sveske 47-48

Hrvoje JuriMiodrag uvakoviHasan Nuhanovi

Devad KarahasanMirjana Stefanovi

Senadin MusabegoviSadeg Hedajet

Jochen KelterMihajlo Panti

Sinan Gudeviarko Milenkovi

Mirana LikarBiljana urevi

Ale DebeljakMiodrag Pavlovi

Zoran Feri

NO

47 482015

asopis Sarajevske sveske izraava zahvalnost sljedeim institucijama, dravama i pojedincima na njihovoj podrci

Sarajevo Notebook magazine would like to thank the following institutions and countries and individuals for their support

Open Society Fund Bosnia and HerzegovinaThe Balkan Trust for DemocracyNorwaySwedenFinlandDenmarkSwitzerlandPortugalFranceGreat BritainSloveniaMinistarstvo kulture Republike MakedonijeBosna i HercegovinaUnited StatesSrbijaCrna GoraUred za kulturu Grada ZagrebaGrad SarajevoEuropean CommunityGoethe Institut SarajevoKulturKontakt AustriaBuybookCarl BildtMinistarstvo kulture i sporta Kantona SarajevoFondacija za izdavatvo SarajevoMinistarstvo kulture Republike HrvatskeMinistarstvo kulture Republike SrbijeUSAID Bosna i Hercegovina

RedakcijaLjubica ArsiBasri CapriqiMitja anderAle DebeljakLjiljana Dirjan

Daa DrndiZdravko GreboZoran Hamovi

Devad KarahasanEnver Kazaz

Tvrtko KulenoviJulijana Matanovi

Senadin MusabegoviAndrej Nikolaidis

Boris A. NovakSibila Petlevski

Elizabeta eleva

Slobodan najderDragan Veliki Marko VeoviRadoslav PetkoviMiko uvakoviAna Brnardi OproiuRobert AlagjozovskiTatjana RosiAlma LazarevskaAndrea Lei

Glavni i odgovorni urednikVelimir Viskovi

Izvrni urednikVojka Smiljani-iki

SekretarAida El Hadari-Pedia

NO

47 482015

SARAJEVSKE SVESKE N 47/48|5

SADRAJ 47/48

U PRVOM LICUHrvoje Juri ivot usred ivota: zato i kako je nastajala

bioetika? ............................................................................. 13

DNEVNIKMilica Nikoli Dnevnik itanja ................................................................ 27

asopis BOREC ............................................................... 27Jovanu irilovu s pijetetom i dubokim potovanjem .. 34Knjiga o demonu zla ....................................................... 35Pismo o samomrnji Filip David ............................. 35Eolska harfa Tanje Kragujevi ..................................... 37Miel Goslar: Jursenar biografija Kako bi otuno bilo biti srean ................................................... 37Miodrag Pavlovi: Takozvani mrtvi ............................ 39Otkrijmo novu, nepoznatu knjievnu zonu .............. 39Jo jednom o Marku Veoviu ..................................... 40U slavu hrabrih i borbenih............................................ 41Simon Simonovi: Tursko groblje .............................. 42Margerit Jursenar: Snovi i sudbine ............................ 43Bogomil uzel: Ostrvo na kopnu ................................ 44

DIJALOGHasan Nuhanovi i Boro Konti Mehanika fluida ............................................................... 49

Zoran Feri i Mihajlo Panti Dve pesme na dan ........................................................... 89

TEMA BROJA BioetikaNikolina Iris Filipovi Priroda kao kompleksan fenomen ............................ 109Toni Pustovrh Neka bioetika i biotehnoloka razmiljanja

o poloaju i ulozi ivotinja u savremenom tehnolokom drutvu ................................................... 117

Lidija Bernardi Hommage smrti ivotinje: nestajanje ivotinje iz okolia, nestajanje ovjeka iz teorije ................... 131

6|SARAJEVSKE SVESKE N 47/48

Sunita Subai- Thomas Elisabeth de Fontenay Bez uvrede po ljudski rod ....................................... 139

eljko Kaluerovi Antiki koreni modernih zalaganja za dostojanstvo i prava ivotinja ........................ 161

Orhan Jai Biljni svijet u Tradiciji muslimana .......................... 171Ozren Kebo Sarajevo, grad spreman za et(n)iko ienje ........ 179Tomislav Krznar Dotaknuti ivot: (ne)mogunosti bioetike

rasprave o lovu ............................................................... 189Senka Naumovska Kultiviranje humanosti i bioetika ............................. 197Marija Todorovska Etika istraivanja sa ljudima i izazovi principa

pravednosti i solidarnosti ............................................ 209Melentie Pandilovski Bioetika u biotehnolokoj eri. Kulturoloki odgovor. .. 217Miko uvakovi Diskontinuiteti de-reontologizacije bioetike u

savremenoj umetnikoj praksi - sluaj Zorana Todorovia ....................................................................... 229

Tatjana Rosi Paralelni reimi postojanja i samodovoljnost vrste - totalitarizam antropocentrinog koncepta due u Maloj sireni Hansa Kristijana Andersena ....... 255

Predrag Krsti Anatomija pitekofobije: mentalna geografija King Konga ..................................................................... 263

Aida Gavri Na raskru ljubavi, morala i empatije: odnos prema ivotinjama u knjievnosti (Dostojevski, Kundera, Kuci) ..................................... 277

MANUFAKTURAElizabeta eleva Pobunjenika mo popularne kulture ..................... 287Devad Karahasan Odlomak iz romana Miris straha .............................. 295Mirjana Stefanovi Kada je Branko uo ohridske trubadure ................. 311Mirana Likar Bajelj Nadin stolnjak ............................................................... 321Boris A. Novak Lipicaneri idu na scenu ............................................. 327Jovica Ivanovski Pesme ................................................................................ 335

Nisam ti naao grob ...................................................... 335Vreme aputanja ............................................................ 336Pisanje te spasilo ........................................................... 337Neki drugi ti .................................................................... 337Izgubili smo se ............................................................... 339Dooe varvari ............................................................... 340Uskoro, a moda i sutra ............................................... 341Bezoseajan ..................................................................... 342Skrhan posle buenja ................................................... 343

Senadin Musabegovi Konac pamune majice pod pazuhom ..................... 345arko Milenkovi Muko pismo Radmili Lazi ................................... 351

Paranoja ........................................................................... 351Glava kue ....................................................................... 352


Glava kue 2 .................................................................... 353Telefon ............................................................................. 354Deset mukih zapovesti - eni .................................. 355

Mirela Berbi Bosanskohercegovake naracije o izmjetenosti: relativiziranja prostorno-vremenskog ukorjenjivanja i (re)lokacijska retorika doma ....... 357

Nirha Efendi Rosa damascena in Bosnia Argentaria ................... 383Iva Beljan Poezija .............................................................................. 385

Nebo .................................................................................. 385Leptir ................................................................................ 386Sjeme ................................................................................ 387Sjeme ................................................................................ 388Feniks ............................................................................... 388Put ..................................................................................... 389Ja ....................................................................................... 389Strah ................................................................................. 390Kua .................................................................................. 390

Jagoda Mihajlovska-Georgieva Drsko crveni karmin ..................................................... 391Saa Pani Pet pjesama ..................................................................... 399

Prvak svijeta.................................................................... 399Ptiica ............................................................................... 400Opis stepenita ............................................................... 401Dvorite ........................................................................ 402Najvei .............................................................................. 403

Aleksandar iljak Boja vuica .................................................................... 405Dragomir Kosti Crtei Vilijama Blejka Poezija ................................ 419

Crtei Vilijama Blejka .................................................. 419Konaite tame. Megaron ........................................... 420Bog u ogledalu ................................................................ 420Zima .................................................................................. 421Remizov ........................................................................... 421Klepetalo.......................................................................... 422Gospod umire s nama .................................................. 423Avlija ................................................................................. 423Pasija po Mateju ............................................................ 424Progledaete freske lelujave ....................................... 425

Ivana Seletkovi Poezija .............................................................................. 427*** ...................................................................................... 427Zbogom iluzije ............................................................... 427Sudari stvarnosti ........................................................... 428*** ...................................................................................... 428Bivanja.............................................................................. 428Reverzibilnost(i) ............................................................ 429


*** ...................................................................................... 429*** ...................................................................................... 430Basso Continuo .............................................................. 431La follia ........................................................................... 431* * * .................................................................................... 432Gefirofobija .................................................................... 433Musica sacra ................................................................... 434Obitelj .............................................................................. 434

Goran olakhodi Pjesme ............................................................................... 435Zaziv bazgi ....................................................................... 435Lov ..................................................................................... 436*** ...................................................................................... 436Ugar................................................................................... 437Zadnja konja ................................................................. 437*** ...................................................................................... 4381. ........................................................................................ 4382. ........................................................................................ 4393. ........................................................................................ 4395. ....................................................................................... 439

Sran Sandi i Raphaelle Oskar Vrati se i kai zbogom .................................................. 441Sead Husi Decembar u Zenici ........................................................ 459

IN MEMORIAM Toma alamun, Igor IsakovskiAle Debeljak I Na niijem tragu...................................................... 463

II Otiao je onako kako je iveo: s blagim osmehom (In memoriam Toma alamun)..... 466III Prijatelji i pesnici ................................................... 469

