svami vivekananda - karma joga i bakti joga

8/13/2019 Svami Vivekananda - Karma Joga i Bakti Joga

1/95


2/95

btek

Atman

Urdnk:esandar ramann

viekanala

R JOGA& BAKTI JOGA

Prvod:Branka Zdrak

METAHYlC

Bgad,

200.


3/95

Nslov origna:

KMA YOGASwam Vvekananda

&BHAIOGA

Th Yoga of Lov and DvotonSwa Vvcanada

Swai Aaayananda, Advaita hram MayavaPhoagah Haayas, NDA

2004 za sso ovon pdujaphysa Bgad

Sva pava pvoda i objavljivana adana.

KR )OGA


4/95

Karma u svomuticaju na karakter

Re Kaa vd pekl d ankke e Kr pea e vaka aka je Kaa Pakn gleda va

e ake pedavja pedce aznh akcja U eaf-

zk l a pekad znaava pledc na pe-

hdnh akcja kje jj ble zk Me Kaa Jg

e e jednavn bav zaenje e Kaa kje

pdazeva ad Clj veava eba da bde zanje

T je deal k je ped na pavla na flfja Clj

vakg veka pea e je zadvljv, ve znanje

p zadvljv ea a vja gaenja Pgen

je pepav da zadvjv e b clj Uzk vake

paje ve e pgen ljenj da je advj

v dea ke eba e Ple ekg veena, vekkva da n e de ka e ve ka za da

ba zadvlj bl elk elj da n ng ga

kak d zlg ak d db. Kak zadvljv bl enj ped njegv d pjekj azle

lke ezla ve kbacje ak j n e azva

ljdk kaake Ak aze kaake bl kg

veka je a dg d age de kp

7


5/95


6/95

AGA

opipivi istovemeno, oni pestv zbi mni o

v. ko zist eite pocenite kkte nekog ovek,

nemote sit n osnov negovih veiki e Svk b

d moe postne heo ovo ii ono veme. Posm-te g kko obv svoe obiene ktiosti one e

vm signo obeoniti pvi kke veikog ovek Sti

c kkeisini okonosti e zii i nnieg me d

sm biim do nekog oeenog stepen i veik e smo

on ovek ii e kkte vek veik i nepomeniv, bez

obzi n sove koim se nzi.

O sveg to ie n kkte, Km e nmoni. o-

vek e, tko kaem, cent koi k sebi pivi sve sie

nivezm i tom cen ih sp i odie ogomnom

snop centa e pvi ovek svemoni, svezni i on

k sebi pivi ceo nivezm obo i oe tg i se,

sve se to stie nem i oe g; i od sveg tog on fo

mi tok tenden nzvn kkte, i ispov g Ko o

im mo d sve vi, tko on im mo i sve ispov.

Sv de ko opmo svet, sve kee koe se de

v oko ns, enostno s izz misi mniestci dske

voe Mine ii instmenti gdovi bodovi, ii nsve

meni o s ednostno manifest dske voe ov

voe poseic kakte, kke e obikov KmKkv e Km, tak e i mniestci voe Li ke vo

e, koe e svet svoio, bii s svi do enog veiki nici

gigntske de s dovono kom voom d pokn svet,

voom ko e bi eztt vekovnih npo. Fntstin

vo ko to e Bin ii ssov nie e mo postii enom ivot, bdi d znmo ko s bii nihovi oevi. i-

e poznto i s nihovi oei ik pzboii i e z do

1 0

KM U SVOM lC NA E

bobit ovenstv Miioni i miioni sto kkv e bio Josif

s nesti bez tg miioni i ns postoe. Miioni i miioni beznnih kev kkv e bio Bin otc postoo

e n svet ko se i o nsednom penoen, kko ondobnve d e bedni pinc, kog ni negove sge ni-

s se, imo sin kog e obovo po svet? Kko

obnve z izme sto i negovog sin kog mii-

oni i pot ko Bog? Ovo se ne moe obsniti nik-

kvom genetikom. ntstin vo ko s B i Iss

ispoii svet, oke e o? Kko s spei d kmi

mo? Mo e on ve posto goinm pe tog

vemenom se sve vie povevi ok nie izbi dtv

oien Bdi ii ss. Posedice tog se ose i ns.

Sve ovo e pedodeeno Kmom, denem Niko ne

moe obii neto sve dok g ne zi to e veni zkon

Ponek moemo misiti d to nie tko, i postepeno emo

postti beeni to ovek moe ceo svo i pokvi

dobie bogtstvo, moe peviti hie nih, i n

okiv d nie zsio postne bogt, negov ivot m

izge ko edn veik nevo i nepitnost Moemo n-

sviti d skpmo sti di neg fizikog ivn, i

smo ono to zimo zis poste ne Bd moe d

pokpesve knige ovog svet i ih smesti svo bibio-tek, i e moi d poit smo on koe zsUi; i e z-

sge tkoe stv Km N Km oe ono o

zsemo i ono o moemo d pimimo. Mi smo odgo

voni z ono to esmo sd i t go eimo bdemo,

immo mo to i spoveemo ko e no to smo s

poseic nih poih kci, on neizbeno sei d

god eimo d bemo bnosti, moese pozvesi n


7/95

AJOGA

im adanm akama; zao moramo znai kako reba da

delamo Vi ee re "Zao reba nau kako da e dea

Sako e radi na nek nain u oom eu Ali, pooi ne

o o e zoe raipane naih eneria U poledu KarmaJoe, a aeue obaane pola a panom: znaui ka-ko reba d radi, oek moe poii nabole rezlae Ne

mee zaborai da aki ad manieue mo uma koa e

eziira i pokuaa da probudi duu Mo paa u akom

oeku, kao i znane razliie akinoi ako lie na pod

ae koi reba da doprineu buenu dioa

Ludi rade a raziiim moiima; nema rada bez moi

a Nek ludi ele lau i ade zbo ne Dui ele noa i

ulau napor zbo noa Trei hoe mo i ade zbo poi

zana moi Neko hoe da dope na nebo, i zbo oa radiNeko eli da za obom oa oe ime kada umre, kao o

o ine u Kni, de oek ne doba iuu e dok ne ume,

a o e, uoalom, i boi nain od oo nae Kada oek

amo uini neo dobro, ula e pro dae neoom ou

koi ie ne , il neoom dedi neki udi rade zbo a-

ke poai Neki edbenii edne mulmanke eke ade

ia io kako bi za ebe aradili eliku robniu Znam

ednu eku u koo e poine a pripremanem za poreb

im e dee rodi o e za nih naani poao koi oek

reba da oba, i o e ei i lepi rob, o e bole i lepe

mii o om oeku Neki obalau o rad kao uzdraa

ne, dui ine akake rene ari, a onda podi ham,

ili dau neo eeniima kako bi e kuili zadobil pro

puniu za nebo Oni me da e ih aka a dobroina

poiii i da e oi neini uprko oim reima Tak u,

eo moii zbo koh ldi ade

12

KM VM lC NAER

Ali a e a adom zbo amo rada? ooe neki koi

u zaia o za ou zemlu i koi ade zbo rada ko ne

mare za ime, lau ii odlazak na nebo Oni rade ednoa

no zao o e iz oa naai dobro ooe, ope, neki koiade za dobrobi romanih i pomau oeanu iz o uzi

enih mia, zao o eruu da reba nii dobro i olei

dobro Moi zadobana opepozna i pznao imena

i lae kao po praiu, reko donoi renune rezulae oni

nam dolaze ek kada mo ari i kada mo koro zarli a

ioom Ako oek radi bez ebinh moia, da li on uop-

e neo doba? Da, dobia ono naie Neebino e na

ie iplai, bez obzra udi nemau doolno pena

da jeprakikuju Ona e ieiplai i a anoa zdralja.

Ljuba, ina i neebino niu ek moralne fraze e one

predsaljaju na najii idea, poo u njima lei izuzena

manifeacija moi Na pom meu, oek koji moe da

radi pe dana ili ak pe mnua bez ikako ebino moi-

a bezrazmiljanja o budunoi, nebu, kazni, ili o bilo e-

mu sinom dobja mogunost da posane moni moraln

div. To je teko uradit al u najskrvenijoj dubni naeg srca

mi poznajemo njegovu vredost svo dobro koje onodono

si. Ono je najvea manfestacija moi to fantastino uzdr-

aanje; amouzdraanje ie manifeuje mo neo bilo

koja spoljanja akcija Koija sa etiri konja moe pojuti

be kontrole ni neko bdo, ai ako je tu I;oija, on moe

umirii kone. a je ea mnifeacija mo, pui ida e

jure, ii h zadrai? Topoko ue duo lei koz azduh

pre neo o padne Druo ule kaue o pu udarem

o Zid, i aj udarac izaza oromnu oplou. Sa polanja

enerija kojaprai neki ebianmoi e apruje; ona am

1 3


8/95

A JOGA

nee vatt snag a ako je zaave to e azvt vamo. Ova samokontrola e vemenom pozvest mon vo

j, kaate koj postoj Hs l Bd On ljd nepoznaj ov tajn on, tave, hoe da vladaj ovea-

stvom. a glpak moe da pavlja elm svetom a ho

e da ad da eka ezltate. eka saea nekoo godna,

neka se oslood te gpave deje pavljaa a kada ta

deja potpno nestane, on e t na ne nan moan

svet. Vena nas ne moe da pedvd dogaaje, zev

mod opteno nekolko godna aped, so votja-

ma koje ne mog da vde de od nekolko koaa. e mal

zan kg to je na svet. M nemamo stpljenja da se os

vnemo, a postajemo nemoaln gen o je naa saost,naa nemo ak one najne ole ada ne tea pez-

at eka oaj koj ne zna za olje ad zog seh lje-

va, ad mena slave; metm svao vek teao da

te ka vm motvma nhovom azmevanj. "Da ad

mo to mamo pavo, al emamo pava na plodove ada.

Ostavte plodove po stan. ato ma za eztat ko

mate name da pomogete ovek, emote mst o to-

me kakav tea da de jegov stav pema vama. Ako ete

da nte neko dno l doo delo nemojte se avt az-

mljanjem kakav e ezltat ada t.

ostavlja se jedno osetljvo ptanje vez ovakvog deala

ada . . ntenzva aktvnost je eophodna m vek moamo

t aktn. e moemo vet n mnt a da neto ne d-

mo. Kako onda zgleda na odmo Sa jedne stane je vot-

na oa ad koj nas okje. A t je drga stana

mo, poeno odanje o as je sve mo, sa veo-

ma malo ke pedsave jed poda a svojm vot

14

A SVOUIC NAER

njama, ljm plannama. jedno od jh nje saveo.ovek koj se navkao na samo, ao doe dod sa ssa-

vajm vlogom sveta, e azjen slno koja se,ada se dovede na pov, spada n komade sled ne-

dostaka psa j je ovo dnm D l oj

o se avao na k ' vota moe movat ada se

ae na nekom thom mest On takvm sovma pat

moda moe a da pod Idealn ove je onaj koj s

ed najae te samoe otva najnenj atvnost

sed najezvnje akvos otkva t samljest

pste.

On je ao taj zdavanja, on je peo da ovada

soom. O moe pola lma velkog gad, koje spepne d, a je njegov m man kao da se alaz

pen ojoj s thnl najdaljenj zv pa pak svo

to veme o enzvno ad. To je dea ama oge ako

ste ga ostgl zasta ste na taj ada.

A, moamo poe od poetka, od oh posova koj

am dolaz, polako svaoga dana, vat sve nese.

Moamo oavlj posao i ot gla sag koja s ato gon soo ez zeta, pvh godn emo otkva da

s na motv ve sen al, postepeno e se a senost

ap stajo, dok konano e doe doa kada emozasta mo da oavjamo nesean ad. Sv se moemo na

dat da e jednoga dana, dok demo napedoval sazma

vota, do tentak kada emo postat saveno esen

onog mometa kada to postgnemo, sve nae sposonost

e se skonesat nanje kje je odve lo na e semanifestovti.

