mladi Lili je rekao: Nemoj samo da klima glavom."

Pae je odgovorio: U redu."

Mladi Lili je priao stolu, seo u veliku stolicu i upalio cigaretu. Pitao je: Koliko tije godina?"

Dvanaest."

Osim toga to ti je dao ove knjige da ita, da li te je gospodin Auslender joneemu nauio?"

Nije."

Hoe da mi kae da te gospodin Auslender nikada nije obuavao kako datumai snove? On je bio uven po tome."

To me je nauio."

Jesi li dobar u tome?"Jesam."

Noas sam sanjao jedan san, Da li bi mogao da mi ga protumai?"

Ne.

Zato ne?"

Zato to ja tumaim samo svoje snove."

Pa, zato mi onda ne kae ta ti to sanja..."

Ja sanjam sve."

Jesi li me nekada video u svojim snovima?"

Jesam."Da li onda zna ko sam ja?"

Da."

Ko?"

Ti si pripadnik osme generacije porodice ung, koja ivi ovde, i roen si 1883. Tisi dvadeset i prvi u svojoj generaciji. Zove se ung Sja olaj i tvoje stilsko ime je Dungen,a nadimak Cei. Ljudi te zovu Mladi Lili. Ti si sin osnivaa N Univerziteta, Starog Lilija.Diplomirao si na Odeljenju za matematiku N Univerziteta 1906. godine; 1912. si otiao uSjedinjene Amerike Drave da nastavi studije i da stekne titulu magistra na MIT -u.Godine 1926. vratio si se u domovinu da poduava i predaje i tu si od onda. Sada si

prorektor na N Univerzitetu i redovni profesor na Odeljenju za matematiku."Dosta toga zna o meni."

Znam dosta o svim lanovima porodice ung."

Da li te je gospodin Auslender tome nauio?"

Jeste."

Da li te je nauio jo neemu?"

Nije."

Da li ide u kolu?"

Ne."

Da li bi voleo da ide u kolu?"


26/211

BU&CW

26

Ne znam, nisam nikada razmiljao o tome."

Voda u posudi je ponovo provrela i napunila prostoriju svojom toplo tom -toplotom i mirisom kuvanja. Starac je ustao, sa namerom da izae u batu. Dete jepomislilo da odlazi i kazalo mu je da saeka na trenutak. Reklo je da je gospodinAuslender ostavio neto za njega. Dok je govorio, krenuo je u pravcu kreveta. Ispod njega

je izvukao paket od papira i pruio mu ga, rekavi: Tatica mi je rekao da ti dam ovo kadabude doao."

Tatica?" Starac je razmiljao nekoliko trenutaka. Misli gospodin Auslender?"

Da."

ta je ovo?" Starac je uzeo paket.

Kadaga budete otvorili, gospodine, videete."

ta god da je bilo unutra, bilo je uvijeno u nekoliko slojeva smeeg papira iizgledalo je prilino veliko. Meutim, ovo se ispostavilo kao pogrena pretpostavka, jerkada su sklonili sav taj papir, otkrili su malu statuu Bodisatve Guanjina, koju moete da

drite na dlanu ruke. Bila je uraena od belog ada i imala je jedan taman safir kao ukrasizmeu oiju, poput urne, budistikog Treeg oka". Drei je paljivo u rukama, starac juje pomno pregledao; odmah jeosetio nekakvu ledenu iste aure koja mu se irila iz dlanapo itavom telu - to je bilo svojevrsna potvrda visokog kvaliteta ada. Delo samogmajstora bilo je izuzetno; kombinacija ova dva faktora govorila je o tome koliko statuaima dugaku i sloenu istoriju. Bio je siguran da ovo izuzetno blago vredi poprilinusvotu novca. Starac je razmiljao o ovome dok je posmatrao dete pred sobom. Onda jerekao uzdahnuvi: Ja sam jedva i poznavao gospodina Auslendera. Zato bi mi on ondaostavljao bilo kakvo zavetanje?

Ne znam.

Zna, ova mala statua vredi dosta novca. Trebalo bi da je zadri."Ne."

Gospodin Auslender te je uzeo k sebi jo dok si bio beba i voleo te je kaosopstvenog sina; trebalo bi da uzme ovo."

Ne."

Potrebno ti je mnogo vie nego meni."

Ne."

Ili je, moda, gospodin Auslender brinuo da e te moda prevariti ako ti pokuaovo da proda, pa je hteo da ja to uradim umesto tebe?"

Ne."

Dok je razgovarao s detetom, stareve oi su se zadrale na papiru u koji je statu abila umotana i video je da je papir prekriven ciframa, itavim redovima izraunavanja,kao da je neko pokuavao da doe do veoma komplikovanog zbira. Kada je rairio papirei paljivo ih pregledao, shvatio je da su svi redovi puni matematikih izraunavanja.Menjajui u potpunosti temu razgovora, starac je sada pitao deaka: Da li te je gospodinAuslender uio matematiku?"

Nije."

Pa ko je onda ovo napisao?"

Ja sam napisao."

Zato?"Pokuavao sam da izraunam koliko je dana tatica iveo..."