Toma alamun Bebe (su smrznuti oluci iz podzemlja) .................... 473Porod, Bosie! ................................................................... 473Miklav! Staljinov ukus je glup .................................. 474Imena su bore na panjevima ...................................... 475Oblici smrti ..................................................................... 476Zagrljaji ............................................................................ 477Percy Shelley .................................................................. 478Zverski su mi izbrusili cigle ........................................ 479*** ...................................................................................... 479Led i sneg i martovsko sunce ..................................... 480Menuet za opkladu ....................................................... 480empjo ........................................................................... 481Pismo koje nee proitati Masarik ........................... 481Isprskali su Katkinog kolskog druga ...................... 482Kia u Kaselu .................................................................. 482Ii na putokaz ................................................................. 483*** ...................................................................................... 483


Elizabeta eleva DNK zapis O DNK poeziji ........................................... 487Igor Isakovski Pesme ................................................................................ 491

Pleme od dvoje ............................................................... 491Odloeno reagovanje .................................................... 492Plava senka...................................................................... 493Svi emo umreti ............................................................. 494Smrt ima kosu od morske trave ................................ 494Nena pesma .................................................................. 495Zalegao nad stihovima ................................................. 496Smisao jedne noi ......................................................... 497Kako da napie pesmu ............................................... 498Dobro ................................................................................ 499Zaseo ................................................................................. 501Pismo od testa i ptija pesma .................................... 502*** (lep sam vojnik...) ................................................... 503* (mi...) ............................................................................. 503*** (preko krzna mieva...) ......................................... 504*** (vagoni krcati licima tutnjaju...) ......................... 504Mi smo krug, nevien, sakriven. ............................... 505

PASO/PUTOVNICA Iranska knjievnostAlireza Abiz Osvrt na poeziju Alija Abdollahija ............................ 509Ali Abdollahi Pjesme ............................................................................... 513

Vjetar i stablo ................................................................. 513Polovina okrenuta Suncu ............................................ 514Stablo, vrh, vodoskok ................................................... 514ljemovi ........................................................................... 514Vrabac i voz ..................................................................... 515Jednononi sto ............................................................... 515Kasarnska pjesma .......................................................... 516Minijatura ....................................................................... 517Ljubav ............................................................................... 517Nekoliko kratkih pjesama ........................................... 518(Haiku) ............................................................................. 518Drevni historiar ........................................................... 518Kua alosti ..................................................................... 519ahist ................................................................................ 519Igra .................................................................................... 519Pjesma o Suncu .............................................................. 520Nebo .................................................................................. 520Crno more kroz prozor aviona .................................. 521Istina ................................................................................. 522Ova sjenka ....................................................................... 522Pokraj tebe ...................................................................... 522

Sadeg Hedajet Tri kapi krvi ................................................................... 523


MOJ IZBORSinan Gudevi Biljeka o pjesniku ........................................................ 539Jochen Kelter Dogodine u Sarajevu ..................................................... 541

Pokuaj povlaenja ....................................................... 541Posljednje proljee ....................................................... 542Panonska nizina ........................................................... 543Bio bih tuano zvono .................................................. 544U maju ........................................................................... 545Glupa stvar ...................................................................... 546Jesenje nebo ................................................................... 547Onze Novembre ............................................................ 547istilita .......................................................................... 548Kao u ivotu ................................................................... 548Diotima ............................................................................ 549Andaluz ............................................................................ 549Pribliavanje svijetu .................................................... 550Laura ............................................................................... 550Jezik poezije ................................................................... 551Volgine irine ................................................................ 552Stihovi ............................................................................. 553Jesen 89. ......................................................................... 553Pjesma o biblioteci ....................................................... 554Oktobar na Jamajci ...................................................... 554Daleke sedamdesete ..................................................... 555Dvaput 11. septembar ................................................. 555Sljedee godine u Jerusalemu ................................... 555Za Novu godinu ............................................................ 556Le Beujolais Nouveau est arriv! ............................. 557Ptiji ivi zid .................................................................. 557Beograd, oktobar 1984 ................................................ 558Neprekidno .................................................................... 559Zagreb ............................................................................. 560Gladio ............................................................................... 561

PORTRET SLIKARANikola okovi Permanentnost nasilja na slikama

Biljane urevi ............................................................ 565

Biljeke o autorima ............................................................................................ 587

EXECUTIVE SUMMARY ............................................................................................ 603

HrvojeJuri

U PRVOM LICU


Hrvoje Juri

ivot usred ivota: zato i kako je nastajala bioetika?

Svakodnevna je mudrost to da ivimo u doba krize. Financijske krize i krize vlade juer, danas i sutra. Openitija ekonomska kriza i politika kri-za, odnosno kriza kapitalizma i kriza demokracije prekjuer i prekosutra. Pa jo openitija znanstveno-tehnika kriza i kriza instrumentalne racionalnosti, usprkos nevienim uspjesima subjekata navedenih kriza. Takoer, duhovno-mo-ralna kriza, koju se esto smatra izvoritem svih drugih kriza. Popis kriza mogao bi se produavati unedogled. I sva ta dijagnostika odreenja zasigurno su tona. Meutim, dvije se krize ipak izdvajaju, i to po tome to se tiu puke egzistencije, golog ivota.

Jednu se naziva krizom medicine. Ona izlae razliitim opasnostima ljudski ivot na individualnoj razini, tjelesnost i zdravlje svakog ovjeka, jer svatko od nas prije ili kasnije postane objektom medicinske prakse. Fenomeni ove medicinske krize su: lijeniki paternalizam (tretiranje pacijenta kao pukog objekta ili broja na alteru te nemogunost pacijenta kao subjekta, o kojemu se u lijeenju zapra-vo jedino i radi, da doe do rijei u vezi s onim to je prvenstveno i jedino njemu vano); tehnicizacija medicine (injenica da se sve napredniju tehnologiju smatra spasonosnim rjeenjem u procesima lijeenja, te da se neposredni odnos lijenika i pacijenta, kao dviju osoba sa svojim situacijama, biografijama, pogledima itd., za-mjenjuje apersonalnim, toboe objektivnim i egzaktnim sredstvima i metodama); birokratizacija medicine i zdravstvene skrbi (gdje se, slikovito reeno, pojedinac u potrazi za zdravljem lako moe izgubiti u labirintima bolnikih hodnika i ureda drugih zdravstvenih institucija); farmaceutizacija lijeenja kao posljedica tehnici-ziranog i birokratiziranog pristupa medicini (zamjena razliitih sredstava i metoda lijeenja toboe svemonim lijekovima koje se prebrzo i preesto prepisuje bole-snicima, pa i ne-bolesnicima); komercijalizacija sistema zdravstvene skrbi, esto kao uzrok farmaceutizacije i tehnicizacije medicine (preputanje medicine tzv. trinim trendovima, tritu, kapitalu i profitu, pri emu se potpuno gubi iz vida socijalnu dimenziju medicine i ono to se danas smatra ve zastarjelim pojmom, a to je narodno zdravlje, kao to se gubi iz vida i pacijenta kao osobu); te medikali-zacija zdravlja (tretiranje zdravlja, dobrobiti, tjelesnosti, egzistencije i ivota uope kao bolesti ili kao potencijalne bolesti).

Druga je istaknuta kriza ekoloka kriza. Ekoloka kriza ne podrazumijeva tek zbir pojedinih, makar i uestalih, ekolokih incidenata, nego se tim izrazom opi-suje ope stanje ovjeanstva i Planete u smislu ekstremne ugroenosti ovjeka i ovjekovog prirodnog okolia, ukljuujui zrak, zemlju, vode te biljne i ivotinjske vrste. Ekoloka je kriza, dakle, ugroenost ivota i uvjeta ivota na velikoj skali ili,


ukratko, ugroenost prirode. Od mehanikog zagaenja i iscrpljivanja prirodnih resursa, preko suptilnijih ali jednako opasnih biogenetikih manipulacija, do ni-kad nestale prijetnje nuklearne kataklizme pojavnosti ove krize su bezbrojne i vie ih ni najvei optimisti ne mogu nijekati.

* * *Premda izvore obiju kriza treba traiti dublje u povijesti, glavnu odgovornost i

krivnju za njihov nastanak i produbljivanje snosi vladajui tehnoznanstveno-eko-nomsko-politiki sistem.

Pod tehnoznanou podrazumijevam spoj prirodnih, tehnikih i biomedicin-skih znanosti, tehnicizirane medicinske prakse, matematike, te biotehnologija i in-formacijsko-komunikacijskih tehnologija. Ta moderna tehnoznanost predstavlja podlogu globalnih ekonomsko-politikih manipulacija, diskriminacija i destruk-cija, jer ona osim materijalne baze osigurava, s jedne strane, odgovarajui svjeto-nazor i odgovarajuu ideologiju, u okviru ega je uope mogue provoditi reene zahvate, dok, s druge strane, sasvim konkretno i kratkorono asistira ekonom-sko-politikoj moi u provedbi odgovarajuih projekata.

Kada govorim o ekonomiji i politici, mislim dakako na njihove dananje, glo-balno dominantne oblike, a to su: trino-profitno orijentirana ekonomija i libe-ralno-demokratski orijentirana politika. Drugim i jasnijim rijeima, to su neoli-beralistiko-kapitalistika ekonomija i birokratsko-militaristika politika. Prvu utjelovljuju multinacionalne korporacije i mrea nad-nacionalnih ekonomskih institucija i struktura poput Meunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke, a drugu godzile poput Sjedinjenih Amerikih Drava i Europske unije, Rusije i Kine, koje raaju mnotvo malih udovita, meu kojima su svakako i nae bal-kanske dravice.