I


9/95

Svako je velku svojoj ulozi

Prema fozofiji Samkje, prirod sainjavau tri se kojese na sanskru zo Satva Raas Tamas. Kada se one ma

fes fizikom svetu zovemo h ravnoea akos

nerca Tama se simboino predstavla amom ili eakvou; Raas e akivnost maestov an kao priv ae e iodane a Saa e ravoea ove dve se

U svakom ovek postoe e i sie Ponekad ama do

mnra amas Posaemo en e moemo da se pomerimo

epokre smo ograieni odreenim deama l edostav

no po U nekim trenucima preovadava aktvost a poekad se oba raspoloena smiruju U svim ludima oinodomnra edna od ov sila Osnoe karakteristke nekog

veka su nepokretos tupost i lenost; karakeistke ekog

drugog s akvos saga mafestovana eerga; a e

kom opet okrvamo praost spokosvo i nenos koe su

rezta ravnoteavanja akcije odsustva ake ako ce

lokpnom posojaju -u ivojama bijkama i ljdma pr

nalazimo vie l mje pne izraze svh ovh razih sila

6

SVO E VE VOOJ OZ

Karma Joga poklana poseb panu ovm akoima

Njhovm proavanem razmaranem ana nihovog

iskoravaa na rad moe posati ol Ldsko drutvo e

orgaizovano po voima Nama je poznato sve o moral

nosi, nauii smo sve o dnos a u sto vreme vidmo

da se razim zemama znaa moralosti zao razli

ke. no o se smara moranim edo zeml drugo

se moe smarai savreno emoranim Na prmer u jedno

zeml roac mogu da se enavaj u drugo e sama po

misao na o emoralna; u jedno se mkarci mog enii

svojm neakinama, u dugoj se o smatra nemoralnim;

eko zeml se ld mog veavati samo ednom drgoj mnogo pua; d Slno tome sim osaim obasma

moranosti okrvamo da sandard varra pa ope m

imamo deju da b morao postoja ek uiverzan sa

dard moranos

Isto a i za dunos deja dnos se veoma razlkeu azitm nacama Ako eko ne ad odreee sa u

jedo zemj ludi e re da se pogreno poaao dok, ako

e iste stvari ni neko drugo zeml re e da se ie

poaao odgovarajue a ope znamo da mora postojai

eka nverzalna deja dnos Na st a eda sodrva eke svar smara dunou dok drugi so smara

sasvim sproo ak b io presraen ako b morao da i

obavi raj am se dve mogosti eda da bdemo

ezace koe misle da posoj samo edan p do sie da

su sv osai pogre i drga mudija u kooj prizaemo

da se sklad sa naom metaom konstcijom il raz

im ivoma posoana a koima se moemo na d

os i moranos morau razlkova Vao e znati da poso

1 7


10/95

KARMA OGA

nv uns ralns a un ka jn sanj

va, jn sklp kln, n n s va

za uga srj v vk lj s nas pav

upr s zl, ka a j npranj zl nav

ran al a rvna srkra b s raspala na ka

, prpalc b pzl naa bra na v, nl b

a naa a g rag ak bs pkal a

slvn spv . aa b pakkval sa

jan an, naspla b ka arfa a pak, njskrvnj

l nag srca, nvn a sns g una

n upr zlu" Ov na zgla ka nav al, al

klk bs puaval kn, b ng ljprakn vl prpas sa , ng b zna

l lj na sanj a vk n n pgrn,

u sv akaa b przkval razr u psvs v

v b abl nprsan nlaganj a a sb

b nl ng v prka ng na ruga lab

vk kj p a rz sb vraa prpa su s v

vrla v va za vak nar.

aa pva n nj a rz sb; j a b

naprva, ra vrva prv u sb, a na Bga

Onaj k n vrj sb, n nkaa vva u Bga

Pra , jna alava ka na paj a

sagla kak n ralns razlk p r

gaj klna n sa vk kj s p zu

n n na pgrn, v pan zl pa u

ns u rn klnsa kja s vk na.

Mng vas na apau s znna kaa r

g pgavlj Bagavad t nal na s g r Krna

1 8

SVAKO VtKI VOO UO

nazva rnu lc k


11/95

A OGA

Tkv je glv idej K Joge Km Jogi je ojko zme d je jv idel eod pire, koi z d je to

eod pe jvi zz moi kja se me peda tkoe i d oo to se zove odpje ije it drgodo kok pt k miestiji jve moi po meeodpije Pe postzj ovog jvieg del ovekov dost este d se odpe zl; ek di, eka se bor,ek d pvo mea. Jedio td, kd tekne mod e odpe jegovo eodpje e vri

Jedom sm seo ovek kog m od je pozavo ko veom gpog i eieesog. O ije zoit, iti je mo elj d eto , i veo je veom

potim ivotom Zpto me e t teb d ii kko pozo og, kko i e oobodo " i moe d e" zpito am g Ne", glio e odgovo "Od mo to d i. olje je agt ego bti prmitv, tpkao blv s eaktv; sgo s dostigo jvete koje je izva svi kij mi pokoj; k s s-ve tp d bi io eto loe. To je o, rvo ek-tem slj, m se lo s jm, i m zitmlio d ovek pvo mor postt ktiv kko bi krozktvost doo do veog mra

Nektivot te ze svim edvim Aktivost vekzi otpo. Odpite se svakom zl metlom i izkomi kd pete tom odpij, od e spokojstvo doi.Lko je ei: Ne mzite kog e odpiite se z, mzmo ta e oio dev paksi. Kd e o dvoke k m moemo prvti predtv od eodpja, l im sim ostje iv Mi oeamo kjpotre z mroom eod pij, li ipak to t ko oe

20

SVOJE V VOO

mo d e it olje ko e odpemo. Ao dite za ogt-tvom isto veme zte d eo vet mt ooga koji

tei ogtstv z ekpozijeg ovek mod seeete tko lko ptti tk z ovem md e vm dooo ezt jm. To e liemeje i oo el kkvoj svsi. ote vet od, poe ekogveme, kd se dovojo patite vte vg to

e jem doi e odrije doi e spokoj. Zto, spite svoj elj z mo vim om, kd je ispite,doi e veme kda ete hvti d s sve to ezjestv ali dok e ipite t e, dok e poete kozktivot eete moi d dovte tje spokojst, ve

die mopedosti. Te deje o vedrii i odij se ljdm god propovedale; v s o jm li jood detijtv, m opet zmo mo ekolko ljdi kojis zist dotigli t vo Ne zm d m vom ivot vdeo dvdeet ljdi koj zt mii i e poptovo sm pola svet.

Svko te d se phvt svog opstveog de de po d g potge; to je sigji petkego peUimje ide dgih ld ko e teko ipj-vj N prime, t e e desit ko detet edmo da morpepeiti dvdeet milj Izgled m ko d si stv pokvmo vetom. Ne postoje dv de m, kpitet ili pooboti; ljdi mo d gje zliite idele i miemmo pv d se podsmevmo ilo ijem idel Nekvko d bolje to moe d bi ga ealizovo Nie tkoe red d e o mei proe oov veg tdd kao i oto Dvo jke e teb oejivt melimt, iti ht melma jbke te povl o


12/95

KAA JOA

drve jabuke moae uporei melo jauke z hastnjegovo sopsveno mer lo.

Jednsvo u razios jese plan eacije Bez ozi

koiko se mukrci i ene mogu ndviduano razlikovai, upozadni posoji jedinsvo. Raiie indviduane krkeriske klase mukaca ena predsvju prrodnu rznolkos kreacje. Smm m o njma ne e prosudiv naosno sog meria ni pred njh re posvii s de.Takav prsup samo svaa nepore suko ko posledcu oga mrnju ovek prema samom seb nemogunosda se posgnu relgoznos doroa Na dunos je doharmo svakog u njegovom npo da vi po svom nj

viem dealu a d u so vreme ulaemo napor kko bsmoidea o je mogue vie priblii isnU hinduiskom sisemu monosi okrivamo d je

ov njenca naglaavana od dvnn i u njhovm spisimai jigm o eic se znose rzn prvi z razie poveljudi - poodne jude Snjsne (one ko su se odeklisvea) sprne

ivo svake individue pema hinduskm spisim msvoje specfne dunosi koj e se zlkuju od onih koje su poznae naem dru Hinduisa poinje svoj ivo ko uenk

zam se eni posje porodian ovek; kd osi povlse konano napu sve e posje Snjsn S svm odovh peroda u ivou povezne su odreene d unosi Njedn od njh nje sunski ndmoan u odnosu n dugi ivooenjenog oveka je uzven kao ivo monh koj se posveio religioznom radu. s uic je so ako dvan i velinsven ko kraj n presou. Skne g s rona nek rdiposo ure gedaje kko e is Uzmie is uic

22

SVAKO U SVOO UOZ

i vidie kako e d vlada Beskorisno je ei da je onaj kojiv vn svea vedni od onoga koj v u njemu; mnogo jeee ive u sveu i slu Boga nego odre ga se i ive

slobodnim i agodnm voom Ov eri vida ivoa u Indiji su se u poslednje vreme svei n dv porodini ivo ivo mona rodini ovek se venava i nasavlj da obavlja svoje dunos ko gnn, a ovaj dgi usmerava svojeceokupne energije k regi propovednju slenju BogaPoau vm jedn deo z Maa-Naa Tae koja obrauje u emu i videee d je veom eak zadaak i porodan ovek savreno obavjai svoje dunosi

"orodin ovek reba da bude posveen Bogu spoznaja Boga ea d ude clj njegovog ivoa On moa ezpresanka da radi, da oavlja svoje dunosi da preda rezuae svog rda Bogu.

To je jedna od najeh svari na ovom sveu radi nebrnui za rezuae rda pomo oveku a n ne pomsiida on rea da nam ude zhvalan izvesi neko doo deloa u iso veme ne pridva panju ome da l vm ono donos me i svu il bio uope. ak e najve kukvic posi heroj ako ga sve ude hvio Bud moe dain herojsk del kda za o m povd u od drv o

vek koj neprekdno n dobro bez povde svojh binjhni zaisa najviu rv Dunos porodinog oveka je dazaad za ivo ali on mora poves raun d o ne ini aganjem li prevarom li pjakanjem drugih akoe ne sezaboravii da je njegov ivo posveen suenju Boga sromanih

Znajui da su majka oac vidljivi predsavnic Boga poodin ovek mora da ih zadovoj svim sredsvim koja su

23


13/95

KAJOGA

mu na aspolagnju Ako je majka zadovoena kao i otac,Bog je zadovon ovekom. Dee je zaist dobro samo oda

ako ne govor rodeljima gube rePed odteljma se ne smeju pat le ne sme sepokazvat nemr ljuja ii gnev ed jkom oem deemor duboko da se poon da soj u njhovom pisusvsve dok on ne ka da moe ses

Ako poron ovek ima dovoljno hne, pia odee, ane bne se o svojm rodejma en, de i sromasma, oda je poinio geh Maka i ota su zoc ovog ea, pa akoovek mora da proe oz hjadu nevolja kako b im udovoljo

Tkva je jegova dnos pema eni; njedan mu nebi tebalo da vrea svoju en i prema njoj -eba d e odnos kao prema mj ak onda kada je u ajvem tekoma probemma ne sme ispoljti Ijuj u prema svojoj en

Onj ko pomsl a dugu en pored svoje ako je dodne mka svojim umom kav ovek odazi u mrakpaka

ed enama on ne sme d uporebjav neprmerenere n d se hvae svojom snagom Ne sme re: "Unosam ovo, uno sam oo

orodn ovek moa uvek da snabde svoju eu ovcem, odeom jubavlju, verom reima sakm kao nekt,i ne sme da un nia to b je znemo Onaj ovk kojje uspeo da zasu ubav poene ene uspeo je u svojojegi ma sve vrine

rema dec posoje sledee dunosi:Sna eba pajvo odgaja do evre godne on eb

da stene obrazovanje do svoje esnase Kada puni dv

4

SV J K VJ ULZ

dese goa, treba g zapos otac treba ada da ga smaa seb jednakm a sovean nan treba odgajat kerku,

reb je obrazova s najveom pnjom kada se onauda ota teb d joj d nkit bogatsvoZatm sedi dnost prem svojoj bra i sesm, pre

m de brae sestara ko su srom, pema osalmrodama, prjaejma slugama Zam posoje dunospema ljudma z isog sea, sromanma, bo kome kozr pomo Ako porodn ovek ma dovo no edsav a ne bne se o ome da eo pokon roama i sromma, znaje da je on obian gubjan on nije ni ljudsko be

eeanu veaJst a ranu odeu, porebe ela epvanje fu eba zbegav orodin ovek moa bist u sru u eu uvek aktvan speman na rad

rema svojm neprjateljima pood ovek mora b heroj Njma se on moa odupre o je dunos porodnog ovek On ne sme ses u ugao jadkova govore besmisle o neodupanju Ao se ne pokae kaoeroj pred svojm nepjaeljma, on nje obavo svoju d unos prema svojim prjaeljma roama mora bti nen kao jagnje

Dnos porodog oveka jese da ne ukzuje poovnje zlm ljdma je ako potje ze ljude on veli zloi bl b velka greka ako e bi poovao one koj su ga dostjn, dobre ljude On e b smeo da bude nagao u svom prjaejsu e sme stcat prjaelje n svkom koraku morapsmra ake onh jud sa kojm eli da bude prej, njove obzre prema dgm ljudm da o njma poazmisl ek onda svra prjatelje

25


14/95

KAMA OGA

tr svari e se da govori e se goo ao osvojoj sav e se propovedat u svoje ime ii o som mo-ima e bi smeo da govoi o som bogatsv i o bo e-mu to mu je tmo eeo

ovek e se da se hvae svojom moiom Neka bu-de sam seb setk; oo j egov ego duos oije ek svetova mudost ako ovek o e u moe sesmatra emoram

Pood ovek j osov upoite eokupog drutao je gavi ivor prihoda Sromai bespomo dec iee koje e rade sv opstaju hvauju emu; pa pema tome moru postoat odrdee duos koje mora oba

vii i te duosi ga moraju avesi da se oset sposobmda h obai a e da ms kako rd eo o je daeko ispodjegovog deaa Sog ako ui eo oe i pogreoe se t ijavit u avosi a ako e pos u ekom predueu i a sa sgurou da e u posu upei e sme obja avo akvo samoisae e samo da epoj-o ve ervia oveka ga esposobm a vodeesvojih vh votih duost U sto eme tkv ovek mora da se posvti posju sedeh stvari poaju a dugo bogastu o je egova duos ako e

e obavi e vda pomea Porodi ovek ko se erud da adobe bogatstvo j emoraa ko e ej i a-dovoa besposim voom emoaa je ato to so-te jih avse od jega ko se obogati stoie ud e sedravat a om bogatsvu

ko u ovom gradu e b bo soie jh koj ee bogatsvu koj su ga aadi gde b ba sv ova iviaija saova pihatita advjuue kue?