27/211

BU&CW

27


28/211

BU&CW

28

3.

Bolest koja je na kraju ubila gospodina Auslendera prvo se pojavila na njegovomgrlu. Moda je to bila neka vrsta karmike osvete za sve godine koje je proveo tumaeisnove drugih ljudi - sve to je stekao u ivotu dolo mu je zahvaljujui njegovomelegantnom, uspenom govoru; isto tako su i sve tete koje je pretrpeo dolazile od ljudikojima se ba i nije mnogo sviao njegov izbor rei. Jo pre nego to e poeti dasastavlja svoje poslednje pismo, upueno Mladom Liliju, poprilino je izgubio mo

govora. To ga je i nateralo da pomisli kako mu se primie smrt i kako bi trebalo da poneda pravi ozbiljne planove za Paetovu budunost. Svakog jutra tokom tih tihih dana, Paebi stavio aku osuenih latica krukinog cveta u posudu svrelom vodom kraj starevogkreveta i ovaj bi se budio uz svoj omiljeni parfem, da bi zatim posmatrao kako se cvetoviodvijaju i oslobaaju u vreloj tenosti. Zahvaljujui tome, bio je miran i oputen. Cvetovikruke kao da su uklanjali bol koji je oseaou kostima, prilino loe nametenim nakonpreloma; poeo je da razmilja o njima kao o neemu to mu je i omoguilo da doivitako duboku starost. Kada je prvi put poeo da skuplja ove cvetove, to je radio zato tomu je bilo dosadno. Nakon izvesnog vremena, poeo je da ceni zapanjujuu istotunjihove boje, da ne pominjemo i njihovu delikatnu teksturu. Poeo je da skuplja cvetove ida ih sui na suncu pod strehom. Kada su cvetovi bili potpuno suvi, on bi ih stavio podjastuk ih na sto. S vremena na vreme bi ih po mirisao, a to to ih je uvao, kao da jeproduilo njihovu sezonu cvetanja.

Budui da je imao samo jedno oko i da mu se noge nakon lomljenja nikada vienisu oporavile, bilo mu je teko da se kree. Kao rezultat svega toga, vei deo svogkasnijeg ivota proveo je u stolici. Kako je vreme prolazilo, zbog toga je poeo da pati iod zatvora; a to je jo gore, nije video nikakvu svrhu svog daljeg ivota. Jedne godine,poetkom zime, zatvor mu se vratio. Poeo je da upranjava uobiajene metode: svakogjutra kada se probudi popio bi veliku au hladne vode, onda bi nastavio da pije, nadajuise da e tako uspeti da iziritira stomak. Meutim, ovoga puta se taj zatvor pokazao kaoposebno uporan - nekoliko dana je ispijao au za aom, ali njegova crevauopte nisu

reagovala. Uspeo je jedino u tome da se osea jo bolesnije; bilo mu je jako loe i oseaose beznadeno. Jedne veeri se vratio iz grada i dohvatio se svoje terapije - tumarajui pomraku, uzeo je posudu s hladnom vodom koja ga je ekala predvratima i ispio je do dna.Zato to je brzo pio, tek na kraju je shvatio da voda ima udan ukus - a u isto vreme jeosetio i da mu neto meko klizi niz grlo skupa s ledenom tenou - to je bilo zaistagrozno iskustvo. Kada je upalio uljanu lampu, otkrio je da je posuda bila punanatopljenih suenih latica krukinog cveta. Moda ih je tamo oduvao vetar ili ih jerasturila neka ivuljka. Nikada nije uo da cvetovi kruke mogu da se upotrebljavaju zaspravljanje pia i zato je prilino nespokojno ekao da vidi ta e se sledee dogoditi -spreman ak i da ga ovo cvee ubije. Pre nego to je uspeo da zavri spremanje leka koji

je na brzinu poeo da pravi, osetio je bol duboko u stomaku. Uskoro je shvatio da je bato bio bol kome se nadao po ceo dan i no. Znao je da e sada sve biti u redu. Nakon


29/211

BU&CW

29

dugog i glasnog prdea uputio se prema toaletu. Kada se vratio, bio je potpuno smiren ioputen.

Ranije, kada je imao zatvor, svako olakanje bilo je praeno odreenim periodomozbiljnih stomanih zapaljenja. Ovo zaustavljanje pranjenja bilo je praeno uasnimprolivima, kao da je morao da proe oba ekstrema da bi se oporavio. Meutim, ovog

puta je izgledao kao da je uspeo da izbegne taj zaarani krug - zatvor je proao, a on seoporavio bez ikakvih propratnih simptoma ili problema. Sada se ozbiljno zainteresovaoza medicinska svojstva vode u kojoj se rastapaju cvetovi kruke. Ono to je zapoelo kaoista sluajnost sada mu je izgledalo kao delo dubokog boanskog provienja. Od togtrenutka pa nadalje, kuvao je sebi olju krukinih cvetova na nain na koji su drugi ljudisebi pripremali olju aja - i to je vie pio, to je vie uivao. Svake godine kada je drveekruke cvetalo, osetio bi neverovatnu radost i zadovoljstvo. Dok je skupljao mirisne idelikatne pupoljke, inilo mu se da mu se davno izgubljeno zdravlje polako vraa. Podstresom usled bola koji je dugo trpeo, svake je veeri sanjao pupoljke krukinog drvetakoji se otvaraju na suncu i lebde kroz vetar i kiu. Bio je to znak da se nada da e mu se

Bog na kraju smilovati i pustiti ga da umre, i da e mu dopustiti da od lebdi sa cvetovimakruke.