Ovaj tehnoznanstveno-ekonomsko-politiki sistem djeluje po principu matri-ce, ba kao u kultnom filmu Matrix brae Wachovski. To, dakle, nije samo model koji je reprezentiran kroz odreene, lokalizirane institucije, pa se tie samo ovog ili onog podruja ljudskoga ivota, to bi znailo da ga se moe, uz odreeni napor, re-formski promijeniti ili dogovorno zamijeniti. Ovaj sistem sve obuhvaa i u sve pro-dire. On odreuje kako javni, tako i privatni ivot; on kolonizira ljudsko miljenje, djelovanje i stvaranje, ljudsku percepciju i akciju, vrijeme i prostor, ljudsku prirodu i ljudsko drutvo, konano, i ono ljudsko i ono ne-ljudsko. On obuhvaa i odreuje ovjeka, u totalu i pojedinostima, a putem tehnoznanstveno-ekonomsko-politike moi, koju daje ovjeku, takoer obuhvaa i odreuje ono ne-ljudsko, prirodu u cje-lini, globus. On je univerzum i apsolut. Izvan ovog matrixa ne moe se ni stvarati, ni djelovati, a gotovo ni misliti. Izvan njega se, jednostavno, ne moe ivjeti.

U totalnom (ili totalitarnom) sistemu, koji predstavlja okvir dananjeg ivlje-nja, ivot je postao objektom radikalnih manipulacija. Pa to onda, rei e skep-tik, oduvijek je ivot bio objektom razliitih manipulacija. To je istina, ali nikada u ljudskoj povijesti nisu bila na raspolaganju sredstva da se do te mjere i na takav nain znanstveno-tehnikoj, ekonomskoj i politikoj moi (i to simultano) isposta-vi goli ivot, ljudski i ne-ljudski.


Naznake tog razvoja (kojeg se, od strane sistema, naziva napretkom) nala-zimo ve u poecima Novog vijeka, kod Francisa Bacona, jednog od rodonaelnika moderne znanosti. Upravo on je, jednim militantnim, skoro militaristikim rje-nikom, iznio i utvrdio cilj jedne nove, moderne znanosti. Njegova poznata parola Znanje je mo implicira da ovjek ima ne samo mogunost, nego i obavezu da stjee i uveava svoju mo putem stjecanja i uveavanja znanja, to se ini putem znanosti. Ta mo koju se stjee putem znanosti znai, pak, ovladavanje prirodom od strane ovjeka, odnosno porobljavanje prirode od strane ovjeka. Priroda je, u bejkonovskoj perspektivi, samo resurs koji moe i treba biti beskonano iscrplji-van od strane ovjeka i za ovjekovu korist, odnosno poligon za iivljavanje ljudske moi. Priroda nema nikakve druge, vlastite svrhe, ni dostojanstva, pa ne zasluuje nikakav moralni obzir, niti potovanje. A takva priroda, odnosno takva slika pri-rode, bila je omoguena dijeljenjem sveukupnoga bitka i svega postojeeg na res cogitans (misleu stvar; ono duhovno) i res extensa (protenu stvar; ono tvarno), za to je zasluan Ren Descartes, kojega stoga smatramo drugim rodonaelnikom tehnoznanosti, jer njegova je ideja omoguila konceptualno umrtvljenje prirode koju se onda podvrgava ne samo bezdunim eksperimentalnim istraivanjima nego i jednako takvim manipulacijama, koje se, vidimo, moe itekako dobro eko-nomski i politiki kapitalizirati. Meutim, tokom ovog razvoja dolo je i do zani-mljivoga obrata: tehnoznanost, uz pomo ekonomije i politike, nije objektivirala samo prirodu kao ne-ljudsku prirodu, nego je objektivirala i samoga ovjeka, tako da krajnja konzekvenca antropocentrikog subjektivizma nije tek ostvarenje znan-stveno-tehnike vlasti nad ne-ljudskom prirodom, nego i objektiviranje samoga ovjeka. Isti onaj model ovladavanja, pokoravanja i destruiranja ne-ljudskoga sada se, u jednom ironinom obratu, okree protiv ovjeka. Unitavanje prirode pomou tehnikoga mega-aparata provodi se na pretpostavkama moderne prirodne znano-sti, a takva znanost nije samo protu-prirodna, nego je i protu-ljudska, jer predme-tom tehnoznanstvenih manipulacija, pa ak i ekonomskog privatiziranja, nije samo ne-ljudska priroda koja sudjeluje u stvaranju i odravanju uvjeta ljudskog ivota, nego i sama narav ovjeka, primjerice, njegova genetska struktura. Sad kad je po-stalo oigledno da je i ovjek ugroen u temeljnom sloju svoje egzistencije, napo-kon se postavlja pitanje o paradoksalnom spoju prividne ljudske svemoi i vidne krhkosti ivota.

U takvom se kontekstu pojavila bioetika.

* * *Bioetika nije kao to se to jo uvijek esto smatra samo podvrsta etike kao

tradicionalne filozofijske discipline (iako su filozofijska i etika teorija neizostavan sastojak bioetike), niti je samo nova medicinska etika, dakle, nova verzija tradici-onalne medicinske etike (iako je medicina rodno mjesto bioetike). Bioetika tako-er nije ni samo jo jedna znanstvena disciplina, poput filozofije, teologije, sociolo-gije, biologije, fizike itd. (iako ima neke odlike klasinih znanstvenih disciplina kao to su predmet, metoda i slino). Bioetika nije nastala kao znanstvena disciplina, nego kao drutveni pokret, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ezdesetih godina


dvadesetog stoljea, kad su se pojavili sve jai zahtjevi graana za veim nadzorom i utjecajem u sistemu lijeenja i zdravstvene skrbi te njihovo organiziranje. Teorij-ska bioetika refleksija dola je nedugo potom, ali ipak naknadno, kad su se logino povezali graanski angaman i teorija, odnosno kad su konkretna pitanja iz prakse dala poticaj teoriji, a teorija je zauzvrat usustavila ta pitanja i etablirala bioetiki pristup.

Ostavimo li po strani ekonomski i politiki aspekt prethodno opisanog trola-nog vladajueg sistema dananjice, uzroci nastanka bioetike su, ponajprije, ubr-zani napredak znanosti i tehnike te uestale i sistematske moralne dvojbe koje je taj napredak izazvao. Tehnoznanstveni napredak nije bio u jednakoj mjeri praen i tzv. moralnim napretkom. Prirodna znanost i tehnika naprosto napreduju, ali jo uvijek ne daju odgovor na pitanje: to je napredak, kamo i zato se napreduje, kao niti odgovor na pitanje: to trebamo initi i smijemo li initi sve ono to mo-emo initi? Upravo je to temeljno pitanje: Smijemo li initi sve ono to moemo i-niti? Na pitanje to sve moemo stvoriti? odgovaraju tehnika i znanost, ali one nemaju odgovor na pitanje o dobru i zlu, o ispravnom i pogrenom, o dopustivom i nedopustivom, o moralnom i nemoralnom. Znanost i tehnika naprosto napreduju, a da ne definiraju cilj prema kojemu napreduju, napreduju besciljno i bezgranino. Odreivanje tog cilja i tih granica je u djelokrugu etike. Ta su pitanja, s obzirom na kontekst u kojemu se danas postavljaju, postala kudikamo kompleksnija nego prije. Tradicionalni etiki aparat pokazao se nedostatnim za artikuliranje novovr-snih pitanja i odgovaranje na njih. Rijeima Hansa Jonasa, nali smo se u svojevr-snom etikom vakuumu: nova situacija zahtijeva nova pravila etike, a moda ak i jednu novu etiku, kako kae Jonas, jer se nalazimo na niijoj zemlji, u procijepu izmeu prividne svemoi koju je ovjek stekao zahvaljujui tehnici i posvemanje dezorijentiranosti u tom stvorenom svijetu. Prevlast prirodnih znanosti i tehnike nam je, s jedne strane, priskrbila ogromnu mo, ali nas je, s druge strane, dovela do toga da ne znamo emu sve to slui. tovie, do toga da vidimo kako nas tzv. napre-dak ugroava. Nesrazmjer izmeu vika moi i manjka odgovornosti, moi nad biosom (ljudskim i ne-ljudskim) i etike, doveo je do nastanka bioetike kao promi-ljanja problematike ivota u biomedicinskoj i ekolokoj sferi.

Sasvim konkretno, u razliitim prikazima povijesti bioetike kao dogaaj koji je oznaio nastanak bioetike uzima se osnivanje prvog (bio)etikog komiteta, kao ti-jela koje donosi odluke o dvojbenim pitanjima u klinikoj praksi, a to se zbilo 1962. godine, u Centru za umjetni bubreg u vedskoj bolnici u Seattleu (SAD). Tamo je, naime, stavljen u funkciju prvi stroj za dijalizu, ali se odmah pojavio nerazmjer iz-meu tehnikih mogunosti centra i broja bolesnika, te pitanje kojim pacijentima e se omoguiti dijaliza. Bilo je jasno da odluku ne mogu donijeti samo lijenici, tako da je osnovan komitet (u kojemu je bilo samo dvoje lijenika), a budui da je on de facto donosio odluke o tome tko e ivjeti, a tko umrijeti, komitet je nazvan Bojim komitetom. Tu se dolo do uvida da odluke koje se donose u medicini nisu puke tehnike odluke nego etike odluke. Tu je osvijetena jedna nova medicinska situacija koja je openito zahtijevala novi pristup: novu vrstu institucionalizaci-je odluivanja (etiki komiteti vs. lijeniki paternalizam) i novu vrstu refleksije


(nova medicinska etika vs. tradicionalna hipokratska medicinska etika). U sva-kom sluaju, ovaj je dogaaj dao znaajan poticaj razvoju onoga to danas nazivamo bioetikom.