6

VAKO V SVOO ULOI

Zaradvati ovac u takvom suaju je oe ao to eo ameje dugima Poodi ovek je cea ivota i

dutva Za jega je pravo sueje da aradi i potroi ovacuieo je poodi ovek ko se trudi dob sdstvi-a rad dobrh cjea i pako isu stva a poste osoboeja kao i sposk u svojoj eji kada se mo

jer ko ispojava samo ra aspek ise vre samopedosti potvovaj koe su adahe oseajm pedaost Bogu svemu o je Negovo

se moa tudt da se dobo im svm sredstvimaNe sme se preputai kokaju e se se keati u duvih e sme agati i e sme bit uok evoje dugh jud

jud esto uae u stvai a koje emaju a da hpostgu to dovodi do varaja dugh brog kaja Zamu sim stvama eba ueti u obi fkto vemea oo toje u ekom eutku euspeh moda b u drugo vreme pd-savao veki uspeh

Porod ovek mora da govor su to veoma pivo koistei e koje se dopadju judma koje im pomau;e b ebao da govor o posu dugih udi

osavajem reervoaa sadejem dvea poed puteva osvajem phatita a ude votje pravjejem

puteva i gaejem mostova poodi ovek ide ka stomciju kao i ajve Jogi

vo je jeda deo doktie o Ka Jogi aktost du-ost poodiog oveka Postoj jo jeda deo koji kae daako poodii ovek ume a bojom poju u borb a svouemju egju doai do istog ija do koga doa Jogedtaom pokauju a aj a da oo to je a jedog duost e mora bit a drugog U isto vreme igde

7


15/95

MA OGA

se ne kae da jedna dunost uzde a druga unva. Svakadunost ma svoje odgovarajue mesto prema okonost-ma u kojma se nalzmo, njh obavljmo.

Jedna deja pro zlz z svega ovog, a to j osuda svakeslbos To je jdn posebn de u svom nem uenu koja m se dopada blo u flozoj blo regj l radu Ao tte Vd pron ee da se re "neusrvost uvek ponavlja ne treba s pa nega Srh je znak sabos. ovek mora obvj svoje dunost ne se prmevat podruglvost smevanje sveta

Ako se ovek povue svet kko b suo Boga, nese mslt da on koj ve u sveu rade za dobro svea neoboavaju Boga; nt b on koj ve u svetu rd n dece

smel d mse da su on koj su se odre svea zaludnelutce. Svako je velk n svom mesu. Ou msao u ustrova ednom prom.

Jedn krlj je mao obaj da spuje sve one koj b dolu njegou zemlju: "Ko je ovek ve on ko se odre kosvea posao snasn l ona ko v u sveu obavlj svesvoje dunost ko porodn ovek? Mnog mudr ud spokual da daju odgovor. Ne su rd da je sanjasn boj,a kralj b trao dokz Kad ne b mogl da ga pronau, onb m saveovao da se venaju postanu porodn ljud Onda b drug dol rekl Porodn ovek koj obvlja svojdunost je boj ovek. I od njhje alj takoe zahtevao dokaz Kada nsu mogl da g daju on m je sveovao da sesmre ko porodn ljud.

Konano je naao mlad sanjsn kalj je njega sptao. On je odgovoro: Svak je o krlju, jednako vk nasvome mestu." Doka m to zamoo g je kralj. Doka

8

SVO E U U SVOJ ULOI

zau t rekao je sanjasn, al prvo mora do d v nekolko dan kao ja kako bh mogao da t dokaem zato tomslm. Kralj se soo krenuo sa sanjsnom ka njegovom

boravtu prolaze kroz mnogo drugh zemalja sve dok nsu dol do jednog velkog kaevsa U glvnom gradu togevsta se odgravaa velka ceremonj Krl sanjsnsu u bunjve muzku kao nek glas ko je obaveta-vao o ceremonj na ucm se sakuplo mnogo sveta u svenm haljnama. Kalj sanjasn su zstal da b vdel tase dava. Glasno je najaljvano da e kraljev kerka zabrat mua od onh koj su se sakup pred njom.

Sta je obaj da prnceze u ndj braju mueve na ovajnan Svaka prnceza ma odreenu predstavu o vst ove-

ka koga hoe za svog mua; neke hoe najepeg, dugenajuenjeg, tree najbogatjeg td. Sv prnev zauzmajunajlep stav kako b se r pred njom. Ponekad onmaju svoje najavljvae koj obznanuju njhove kvaltee razloge zbog kojh se nadaju da e prncez zbrat ba njhPrnceza u nosljc, u nalepem zdanju de okolo slua onjma ko nje zadovoljna onm to je ula l vdea kaesvojm nosama Dalje ve uopte ne obraa panju naodbaene kanddate. ko, meutm, pncezu zanteresue blo ko od prsutnh, ona mu stavlja venac oko vata on posaje njen mu.

Prnceza zeme u koju su na kralj sanjasn dol uestovala je u jednoj od avh ceremonja On je ba najlep prnceza na svetu njen mu b o gospodar kraljevstvaposle smrt njenog oc Ova prnceza je gajla deju da trebada se uda z najlepeg mukaca, al e moga da nae pravog koj b je zadovoljo. Ovakv susre su se ve odgrava


16/95

KARMA JOGA

nekoliko puta, ali ona nije mogla da izabere mua. Ovajsusret je bio najvelelepnji jer je dolo vie ljudi nego ik ada

do tad Princeza je sea u nosljku, a nosai su poei da jenose od jednog do drugog pretendenta Izgedalo je kao dajoj nije stalo ni do koga, i svi su ve pomisll d a e i taj skuptakoe popasti Ba tada je uao jedan madi, sajasin,privaan lep kao da je samo sunce sio na zemlu, i staou jedan ugao posmaaju ta se deva. Nosljka sa princezom mu je pria, i i m je ugledaa nao Lg sanjasna, zaustavila se i savila mu venac oko vata. Mladi sanjasin jeodmah uhvatio venac i skinuo ga, izjavljuju i: "Kakva je ovobesmislica? a sam sanjasin. a e za mene brak? Kaj je

pomis lio d a je taj ovek siromaan i suve skroman da bi seoenio princezom pa mu je rekao Sa mojom kerkom idei pola mog kaljevsta sada, a celo kaljevstvo kada ja um-rem!" i ponovo mu stavio veac oko vrata Mladi ga je jojednom skinuo govore "Svata Ja ne elim da se enim",i brzo zaao z gomie

Meutim princeza se olko zaljubia u ovog mladiada je pomislila: "Moram da se udam za njega il u ume. l ona je krenula za njim da ga vrati. Onda je onaj nasanjasin koji je doveo kalja rekao "Kraju, hajde da pa-mo ovaj par" Tako su krenuli za njima ali na pilinojudajenosti Madi sanjasin koji je odbio da se en prncezom zaao je nekoko mja u divljinu. Kada je doaodo ivice ume i uao u nju, princeza je pokuaa da ga dalje sledi kao ova dvojica Meutim, ovaj mladi sanjasije dobo poznavao umu i sve njne skrivene staze Izne-nada je skenuo na jednu od njih i nestao a pinceza nijeznala kuda dalje da krene Pose dugog taganja za njm

30

SVAKO JE VLK U SVOO ULOZI

sela je pod neko dro i poela da jad ikuje ne znajui ka-ko da se vrai Onda su naii na kralj i dugi sanjasin i

ekli joj: "Nemoj plakati Mi emo i pokazati izlaz iz ume ali sada je ve suvie mrano Evo ovde je jedno veliko dvo; hajde da se odmorimo pod njim a ujuto emokrenuti put prest onice. "

U konji tog dvea se nalazio gnezdo u kome su ivelati ptia njihov rodteji Otac ptica je doe pod dveospazio oje ljud jednom enutku je rekao svojoj eni"raga, ta da radimo? Evo dole su neki gosti, a sada jezima i mi nemamo vae" Zatim je uzleteo, uzeo u svoj kljunpare dveta koje je goelo na jednom raju, i bacio ga pred

goste. Oni su dodali jo malo granja i napravili veliku vatruAi, ptica dalje nije bila zadovoljna Ponovo se obraila svojoj eni: Daga ta da rado Neman nta da damo ovimjudima dajedu a oni su gladni M smo porodine ptice; naa dunost je da nahraimo svakoga ko doe u nau kuu.iniu oo to moram, dau im moje telo Tako se pticaobruila u vatu izgorela Gosi su je vdel kako pada i pokali da je spasu ai ona je ba bra

Kada je ena pica videla ta je unio njen mu, ona ree "Evo ovde su tri gosta a samo jedna ptca nije dovojna

da ih nahra n. To nije dovojno; moja suprunka dunosti ne ozvolava da napoi mog mua budu uzaludni; nekae zato poslue mojim telom Rekavi ovako ona se baciu vatru i enuo bi spena.

Onda su ti ptia kada su spazili a su uinii njihovirdtelji, da jo uvek nije bilo dovoljno hrane za tri gosta,Pomislila: "Nai rodielji su uinili ta su mogi, a to jo uvekije dovoljno Na a dunost je da nasavimo posao naih ro

3 1


17/95

OGA

die nek i n el pose soj svsi." Ond s se i onsnoii plen

pepeno oni o je deo oje ljdi nno nijen pipnlo ove pie ovei s no bez ne o sklj i snjsn poi pinezi p on se vi svoo

Ond snsin ee lj: Klj video s ko e svo veil n svo es Ako

'ho d iv sve, v o

ove pe, spene d se svko enk v z dge. Ako eli d se odene sve, bdi ko j ldi koe i jlep en kljevsv ne pedsvlj ni Akohoe d vodi poodin ivo sj svo ivo vo

dobo dgih ko zbee ivo odcn, neoj k nid bci pogled n epo novc o Svo je veli nsvo es li dnos jednog nije dnos dgog"

3

Tajna rada

oge dg n izio pn ispnjvnje njhov fzilh potreba zasta jeuzvieno; meutim, ova po-

mo je tim vea to je potreba vea i to je pomo dae-

kosenij. Ako sepotree ovek mogu otkloniti na jedansat, o je dobro ko njegove potrebe mogu iti zadovoljene

na godinu dana to je jo boje; ai ao se njegove potrebe

og oklonii zvek o e sigo njve poo koj se oe pii edino dhovno znnje oe zvek okloii n pj lo oje dgo znnje zdovolv nepotrebe samo n neo vreme. Jedino se spoznajom duha

zvek id svk poe; z o e dhovno znnje njveidoboinielj ovensv i si oeo ei d snjoniji bili oni koi s zdovoljli dovne poebe, zotoje duhonost istinsk osnovasvih naihivotih aktivnosti. ovek oji je duhono jk iubedljiv, bie snan i u sva-kom drugomaspetu aoto poeli; dok sene javiduhovna

snaga u oveku ak i njegove fzike potrebe nee moi da

bd zdovoljene n odgovji n Odh posle dhovne dozi inelekln poo d znn je dleko edni

ji od onogaoji se poklanau vidu hranei odee; ak jeviii od davanja ivoaoveku, zO ostvai ivot podrazume-

33


18/95


19/95

AOA

dora dea, uupi ir ti impreija e doro i oee ga, a a a, priijava da i doro pro ve-mu Kada eo uii puo dori dea, u jem e tvara

epromejiva tedecja da ii doro, i ato jegov umee dovoiti da e ivede eo o deo, e oira apovremee podticaje potive edecij e ga pivoeti da pee a jiov rau i o e i potpuo u ovoj vati Kada e eto ovao de, ae e da je oveuvrio voj doar arater