Rano jednog jutra starac je pozvao Pae da doe do njegovog kreveta i pokazaomu da eli pare papira i olovku. Zapisao je sledeu poruku: Kada budem mrtav, voleobih da u moj sanduk stavi cvetove kruke." Te veeri je ponovo pozvao Pae do svogkreveta i ponovo je traio papir i olovku, da bi mu dao detaljnija uputstva: Imamosamdeset i devet godina i voleo bih da osamdeset i devet cvetova bude sahranjeno samnom." Sledeeg jutra je jo jednom pozvao Pae da doe i da mu jo jednom donesepapir i pero, da bi svoju elju jo preciznije zapisao: Pronai koliko ima dana uosamdeset i devet godina i onda me sahrani s tim brojem krukinih cvetova." Moda jestarac bio izgubljen i prestraen, gledajui u lice smrti koja mu se primie, jer je utrenutku kada je zapisivao te, sve zahtevnije elje, potpuno bio smetnuo s uma da onPae nikada nije nauio nita od matematike.

Iako, formalno gledajui, Pae nikada nije uio matematiku, bio je potpunosposoban da jednostavno sabira brojeve. Bio je to deo ivota, neto uobiajeno: svakoproseno pametno dete, iako ga zvanino ne uite ovim vetinama, uradie to bez veihproblema. Ako tako gledate na stvari, onda je Pae zaista i dobio svu potrebnu nastavuza jednostavno sabiranje i oduzimanje, i to svake godine kada bi cvetovi poeli daopadaju sa drvea kruke, kada ih je gospodin Auslender skupljao i davao Paetu da ihprebroji. Kada bi ih Pae sve savesno izbrojao, broj bi bio zapisan na zidu. Kasnije sedogaalo da ga gospodin Auslender natera da ih ponovo prebroji, i zbir svih cvetova bio

bi napisan na zidu po drugi put. Tako je, dok svi cvetovi ne bi opali s drvea, Pae imaopriliku da dobro uveba sabiranje i oduzimanje, da ne pominjemo razumevanje brojeva idecimalnih mesta. U svakom sluaju, to je bilo sve to je nauio. Sada je morao da seosloni na to usko iskustvo koje je posedovao da bi mogao da izrauna koliko je dananjegov tatica iveo, a sve na osnovu informacija koje je gospodin Auslender pripremio zasvoju nadgrobnu plou, ukljuujui mesto i vreme roenja. Zbog tako ogranienog i usutini ogranienog matematikog iskustva, njegovo raunanje trajalo je sto godina -trebao mu je itav jedan dan da bi dobio rezultat. Ve je padalo vee kada je Pae doaodo kreveta i pokazao tatici rezultat svog dugotrajnog raunanja, koji je dotle ve izgubiosnagu potrebnu da bar klimne glavom. Samo je neno dodirnuo deakovu ruku iposlednji put sklopio oi. Zato Pae nije znao da li je rezultat bio ispravan ili nije. Kada jeshvatio da Mladi Lili paljivo zagleda njegov rad, prvi put je razumeo da odnos sa ovimovekom moe da bude izuzetno vaan za njega, tako da se unervozio i postalo mu je


30/211

BU&CW

30

pomalo neprijatno.

Pae je upotrebio tri lista papira da bi izraunao ono to je hteo. Iako papiri nisubili numerisani, kada je Mladi Lili pogledao prvu stranu koja mu je pala pod ruku,shvatio je ujedno da to i jeste prva strana. Ona je poinjala ovako:

Jedna godina: 365 dana.

Dve godine: 365 + 365 = 730 dana.

Tri godine: 730 + 365 = 1.095 dana.

etiri godine: 1.095 + 365 = 1.460 dana.

Pet godina: 1.490 + 365 = 1.825 dana.

Preavi pogledom redove, shvatio je da Pae nije znao da mnoi. Poto nije znaomnoenje, nije imao drugog izbora do da upotrebi ovaj prilino glomazan metod.Dodavao je godinu za godinom, sve dok nije stigao do zbira od osamdeset i devet godina,tako da je izraunao da je to 32.485 dana. Od ove cifre je oduzeo 253 dana, to je dovelodo zbira od 32.232 dana.

Pae je pitao: Da li sam dobro izraunao?"