* * *Meutim, sama rije bioetika nastala je desetak godina kasnije. Nastanak

bioetike, kao teorijske koncepcije i pod tim imenom, povezan je s amerikim znan-stvenikom Van Rensselaerom Potterom (1911-2001). Potter je po struci bio bioke-miar, a itavu svoju znanstvenu karijeru posvetio je istraivanju raka, u emu je postigao zapaene rezultate i pritom odgojio generacije uspjenih znanstvenika. Rije bioetika skovao je i poeo koristiti upravo Potter (zato ga se naziva ocem bioetike), i to 1970, u dva svoja lanka, te godinu dana nakon toga, 1971, u knjizi Bioetika: most prema budunosti. On je svojim izumom dao kljuni poticaj dalj-njem razvoju onoga to nazivamo bioetikom, jer je prepoznao i artikulirao do tada mutne predodbe o izvorima, formama i razmjerima problema koji se tiu ugroa-vanja ivota u tehnoznanstvenoj civilizaciji. Potter je u svojoj prvoj bioetikoj knji-zi izloio vlastitu bioetiku poziciju koju je nazvao mostovnom bioetikom. Kako je jednom prilikom sam rekao: Rije most upotrijebio sam jer sam bioetiku shva-ao kao novu disciplinu koja e izgraditi most izmeu prirodnih i humanistikih znanosti ili, jasnije reeno, most izmeu biolokih znanosti i etike... Potterova je namjera bila da u svrhu rjeavanja goruih problema ovjeanstva, a uz pomo ono-ga to je nazvao bioetikom, doprinese premoivanju jaza izmeu znanosti kako bi ovjeanstvo izgradilo vrst most prema budunosti. Njegov je motiv pritom bila, s jedne strane, nezainteresiranost etike i drugih drutvenih i humanistikih znanosti za rastue dileme u medicinskoj praksi i biomedicinskim istraivanjima, kao i za ekoloka pitanja koja u to vrijeme jo nisu bila tako iroko diskutirana kao danas. S druge strane, njegove je bioetike ideje motivirala nezainteresiranost lijenika i prirodnih znanstvenika za promiljanje i konceptualiziranje rastuih problema s kojima se svakodnevno susreu u praksi. Potterova bioetika htjela je dakle stvoriti most izmeu prirodnih i drutveno-humanistikih znanosti (prvenstveno biolo-gijskih znanosti i etike) i povezati ih u podruju biomedicine i ekologije, a s druge strane, izgraditi most od sadanjosti prema budunosti, odnosno osigurati ljudski opstanak (i kvalitetu ljudskog ivota), kao i opstanak prirodnog okolia, tj. prirode (i kvalitetu ivota u cjelini). Polazite Potterove bioetike je teza da etika (vie) ne moe biti odvojena od biolokih injenica. Uvid u umreenost problema i potreba umreavanja pristupa tim problemima impliciraju jedan koliko obuhvatan toliko i dugoroan pogled, koji e se fokusirati na ono to Potter smatra ciljem bioetike, a to je preivljavanje ovjeanstva i Planete.

U tome je Potter bio sljedbenik Alda Leopolda (1887-1948), amerikog uma-ra, konzervacionista i pisca, kojeg se smatra jednim od rodonaelnika suvremenog ekolokog pokreta, pri emu se posebno istie njegova posthumno objavljena knji-ga Almanah Pjeanog okruga (1949), odnosno esej Etika zemlje. Prema Potteru, kao prva osoba koja je objedinila i definirala rijei zemlja i etika u ekolokom znaenju, Leopold je neupitno bio prvi bioetiar; on je prvi predvidio novu etiku


osnovu za ljudsko djelovanje, prvi je razvio ekoloku etiku (koju je nazivao etikom zemlje) i prvi jasno obrazloio zato je ona potrebna. Jedna od najsaetijih formu-lacija Leopoldove etike zemlje glasi: Etika zemlje, naravno, ne moe sprijeiti mijenjanje, gospodarenje i iskoritavanje resursa, ali ona afirmira njihovo pravo na daljnju egzistenciju i, gdje god je to mogue, njihovu daljnju egzistenciju u pri-rodnom stanju. Zemlja je, kae Leopold, biotika zajednica i nije samo tlo; ona je fontana energije koja protjee kroz krug tala, voda, biljaka i ivotinja.

Nedugo nakon Potterova izuma bioetike ta je rije prihvaena od kruga ljudi sa Sveuilita Georgetown npr. Andre Hellegers koji su je ugradili u naziv no-voosnovanog Kennedy instituta za prouavanje ljudske reprodukcije i bioetiku. No, koliko je god za daljnji razvoj, odnosno ubrzanu ekspanziju bioetike to bilo znaaj-no to je priznavao i sam Potter ipak se radilo o pogrenom, krajnje suenom shvaanju izvorne intencije koja je upisana u rije bioetika. Radilo se, takoreku, o debiliziranju Potterova pojma bioetike. A to je bilo najue povezano sa zabora-vom Potterove zasluge u kovanju rijei bioetika te iniciranju bioetike rasprave, o emu je sam Potter 2001. godine zapisao: Dugo vremena, od 1970. do 1990, nitko nije spominjao moje ime niti je elio biti dijelom misije. U Sjedinjenim Dravama odmah se dogodila eksplozija koritenja rijei bioetika od strane medicinara koji su proputali spominjati moje ime ili naziv bilo koje od etiriju mojih publikacija objavljenih 1970. i 1971. godine. Naalost, njihova je predodba bioetike odgodila nastanak onoga to sada postoji.

U svakom sluaju, bilo je potrebno dosta vremena da se izvorna Potterova ide-ja ponovno probije u bioetiki mainstream, na emu je on sam takoer intenzivno radio. Svakako najvanija stvar u tom smislu jest njegova knjiga Globalna bioetika: zasnivanje na Leopoldovu nasljeu (1988). Ovdje su i dalje prisutne temeljne ideje i inspiracije iz tzv. mostovne bioetike, ali su korigirane, precizirane i proirene, odnosno razraene s obzirom na dotadanji razvoj (i zastranjenja) bioetike: Da-nas je nuno ii iznad Leopolda i iznad medicinske bioetike. Moramo uvidjeti da pretjerana specijalizacija u bilo kojoj brani moe biti kontraproduktivna za cilj prihvatljivog preivljavanja na globalnoj skali. Dvije grane globalne bioetike treba harmonizirati i ujediniti do konsenzualnog gledita koje bi se moglo nazvati glo-balnom bioetikom, naglaavajui dva znaenja rijei globalna. Sistem etike je glo-balan, s jedne strane, ako je ujedinjen i obuhvatan, a u uobiajenijem smislu, ako je proiren po itavom svijetu.

Premda se u svjetskim bioetikim raspravama jo uvijek moe pronai mnogo znanstvenika koji bioetikom smatraju iskljuivo bavljenje problemima vezanim uz kliniku praksu, sisteme zdravstvene skrbi, biologijska, biomedicinska i farmace-utska istraivanja te njihovu primjenu, kao i druga pitanja koja se tiu ljudskoga ivota i zdravlja iri pojam bioetike (koji ukljuuje kako biomedicinsku tako i ekoloku problematiku) sve je izrazitiji, a primjereno ga iskazuje njemaki filozof Otfried Hffe: Bioetika (...) se razumijeva kao interdisciplinarno zasnovana zna-nost o preivljavanju, koja prvenstveno eli izgraditi mostove izmeu duhovnih i prirodnih znanosti. Usmjerena protiv puko instrumentalnog odnosa prema pri-rodi, bioetika se bavi gospodarskim, drutvenim, politikim, kao i kulturnim pret-


postavkama ljudskoga odnosa prema prirodi. Proirena u podruje biomedicinske etike, ona razmatra udoredna pitanja raanja, ivota i smrti, osobito s obzirom na noviji razvoj i mogunosti biologijsko-medicinskoga istraivanja i terapije. Ona istrauje, meu ostalim, moralnu problematiku pobaaja, sterilizacije i kontrole raanja, (genske) manipulacije, eutanazije i eksperimenata na ljudima (...), kao i zatitu ivotinja.

* * *Duh poterovske bioetike utjecao je i na nastanak i razvoj bioetike na naim

prostorima, pri emu su bila i jo uvijek su najintenzivnija bioetika gibanja u Hr-vatskoj. Pria o bioetici u Jugoistonoj Europi zasluuje posebno poglavlje koje ov-dje nisam u mogunosti ispisati, pa u se zadrati na onom bitnom, a to je injenica da se od kraja devedesetih godina dvadesetog stoljea do danas uz nevjerojatno brz razvoj bioetikih znanstvenih istraivanja, bioetikih diskusija (u znanstvenim krugovima i u javnosti), bioetikog izdavatva, bioetike edukacije, bioetikih in-stitucija, itd. u prostoru Jugoistone Europe (tj. u zemaljama bive Jugoslavije s Albanijom, Bugarskom i Grkom), a u suradnji sa znanstvenicima iz drugih eu-ropskih zemalja (prvenstveno Njemake) i svijeta, razvio i na globalnoj razini afir-mirao originalan i inovativan koncept integrativne bioetike, za koji je zasluan prvenstveno Ante ovi, profesor zagrebakog Filozofskog fakulteta i, slobodno se moe rei, spiritus movens regionalne bioetike.

Integrativna bioetika polazi od predmetne integracije svih aspekata ivota i od metodoloke integracije pod vidom interdisciplinarnosti i pluriperspektivnosti, tako da bi ju se moglo definirati kao otvoreno podruje susreta i dijaloga razliitih znanosti i djelatnosti, te razliitih pristupa i pogleda na svijet, koji se okupljaju radi artikuliranja, diskutiranja i rjeavanja etikih pitanja vezanih za ivot, za ivot u cjelini i u svakom od dijelova te cjeline, za ivot u svim njegovim oblicima, stupnje-vima, fazama i pojavnostima.