Nio e moe aerat ojau oja je uvua voje udo-ve gau u oop da i prui apolje So tome arteroog ove oji otroe voje motive i orgae auve jeutoie O otroe opvee uutraje e i ta ga

e moe primorati da ae apoje ao o to e ei oovao epredo preivae u dorim miima oe e apoeti povru vaeg um edea da e ii doro epati jaa i ao reutat toga eo u taju da oro-ieo Idrje (ue orgae, eve cere) Jedio aoemo oiovai voj araer, jedo tao emo e priititi aav ove je auve gura o e moe da iavo o Moete ga tavii u oje god oete druvo ajega ema opaoti Potoji jo jedo ve taje od ovogaa dorim tedecijam a to je eja a oooejem Nemete aoraviti da je ooda due cij v Joga, i vaaod j podjedao vodi do itog reutata. Jedio radomove moe da doe do oog taja do ojeg je Buda doaougavom medtacijom, a Hri moitvom Buda je io ativa Gja Hrit je io Bata , oojic u doig tove-ta cij Proem je u edeem oooeje ai potpuoodu, oodu od ograeja dorog ao i ograieja

36

NA A

oeg Laac oj je aije od ata je ipa a aju raje

va,aac. Umomprtu je ija umam drug ao b

vaoprvi a ada gavuem odacujem oa ema raoga

da adrimdrug , zao to u oa, pre vega tje. Da-e oe tedee trea prei dorim, a oe impreije

uma trea ameti veim taaima dorih, ve do te oe

skoro ne nestanu l se zauzdaju i dre pod kontrolom u ne-

om ugu uma pa pa dore tedecije taoe trea poedit Tao "veao potaje eveao" Radite ai emoj-

tedozvolt akciji linekoj misi da proizvede dubokusak

a um ea taaidoae i odae eafantastine ac-

je mafetuju i mia i moga, ai e dovoite m da o

tave o aav du utia a duuKako se ovo moe izvesti? Vdimo da impresija blo koje

akcije sa kojom se povezujemo opsaje. Mogu sresti stotine

ica toom daa a meu jima i oo oje vom ada eou povuem, mogu pouat da e etim vi ca ojeam vdeo, ai e e pred umom pojavjivati amo jdo ce oo oje m reo moda amo a jeda miut, i oje

volim va oaa u etaa Moja veaot a ovu odreeu oou prouroovaa je duljumpreju a moj um e

gov otai judi oje amreo Fiooi, impreij u bie

te, vao od ica je preeo voj i amrejau moaje regtrovao nl l u; a penije bi slinog efekta na um.

Veia icaje moda iapotpo ov, ea a oja ia

a raje iam i pomiio a, to jedo ice oje am ug-edao, u me je ao a odgovor Moda am ga oaouvom umu mogo godia raje, ao otie tar o je-mu, i ta jeda ovaiija je u mom umu probudia toteuspavanh seanja; ta jedna impresija, kja se verovanopo

37


20/95


21/95

KMA JOGA

Krina kae: Pogledaj Me Auna! ko presanem d

radim makar i za sekud elokupan univerzum e nesta

i Nita ne dobijam od tog rada; ja sam Bog pa zato on

da da radim Zato to volim sve." Bog je nevezan zato o

On voi; ta isiska ljubav nas ni evezaima Gde god po-

stoji vezanost prjanjanje za svari iz svea morate zi

da je sve to fzika privlanost izmeu delova maerije; ne

to privlai dva ea sve blie jedo dugom i ako ona e

mogu dovoljno da se priblie o prouzrokuje bol Meu

tim tamo gde posoji tinska ljubav o a se uo pe ne z

vrava na izikoj privlanosi Takvi ljubavnii mogu biti

udaljei hiljadama milja, ai e njiova jubv svejedno bi-

i ista; on ee umret ikda nee prozvesi nikakvbol n u reaku .

Posignue ove neveznosti predstavlja posao iot

Kada budemo do li do ove take, posii emo ilj ljubavi

i postati slobodni; ogranienja prirode e nesai mi e

mo videti prirodu onakvu kakva oa zaista jeste ona nas

ve nee okiva ti lanim a; bieo ssvim slobod i i uop

te eemo pazi na rezulae rada ko e tada marii za

ezultae?

Da li od svoje dee raite neo za uzvrat zbog onoga

o ste im d ali? Vaa dunost je da radie za ji i r se stvrzavrava Bez obzira na posao koji rade za neku odreenu

osobu za neki grad ili drav zauzmite isti stv kQji imae

prema svojoj deci emoje oekvai i . Ao moee d

zauzmee nepromenljivi stav dao u ojem sve to da

jete jeste bespani dar sveu bez ijede misli o vranj t

da e vam rad doneti nevezanost Vezanos dolazi samo onda

kada oekujemo eto z u

40

TA RA

Ako robovs rad dovod do sebost vezanosto nda

rad uz kontrolsa um dovod do blaenstva nevezanost

sto pramo o praima pravd, al idmo da su u sveu

rava pravda dejap ra.Postojedve stvar kojerukovode

onaajem lju d mo samlost Ispoljavanje mo je bez

sumnje spoljavanje sebnos. Sv mukarc ene pokua-

vaju da do rajnjh granca skorste svu mo l sposobnost

koju imaju. Samilost jesamonebo; da bismo bili dobri, mo-

ramo bt samlosn S ve msl o dobjanjuneega zara d koj

obavljamo spreavaju na spruan napredak ave a

samom aju se zavravaju patnjom. Postoj jo jedan nan

koj se ova deja smos nesebog mlosra moe

srovest u pras; a toje posmatranje rada kao "oboava

nja" u suaju da verujemo u Personalnog Boga Tu se odr

emo svhrez utaa naegradau korst Boga uz takvos lu-

enje nemamo prava da oekujemo blo ta o d oveansta

zakoje radmo Sam Bog neprekdno rad jer On nje nka

davezan Kaoto voda ne moe dapokvs lst lotosa ako

n rad nemoe da ogran nesebog oveka, jer epr ouz-

rokuje vezanos za rezultae. Nesebian i nevezan ovek mo-

e vet u samomsru naseljenog grenog grada; on uop-e nee biti njime oka.

Ova deja popunog samopovovanja se ustruje sle-deom prom: posle btke a Kurue petorca brae

Pndava su pr nel velku rtu pode puno drova sro-

anma. Sv prsun su b znenen ogromou bogatstvom re, govore kakoak rtvu svet doog danaje ideo. Al poseceremonje, o djdnomse pojavo ma

ungos;jedna poovna njegovog ela j bla zlata a druga polovina brao n; onje poo d e kolja po podu r

41


22/95

KA JOGA

tvene odaje N zaprepenje svh on ree "Svi ste vaovi ovo nje nikkv r! a! povike ljud usuuje se da ke da ovo nije rtva zr ne zn koiko je

smo novc i dragulj podeljeno siromanim koliko senjh obogatlo i usreio? Ovo je bil najvelinstvenij -tv koju je ovek kda prneo. Al mungos ree U jednomseu je iveo brmin s svojom enom snom snjom Onisu bli veoma siromni i vei su od sitnih drova koje sudobijl z poduavnja i predvnj. Ali kd je nspiltrogodinj sua ionko jadn brminsk porodic poelje d se suova s tekoma kao nikda do td. Konno posle nekolko d n gdovanj otc je jednog jutrdoneo kui neto ovsenog brn koje je dobio rvom sreom p ga je podeo na etiri podednk de svkogln porodce. Skuvai su ga i b u trenutku kd su hteid sednu z sto neko je pokuco n t Otc h je ovorio i n pragu ugledao nepoznatog gosta. Znte, u Indj jegost sveta osob domana; on je slin Bog premnjemu se treb odnosit sa slnim potovanem Tko je jdni brmin reko 'Uite gospodne dobo dol Postvioe pred gost svoju porciju koju je gost ro pojeo i rekoOh, ovo je zaist strno dv dn nism nita jeo ovo to

sm sd uzeo smo je poaao moju glad.' Ztim enare muu Dj mu moj deo l mu ree: Ne en je,meutim insstir goorei 'Onje siromn mi ko porodii ljud, treba d g nhrnimo poo sm j tvojen, moja dunost je d mu dam svoj porciju e ti vienem d mu da Tako e i ona dala svoj deo gostu i gostgje odmh pojeo odmh je reko da muje i to malo Tdsin ree zmi i moju porciju dnot sin e d pomogne

2

TNA RA

svom ocu d ispuni svoje obveze' Gost je pojeo tu porci

ju, je jo uvek biogladan ond mu i sinovljev end-

e svoju porciju. To e biodovoljno, i gosje, uzblgoslov,

npusionjihov dom. Te no jeovih evoro ljudi umrloodgld . Nekoiko zrnc tog brn je palo napod kd sm

se skotrljo preko njh poa mog telaje postalo zlo, ko

o vidie Od d puujem po ceom sveu nd d u

nii n rvu sinu oj, ai je do sd ngde nism nao;

n jednomdrugom mesu drug polovn mog te nije

posl za Iz og rzlogavam kaem d ov va rvaopte nije toliko veika."

Ovakv idejmlosr seundiji poko gubi; sve em

nje velikh ljudi. Kdasm poinjo daumva jeik o

sa jednu knjigu pri naengeskomjeziku gde se govorioo nekom odgovornomdeku koji se veom ld zposlio,alije neto novc dvao svojoj staro mjci; ovo se hvalilo

nri ii eiri strane a o ni? Nijednh ind uisik deak ne moe rzumeti pouku te prie. Ja je sad rzumem

kda uemz zpdnjaku ideju d je svaki ovek sm a

see. Zto neki ljud uzmju sve z sebe oevi i mjke

ene i deca spdjuna prosjtp. Ovakavdel nije uop-

te prikadan za porodino g ovek

Dakle d li vm je sno t prdstavlja Karm Jog?k i poc enu smrti pomoi svkom, bez postvljnj pit-nj Nek vs prevaremiion put, vi se nikd nemojte pre-

ispitivti ili misiti o onome to rdite Nemojte serazmetti

drovima koje ste poklonili sromanma iioekivti njho-

V zhvlnost, ve imprebudite zahvlni to suvm pruili

Priiku dprem njim iskaete svoje milosre Smim Limjsno je da je bit i idel porodin ovek mnog tei z

43


23/95

OGA

datak nego biti idan sanjai itinsk ivot ada je aitateak, ako ne i te od podjednako stinskog ivota odi

canja

44

v

Sta je dunost?

U pouavanju Karma Joge neopodo je deinisai pojam dunoti ko moam neto da inim, pvo moamnati da li je to moja dnost. Ova ideja dunosti se veoma

azlikuje kod azlii naroda. Muliman kae da je ono toje zapiano njegovoj knjii Kuanu jegova dunost i-dsta kae da je ono to je zapisano Vedama njegovadost ianin opet kae da je ono to Bba popoveda jegova dnot. Okvamo da postoje ane ideje dosti koje se menja avsnosti od ivotni tanja istojsk peioda i naoda. Pojam dnost" kao i svak dgiapsaktni niveali pojam nemoge je jasno deniatiogue je samo zgadit pedtav na osnovu paktinognkcionisanja i eultata Kada e ped nama pojave odeei objekti mi na nji eagjemo impulsivo, oblikpotane eakcije ili naenog aina kada se pojavi ovajip, m poinje da msli o datoj situacij Poekad pomi-sl da je dobo ako eagje na odeeni nan pod datimslovima a dugom entk misi da je pogeno eagoati na taj ist ain ak i pod istim okonostima Uobia-jena, svuda pisa ideja dunosti jeste da svaki ovekati ono to mu nalae sopstvna avest li ta je ono to