Mladi Lili je shvatio da je Pae pogreio, zato to se, naravno, ne sastoji svaka

godina od 365 dana.S druge strane, takoe je shvatio da nije lako detetu od dvanaestgodina da napravi jedno tako dugako i zamorno izraunavanje a da ne napravi nekugreku. Nije hteo da ga oneraspoloi, pa mu je rekao da je njegov rezultat taan ipohvalio ga je za trud koji je uloio da bi reio sve probleme koji su bili pred njim:

Apsolutno si u pravu kada je jedno u pitanju. A to je injenica da si itav raunbazirao na broju dana u godini, ime si sebe potedeo mnogih neprilika tokomraunanja. Kada malo porazmisli o tome, da si raun zapoeo od prvog januara, to bi tena kraju ostavilo sa dve nepotpune godine na poetku i na kraju ivota gospodinaAuslendera, koje bi morao da ukljui u svoj konaan raun, dok si na ovaj nain moraoda razmilja samo o broju danakoje je preiveo posle svoga roendana. To te je spasio

veih napora."Ali sada sam pronaao i laki nain da sve to uradim", kazao je Pae.

Kako?"

Ne znam kako se zove, ali to ovako izgleda."

Dok je govorio, Pae je izvukao jo nekoliko papirakoji su stajali ispod njegovogkreveta da ih starac pogleda.

Papiri su bili potpuno razliite veliine i teksture od prethodnih, a Paetovrukopis je takoe bio donekle unapreen, to pokazuje da je ovo pisao nekom drugomprilikom. Pae je rekao da je to pisao i izraunavao nakon tatine smrti. Mladi Lili jepogledao papire i shvatio da se leva kolona sastoji od sabiranja kao i pre, dok je sadadesna kolona sadrala metodu raunanja kojoj nije znao ime:


31/211

BU&CW

31

Jedna godina: 365 dana. 365 x 1 = 365

Dve godine: 365 + 365 = 730 dana. 365 x 2 = 730

Tri godine: 730 + 365 = 1.095 dana. 365 x 3 = 1.095

Siguran sam da ste shvatili kako je Pae upotrebljavao taku da bi oznaiomnoenje - nije znao pravi znak i zato je morao da izmisli sopstveni. Upotrebljavajuiovaj dvostruki metod raunanja, izraunao je zbir za prvih dvadeset godina. Ali oddvadeset i prve godine, promenio je red ova dva metoda, stavljajui svoj sistemmnoenja sa takom na prvo mesto, a sabiranje na drugo.

Dvadeset i jedna godina: 366 x 21 = 7.665 dana.

7.300 + 365 = 7.665 dana.

Mladi Lili je primetio da je cifra 7.665 dobijena mnoenjem bila ispravljena;poetni odgovor je bio, inilo se, 6.565. Posle toga je zbir za svaku godinu dobijen na istinain. Prvo je bio primenjivan metod sa takom a sabiranje je dolazilo posle, da bi svremena na vreme rezultat dobijen sabiranjem bio ispravljan kako bi se sloio s cifrom

dobijenom sabiranjem. Meutim, cifre dobijene mnoenjem za prvih dvadeset godinaivota gospodina Auslendera nisu bile ispravljane. To je znailo dve stvari:

1. Za izraunavanje prvih dvadeset godina, Pae je upotrebljavao sabiranje kaoosnovni metod, dok mu je princip s takom bio samo ukras, za koji je mislio da ne bitrebalo da stoji posebno negdesa strane. U drugom sluaju, od dvadeset i prve godine panagore, upotrebljavao je jedino mnoenje, koristei sabiranje samo kao matematikidokaz.

2. Na poetku ovakvog naina rada jasno se vidi da nije u potpunosti savladaomnoenje i da je zato pravio greke, pa su u njegovom radu mogle da se pronau i neke

ispravke. Meutim, kasnije, kada je u potpunosti savladao mnoenje, ispravke su polakonestajale.

Nastavio je sa mnoenjem, godinu po godinu, dok nije stigao do etrdeset, a ondaje iznenada skoio na osamdeset i devet, to je po njegovom metodu raunanja bilo32.486 dana, cifra od koje je oduzeo 253 dana da bi tako stigao do rezultata od 32.232dana, isto kao i pre. Oko ovog broja je nacrtao krug, kako bi bio siguran da cifra privlaipanju i stoji izdvojena od ostalih.

Bila je tu i jedna finalna strana radova, koja je izgledala veoma konfuzno, ali jeMladi Lili na prvi pogled shvatio da je Pae pokuavao da izrazi principe mnoenja. Na

samom dnu strane jasno su navedena pravila. I dok je starac gledao ovaj deo strane, nijemogao a da ne proita naglas:


32/211

BU&CW

32

Jednom jedan je jedan.

Jednom dva je dva.

Jednom tri je tri...

Dve dvojke su etiri.Dve trojke su est.

Dve etvorke su osam...

Tri trojke su devet.

Tri etvorke su dvanaest.

Tri petice su petnaest.

Tri estice su osamnaest...