* * *Sastavnim dijelom integrativno-bioetikih nastojanja je i projekt europeizi-

ranja bioetike, odnosno utemeljenje i razvijanje europske bioetike, to podrazu-mijeva aktiviranje potencijala euro-kontinentalne filozofije i kulture u bioetikom kljuu, a to pak podrazumijeva istraivanje i reinterpretaciju cjelokupne europske tradicije pod vidom zahtjeva koji dolaze iz polja bioetike. Europska bioetika milje-na je kao plodotvorna dijaloka, a ne kao banalno polemika protutea anglo-ame-rikoj bioetici koja se razvijala uglavnom na utilitaristiko-pragmatikim postav-kama.

U tom smislu, najznaajniji poticaj integrativno-bioetikim kao euro-bioeti-kim nastojanjima bilo je otkrie Fritza Jahra, koje dugujemo njemako-ameri-kom filozofu i bioetiaru Hans-Martinu Sassu, premda su u istraivanje Jahrove bioetike najvie energije uloili i na osnovi toga najvie rezultata postigli Amir Mu-zur i Iva Rini s rijekog Medicinskog fakulteta. Naime, Nijemac Fritz Jahr (1895-1953) filozof, teolog i muziar po obrazovanju, a protestantski pastor i uitelj po


zaposlenju jo je 1926. i 1927, a zatim i u narednim godinama, objavljivao lanke u kojima je (dakle, pedesetak godina prije Pottera) koristio termin bio-etika i ar-tikulirao jednu bioetiku koncepciju na koju se dananja bioetika moe oslanjati jednako kao i na Potterovu. Specifian (i u ono vrijeme ne tako uobiajen) pogled na etike odnose ovjeka prema ivotinji i biljci, kako glasi podnaslov Jahrova lanka Bio-etika iz 1927, bazira se na onome to ovaj praotac bioetike naziva bioetikim imperativom. Parafrazirajui glasoviti kategoriki imperativ Imma-nuela Kanta, Jahr poruuje: Potuj svako ivo bie kao svrhu po sebi i po mogu-nosti postupaj s njim kao takvim. Iz toga proizlazi ne samo opi bioetiki zahtjev za prepoznavanjem, uvaavanjem i potovanjem svrhe i vrijednosti svega ivoga, nego i vrlo konkretne upute za ljudski odnos prema ivotinjama i biljkama. A sve to Jahr je gradio pozivajui se u jednakoj mjeri na prirodoznanstvena istraivanja, fi-lozofske teorije i religijska uenja upravo interdisciplinarno i pluriperspektivno.

Desetljeima nakon Jahra, a nekoliko godina nakon Potterova bioetikog na-stupa (no neovisno i o Jahru i o Potteru), njemako-ameriki filozof Hans Jonas (1903-1993) ponudit e, u okviru etike odgovornosti kao ekoloki usmjerene eti-ke budunosti, svoju reformulaciju Kantova kategorikog imperativa: Djeluj tako da su uinci tvoga djelovanja podnoljivi s permanencijom pravog ljudskog ivota na Zemlji; ili negativno izraeno: Djeluj tako da uinci tvojeg djelovanja ne budu razorni za buduu mogunost takvog ivota; ili jednostavno: Ne dovodi u opasnost uvjete za neogranieno postojanje ovjeanstva na Zemlji; ili opet pozitivno upo-trijebljeno: U svoj sadanji izbor ukljui budui integritet ovjeka kao su-predmet svoje volje. Budui da i iz Jonasove etike koncepcije proizlaze vrlo konkretni za-htjevi koji se ne tiu samo meuljudskog djelovanja, nego i ljudskog odnosa prema ne-ljudskim ivim biima i prirodi u cjelini, njega se takoer moe uvrstiti u (euro)bioetiki Olimp.

Govorei o starim, ali novootkrivenim (ili barem: iznova temeljitije istrai-vanim) pred-oblikovanjim bioetike ideje, neizostavno je osvrnuti se na Alberta Schweitzera, roenog 1875. u elzakom (tada njemakom, a danas francuskom) mjestacu Kaysersberg. On je bio filozof i mislitelj, teolog i protestantski pastor, muzikolog, orgulja i graditelj orgulja, prirodoznanstvenik i lijenik. Zahvaljuju-i svom medicinsko-humanitarnom, etiko-filozofskom i antinuklearno-aktivi-stikom djelovanju, 1952. je dobio Nobelovu nagradu za mir. No, kljuno je to da je Schweitzer 1913. otiao u Afriku te u mjestu Lambarn (u dananjem Gabonu) osnovao bolnicu koju je vodio sve do smrti 1965. godine, a u tom je periodu koncipi-rao i u brojnim djelima razvijao etiku strahopotovanja prema ivotu, zbog ega ga se s pravom smatra preteom bioetike. A ideja o takvoj jednoj etici Schweitzeru je dola kao neoekivano prosvjetljenje. Plovei, u predveerje jednoga dana, rije-kom Ogouwe, ugledao je ispred sebe skupinu vodenkonja koja ga je u tom osebuj-nom ambijentu oduevila, te mu se bez nagovijesti i ozbiljnog istraivanja poja-vio izraz etika strahopotovanja prema ivotu. I, kae Schweitzer, eljezna su se vrata otvorila neka vrsta kristaliziranja cjelokupnog intelektualno-filozofskog i ivotnog iskustva. Sredinja misao etike strahopotovanja prema ivotu glasi: Ja sam ivot koji hoe ivjeti usred ivota koji hoe ivjeti. Dakle, svatko od nas stoji


usred ivota, usaen je u ivot, pulsira usred pulsirajueg ivota; umreeni smo u gustu, neraspletivu mreu, a svaki pokuaj da se iupamo iz te mree, ohrabreni mogunou da se intelektualno i konceptualno izdvojimo iz nje, zavrava fakti-nim kidanjem te mree. Drugim rijeima, mi ne ivimo samo u ljudskome svijetu, kako smo naueni da mislimo, nego ivimo usred prirode; mi ne ivimo usred mr-tve prirode, nego usred ive prirode, usred ivota. To nas obavezuje da sebe druga-ije poimamo i da na drugaiji nain razmiljamo o svome odnosu prema ne-ljud-skom. Dodatno, na praksu usmjereno objanjenje Schweitzerove bioetike moe biti sljedei navod: Princip ne-ubijanja i nenanoenja tete ne bi trebalo smatrati svrhom po sebi, nego je on sluga suosjeanja i podreen je suosjeanju. Stoga mora biti povezan sa stvarnou na praktian nain. Istinsko strahopotovanje prema i-votu pokazuje se u injenici da ovjek prepoznaje potekoe koje su tom principu inherentne. A potpuno svjestan da svoj bioetiki apel upuuje krajnje antibioti-koj kulturi, ukljuujui i arogantnu znanost o prirodi, Schweitzer kae: Boli me kad razmiljam da mi nikad ne uvaavamo apsolutno misteriozni karakter Prirode, nego uvijek tako samopouzdano govorimo o njezinu objanjavanju, pri emu ide-mo u sve kompliciranije opise koji ono misteriozno ine samo jo misterioznijim.

* * *Svi navedeni mislitelji, openito govorei, zagovaraju repozicioniranje

ovjeka u prirodnom svijetu. No, osim ovih epohalnih zadaa koje se oituju u tranziciji iz antropocentrizma prema biocentrizmu dakako, sa konkretnim za-daama koje se tiu i svakodnevnog djelovanja bioetika ne zaboravlja ni svoj prizemniji angaman u biomedicinskoj sferi. Dapae, glavnina bioetikih ra-sprava jo uvijek se vodi u toj sferi, pa upravo zato treba inzistirati na usmjera-vanju bioetikog pogleda na nae ugroene susjede na ljestvici ivoga biljke i ivotinje i to ne samo principijelno nego takoer uzimajui u obzir zastrau-jue razmjere iskoritavanja, muenja i ubijanja ivotinja u raznoraznim indu-strijskim pogonima diljem svijeta (i iza svakog oka), kao i dalekosene i opa-sne manipulacije biljnim svijetom, primjerice, one koje poznajemo pod imenom genetikih modifikacija i biopiratstva.

* * *U svom multidimenzionalnom predmetnom postavu u itavom rasponu pi-

tanja od kliniko-medicinskih do globalno-ekolokih, takorei, od bolnikog kreve-ta i znanstvenog laboratorija do istrebljenja vrsta i globalnog zatopljenja bioetika nije tek mudrovanje o ivotu nego je i vaan drutveni pothvat. A i to moemo razmatrati na primjeru bioetike u Jugoistonoj Europi.