5


24/95

A OGA

neki in petvara u dunost? Ako hianin dobije pae go

vedne i odbije da ga poede kako bi sauvao svoj ivot l

da ga pu dugome kako b savao negov ivot, osetie

sgo da nje zvio svoj dnost A, ako se hndsusdi d a poede to pae mesa ili ga d a dgom hnds on

e na podjednako ist nan osetiti kako nije izvio svoj

dnost jer hndistiko vasptanje obazovane nem

stvaa to oseanje. U polom veku Indiom je aala ozogaena banda pakaa po men ag; on su veova dm dnost naae da svakoga ko m se nae na pt ubj

i da mu m sav novac; to e bio vei boj ljdi koe s

ubiali to su misii da s boi Kada ovom naem svt

ovek iae na u icu i ubije dugog oveka, on e veovat

no aaiti bog toga mse da e uinio oe deo Ai

ako sti ovek, kao vonik svom puku ubije ne jednog

ve dvadesetocu, on e siguno biti adovojan i misli

da je svoju dunost obavio iuzetno dobo Tako vidimo da

dunost nie odeena onim to se ini. Pema tome, dat

obektivnu definic dunosti e potpuno nemogue Opet,

postoj dnost i sa sbjektvne stane Svaka akcia koja

nas odvodi Bogu je doba akca, i o na e naa duno st

svaka akcija koa nas odvai doe e za nje naa d

nost Sa sbjektivnog stanovta moemo vdet da odeena dela imaj tendencij da nas uzdignu opemene

dok dga dela maju tendenciu da nas degadaju og

be Ai nie mogue sa signo odediti koja dea ma

odreen vst tendencie I odnos na sve osobe u svmokonostma ostoj metim samo jedna dea dunost

koja e sveopte pvaena svakom dob od stane sva

ke sekte i zemje ona je sadana sedeo zreci na san-

46

TA J UO

situ: "Nemoj povediti nijedno bie nepoveivanje je v

lina poveivanje je geh

Bagavad ia esto pomnje da dunosti zavise od oe

ja i pooaja u ivo Pogodno enje i status u duuugavnom odeuj mentani i moalni stav indidua pe

a aziitim aktivostima. Pema tome, naa d unost je da

obavjamo onaj posao koji e nas uzdii i opemeniti ska

du sa ideaima aktivostima da u kome smo oeni

pak, eba zapamtit da isti deali i aktivnosti ne vae pod

jednako svm dima zeama; nepoznavanje ove

nenice je gavi zok svuda pisue mnje jedne naci

je pema dugo. meikanac mis i da je sve to meikanac

uini u skad sa obiaima soje zemje naboe to teba

da se uadi i da onaj koi ne sedi njegov obia nepobio

oa bti veoma o ovek Hindus misi da s njegovi obi

aji edini spai i najbolji na svetu, i da je svako ko h ne

sedi, sguo nagoe mogue bie Ovo e sasm piodna

geka kojoj smo sv skoni Ai je takoe i veoma bona; ona

pookuje ba poovinu nemlosrdnih dea koa se pone

svda po sveu Kada sam doao u ovu emj, dok sam ho

dao kakim sajmom, neko i gomie mej e povkao a t

ban. Osuo sam se i ugedao jednog veoma pistojnog go

spodina epo obuenog Obatio sam mu se i kada je videoda govom engeski, postao mu je iueo nepao. Jedom dugom pi kom na stom sajmu, neki dug ovek meje nameno gnuo Kada sam ga pitao ato on se takoepsdeo i pomcao Ko vamje iv kada se tako obaite!ipatije oih udi su se naazie u skm grancama sopstvenog jeika i naina oblaenja Veiki deo ugnetavanjanih naa nad sabijm je pouokova oim pedasu

47


25/95


26/95


27/95

KMAJOGA

Majko kako s to pogodla?" Ona ee Moj mladu ja nepoznajem voju ogu l neke duge vebe Ja sam obna ena Moao s da me saeka zato to negujem bolesnog muanema nkog dugog ko moe da ga neguje tavog votasam se dla da spavno obavjam svoju dunost Kada sambla devojka zvravala sam svoju dunost pema odteljma sada sam udata zvravam dunost pema svom muuto je sva Joga koju p aktkujem Meu tm obavljanjemsvoje dunost postaa sam posvetljena tako sam moglada potam toje msl vdm ta se deslo u um. Ako oe da zna neto ve od ovoga ot na pjacu u taj tajgad gde e pona jednog Vjadu*; on e t e neto to

e t bti dago da uje" Sanjasn pomsl "Zato bh aodo tog gada do tamo nekog Vjade?" A, posle svega to jeuo njegov um je malo omekao on je pak kenuo na putKada je pspeo u taj gad ponaao je pjacu u dnugledao ogomnog debelog Vjadu kako noem see meso azgovaa tguju sa aznm ljudma Mlad ee: Boepomoz m ! Da l je ovo ovek od koga u neto d a naum?On je pe nkarnacja demona nego blo ta dugo" U meuvremenu Vjada ga pogleda ee mu O svam da l teje ona gospoa poslaa kod mene? Sed dok ne zavm

posao Sanjasn poms "ta mogu da zgubm? sedeovek kod koga je doao je nastavo sa poslom kada je kasno popodne zavo uzeo je svoj novac ekao SanjasnuDote gospodne dote kod mene" Kada su stgl kuVjada ga je ponudo da sedne govoe: Saekajte me ovde" uao u kuu Zatm je okupao svoju stau majku oca

* Najnia grpa udi Idij, glvom ovc i mesar (nap. pe)

2

TA JE DUNOS

nahran ih sve im ugodo pa tek posle toga doao kod

sjasna rekao mu: "Sada gospodne v sted ol kod me-

e ta mog u da u ini mzav as?" Sanja sin mu e postavio

ekolko ptanja o du Bogu aVjada muje odrao jedn o

predavanje koje dana s predstavlja deo Mahabharate po me

u VjadaGta Ono zlae najuzvenje msVedante Kada

je Vada zavro svoje pedavanje, Sanjasinjeboveoma za

uen.Rekao je : "Zatos i ti ut om telu? Sa toikim znanjem

kao to je tvoje, zbog ega se nalazi u teluVjade i obavlja

tako pav, odatan posao?" "Moj sne", odgovoro eVjada

jedna dunost nje odvaa nijedna nje nesa Roe-

njemsa msenaao uovim okolnostma oruenju Uden-

stvu sam nauo da trgujem ; nevezansam pokuavam da

obavim svoju dunost kakoreba Pkuavamda obavm d u

nostkoje mamkaop orodn ovekpokuavam da tobo

lje mogu pomognem majc ocu ka ko b h unosre nma.

Ne poznajem voju Jogu, nsam sanjan nt sam otao z

sveta u umu; tave sve ono to s uo l vdeo dolo m

je putem mog nevezanog stava prema dunost koj odgo

vaa mom poloaju"U Indj danas v jedan svetac, vel Jogn najdvn-

j ovek koga sam vdeo u votu. On je zasta zuzetan je

ne el da u svakoga ako mu postavte ptaje neete dobt nkakav odgovo On e teko uzet ulogu utelja. Aou postavte neko ptanje ekaete danma na odgovo dokokom nekog azgovoa on ne pomene va poblem objas-n ga na neoekva nan Od njega sam saznao ajnu ada:Neka se clj sredsvo stope u jeno" Kada obvljae blo

koji posao, nemojtemsltn oemu drugom. Obavljajte ga

kao slubu i ceo svoj ivot posvetite tom trenutku. Tako su,

53


28/95

MOGA

u ovoj prii, i Vjada i ena oavali svoju dunost sa ispunjenou i radou samm tim, oni su postali prosvetljen,jasno pokaujui da ispravno oavanje dunosti u io komivotnom stadijumu e veanosti a reultate, vod do najvie spon aje savrenstva du e

Samo ona radnk koji se veuje a reultate una protiv oni dunosti koje mu slede a neveano radnika, svedunosti su podjednako dore predstavaju odovarajueinstrumente uz iju se pomo seinost i prianjanje mouodstaniti, a oslooenje due osiurati Svi smo mi skonida o sei mislimo najoe. Nae dunosti su predodreenenam zasluama mnoo ve neo to smo voljn da to pri z

namo. akmienje raa z avst uajui urodenu ljbasZa onoa koji una, sve dunosti su neprijatne nita anee adovoljiti eo njeov ivot siuo e a odvesti upropast. Radimo kako od nam dunosti dolaze i uvek udimo spremni d a podmenemo leda ako emo siurno ule-dati Svetlost!

4

Pomaemo sebi,a ne svetu

Pre neo to razmomo kako nam posveivanje dunostima pomae u duovnom napretku, predstavu vam, u

kakom preledu, jedn druaii asekt onoa to m u ndiji podrazumevamo pod aom. U svako eiij postojetri dela ilooija, mitoloija i ritual. Filooja je, naraosutina svake relije mitoloija je ojanjava ilustrue vie ili manje leendaim ivotima ponatih svetaa, priama i opisima divnh stvar itd dok rtuali ooi dau jokonkeiju ormu, tako da svako moe da je razu me ustvai, rial je koneizovana ilozoia Ritua je armaon je neodvojivi deo svake relije zato to veina nas nemoe da razume apstraktnu d uhovnost sve dok duhovno ne

sazri judimaje ako da misle kako mou da raumeju ilota, al kada je u pitanju praktino iskustvo, otkriva se da jeapsaktne deje esto veoma teko pojmt. Stoa su simo veoma korisn i mi ne moemo odait metod simola.Sve reiije su od davnina koristle nerojene simole U jednom smislu mi ne moemo misiti ako ne koristimo simle same rei su simoli misli. U druom smislu sve uuniverzumu se moe posmaati kao simol Ceo un iverzum


29/95


30/95


31/95


32/95

AOGA

ove u je ogovoo ea vie a a a uu aai. ve o u zaa on ua za enua pei a ee ubii ao u ne bue ao nei posao. Ba aa se po

javo uh i zosluno poiao "aa je goovo sa oboZa je enuo a oveu a ga pogua. ove je sav pepaen enuo poeo a pelinje sveca a u poogneveac ee "Poo u i. Pogeaj onog psa ao sa uvjen epo. Bzo izva a o sec psu ep i aj ga uhua ga ispavi. ove je uno ao u je eeno i ao gauh u govoe: [sp avi ga. Du h ga je uzeo i paljivo spavio al i i i ga pusio on bi s e ope savijao sa o sebe Jo jeno je pouao a ga ispavi ali se on opesavio i bi ga uh pusio Ope b ga ispavio ali bi gapusio on bi se ope povio. Tao je nasavio ana o senje izoio eao iaa nisa bio u ovavoj nepiliJa sa uh veean ali o saa nisa bio u ovavoj suacji" "agoiu se sa obo" eao je oveu"i e pusi aja u i ozvol a zai sve o sa i ao i neu i nauii ove je io veoa zaovoljan pihvaio je oahponuu

Ovaj sve je ao aj saeni pse ep a lju se u e aga spave soinaa goina i ga puse on se ponovo sa

vija Kao oe bi i ugaije? ove oa pvo zna aoa ai bez vezanosi je ona nee fanai. Poo znao a je ovaj sve slian psee savijeno epu i a ga ne oeo niaa ispaii nea azloga a ueo fanac. o na sveu ne i blo fanaza on ogo vie napeovao nego saa ogeno je isii a anaiza oeubzai nape' oveansva. apoi o je unazaujuieleena oji svaa nju i ljunju i pioava ljue a

6

PMEM EI, ANE VETU

se bo ejedn ip o v d u gh in e ii h ne saoseajn ia. Mi

sliod a jese o inio li posedujeo najbolje na sve-

u a da je sve o ne in io l ne posedujeo, ez iave

ednosi Zao se uve see piea savijenogpseeg epa,a go se u vaa javi enencja a posaneefaai. Ne-

mapoebea binee l povoie no mislei osveu; sve

e se nasavi ez vas Kaa se pevazii fanazam, samo

ona obo oavljae posao. Jeno smien ove, oji ima

dobo posuvanje i hladne ivce, saoseanje i ljubav obav-

[ja doba po sao ini doo seb. Fanaigaji uso vienje i

nije saoseajan pa pea oe nee nad a uspei da is

prav sve nii e on sam posai s saven.

Da eapuaoglavne zajue da najeg pedava-

nja: pvo, oao a na uuda so svi dun c sve

a, i da sve naa ne duguje na. Velia je pivilegija za

sve nas o na se dozvoljava da uin o blo a za sve.

U poaganju sveu usnu poaeo sai seb. Du

go posoji Bogu ovom iverzumu. Nijeisina aovaj uni-

verzum lebdi a oeuje pomo o mene l o va s. Bogje

u njemu uve prisuan. O n je neumoran veo aivan bes

onanopajiv. Kaa ceo u niverzum spava, On ne spava;

O ai neuoo sve poene i nfesace svea za

pavosuNjegove. Tee, neiso s el a zobilo o-gaOvaj sve e zauvebi eavina oba i z la. Naa u-

nos je asaoseao saslabai a volio a onoga oji

gei Sve je veia oalna vebaonica u ojoj se svi oao izlo napou ao biso ojai d uhovno. evone seo negovi fanaza ilo ave se zao o jefanaiza supoan juavi Sluae fanaie ao teno govoe: "a ne mzm gena,mzmgeh; ai jasam speman

6


33/95

AGA

da od blo gd kako bh vdo onoga koj zaa o danaprav razlk z gra grnka. Lako j o r . Akoo

o dobro da razlo z kvala pac

poao avrn ljd Ovo nj ako n. av oo rnj o o v vol na rad

64

Nevezanost jepopuno samoporicanje

Ba kao o a vako dlo koj po od na vraakao raka o ako naa dla og ca na drg lj

d a njhova na na Vrovano v v prl da koropo prav, kada nko po da n loa dla on poajv v zao a kada pon da n dobro, poaj v bolj kako da vako doba n dobro. Ovaj pojaavaj ka ak n o objan nkako drgaj ngo o oo dlova i rgova jdn a drg lrovao o prro z fzk kada obavja odn poao o r da j oj odno anj vbracjv ov koj ln okolnoa a ndncj dabd pod caj og a Kada nkoj ob a pnoraznh zkh nrna, koj naovan zajdnona jdno prozvd nk on, oal poka da agla vbra a prv ono Tako v o a onzjo da ako ka, b podjdako znrn olj. Naravno da ovaj caj l na ja kad a dajno drg zroca, al j njnca daj vk ovor za razn caj. Prpoavo da -n nko zlo do oj j pobo anj vbracj