Kada je zavrio, Mladi Lili je tiho pogledao u dete, kao da je odjednom na njega

pao neki udan i nepoznat oseaj nesigurnosti. Tiha, mala soba kao da je i daljeodjekivala od rei koje je proitao s papira; kada se duboko koncentrisao, oseao setoplo i zadovoljno. Bio je to trenutak u kome je odluio da dete povede sa sobom. Rekaoje sebi, rat ve godinama traje i ne vidi mu se kraj; u svakom trenutku, moda i iznajboljih moguih namera, neka nepromiljena akcija mogla bi da donese nesreu i menii onima koji su mi najdrai. Ali ovo dete je genije, i ako ga odmah ne povedem sa sobom,aliu do kraja ivota.

Pre nego to se zavrio letnji odmor, Mladi Lili je dobio telegram iz glavnog gradaprovincije u kome je bilo navedeno da e Univerzitet ponovo poeti s nastavom te jeseni.Nadaju se i da e se on vratiti to je pre mogue da bi mogao da zapone pripreme za

predavanja. Kada je primio telegram, Mladi Lili je pomislio da se moda i ne bi vratiosamo da bi primio nove dunosti, ali da e morati da doe da bi im doveo novogstudenta. Pozvao je upravitelja imanja i rekao mu da ide. Kada je zavrio, oveku je daopozamaan sveanj novanica. Upravitelj mu je zahvalio, pomislivi da je u pitanjunapojnica.

Mladi Lili je rekao: Ovo nije napojnica. Hou da uradi neto za mene."

,,A ta to?", pitao je upravnik.

Odvedi Pae u selo i kupi mu dva kompleta odee."

Upravnik imanja je samo stajao i gledao, mislei u poetku da ga je loe uo.

Kada to bude uradio, onda u ti zaista dati napojnicu", rekao je Mladi Lili.

Nekoliko dana kasnije, kada je upravnik imanja doao po svoju napojnicu, MladiLili je rekao: Bilo bi dobro kada bi pomogao Paetu da se spakuje: sutra idemo odavde."

Kao to samo moete da zamislite, ponovo je upravnik imanja stajao kao ukopanu mestu jer mu se ponovo inilo da je loe uo.

Mladi Lili je morao nekoliko puta da ponovi ono to je rekao.

Sledeeg jutra, tek to se nebo obojilo svetlou, svi psi na imanju ungovihodjednom su poeli da laju. Prvo je jedan poeo da laje, a onda su mu se ubrzo pridruilii ostali, sve dok kakofonija nije postala nepodnoljiva i dok buka nije trgla iz sna svelanove domainstva - gospodare i sluge jednako - i dok ih nije izvukla iz kreveta daizau i provire kroz odkrinuta vrata, ne bi li videli ta se dogaa. Zahvaljujui lampikoju je drao upravnik imanja, njegovi stanovnici su bili u prilici da vide takoneverovatnu sliku da nisu mogli da poveruju svojim oima. Videli su Pae u novom


33/211

BU&CW

33

odelu, kako nosi veliki koni kofer s kojim je gospodin Auslender doao mnogo godinapre, koraajui tiho iza gospodina Lilija i pokuavajui da sa njim odri korak. Izgledao jeuplaeno, i kretao se kao zbunjeni mali duh. Zato to je sve ovo bilo tako neverovatno,niko od njih se nije usuivao da poveruje svojim oima. Kada se upravnik imanja vratiosa dokova, gde ih je otpratio, od njega su saznali da je sve to su videli zapravo bila

istina.Bilo je mnogo pitanja koja su postavljali. Kuda ga je to Mladi Lili odveo? Zato ga

je uopte odveo? Da li e se Pae ikada vratiti? Zato je Mladi Lili bio toliko dobar iljubazan prema njemu? I tako dalje. Upravnik imanja je imao samo dva odgovora na ovopitanje.

Svojim gospodarima je rekao: Zaista ne znam."

Slugama mlaim od sebe kazao je: ,,Ko bi to, jebem li ga, mogao da zna!"


34/211

BU&CW

34

4.

Ako su konji uinili svet manjim a putovanje brodom uinilo svet veim, onda jemotor sa unutranjim sagorevanjem napravio od ovog sveta arobno mesto. Nekolikomeseci kasnije, kada je japanska armija napredovala od prestonice provincije u pravcuTungdena, prethodnica divizije na motociklima stigla je u selo za nekoliko sati. Bili su toprvi motori koji su ikada bili vieni na putu izmeu sedita provincije i Tungdena i ljudisu se pitali da se nisu nebesa moda konano smilovala na onog Ludog Starca koji je hteo

da pomeri planinu, pa su nekako sklonila sav taj put preko planina koji je stajao izmeugrada i njih. Sve do tog asa, najkrai nain da se pree razdaljina izmeu grada iTungdena bilo je putovanje konjem. Ako ste mogli da pronaete dovoljno brzog konja iako ste umeli da primenite bi na njemu kada je to bilo potrebno, bilo je mogue daputovanje potraje sedam ili osam sati. Nekoliko decenija ranije, Mladi Lili je na ovoputovanje uvek iao u koiji koju su vukli konji: mada je to, naravno, bilo sporije negojahati na konju, ali uz dobrog koijaa, bilo je potpuno mogue stii do grada negde usumrak, ako se krene u zoru. Meutim, sada kada su ga malo stigle godine, Mladi Lili nijevie mogao da se nosi s tolikim drmusanjem i truckanjem, te je morao da putuje brodom.Putovanje za Tungden obino je trajalo dva dana i dve noi, ali ukoliko su se kretalinasuprot struji. Povratak nije ni izdaleka toliko dugo trajao, mada je i dalje trajao ceodan i elu no.