Bioetika moe biti faktor integracije ne samo u striktno bioetikom smislu i u smislu znanosti uope, nego i mnogo ire. Kao prvo, pitanja o ivotu i o manipula-cijama ivotom kao osnovna bioetika pitanja ponitavaju granice koje obino dijele nae discipline i polja rada, kako je to jednom rekao Jonas. Kao drugo, to se zbiva i na kulturnoj razini. Usprkos tome to specifina pitanja koja se tiu ivota esto produciraju razliite odgovore, ona ukazuju na zajedniku podlogu svih naih


problema i otvaraju jednu pomirujuu, zajedniku (i humanistiku i biocentriku) perspektivu. Bioetika je u stanju da naglasi razlike, ali i da pronae temeljno zajed-nitvo na koje nerijetko zaboravljamo. Integrativna uloga bioetike u Jugoistonoj Europi sastoji se, meu ostalim, u tome to se pitanja ivota i kvalitete ivota (bio-medicinska i ekoloka pitanja) prepoznaju kao vana pitanja zajednikog ivota i zajednikog dobra, nasuprot onim pitanjima koja su desetljeima predstavljala izvor konflikta. Ta pitanja, pak, zahtijevaju dijalog i suradnju po strani od razlii-tih identetskih pripadnost i opredjeljenja. U regiji koja je optereena politikim, a nedavno i ratnim konfliktima, u regiji koja je takoer sama po sebi premreena razliitostima (koje su esto bile izmanipulirane na taj nain da ih se predstavljalo kao izvor sukoba ili kao dobar razlog za sukobe) bioetika je rasprava vie nego ljekovita. Ona, u pozitivnom smislu, predstavlja alternativu i subverziju. Uvia se da su od svih tih razlika i lomova vaniji epohalni lomovi svojstveni znanstveno-tehnikoj civilizaciji, kojima se pridruuju globalni ekonomski i politiki potresi, a koji se, svi skupa, prelamaju i preko Jugoistone Europe. Primjerice, naglaavaju se temeljna pitanja ljudskoga opstanka i ouvanja uvjeta ivota nasuprot pitanjima rata i konflikta oko povrnih i historijsko-politiki produciranih problema. Zahti-jeva se jedna sustavna izgradnja svjetonazorske, kulturne, etike i drutveno-poli-tike orijentacije naspram mutnog pojma tranzicije koji obiljeava javni diskurs u post-komunistikim zemljama, a zapravo predstavlja izliku za uvoz neoliberali-stikog kapitalizma, koji nikad nije bio demokratski legitimiran. Nudi se, takoer, znanstvena i kulturna suradnja umjesto puke ekonomsko-politike suradnje kakvu promoviraju tzv. euro-atlantske integracije.

Osim toga, na ovom prostoru takoer postoji, kao i bilo gdje drugo, stalna opa-snost zatvaranja u svoju znanstvenu i strunu perspektivu, jednako kao i u onu svjetonazorsku. Uz opasnost da zazvuim stereotipno, klieizirano rei u da za to nema drugoga lijeka osim dijaloga. Kada kaem dijalog, izgovaram to imajui u vidu itavu filozofijsku (i pogotovo hermeneutiku) prtljagu koju sa sobom nosi taj pojam. Ideja pluriperspektivizma se, po mome miljenju, pokazuje kao reflektirana metodoloka nadgradnja onoga to su filozofi od Heraklita i Platona do Gadamera i Levinasa govorili o logosu i dialogosu. Zato tu rije, dijalog, jednako kao i plu-riperspektivizam, koristim s uvjerenjem da ona neto doista znai: da nije samo lijepa ideja ili ideja lijepih dua, nego da funkcionira u praksi, ak i u jednom takvom minskom polju kao to je bioetika. U dijalogu se svatko iz svoje temeljne znanstvene ili svjetonazorske pozicije povlai korak natrag kako bi bolje vidio dru-goga, a zatim drugome izlazi u susret. Razumijevanje, koje se pritom zbiva, na ovaj ili onaj nain prerasta u sporazumijevanje. I zato ni dijalog ni pluriperspektivizam nisu tek epistemoloki, metodoloki, ontoloki, antropoloki ili estetiki pojmovi, nego prvenstveno etiki. No, ne treba idealizirati: praksa dijaloga i pluriperspekti-vizma nije uvijek lagana. Dapae, ponekad je to vrlo napeto i bolno. Ali ako dijalog ostaje otvoren, ako se sporne toke dijaloga pretvaraju u plodotvornu polemiku, koja se bazira na argumentima, i ako postoji temeljna spremnost da se drugoga upozna i prizna u njegovoj razliitosti, te da se vlastiti stavovi revidiraju u dotad ne-poznatom ili neshvaenom svjetlu raznolikost i razliitost se moe shvaati kao


bogatstvo koje se, dijalektiki i sintetiki, u konanici opet pokazuje kao bogatstvo, i to kao obogaeno bogatstvo.

Preduvjet toga je razvijanje i njegovanje jednog pluriperspektivistikog re-fleksa, u prepoznavanju, artikuliranju i rjeavanju problema. No, da bi se izbjeglo opasnosti poput kratkovidnog ili slijepog etikog relativizma, potrebna je perma-nentna kritika i autokritika, odnosno metodoloka strogost i etika odgovornost u prakticiranju pluriperspektivizma. Ta vrsta strogosti i odgovornosti nije sputavaju-a, nego upravo oslobaajua. Jer: jedina zabrana koja proizlazi iz pluriperspektivi-stikog pristupa je zabrana monoperspektivizma. Ni jedan pristup ako je izoli-ran od drugih pristupa ne moe imati monopol na istinu. Ne postoji niti mnotvo istina (kako misle neki postmodernistiki filozofi), niti jedna definitivna i vjena Istina koju treba otkriti. Istina, da parafraziram Antu ovia, moe biti samo jedna ( jer bi inae itava filozofija, kao i svaki drugi duhovni napor, bila besmislena), ali se nju konstituira u pluralizmu perspektiva.

* * *Iz prethodnih zabiljeki moglo je postati jasno da bioetiku treba poimati i kao

teoriju i kao praksu, i kao njegovanje senzibiliteta za ivot u najirem smislu i kao ivljenje u skladu s time, i kao izgradnju jednog novog svjetonazora i kao drutve-no-politiki aktivizam. Bioetika, kao (novo)otvoreno podruje refleksije i akcije, zaista omoguuje da se istovremeno promiljaju naelna i temeljna pitanja o ivotu te rjeavaju specifini i konkretni problemi ivota. A na bioetiarima je da iskori-ste tu mogunost. Uz vanu napomenu: s obzirom na naznaenu narav bioetike i ukratko prikazanu njezinu (pra)povijest, bioetiarima se mogu smatrati ne samo oni koji se u institucionalnim okvirima i s odreenim akademskim ovjerama bave bioetikom problematikom, nego i svi oni koji misle i djeluju u duhu bioetike, pola-zei od toga da je ivjeti usred ivota ujedno i pravo i dunost, i privilegij i obave-za, i mo i odgovornost.

MilicaNikoli

DNEVNIK


Milica Nikoli

Dnevnik itanja

asopis BOREC

Prvi put piem za Dnevnik itanja o jednom asopisu. I to slovenakom. U ru-kama mi je Borec, koji izlazi u Sloveniji (u Ljubljani). Izdava je preduzee Sophia, koji ima dva ureivaka odbora: jedan iz Slovenije, drugi meunarodni - lanovi su pisci iz Tuzle, Zagreba, Rijeke (Daa Drndi), Berlina, Milana, Njujorka, Bazela. Dobila sam ga od prevoditeljice Mice Matkovi, koja je za poslednji broj (703-705) prevela Krleu i Oskara Davia.

asopis Borec osnovao je decembra 1948. Savez boraca i uesnika narodnoos-lobodilakog pokreta Slovenije. Danas njegovo izlaenje pomae drava.

Mica Matkovi je prevela izuzetno zanimljiv i inspirativan Krlein esej iz 1933. u kome ovaj pisac razmilja o istoriji Evrope u irem drutvenopolitikom i umet-nikokulturnom kontekstu.

Esej je preuzet iz Krleine knjige koja je izila u Zagrebu 1935. godine, mada je najvie Krleinih eseja objavljeno u beogradskom knjievnom asopisu Danas, koji je izlazio januara-maja 1934. (peti broj je zabranjen). Ureivali su ga Krlea i Milan Bogdanovi, a saraivali su leviari i nekoliko nadrealista (naravno, takoe leviara).

Saznajemo da su se Krlea i Oskar Davio upoznali 1937, kad je Krlea kriom poseivao Mou Pijade, koji je bio njegova partijska veza. O tome susretu nas de-taljno obavetava Davio u svom tekstu Susret sa Krleom, objavljenom 1953. u Za-grebu (Republika).

O svemu tome, nepoznatom i zanimljivom, moemo se obavestiti u posled-njem broju asopisa Borec, koji se, verujem, moe naruiti. Adresa je Einspielerjeva br. 6, 1109. Ljubljana.


Jovanu irilovu s pijetetom i dubokim potovanjem

Moj viedecenijski prijatelj filozof, pisac, pesnik, teatrolog, znalac kome sli-nog nikad nisam srela napustio nas je ovih dana. Svakodnevno sluamo izjave nje-mu bliskih i dalekih, mudrih kao on, i manje mudrih, ali koji tedro izraavaju svoje potovanje, bolje rei divljenje prema oveku jedinstvenom ne samo kod nas nego i u belom svetu.

Evo njegove biografije (nijedna uobiajena re mi ne odgovara kada govorim o irilovu).

Roen je 1931. u Kikindi, preminuo 2014. u Beogradu. Diplomirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu 1955. Bio je na elu Jugoslovenskog dramskog po-zorita 15 godina, a od osnivanja do smrti umetniki direktor i selektor Bitefa. Od 2001. do 2007. bio je predsednik nacionalne komisije Jugoslavije a potom Srbije pri Unesku. Napisao je dve drame, dva scenarija za filmove, nekoliko radio-drama... Autor je jednog romana, vie zbirki pesama,mnogih teatrolokih studija, knjiga uspomena, mnogih antologija i renika. Preveo je drame Brehta, enea, Stoparda, Sama eparda, Mameta... i mjuzikl Kosa.

Govorio je nemaki, engleski, francuski, panski i italijanski, uio je kineski i romski. Dobio je dve Sterijine nagrade za pozorinu kritiku, Oktobarsku nagradu za ivotno delo. Francuska ga je odlikovala zvanjem Viteza umetnosti i knjievnosti.