6


34/95


35/95

KMA JOGA

Ali ta sledi iz toga? Da ne moemo bez obzira kolikose trudili izvesti niedno delo koja e biti savreno isto ilineko koa e iti potpuno neisto, ako posmatramo istou

i neistou sa stanovita povreivanja i nepovreivanja Nemoemo disati ili iveti, a da ne povreujemo drge, svaizalogaj hrane koji pojedemo uzet je od neiji usta. Naiivoti se prepliu sa drugim ivotima To su moda ud i iiivotine ii maleni mirobi, ili neko trei koga moramo istisnuti Ako je sve ve tako prirodno sledi da se savrenstvonikada ne moe postii radom Moemo raditi ita venost

,

ali ee postojati izlaz iz ovog zamrenog lavinta moeteraditi raditi raditi, nee biti kraja ovom neizbenm sledudobrog i zlog u rezultatima rada

Drugo to treba anaizirati este cij rada. Vidimo daogromna veina udi u svakoj zemji verue da e doivreme kada e ova svet postati savren kada nee bitibolesti, smrti, nesree ili zloina. Toje veoma dobra ide-ja, veoma dobar motiv koji inspirie i uzdie one koji suu neznanju; ali, ako razmislimo na trenutak, odmah emouvideti da tako ne moe biti Kako moe biti ako sagedamo da su dobro i zlo samo dve strane istog novia?Kako moete istovremeno imati dobro bez za? ta se sma

tra savrensvom? Savrn ivot je kotradkcija termn.Sam ivot je stanje neprekidne orbe izmeu nas i svegaonoga to se nalazi spolja Svakog trenutka se borimo saspoljanjom prirodom, a ako sm pobeeni, na ivot mo-ra da nas napusti Takva je na primer, neprestana borbaza hrau i vazduh Ako nemamo hrane ii vazduha umiremo ivot nie jednostana i gatka stvr, v sop osledi-ca Ova sloena borba izmeu neega unutra i spoljanjeg

68

EVEZNOST JE POTPUNO SAMOO.NE

sveta je ono to zovemo ivot Kada ova borba prestane, toe biti kraj ivota

Idealna srea obino predstavlja prestanak ove bore

Ali to je ujedno i prestanak ivota poto borba moe pre-sati samo onda kada prestae ivot Ve smo videi kakopomaui svetu pomaemo sebi Glavni razog rada koioavljamo za dru ge este da se proistimo Stalni napor kojiulaemo u ijenje dobrih dela jeste pokua da zaboravimona sebe ovaj samozaboav jeste jedna velika lekcija kojumoramo da nauimo ovek glupo misli da moe sebe dausrei i posle godina bore on konano otriva da se stin-ska sra sastoji u otkanjaju seinosti pa da ga, prema to-me, niko ne moe usreiti sem njega samog Svako mosr-

dno delo svaka saoseajna misao svaa aka koja pomaesvako dobro deo oduzima toliko puno samovaosti naemmaom as i pomae nm da razmiamo o sebi kao onajiem i nabezvrednijem i stoga to je sve dobro. Ovdepronalazimo da Gjana, Bakti i Karma dolaze do ise takeNavii ideal je veno i potpuno samoporicanje u kojem epostoi ja ve je sve Ti"; i bez obzira da li e on svestan iinesvestan ga, Kaa Joga vodi oveka do tog ilja. Reli-giozni propovednik se moe upaiti od ideje ImpersonalnogBoga; on moe isistirati na Personalnom Bogu sa eljomda zadri sopstveni identitet i individualnost, ta god omislio pod tim. Ali, njegove ideje etike, ako su zaista dorene mogu a da ne budu zasnovane na vrunskom poricanjusebe To je osnova svake mornosti; moete je proirivatina ljude ii ivotinje ii ndee, ona svejedo ostaje sutinska ideja, fundamentani prini koji se provlai kro sveetike sisteme.

69


36/95


37/95


38/95

K JOG

rat bii sa svim to smatrat svojim Vi st dadla i akovrj Boga vrjt da j sv ono to smarat svojim stini Njgovo Najva slabost obino s prikazj kao

najv dobro i snaga. Slabost j mislt d bilo ko zavis odmn kao i da mog nkom da inim dobro z ovog vrovanja s raaj sv na vzanosti a kroz njih nam dolazi savna bol Moamo tisnti svoj m idj da niko ovomnivrzm n zavisi od nas nijdan prosjak n zavisi odna mlosin nijdna da od na ljbaznosi nidniva star od na pomo Svima poma priroda a ako bbilo i da milioni ljd nsan Tok prirod s n zasa-viti radi ak kao to smo vi i a; o j kao to sam vnapomno, samo srna okolnos o nam j dozvoljnoda pomamo drgma i pm toga obrazjmo sb Ovoj vna lkcija koj trba da naimo Kada j namopopno nmo nikada v bii nsni momo oii bz posldica s mai svda sa svakim Mo imati ko-liko hot na i mva slg i kraljvsava za vadanjako bdt dali na princp da svt nij adi vas i dam vi nist nopodni, svi oni vam n moi naditi Mod j pravo ov godin mrlo nkoliko vai prijatlja Dai svt ka na nji da s vr J li njgov ok prkinu

N on s nasavla dal Zato izbacit z svog ma id dst inili nto za ovaj svt; svt nij potrbna nikakva po-mo od vas Glpo j misiti da st roni zato da bis pomogi sv; to j jdnostano ponos sbinos koja s prtara da j vrlina Kada bd isrniral svoj m i svojnrv za realizacj ov idj nzavsnosti od sv ili bilokoga onda n bii rkcij oblik bola koji s javlj kaoposldia nkog rad Kada s nkom ovk dali no a

74

NEVEZNOS POTUN AMOORCNJE

ne oekujee nia njegova nezahvalnos vas nee dai,

poo nste ni oekival nia nikada niste ni pomisili da

imte pravanabio taza uzvra d ali semuonotojeza-

sluio; a njegoval naKama se bne za njega Zbog egabis vi bil iponosni nao tos mpodail no? Vi s

obian poirkoji prnosi novc il inkdrugi poklon,a sv

to svtzaslosopstvnomKarmom Gdj onda raz

logdabdtponosn?N ma ngizznoznaanog

onom to dt svt. Kdbdtposigl osajnvz-

nosti onda za vas n postojai ni dobo n lo Jdno

sbinos stvaarazlik izmdobog logOvo jvo

makoshvai ai vrmnomnaii da niani

verzumu nemamonad vama akomu vi ne dozvoie da

spolji svoju mo Nia nemoenadvladati ovekovo Jasto

ukoliko ono ne posane budala izgubi svoju nezavisnost.

ako nevezanoupevazilazite i poiee bilo iju monad

vama. Lakojerei dania nema pravddelue dok mu vi

to ne dozvolie l i a isinski poruje da ovek nije ni

sren n nesrean u rtlogu spoljneg sveta? Taj pokz-

lj j npromnivos njgovog mabz obzira na dobr il i

loe okolnosti; usimuslovima onosae dalje isi

U Indiji j nkadadavno ivosvtacpozntpomn

Vjasa. Ovaj Vjasa e bopoznakao utor Izreka o Vedanli,kao svei ovek Negov oac j epokuavao da posane sa

veni ovek, ali nie uspeo. Negov dedaje akoe pokua-

vao da postanesavreniovek, aini on nije uspeo. I deda

negovogdede etakoe pokuo i propao. Onsamjeumro,

adanije postigaosavreniuspeh,ali njegov S in ukabioe roen savrenVas je poduavao svog sina mudosi i

akon prenoenja sveg znana koj je posedovao, pslo ga

75


39/95


40/95

KAJOGA

stva koje ne azumee azjasnie vam se nepekidnm suajem i azmianjem Teko je sve odjednom azumeti Nakaju kajeva objanjenje svega poiva u vama Nko nije

nikada nauio neo od nekog dugog; svako od nas morauiti sam sebe. Spoljanj uitelj nam nudi samo sugestijukoja po buuje unutranjeg utelja da adi kako b razumeostva. Onda e nam se stvai azjsnti ahvajuju naojsposobnost percepcije miljenja, m emo ih spoznat unaim duama; ta spoznaja e preasti u intenziu movole Pvo posoji oseanje zatim ono postaje volja, a z evolje doazi ogromna snaga za adom koz svaku venu nei mii sve dok se ceokupna masa vaeg tela ne promen uinsument nesebine oge rada i eljen rezulat potpunogsamoporicanja kajnje nesebinosti ne postgne Ovo posti gnue ne zavisi od blo koje dogme dokrne il veovanjaBez obzira da li ste hriann jevejin li atesta, nje vanoDa i ste nesebini? o je pitanje Ako jeste biete savenii bez itanja ijedne religiozne knjige be odlaska i u jednucrkvu i hram. Svaka od naih oga je sposobna da u inioveka saenim bez pomo dugih oga zato o sve imaju isti cilj Sve Joge ada, mudros, oboavanja su podjednako sposobne da budu d iekno nezavisno sedstvo za

postignue Moke "Budale kau, ali ne i ueni, da se ad iiozofija azlikuju." Ueni znaju da mad naoko ralte jedna od duge sve one konano vode do iog cilja ljudskogsavenstva

78

Sloboda

Kada smo azmaali naenje ada pomenui smo da jejedno od pshookih znaenja rei Kama uzonost Biokoj rad bo koja akcija blo koja misao koja poizvodi eeka se naziva Ka1a. Soga zakon Kame pedstavlja zakon

uzonosti neizbean uzrok posledicu. Gde god posojiuzrok moa se javiti posl edica; ovoj nezbenosti se ne mo-ete nikako odupreti ovaj zakon Kae prem naoj fiozoi vai za ceo ovaj u nivezum ta god vidimo, osea moil nimo svaka aka izvedena bilo gde u univerzumu sajedne stane pedsavlja posledicu proog ada i petvaase sa duge sane, u uzok novih posedica Porebno je takoe pogledati samu e zakon". Pod zakonom se obinopodazumeva tendencija neke serije da ponavlja samu sebeKada vidmo kako jedan dogaaj pat dugi ii se ponekaddeava smutano sa njim mi oekujemo da se ovaj sled povezanost svaki pu pojavi u isom oblku Na logai iiozofi Njaja kole nazvaju ovaj zakon imenom Vjapt. Prema njima sve nae ideje o zakonu nastaju used asocjaeSerija pojava se povezuje sa sadajima iz naeg uma u viduzacanog edosleda, tako da se svaka inomaa koju dob-jamo u bl o koje doba odma povezuje sa ostalim injenicama

79


41/95


42/95

KAJOGA

n, nae ezanosti, radosti patnje, sree i oekanja se na

ze u okirim oog maleog unezuma sa na apre

dk naadoanje se naaze unutr jegoog ognenog

domja Vidie dakle kako je d etinjasto oekat nstak

oog unierzuma koj nje ita drgo do kea naih

umoa oekati nagadni odlazak u rj o se, na kraju

krajea, pedstaja umnoaanje oog set koj am je

pozat. Vdite d a je e d a se celokupno neograieo po-

stojnje plagodi ogranieom i uslojnom postojju ko

je m poznjemo sme na detnjast a Kda oek ke da e

uek iznoa imati istu star koju i sda poseduje li kao to

ja to ponekad kaem kad zahtea udobnu relgiju moee

sa siguou rei da se toko degeneriso da ne moe mislii n o emu iem od onoga o je sada o je ek jegoo

renutno okuenje i nia ve. On je zboaio soju bes

kajnu priodu i jego deja se sea site adosi, tu

ge ljubomore trenuka On ne samo da msli kako je ko

nano beskonano e se ne zausalja n toj gluposti. On

se greto dr Trine e za iotom, koju budst zo

Tanha i Tria. ko moda postoje mlion aznh zadoolj

staa bia, zako, napredka uronosti izan oog siu

nog uierzuma koji namj e poza, si o zajedo e tek

deo nae neogniee pode.Da bismopostigi slobodu, moramo otii izvanograni-

enj oog uierzuma; emoemoje odenai. Savrernotea, il ono o hrani naziaju m koj peailazisako raumeanjene moese dostii uoom werzumu,ni na nebu, niti nblokommestugdenaum msi mo-gu doi koji ula mouosett ili koji mata moe pojmit.Nedno tako mesto nam ne moe obezbediti sobodu zato,