Sedei na brodu, mladi Lili je poeo da brine zbog deakovog imena i da razmiljao njemu. ak i kada je brod stigao do poslednje etape puta, pre nego to e stii doprestonice provincije, on i dalje nije uspevao da donese nikakvu odluku. Kada je poeoda razmilja o svemu tome, shvatio je da se radi o jednom poprilino nezgodnomproblemu. U stvari, Mladi Lili se sada suoavao sa istim problemima sa kojim sesuoavao i stari gospodin Auslender kada su ga zamolili da odabere ime za bebu: to nijebio jedan od onih problema koji se s vremenom rese sami od sebe. Razmiljajui paljivoo svemu, Mladi Lili je reio da sve drugo ostavi po strani i da Paetu da ime kojeodgovara nekome ko je roen i odrastao u Tungdenu, i na taj nain je doao do dva

imena, mada su mu se oba inila pomalo nategnuta: inden, sa znaenjem zlatnaiskrenost", i Tungden, sa znaenjem deja iskrenost". Odluio je da detetu prepusti daodlui koje mu se vie svia.

Svejedno mi je", rekao je Pae.

,,U tom sluaju", kazao je Mladi Lili, ja u odabrati ime za tebe. Da li misli da jeinden u redu?"

,,U redu je", odgovorio je Pae. ,,U tom sluaju u se zvati inden."

Nadam se da e u budunosti iveti u skladu sa svojim imenom", rekao je MladiLili.

,,U redu", odgovorio je Pae. Pokuau da ivim u skladu sa svojim imenom."To znai da se nadam da e u budunosti sijati kao zlato", rekao je Mladi Lili.


35/211

BU&CW

35

,,U redu", odgovorio je Pae. Pokuau da sijam kao zlato."

Nakon nekoliko trenutaka tiine, Mladi Lili postavio mu je jo jedno pitanje: Da liti se svia ime?"

,,Da, rekao je Pae.

Voleo bih da promenim samo jedan znak u tvom imenu", rekao je Mladi Lili. Dali bi ti to bilo u redu?"

,,U redu je", rekao je Pae.

Nisam ti ak ni rekao ta bih da promenim", kazao je Mladi Lili. Zato si se ondave sloio sa mnom?"

A koji znak bi promenio?", pitao je Pae.

Hteo bih da promenim znak den koji oznaava iskrenost u znak den kojioznaava biser", rekao je Mladi Lili. Da li je to tebi u redu?"

,,U redu je", odgovorio je Pae. Dakle, denkoje oznaava biser."

Da li zna zato sam promenio taj znak u tvom imenu?", pitao je Mladi Lili.

,,Ne, rekao je Pae.

Da li bi voleo da zna?"

Pa... Ne znam..."

Ako emo pravo, razlog zbog koga je Mladi Lili hteo da promeni znak u njegovomimenu bilo je isto sujeverje. U Tungdenu, kao i u ostatku regije angnan, bila jepopularna izreka: ak se i avo boji feminiziranog oveka." To znai da kada mukaracima neke enske osobine, on u svojoj prirodi ima i jin i jang, a ove dve osobineupotpunjavaju jedna drugu. Mislili su da je to nain da se stvori najbolja vrsta oveka -zaista izuzetna individua. Bilo je to zatoto su se ljudi koji su iveli u tim krajevima na

milion naina trudili da nekako izbalansirajujinijang, to je ukljuivalo i imena njihovihsinova. Otac koji se nadao da e njegov sin postii velike stvari u ivotu esto je namernobirao ensko ime zanjega, sa nadom da e mu to obezbediti blistavu budunost. MladiLili je hteo sve ovo da kae Paetu, ah je shvatio da to ba i ne bi bilo u redu. Nakonkratkog oklevanja, odluio je da bi bilo najbolje da itavo promiljanje sauva za sebe.Tako da je nakraju samo rekao: ,,U redu, onda smo se odluili. Ti e se zvati inden,gde denznai biser."

U to vreme se nebo iznad S Grada pojavilo na horizontu.