Dala bih sada irilovu re. Naveu poslednju Re nedelje, rubriku koju je pi-sao za nedeljnik NIN. eleo je da bude objavljena nakon njegove smrti.

Jednog Ja manje je na svetu. I to moga ja. To svi drugi znaju, osim mene koji vie ne postojim. Lake je ne postojati, nego postojati. Telo je jedino stanite svakog ja, ali telu nije lako to u njemu prebiva jedno ja. Ja mui telo, a i telo mui ja. Oni su u grevitom zagrljaju dok postoje. Ja je svesno da ne moe bez tela, a telo ne zna nita. Ono prosto postoji ne zbog ja, ali kao da je tu zbog ja.

Otkako je ljudskog roda, bilo je neponovljivih ja. Svet postoji dok ga jedno ja samosaznaje. I kad njega nema, kao da nema ni sveta. A ima ga. Koliko je za naeg ivljenja otilo raznih ja iz ivota, i svet je nastavio da postoji bez tih ja. To je dovo-ljan dokaz. Evo, mene vie nema, a svet postoji.

je poetak crkvenoslovenske azbuke. ... nisu samo slova, nego imaju znaenje: Ja slova znam.

Ja je srodno sa helenskim i latinskim ego, gotskim ikk, nemakim ich, litvan-skim a i hetitskim ukka. Nije sluajno to je re koja oznaava sopstvo tako kratka. Kao da je u toj kratkoi usredsreena sva sutina samopostojanja, tvrdo jezgro ne-porecive egzistencije. Jer ivotno postojanje dok traje je apsolutno. Ne moe ovek istovremeno i da jeste i da nije. Kruni se njegova graa, ali ivljenje kao ivljenje je u jednom trenutku dato u svoj svojoj punoi i jedinstvenoj neponovljivosti, bez kolebanja izmeu bia i nitavila.


Knjiga o demonu zla

Verujem da se upravo objavljenoj (zima 2015) knjizi Kua seanja i zaborava Filipa Davida moe prii na razliite naine, jer je vieslojna, polidimenzionalna. Opredeljujem se, u ovom trenutku, za ono to me je najvie uzbudilo u kompleksnoj teksturi romana: za Davidovog glavnog junaka zlo.

Iako Kua seanja i zaborava nije ni prva ni poslednja knjiga posveena ovoj ve-likoj i plodonosnoj temi svetske knjievnosti verujem da e biti jedna od najboljih.

David citira Sv. Avgustina, koji tumai ovekovo nastojanje da odgonetne pri-rodu zla u ljudskom biu: Kakvo je to udo i meni, kakvo udovite, i odakle je?

Filip David je u svom briljantnom tivu to udovite pokuao da definie nje-govu sloenost i zamrenost, njegovu jedinstvenost, celokupnost, dvostrano teite svestan da ih definisati ne moe. Gledao je njegovo lice, u kome su jo stari Grci videli tu dvostranost, pratio njegove senke, bezbrojna lica tog dajmona njegove opakosti i njegov satanski princip.

Zadivio me je literarni postupak kojim je to ostvareno. Nisam bila iznenaena kada sam proitala da Kuu seanja i zaborava ve prevode na nekoliko jezika, jer sam, im sam ovo remek-delo proitala, bila sigurna da sledi svetska slava.

Sueljavanje dobra i zla je nesumnjivo plodna konfrontacija u knjievnom delu. Dobro je spasonosno, ono tei i nudi oveku uvek potrebnu veru, ali je kao knjievna tema neuporedivo manje zanimljivo. David govori i o jednom i o drugom podjednako uspeno. Rei e nam da e tajna o poreklu zla ostati neodgonetnuta (Bei koliko hoe, utei ne moe) ali i da pravednici dre ovaj svet da se ne raspadne.

Meni je, ipak, zakucalo srce kada je govorio o poreklu i odreenju zla.Verujem da e tako biti i sa mnogim itaocima.

Pismo o samomrnji Filip DavidDragi i potovani Urijele,Ono to vas mui i uznemirava, oseanje da mrzite samog sebe, dobro mi je po-

znato.Samomrnja je u stvari, ako hoemo da budemo sasvim iskreni, tipian jevrejski

sindrom.Ovaj neobian i neuobiajen nain ponaanja iskazuje se kroz pokuaje drutve-

nih autsajdera da skinu teko breme drugoga i drugaijega, da se oslobode onog e-sto nepodnoljivog stanja u kom se nalaze protivno svojoj voljia najvie zahvaljujui stereotipima prihvaenim od veine. To je teko, gotovo nemogue, jer privilegovana veina ne prihvata promenu ustaljenih stereotipa. Uzalud imena, promena naina ponaanja, odricanje od nacionalne i kulturne pripadnosti, socijalnog poloaja aut-sajder ostaje autsajder. Takva osoba sa margine drutvenog ivota koja ne uspeva da , uprkos svim svojim naporima i ustupcima koji idu od odricanja od sutine sopstvenog identiteta, postane ravnopravan lan zajednice, svoje nezadovoljstvo, svoj oaj izra-ava samomrnjom. U samom sebi, u svojoj manjinskoj grupi trai i nalazi glavnog


krivca za nemogunost stvarne i potpune asimilacije. Tako dolazi do onih sumanutih situacija da postoje Jevreji antisemiti i Jevreji nacisti. To izopaeno patoloko stanje moe se u nae vreme otkriti i u ponaanju raznih drugih manjinskih i izdvojenih gru-pa i pojedinaca, svuda tamo gde nema stvarne jednakosti i potovanja razlika.

Za dalje itanje preporuujem Vam Brohov opiran esej o Hofmanstalu i njego-vom dobu, esej Isaije Berlina o Mozesu Hesu i studiju autora Sandera Gilmana Je-vrejska samomrnja (antisemitizam I skriveni govor Jevreja).

S potovanjem i najboljim eljama, uvek na usluzi,Va Emil Najfeld.P.S. Svi mi, u meri u kojoj nas je drutvo odbacilo ili nije prihvatilo, poznajemo

taj oseaj samomrnje.elimo da budemo kao i svi drugi, ali nam to ne dozvoljavaju, razlikujemo se po

very, ili po boji oiju.ta nam preostaje nego da mrzimo sebe, onaj deo sebe koji ini tu razliku.

Potovani Urijele,Dopunjavam odgovor na Vae pitanje. Oseam potrebu da to uinim.Poeu citatom profesora Jana Asmana: Svakih eterdeset godina epohe u ko-

lektivnom seanju, prolost se reinterpretira, pa se danas o najveem zlu dananjice govori s manje strahova, pronalaze se neke druge, vee opasnosti. Nestaju ivi sve-doci, nauene lekcije prestaju biti ive i inspirativne, mediji, a esto istoriari, slede modu ili diktat politiara, pa iz sadanjosti, kako je pisao Erik Hobsbaum, isprav-ljaju prolo.

Koliko je, gospodie Urijele, ostalo nas koji smo svedoci epohe, jedne od najstra-nijih epoha u sveoptoj ljudskoj istoriji? Ostalo nas se samo nekolicina, a svakim da-nom sve nas je manje. Moj kraj je sasvim blizu, stid e me nadiveti kao onog Kafkinog junaka, krivog bez ikakve krivice.

Vi pripadate drugoj generaciji, generaciji nae dece, naih sinova i keri, naih unuka koji o svemu znaju pomalo, iz pria koje ni priblino ne mogu da opiu stvar-nost uasa u kojem smo iveli. Bio bi potreban nepostojei jezik da se ta istina ispria na pravi nain. Nisu to moje rei, to su rei Prima Levija i ana Amerija. Pisali su o tome i izvrili samoubistvo.

Nedavno se ubio i Solomon Levi koji je imao opsesiju da na jedinstven, neponov-ljiv nain istrai i saopti pravu prirodu zla, da uradi ono to jo niko nije uradio, da se upusti u tu mranu avanturu. Prikupio je mnogo materijala, ali, verujte mi na re, od biblijskog Jova do dananjih dana, uju se samo vapaji, a nema pravog odgovora. ta je Zlo, kao pojam, kao misao, kao ivot? Ima vremena, ima mesta gde se ono gotovo moe dodirnuti, gde se oseti njegov ledeni dah, gde se materijalizuje. Ali, niko, ama ba niko, nije uspeo da ga dobro i ispravno definie. Toliko je zla svuda oko nas, a i u nama, a toliko malo zadovoljavajuih opisa i odgovora. Zlo se pokazuje i manifestuje na mnotvo naina, pojavljuje u nebrojano oblika, ali niko nije u potpunosti izrazio njegovu sutinu, razlog i smisao postojanja. Traio sam odgovor i u knjigama koje


su pokuavale da razree tu dilemu. I znate koji su bili najei odgovori? Da zlo nije neto odreeno, da nema svoju sutinu. I da se pitanje ta je zlo? mora zameniti pitanjem Zato se ini zlo? Ja sam poeo da verujem, a to uverenje pretvorilo se u dokaz da postoji neka sila, prirodna ili neprirodna, neka mrana opstrukcija da se dobiju vani i istiniti odgovori. Oni koji su pokuavali da proniknu u to zabranjeno stanje zasnovano na sopstvenom iskustvu zavravali su manje vie tragino.

Jedno od prvih pitanja koje sam sebi postavio svojim oskudnim detinjim reni-kom bilo je: Zato postoje ljudi? Pitanje se, naravno, ini besmislenim. Ali, dragi moj Urijele, danas uviam da je to pitanje, iako izgovoreno dejom naivnou, do danas ostalo bez odgovora iako ga postavljaju najumnije ljudske glave. Tako nema ni odgo-vora zato postoji zlo. Neki ovu dilemu reavaju tako to zlu daju metafiziku dimen-ziju, van naeg saznajnog iskustva, u zamraenim oblastima misterije i okultnog. Ali, dragi moj, itav na ivot zaogrnut je velikom misterijom. Neke stvari jednostavno ne moemo shvatiti, na um nije tome dorastao.