82

SLOBODA

to b sa tak mesta bila u granicam naeg uierzuma,

a on je ogranie postorom, remenom i uzonou. Mo

gu postojai mesa mnogo eerinija od oe nae Zee gde

suzadovoljsva vea aiki taamesa moraju bt u u-

erzumu i samim tim, zaisitod nekog zakona; zatomora-

mo oi izan Paa eigija poije tamo gde oaj mali

unerzum pestaje. Oa sna zadooljstva paje i znanje o

stvam prestaju, a staos poinje Se dok se ne odrek-

emo ovee zaivotom, jake vezaost za ovo polazo

uslovljenopostojanje, nema nade da pojmimo naod ove

beskajne slobode koja se nalaz zvan. Izgleda kao d a po-

stoji san10 jedan nain postigua slobode koja predstalja

j sh najplemenitijih judskh nspaija, a to je odcnj

od oog maog iota, oog maog unerzuma, oe zeme,

neba, tela, uma, sega je ogranieno i usloljeno Ako

napusimo soju ezanost za oj mali unezum sanje

od ula uma, biemo istog trenutka slobodn Jedi i

na koji moemo da se oslobodmo ogranienja jese da ode-

mo izan ogranienja zakona, iza uzronosti

A, to je najtea str odre se pria njanja za oaj un

erzum; samo nekolko njh o postie. Postoje da naina

da se to postigne, i oni su pomenuti u am kjigma Je

dan se zoe neti neti (ne to ne to), a drugi ii (oo) prvije negatian, a dgi pozitian pristp. Negatini pistp je

najte. On je prmenlj jedno kod onih ljudi sa ajim

zuzenim umoima i giganskom ojom koj mogu da usta-

nu i kau: Ne, neu to uzei" a um i telo e posluati

oju. i taki ljud su eom etki Vein oesta b

ra pozian nan, put kroz set kostei ogrnieja kao

sredsto za osloboenje od tih isth ogranienj I oo je

83


43/95

AJOGA

aoe ean oblik odicaa; samo s om alkom o se onizvodi spoo i posepeo upozavaem svai uivaem ustvaima a a na posaem iskustva spozava

em piode svai sve dok ih um na au e napus i posane evea Pvi nain dosiana eveaosi vodi puemeonovaa a ova dug vodi koz ad i skuso Pvi pue pu aa Joge kaakee ga odbaivae svakog ada;ugi pu e pu Kama Joge u koo se epesao ad i.Svako u univezumu moa a adi Samo o koi s u saveo zadovoi Jasvom i um ikada e odaz od asaa koe e Jastvo sve u svemu samo oni e moau da ade.Osai moau da ade Tok koi po svoo piodi ui upadau uublee pavi v i poo se eko veme zadi u om

viu ponovo se ukuue u sloboda ok. Luds ivo iina ova ok. On foma vi upua se u ova sve vmeaposoa i uoos eko veme viu Mo oac mo bamoe ime moa slava i ome slino da bi ga koao apusio i povao svou pvobiu slobodu Ceo ova uivezum o ii. Znal mi o ili ne b oga sves ili e svi miadmo kako bismo iali iz sa svea i ada Iskusva u sve- am samo omoguavau da aemo i og via.

a e Kama Joga? Nea aa e ad Vidimo da celo

kupn uiveum adi Zbog ega? Zbog spasea zbog sobode; od obinog aoma do navieg bia svi ade zbogedog cla sloboda a um a elo za duh. Sve svai veo pokuavau da dobiu u sobodu. Suce Mese emaplanee sv pokuavau da se osobode ogaiea Cenifugalna i enipeaa sila u piodi su glavne kaakeiskeovog naeg univezuma Umeso da uamo po nemu po-sle dugog kanena maleaa spoamo stvai oakve

84

SLOBODA

kakvejesu mi uimo Kamaogeauadameodada,

sposobosogaiovaa. Ogomna kolinaeegiesemo-

epoo uaudako eamokakoa eiskoisimo. Ka-

maJoga od adastvaanaukuuenu pomo uimokakoda naboe iskostimo sva deavanau svetu. Radjeei

bea i omoa bi ako,ali m i ebadaadimozaavu

svrhu KamaJoganas pmoavada pihvaimo daeova

svet tu samonapet minuta. Ko nega tebad apoemo i

aemo slobodu e u emu, ve skljuivo zva njega.

Ponai izla i ogaiena sveta znai poi koz ega

polakoi siguo. Mogu postoati eki izuzeci okoimasam

malopepiaoo koi mogustatpostani i odeisesve-

a kao o mia odbacue svou koucu so po sa

posmaau e. Osu, besumne, uzeastvoena ali,osaakoveastvateba dapolakopoekozsveada.

Kama Joga azokva au, poces i meod ada a a-

boli ai.a onai? "Radiebepekida, aiseodeciesvake

veaosi a ad" Nemoe se defikova ni sa im . Oso

bodie svo um Sveovoo vidie boli paa samosue-

ophode okoosiovog svea; somatvo ibogasvo su ek

poaznepoave; oenepipadauao pavo podi. Naa

piodaje daeko zvapa1e adovolstva ivan svakog

ulogobeka, ivanimaginae;aopemoamo danasa

vimosvo pu. Paa dolazi ko vezanos a neko ad"

mse ideniikuemo sa adomkoi obavlamo oseamo se

bedo; ali ako se e ienifikuemosanimeoseamoni-

kavbol. Ako se s palieijalepas ika, ovek se neuzbu-

ue alikada se spali nekasikakoa pipada emukako

se samobedno oseaI Zato? Obe sike su bile lepe, moda

85


44/95

KMAJOGA

kopije itog origin i, u jednom uu oetili mo mnogo eu pju nego u drugom. Oo j i moje prouzrokuecelu pju. S tals u iti koi ke i moe" odmh n

ok lncem i ini roboim i to ie goorimo i moje", to ne robone bi je, ptnj nnij. Stog,Km og n ui kko d uimo u lepoti li k netu bez identifikonj i jednom od njih. Nikd nemojte ei moje". Kd god kemo d je nek t n,odmh e jj ptnj Nemote u om umu rei ni moje dete" mte dete, i ne recite moe". Ao tko uinitedoi e ptn. Nemojte re moj ku" nemote rei "mo-je teo". Tu lei ceo problem Teo nije ni e ni moe nit

e. O te dolze i odze u kdu zkonim pirodeali mo mi lobodni ko oni koji emu tome edoe. Ootelo nije mnogo lobodnije od like ili zid Zbog eg bimo bili toliko ezn z telo? Ao neko nlik liku, on touini i ide dlje. Nemojte puti tj pipk ebinoti Morm to poedoti im g ipoljite, zpoinje ptn.

Tko Km Jog ke, po unitite tendenciu prunj oih pipk ebinoti i kd tenete mo d je obuz-dte umerite je iprno ne dozoljjui umu d ron tzu ebinoti. Td moete izi u et i diti njbo

je to moete di te d, gde god m je drgo, nigde nee okjt zlo ko lotoo lt toji n porini ode onne moe d g naki. Budite iti tki u eu. Oo e nzi Vig, betrnot li neeznot. Milim d m ereko d bez neeznoti ne moe potoji nikk JogNeeznot je ono ih Jog oek koi pre tne d iiu kum d noi fnu odeu, jede dobru hnu i ode u putinju, moe bii neznii oek Jedino to poeduje

86

SOBODA

oje telo, moe mu pott e n oom et i kko dlebude ieo, e njegoe ktinoti bie umerene n ou-nje og tel. Neeznot ne predtj neto to im eze nim poljnjim telom, e mo umom Gni ogrnijui element mene i mojeg" ete u umu. D nem-mo ou ezu telom i obektim ul bili bimo neezni,bez obzir n meto ili druo u kojem e nzimo oekn pretolu moe biti potpuno neezn, dok neko drugi moe biti u itm, opet zuzetno ezn. ro mormo dotii tne neeznoti, ond rdti bez prekd. Krm Jognm pru metod koji nam moe pomoi d e odreknemoke eznot, md e to zit teko.

Eo d nin d e odreknemo oih eznoti Jednje z one koji ne eruu u Bog, nt u bilo kk poljnjupomo. Budui d u preputeni openom prouinu,oni treb d rde uz pomo optene oje, uz pomo ogum i rzluinj goorei: Morm biti neezn. Z onekoji eruju u Bog potoi drugi, mne npo nin Onie odriu plodo rd u kort Bog, on rde ne ezujuie z rezutte t god ide, oete, uju ili uie je rdiNjeg. Ski dobr rd koi obimo ne podrzume obezno neku ngrdu ili dobrobit. On e Boj preputite

Nemu e plodoe Vi tojte po trni i milite kko te -mo uge koje luu Bog, neg Gopodr i kko mt impul z kciom dolzi od Neg kog trenutk tgod obote, t god poimte, t god nite, e prepute Njemu i budite pokojni Budimo pokoni, renopokjni mim obom i pedjmo celo oje telo i um ie to poedujemo ko enu rtu Bogu. meto d pinoite rtu pu ponude u tru, pineie ou ednu

7


45/95


46/95

A JOGA

neto. Nemojte bi potnje. Zbog eg biste bii potije? Sv o zbo k duo mo vor -zo Zbog ega biste imi iku dnost?

Prepustite se Bogu. U oom stranom ogjenom kotlu,gde atra dnosti pri skoga, spite peha nektra bdite sren Si mi izramo Njegou ou Mi e moe-mo utiat na grde i kazne. ko oete ngrdu, morateprhtti i kaznu; jedii nain n koi se moemo osobod-ti kaze jeste d se odreknemo i nagrade. edin i iz z izptnje je putem odrianja od ideje sree, zto to su ob erskidio poezn. S ede strane je iot s druge smrtedii ain d se preze smrt jeste d se napusti ubaprem iotu. iot smt su jedna ist star, gledana sa

rzlii tih taa k. Zato e idej sree bez ptje li iot bezsmrti dobra za deu iz obdanit; li, oaj ko rzmilja uidee d je se kotdkc mm i npustie obNemojte ragati za ngradom niti pohaam za ono to -nite im uimo neko dobro delo, pjemo da oekujemozaslge. im u znak miosra poklonimo ki oeku-jemo da idimo soje ime u oama. ake ee nezbe-no zrju patnjom Njei ljud seta s iei neprimetno. Bde i sus koje poznajemo su dgorazredni heroju poreeju sa najeim ljudma o kojima set e zn itStotine epoznatih heroja je ielo u skoj zemji i tho rdlo. Tiho ie tio odaze; remenom njhoe ms pro-lze soj izrz u Bdama i ssma. Tko nam oi poslednjipostaju pozati. Nje med ljudima e tre da stekume ili sla a osno sog zanj. Oni ostaljaju soje ide-je setu; on ne trae nit za sebe ne uspostaljaju nikke koe il sisteme u soje ime. Cel jihoa priroda se

90

SLOODA

gntako ega On suisti Satvici kojinikda nepokeu

povrinuvode ve samo tonu u sve du blju lbav. Imao

smpriliku dasretnem jednogtkvog Jogin koj ivi u pe-

ni Indiji. Onje jedan odnjdvnijih di koje smkadavideo One tolikozgubio oseaj sopstvene idiv iduanosti

d moemo rei da je ovek u jemu potpuo nesto, ostavljju z sobom j edino sveobuvno prissvo boaskog.Ako g nek ivotinjuede za jednu rku oe jojpruit i drugu, i rei da jeto Boja voa Sve to mu dolazi,z jega je od Bog. O se ne pokazuje ludim, a opet e

neisrpn izor ljubi i istnski idej.Poslejih dolaze udi savie rasa ili ktivnosti bor-

bene prirode, koj prezima ideje onih svenh i propo-vedju ih sve Najvia vrst ljudi tiho sakuplja istinske iuzviee ideje aostli Bude iIsusidu odmesta domestapropovedaji ih i rdei z nih U ivo Gautme Budeprimeujemo da o stno ponav dje dvadesetpetiBu-d. Dvadeset etiri Bude pre njeg storii su nepozati, m-da je verovatno poznt Buda morao izrsti na temejimakojesuoi postavili. Nvei jud supovueni tii i nepoz-nati Oni zaista poznjmo misli;on su sigurni dae aki akoodu u peiu zatvore za sobom vta i jednostavopomisle pet istiskih mi sl, a ztim umr,

tih pet misli ivetiveno. Takve misli eu d ubokou ljudska srca i uzdiimkrce i ene koji e im dti praktin izraaj usvimdevanji-ma. Ovi satvin ljdisu previe blizu Boga dabi b ili aktin d bi se borili, dabi radilitrudii sepropovedi i iniidobro, kakokau, ovde zemlji radioveansva. Aktiniradnic,ko liko god bi i dobr i, jo vek u sebi zdravajutageznnja Kada na priroda sebi daljezdrva e-