Kada su stigli na dokove, Mladi Lili je uzeo riku, ali ih ona nije od vezla donjegove kue. Umesto toga su otili pravo u osnovnu kolu na dobrom glasu, koja senalazila blizu Zapadne kapije, da pronau njenog direktora. Direktor je bio ovek koji sezvao eng. On je nekada bio uenik srednje kole pri N Univerzitetu, i kada je Mladi Lilibio student - a kasnije i mlai asistent na Univerzitetu - esto je predavao u toj srednjojkoli. eng je veoma ivahan i uenici s kojima je zajedno pohaao kolu izuzetno su gaizuzetno cenili; ostavio je dubok utisak na Mladog Lilija. Kada je zavrio srednju kolu,njegovi ispisnici su svi bili uvereni da e nastaviti kolovanje na Univerzitetu, ali eng jeve u to vreme bio u uniformi Nacionalne revolucionarne armije. Kada je doao da sepozdravi s Mladim Lilijem, ve je nosio pitolj. Negde usred zime, dve godine kasnije,eng se vratio i ponovo se video s Mladim Lilijem. I dalje je nosio uniformu Nacionalnerevolucionarne armije, ah ovoga puta nije nosio i pitolj. Zagledajui ga paljivije, MladiLili je shvatio da pitolj nije jedino to mu nedostaje, ve da nema ni ruke koja bi taj

pitolj drala, i da sada umesto nje visi samo prazan rukav. Kada se eng prilinotrapavo smestio u stolicu ispred njega, Mladom Liliju je bilo i pomalo neprijatno.


36/211

BU&CW

36

Natenane je pogledao onu njegovu zdravu, preostalu ruku - levu - i shvatio je da je taruka i dalje snana i potpuno itava. Pitao ga je da li moe da pie tom rukom i eng muje odgovorio da moe. Mladi Lili mu je onda napisao pismo sa preporukama za novukolu koju su otvorili u blizini Zapadne kapije, gde bi mogao da radi kao uitelj. Ovo jenesrenom oveku dalo novi smisao ivota. Kada je postao uitelj, zbog hendikepa koji je

imao, svi su ga zvali Jednoruki. Sada kada je bio direktor, opet su ga zvali Jednoruki, zatoto je tako s jednom rukom napravio kolu kakvaje tada bila.

Nekoliko meseci ranije, Mladi Lili i njegova ena skrivali su se u koli kada suborbe oko grada bile na vrhuncu - iveli su u upi koja je bila leima oslonjena na zidstolarske radnje. Danas je, istog asa kada je ugledao Jednorukog, pitao: Da li je praznaona upa u kojoj sam neko vreme iveo?"

Jeste", odgovorio je Jednoruki. Tamo je samo nekoliko sportskih lopti."

Voleo bih da ovaj mladi ostane tu neko vreme", rekao je Mladi Lili. Pokazao jena Pae.

,,A ko je on?, upitao jeJednoruki.

inden, tvoj novi uenik", kazao je Mladi Lili.

Od tog dana pa nadalje, niko ga vie nije zvao Pae; svi su ga zvali inden.

inden!"

inden!"

Ovo novo ime oznailo je poetak Paetovog ivota u gradu i sve ono to mu seposle toga dogodilo; takoe, ono je bilo i njegova poslednja veza sa Tungdenom.

A o onome to se dogaalo sledeih nekoliko godina najbolje je mogla daposvedoi najstarija erka Mladog Lilija, ung Jinji.


37/211

BU&CW

37

5.

Na N Univerzitetu svi su zvali gospoicu ung Gazdarica; Gazdarica ung, madane znam da li je to bio rezultat njihovih toplih uspomena na njenog oca, ili su joj to imenadenuli zbog njene neobine pozicije. Nikada se nije udavala, ah ne zato to se nikada nije zaljubila. Naprotiv, zaljubila se suvie duboko, suvie bolno. Kada je bila mlada,imala je momka, briljantnog studenta sa Odeljenja za fiziku N Univerziteta,specijalizovanog za beinu tehnologiju. Navodno je od starih beskorisnih stvari koje bi

pronaao u vaoj sobi, za nekoliko sati mogao da napravi radio koji prima signale trivrste talasa. Kada je zapoeo rat protiv okupatora, budui da je N Univerzitet biorasadnik patriotizma u S Gradu, nikoga nije mnogo iznenaivalo to su svakog mesecagomile studenata naputale studije da bi otili u vojsku, jurei glavom bez obzira dabudu to blie frontu. Jedan od ovih studenata koji su otili bio je i momak Gazdariceung. Prvih nekoliko godina nakon to se pridruio vojsci, on i Gazdarica ung mogli sunekako da budu u vezi, ali su kasnije postepeno izgubili svaki kontakt. Poslednje pismokoje je dobila od njega bilo je iz grada po imenu anga u provinciji Huenan, u prolee1941. U pismu je objasnio da je sada angaovan na vrhunskom istraivakom projektuza vojsku, koji se uva u strogoj tajnosti, i da e zbog toga morati na neko vreme daprekine sve odnose sa porodicom i prijateljima. Neprestano je ponavljao koliko je voli ida se nada da e ga ona ekati. Najdirljivije su bile poslednje rei u pismu: Draga, ekajme da ti se vratim. Dan kada budemo pobedili Japance bie ujedno i dan naegvenanja!" Gazdarica ung je ekala dok Japanci nisu bili poraeni, a onda je ekala i doosloboenja, ali se on i dalje nije vraao - ak nije prostrujala nijedna re o tome da jeumro. Nita nije ula o njemu sve do 1953, kada se neko vratio iz Hong Konga donoseijoj vest da je on nekoliko godina pre toga izbegao na Tajvan i da je sada oenjen i imadecu. Poruio joj je da pronae nekog drugog.