91


47/95

AJOA

k tagov nta onda momo da admo. Takva j poda ada on obno zvod uz pomo nkog motva vzanot. U putvu vno aktvnog ovnja koj p

muj ak vapca kako ovk mo pdava bo kakav aaj vom adu? Za t n b bo bogohun kadaznamo da On bn ak o nanjm tvama u vt?Momo amo aja a potovanjm pd Njm uz : Nka bud voa Tvoja" Najboj mu judma n mogu ad u njma nma vzanot On ja j ca dua a uJatvo ko u a nm ota vno zdun, n ad Takvjud u zata nap zdanc ovana a v otazuzmaju nj, tba da ad ok ako admo, n bada pommo kako momo pomo a k najbznaajnoj

tva u ovom unvmu N momo. Momo pomojdno am b u ovoj vbaonc od vta Ovo j pavantav pma adu. Ako admo na ovakav nan ako nkadan zaboavmo da j naa adanja mogunot da admo pvgja koja nam ukazaa nkada nmo vzat n zata M on jud kao to mo m mogu mt da u znaanjud na ovom vtu; a v m ummo v na zaboav za pt mnuta Ipak vo Boga j bzganan Ko movt za tnuak dat za tnutak a da ovo vmonoJdno to n po?" On j vno dao Povdn Sva

mo j Njgova pod Njgovom kontoom. Na Njgovu zapov vov duvaju, unc ja, za v m pkada. On j v u vmu On j v u vmu M momo jdo d a ga oboavamo Odct v podova ada; ndobo ad amog doba; amo onda do avna nvzano. Tako okov a ca pa a m mo uva av-nu oodu Ova oboda j zata pav c Kma Jog

9

Ideal Karma Joge

NajznaajnijamisaoVedanrekaedajeciljjedan,mada

seputevimogurazlikovati. Tiputevi semogu svestinae

iri: putrada,jubavipsihoogie i znanaAlimorate,isto

vremenozapamtitidaovapodeanijejasnonaznaenaida

seonimeusobnoneiskjuuu Svakiseneodvojivopre

piesaostaatri.Paipakuskadusatipomkojipreova-

dava miodreujemoovupodeuTo neznaidaete naii

na judekoji nemaju nijednu drugu sposobnost izuzev da

ade, nitidaeepronaijudekoji suposveenisamoije

dinosuenju, kaonionekoji neposedujunitadugosem

znanja.Ovi putev supostavjeniu skladu sa ipom ii ten-

denomkojasemoeprepoznatikaoglaauovekuOt-

kriismodasenakaju sveoveetiri stazespajajuiposta

ju jedna. Sve religije i svi metdi rada i oboavanja vode

na jdnom om cjuVesampokuaodavamobasnimtajcilj.Kakoga j

ara

zumemonjesobodaonako.Onotpercipiramookonas

jeste ta tenak sobodi odnajsitnijeg atma dooveka,

od naneosetJjiveg, beivonog pareta materije do naj-

viegobikapostojanja na zemji judskedue.Ceouniver-

zumjeustvriezutatoveborbzasobodu . Usvmkom

93


48/95

KMAJOGA

bncjma, svak del se td d bde slobodn, d odeod ostalh dea; a dg g de vsm stskom Naaplne pokav d ode od Snc, a Mesec od Zemlje Sve

m enden k beskonnoj dspezj Osnov sveg ovdmo nvezm je s tenj k sobod ostutovom tenjom svec se mol, lopov pjak Kda se nja kcje ne sma odgovajom, m je zovemo zom; kd je njen manesacja odgovj zvena zovemo je dobo. mpls je denan, enj k slobod . Svet je opteeen spoznajom svog snja ognenost onel d ga se oslobod; zto on sl Bog opov je opteeen dejom da ne posedje odeene sv pokva dse ots te poebe, d je se oslobod zto kade Slobod

je j jednsven cj celokpne pode, osene ko neosetne svesno nesvesno, sve e ka om clj. Slobod kojsveac t veom se zlkuje od one z kojom tag lopov;slobod koj svetac vo vod g k spoznj beskonnog,nezecvom bensv, dok on kojoj je lopov pedo svoje sce, samo dodje ognenj njegovoj d.

U svakoj egj se moe pon mnfestcj ove e-nje ka sobod Ona je osnov svke molnos neseb-nos koj podazmeva npanje deje d s ljd smonjhova oganena tea Kda vdmo nekog ovek kako

obavlj doba posao pome dgm to zn d se on nemoe spt ognenm kgom "mene mojeg" Kdpevzee sebnos, z vs ve nem gnc Sv veksstem etke s popovedal pson nesebnos ko clj.Petposvmo d pson nesebnos ovek moe dost, ond peostaje? On ve nje m gospodn Tjajon je dostgo nesgledve dmenzje. T mla pesonnos

94

I OGE

kojjepre imo sadje izgbljen zavek; onj poso

beskonan, aposigne ovebeskonacneekspnzezsa

predstvlja smisosvihreigji svhmoranh i lozof

skh

enj Kdpersonalisjeovakofilozosk posvlen

idejon posajeprilinopen. U sovreme kopro-

povedamoralnost,on smkonnopodva istuidej.On

ne posavljanikkvoogrn ienjezldsknesebnost

Preposvimodovekposnesvrenonesebnok

vi nekogpersonisikogsisema;kakoemogrzko

vati odonogakoji eposaosvrenzhvljjinekom

drgomsisem?Onje posaojedno s niverzmom, to

je zprvo ci svih jedno jdn personsnem hra-

brostida sledi svoj sopsvenrzmdologikogzkjk.

KrmaJogajepostigneakve sobode oz nesebinrd,oneslobodekojapredsvjaciljsvke ljdskeprrod

e. Sva

kasebnaakcij, sog, spreavanenpredovnje kci

ljasvaknesebinkcjnspribivnjem;izog

razlog jedna defnimorlnostkojasemoed jesle

dea: Onotojesebinoeemoralno,aonooje neebno

jemoralno.

A, ako razmotrimodealje vrnmnee izgeda

ako jednosvna. Naprimer,sov esonedetaljedr

gajima, kaotosam ranijeve pomeno. Isodelopod

odreenimokonostimamoebt nesebino,poddrgimsasvimsebino.Tkomoemodasmooptende-

fniciju i ostvi i delje da sepriagoavj rennm

okolonostmirazlikama vremen,prostorzrocim.

Ujednoj zemlji odreenoponanjesesmtr morlnim,au drugojeisto oponanje nemorlno, zooseus-

lovizk.Cljpiodejesloboda, as lobodtebdo

9S


49/95


50/95


51/95

KMAJOGA

Uzburkaj povrinu vode i svaki dli pokua da sznova smiri sukobljavajui s sa osalima na si nanpojava koju zovmo unverzum sv u njmu pokuava da se vrai u sanje savren ravno. onovo dolazineki podaaj, i op imamo kombinacu i kraciju. Nejdnakos sama osnova kreae U so vrem si le koje srud da posignu jednakos su iso oliko nophodne zakraciju koliko i on koj je unavaju.

Apsolua jdnakos, koja prdsavlja savrn blans svihmusobno suprosavljnih sa na svim planovima nikadan mo posojai na ovom sveu Pr nego o dosigneeo sane, sve posai prilno nepodoban za bilo kakavoblik ivoa i na njemu ne bi nikoga Okrvamo prmaom da sve ov idje o mi nijumu i apsolunoj jdnakosn samo da su nmogue, ve i da e nas ako pokuamo daih sprovdmo u delo on sigurno dovesi do uninja arazlikuj jdnog ovka od drgog? o j sguo nka umna razlka Danas e jdino nki ludak tvrdii da smo svi oeni sa sim nlkalnim sposobnosma Mi dolazimo na?vaj sve sa nejdnakim darovima dolazimo kao znaajn man znaajni ljud, za nas nema izlaska iz ove prdodrenosi koja je posojaa jo pre nag roenja Am

riki Indjanci su ivl u ovoj zemlji ljadama godna nkolko grupica vaih predaka j dolo u njihov zmlju Kak su samo razliku napravili u izgdu ove zee! Zaonisu Indianci posigli akav naprdak i sagradli gradovako

su sv ludi jdnak? Sa vaim prcima drugaij vid

ozdanih sposobnos j doao ov zmlju drugaij obk prolih imprsija oni su ih koz rad manifsovai Apsoluno nerazikovanje na smr Sve dok ovaj sv raj,

1 00

IDE A JOGE

posojae moraju posoja razlike a doba savren jdna-kosi e do samo onda kada se zavri ovaj ciklus stvaranjaPre oga nikakva jdnakos nije mogua Pa ipak ova ideja

raizovanja og savrnog dobra je mona moiviua snaga Kao o je njednakos nopodna rad same kacijako je borba da s ona ograni ako neophodna Danema nj da s posan sobodan vra Bog, n bibilo ni krae Razlika izmeu ov dve si odruje prirodu ovekovih moiva. Uvek e posojai ovi moivi da se radi nki e eii ka ogranienju a drugi ka slobodi.

Taj zamrni sp okonosi je sraan mehanizam; akosavimo ruke u njga, on e nas uvai i sa nama je goovo Svi mi mislmo da mo bii mi kada obavimo odr

enu dunos; al pr nego bavimo neki njen deo drugi nas ve eka Svi smo mi uvueni u ov veiansvenukopmplksnu mainu svea. z nje posoje samo dva izlaza:jdan je napusii svaku brigu o maini, pusi j da radisoji po srani, napuaju sv svoj lj. Ovo je veomalako rei, ai skoro nemogue uinii N znam ni da li ijedan ovek mu dvadse miliona ljudi moe da un akoneo Drug nain je upuanje u sv i unje ajn rada ao j nan Karma Jog. Nmoj odlazii od okova ovemaine sva, v sani u njih naui ajnu rada Krozodgovaraju unuranji rad ako j mogu zai. Krozsamu manu je mogu pronai zlaz

Vidli smo, dak,tajrad. Onprdstavaosnovn deo

pirodiobavljasenprstano Oni koji vrujuuBogaovo

razumejubolje, zato to znaju da Bog nije takonesposobno

bi ca bi mubla potrbnanaapomo.Iako seovaj uni-

verzum stanonastavljati na cij jsloboda, nacilje ne-

1 0


52/95

AJOGA

sbnst skad sa Kaa gm, a s m dsadm Sv d pavan svta mg bt db samka mv a nk fanatk; a, m mam na da fana

tam dns kk dba tk a Kama gn pabg ga vam ptban b kakav dg mtv a adsm n bav pma sbd. Bd van ba-nh svtvnh mtva "a adt, t mat pav a nmatpava na pdv ada." vk m da spna v d da h paktk, ka Kaa gn Kada da nna dba pstan d nag ba nda n n tagat n akkvm spanm mtvm nm db at t db nt db; na k n db kak b da asptava s svm sbnm mtvm, ka Kama gn. B k ad nn sa namanm sbnm mtvm, mst da nas sbaa va nas dnm anm

ak dn nan dan d pdva ada, nva-nst a nh Znat da va svt nst v, nt va svt v;da asta nst sam t da stn nkada nta n adt M sm vn spkn th astv. Zbg ga bsmb b m gann Db da ba bt nv-an a k pt d tga Sva dba ad k bavamb ttastkg mtva, mst da nam naman nv

k sm dan d v psth Svaka dba msak pam svt b dn ms nm t ba dadbm a vat b skadtna nm skn dn kak sa ana n nas sv stm stm, dk npstanm nast d svh mtnka P pak, sv v vamm gdat pn dnhtsk fsk v ttsk ng paktn ta sm g gumnaa pvBagaad Gi mng s da ad b mtva nm

02

IDEKAJOGE

c' Oni nikadanisu videli nesebian ad,vejedino fana

gu tian, i stogagovoe na

takavn ac.

Zkjuiuovopredavanjesa nekolikoreiojednomo-

veku koji je ovo uenje KamaJoge preneou paksu, a toje

Buda Onjejedini ovek koji je uspeodatosavreno spro-

vede u delo Svprorocisveta, izuzevBude imali suspolja

njemotivekojisuihnagonilinanesebinadelaZato sesvi

poroci, sa ovim jednim izuzetkom, mogu podeliti na dvgupe jedni koji tvde da su inkarnacije Boga I drug

kJtvrde da sujedino oni Boji glasnici; svi oni s

u pronalazlI

svoj nagon zadelanjemuspoljanjemsveu, oekival nagade

spolja, bez obzra koiko bili duhovni ili koji jezkkorsti.

Al, Budajejedini pookkoj jeekao: Menenezanimju

vaemnogobrojne teorije o Bogu. Od kakveje koristi ras-pava o raznim dokrinama due Budite dob i nite do

bro To evas dovesti doslobode ido istine,makakva ona

bila" On je bio tokom svog ivota apsolutno bez kakvi

inih motiva; a kojije ovek radiovie nego on? Pokaite

m bilokogakojeboaviotakovisokoindsviostalih?Ce

okupna judska asa je proizvela samojedan takav karak

ter velikogfilozofakoj propovedanajuzveniju ilozou

aopet gaji najdubljesaoseanje za najne ivotinje i nta

ne tai za sebe. Onje idealanKaaJoginjedelapotpu

nobezmotiva, a isoijaoveansva pokazuje dajeonbio

najveimeusvmikadaroenimljudima izvansvakogpo-

reenja, najbolja kombnacija sca umakoja je ikadapos-

tOjala, najvea duena snga koja se ikada manifestovala.

Onjeprv kojiseusudolae:"N

svami vivekananda - karma joga i bakti joga

Documents