Bio je to krajnji rezultat decenija odanosti i ekanja Gazdarice ung. Ne trebavaljda pominjati kakav i koliki je ok ovo bio za nju i da ga zapravo nikada nije niprevazila. Pre deset godina, kada sam otiao na N Univerzitet da je upoznam, ona se

upravo bila penzionisalana mestu rukovodioca Odeljenja za matematiku. Na razgovorpoeo je diskusijom o porodinoj fotografiji koja je visila u njenoj dnevnoj sobi. Nafotografiji je bilo petoro ljudi. Mladi Lili i njegova ena bili su u prednjem redu, sedefi su,a iza njih je stajala Gazdarica ung, tada u svojim dvadesetim godinama, sa kratkomkosom koja joj je jedva dopirala do ramena. Pored nje je s leve strane stajao njen mlaibrat, koji je nosio naoare, a sa desne strane mlaa sestra, sa kosom skupljenom ukonjski rep, koja je tada imala moda sedam ili osam godina. Ova fotografija jenapravljena 1936. godine, upravo pred polazak mlaeg brata Gazdarice ung na studijeu inostranstvo. Slika je napravljena da bi se obeleio taj dogaaj. Zbog rata se njen bratnee vratiti sve do 1945. Tokom tog vremena porodica je prvo izgubila a onda stekla

jednog lana. Osoba koju je porodica izgubila bila je mala sestrica, koja je umrla prilikomepidemije godinu dana ranije; osoba koju su dobili bio je inden, koji se tog leta


38/211

BU&CW

38

prikljuioporodici, samo nekoliko nedelja nakon to je ona umrla. Kao to je Gazdaricaung objasnila:

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Moja mala sestra umrla je tokom letnjeg raspusta, kada je imala samosedamnaest godina.

Majka i ja nismo ni znali da inden postoji sve dok ona nije umrla. Tata gajeskrivao u kui gospodina enga, direktora osnovne kole u blizini Zapadne kapije. Nismoesto bili u dodiru s gospodinom engom, tako da se tata nadao da e to uspeti da sauvakao tajnu, pa gospodina enga nije posebno upozorio da ga ne pominje. Jednog dana jegospodin eng doao kod nas u kuu. Ne znam gde je uo da je moja sestra umrla, alidoao je da nam izjavi sauee.

Otac i ja smo u tom trenutku oboje bili van kue, tako da je majka jedina bila tu daga saeka, pa je tatina tajna iskoila dok su razgovarali. Kada se otac vratio, majka ga jepitala ta se dogaa, i on joj je ispriao sve to je znao o nesrenom ivotu jadnog deakakoji se ve dovoljno napatio u svom kratkom ivotu, ispriao joj je i o njegovojneverovatnoj inteligenciji, i zahtevu koji mu je uputio stari gospodin iz inostranstva.Moda zbog toga to je majka bila tako duboko pogoena smru moje sestre, briznula jeu pla kada je ula ovu ne srenu priu. Rekla je tati: Jindi (tako se zvala moja sestrica)nam je otila, a ovom deaku je potrebna porodica. Dovedi ga da ivi ovde.

Tako nam se pridruio moj mali brat Dendi - vidite, Dendi je bio indenovnadimak.

Moja majka i ja smo ga zvali Dendi, samo ga je tata zvao inden. Dendi jemajku zvao ,,mama, ali tatu je zvao ,,profesore a mene ,,sejo, tako da je sve bilocile-mile. Naravno, ako pogledate na rodoslov, ja sam jednu generaciju starija od njega,tako da je trebalo da me zove ,,tetka.

Da vam pravo kaem, ja nimalo nisam volela Dendija kada se pojavio. Uopte senije smejao i nije govorio ni sa kim. Kretao se po kui u potpunoj tiini, kao da je nekiduh. Ispalo je da ima razne odvratne navike, kao to je ta da podriguje dok jede. Higijenamu je takoe bila uasna: uvee nije prao noge nego bi samo izuo cipele i bacio ih nizstepenice, ispunjavajui tako trpezariju i hodnik uasnim smradom. iveli smo u kuikoju je moj otac nasledio od dede, u nekoj vrsti vile u zapadnjakom stilu. U prizemlju subile kuhinja i trpezarija, a sve spavae sobe bile su gore, na spratu. Svaki put kada bihsilazila iz sobe i ila da jedem, videla bih njegove buave, smrdljive stare cipeletine irazmiljala sam o tome kako sve vreme podriguje dok jede, pa bi mi se od svega toga

smuilo i onda nisam htela vie ni da jedem. Naravno, problem sa njegovim cipelamasreen je gotovo istog asa: mama mu je rekla da bi trebalo na to da obrati panju i dasvako vee opere noge pred spavanje, a da svako jutro navue iste arape - posle egasu njegove arape bile istije od bilo ijih. Bio je veoma sposoban deki: umeo je dakuva, da pere svoju odeu, da razgori vatru od briketa napravljenih od ugljene praine;ak je znao i da ije zapravo, u svemu tome bio je mnogo bolji od mene. Naravno,

Download - Mai Jia - Šifra Solomon

Top Related