Eolska harfa Tanje KragujeviO poeziji Tanje Kragujevi pisala sam pre jedne decenije, ali ne za Sarajevske

sveske ve za knjigu Pesma, oblik, znaenje o, po mom sudu, najznaajnijim pesni-cima XX veka u odeljku etiri pesnikinje kraja veka. Danas joj se vraam jer sam upravo dobila (kasna jesen 2014) njenu najnoviju zbirku Od svetlosti, od praine.

elim da potraim ono to povezuje nekadanju pesniku artikulaciju Kragu-jevieve i ovu dananju odnosno stara i nova uobliavanja.

I danas, kao i ranije, ujem rei oteale od znaenja, one mandeljtamovske bremenite rei. Oseam toplu mudrost pesnikinjinog enskog principa, njene razgovore sa sadanjou i venou, uoavam sposobnost da svojom izuzetnom senzibilnou rendgenski snimi trenutak u kome ivi, pronalazim mala remek-dela miljajne otrine i preciznosti, iznimne spojeve racionalnog i vizuelnog, odjekuju u meni rei-piloti. Pratim njeno sloeno pesniko miljenje, povezivanje speku-lativnog i konkretnog, mo njene verbalnosti, pre svega o naem planetarnom biv-stvovanju, o ivotu ovde i sada. Cenim sposobnost za monoloko i dijaloko i razli-ite artikulacione tonove i mnogo ta jo.

Ponovila bih zakljuak do kojeg sam pre mnogo godina dola da se vrednosti ove poezije mogu porediti sa dostignuima izuzetnih pesnika naeg jezika.

Kod nas bi se o upotrebi bremenitih rei moglo govoriti u poeziji Vaska Pope, o semantiko/eufoninom smislu kod Momila Nastasijevia, o ue eufoninom kod Laze Kostia, Kodera, Davia i, sad, kod Tanje Kragujevi.

Miel Goslar: Jursenar biografija Kako bi otuno bilo biti sreanMiel Goslar, belgijska spisateljica i profesorka, autorka knjige Biografija Mar-

gerit Jursenar, osnovala je i danas rukovodi Meunarodnim centrom u Briselu koji se bavi svim aspektima ivota i dela velike knjievnice, iji je roman Hadrijanovi memoari (1951) jedno od najznaajnijih dela savremene svetske knjievnosti.


Margerit Jursenar je zabeleila: Danas sam napisala poslednji red Hadrijano-vih memoara [...] i okonala ono to je, sve u svemu, bila najvea avantura mog ivota.

Miel Goslar nam otkriva kako je Margerit de Krajankur postala Margerit Jur-senar. Zahvaljujui njoj saznajemo kakav je bio ivot spisateljice ivot bez majke, uz dadilje i oca koji se, ne odustajui od pustolovnog ivota, posvetio erci i njenom obrazovanju. Saznajemo mnogo nepoznatog o njenim ranim jadima, o prvim, ve zrelim tekstovima i ljubavima.

Osim toga, Miel Goslar nas upoznaje sa stvarnim linostima u ivotu knjiev-nice, o njihovom udelu u toj neobinoj biografiji. Posebnu panju posveuje de-tinjstvu i odrastanju na imanju babe po ocu i njenim vezama sa rodnom zemljom, Belgijom.

U svojoj knjizi Jursenar biografija Kako bi otuno bilo biti srean Miel Goslar kae:

Kad sam 18. decembra 1987. saznala za smrt Margerit Jursenar, pomislila sam da moram napisati njenu biografiju. Kasnije sam se potpuno posvetila tome. Sti-pendija za pomo piscima Francuske zajednice Belgije omoguila mi je da istrau-jem u Parizu, vajcarskoj i Grkoj. Dokumenta su poela da me preplavljuju te mi se nametnula pomisao da osnujem centar kako bi bila na raspolaganju javnosti.

Meunarodni centar za dokumentaciju o Margerit Jursenar nastao je 16. sep-tembra 1989. Danas je u njemu sabrano nekoliko hiljada dela, pisama, lanaka i intervjua Margerit Jursenar. Centar me je podstakao da se ovom autorkom bavim neumorno i stalno iznova itam njena dela, i da upoznajem osobe iz Belgije i drugih zemalja koje su bile u kontaktu sa njom.

Prva biografija, ozijan Savinjo, objavljena je 1990. Ona je itaocima otkrila sve to se u ono vreme moglo saznati o prvoj eni-akademiku. Ali za mene je tu ostalo previe nereenih pitanja da bih zbog nje napustila sopstveni projekat.

[...] Poetkom 1995. objavljena je druga biografija koju je napisala Miel Sarad, bavei se uglavnom grkim razdobljem Margerit Jursenar... Autorkino osvetljenje bilo je prejako i previe usredsreeno na jedno razdoblje da bi predstavljalo istin-sku biografiju i da bi me obeshrabrilo da nastavim sopstveni poduhvat.

Ovom knjigom elela sam [...] da pokaem koliko je stroga Margerit Jursenar za-pravo bila rastrzano, svladano bie, rtva strasti i ... onemogueno da bude sreno [...]

[...] Gotovo sam se potpuno povukla pred njenim sopstvenim tvrdnjama i su-dovima te sam joj dopustila da nametne svoj ton... kad je govorila o svom ivotu... i osobama koje su joj bliske i njihovim postupcima. [...] Neke sitnice koje se nisu mogle proveriti... prenete su onako kako su navedene, jer slutim i ostajem uverena da je Margerit Jursenar nesposobna za namernu la ili za izmiljanje [...]

Znaaj ove moje prie o Margerit Jursenar lei samo u jednom: u njoj se eli da iznese na videlo neumorno traganje i izuzetno ostvarenje jednoga Ja u kome se sjedinjuje anegdotsko i univerzalno.

[...] Ova knjiga nee iscrpsti grau: bez odgovora e ostati mnoga pitanja, za-gonetke to e ih tek generacije koje e imati pristup zapeaenim dokumentima (godine 2037!) moda uspeti da razree a koje dananji raspoloivi suvoparni arhivi ne mogu da osvetle.


[...]Pomiljala sam da knjigu napiem u prvom licu, kao da je ispovest, vrsta

i kolebljiva istovremeno, ispovest ene koja je prola kroz stolee teei da se u njemu orijentie najspokojnije mogue, to jest tako da ne doprinese nasilju, runoi, gluposti i pohlepi. Odustala sam zato to je poznavanje nekih injenica izbliza suvie nedovoljno da bih se usudila da uinim tako neto. I dalje alim zbog toga.

Knjiga Biografija Margerit Jursenar, koju je, u odlinom prevodu Jelene Sta-ki, objavila izdavaka kua Karpos 2013, ita se s velikim zadovoljstvom i moe se preporuiti kao uzbudljiva lektira u ovo nae nita manje uzbudljivo vreme.

Miodrag Pavlovi: Takozvani mrtviOvih dana izdavaka kua Tanesi iz Beograda objavila je zbirku pesama Tako-

zvani mrtvi jednog od najznaajnijih srpskih pesnika XX veka Miodraga Pavlovia (1928), koji je tokom poslednje decenije iveo u Nemakoj, gde je i sahranjen.

Prva zbirka Miodraga Pavlovia 97 pesama tampana je 1952, a zatim, iz godine u godinu, sve do 2009, objavljivana je po jedna njegova nova knjiga.

Miodrag Pavlovi je prevashodno pisao poeziju, ali i prozu pripovetke, dra-me, putopise, esejistiku. Bavio se i prevoenjem. Priredio je i nekoliko antologija. Najpoznatija je Antologija srpskog pesnitva.

Poslednja, predsmrtna, zbirka Takozvani mrtvi, iako se, mogue je, u buduno-sti, nee smatrati najznaajnijim delom ovoga pesnika, svakako je izuzetno vana za razumevanje Miodraga Pavlovia. To je njegov opus Herculeum kojem se mora-mo diviti.

Moramo se diviti njegovom zavrnom monologu, razgovoru sa ivotom koji je iveo, sa sudbinom koja se poigravala sa njim i njegovim narodom, onoliko koliko i sa ivotom na planeti koju ne oekuje dobra budunost, sa svetlou i sa mrakom vasione, sa savremenicima i onima koji tek dolaze, sa predsmrtnom jezom i zako-nom samoodranja, sa kosmosom i odlaskom bez povratka sve to uz nemalu dozu elegantnog humora, poverenja i nepoverenja u re.

Knjiga Takozvani mrtvi prevedena je i objavljena, dvojezino, 2013. godine u Austriji. Svi tvrde da je prevod Petera Urbana na nemaki jezik sjajan.

Takozvane mrtve, ne laku i veselu knjigu, preporuujem za itanje u ovo neve-selo vreme, ako nita drugo, ono zbog elegantnog humora Miodraga Pavlovia, koji je umeo da se nasmeje svemu, pa i smrti.

Otkrijmo novu, nepoznatu knjievnu zonuNedavno sam se izvinjavala (pravdala, u stvari) to za Dnevnik itanja piem o

slovenakom asopisu Borec. Nisam tada slutila da u ubrzo to uiniti jo jednom, i to naglaenije, jer ovoga puta prikazujem novinski, izuzetno dobar izbor savre-mene rumunske knjievnosti, njenih pisaca razliitih generacija: Joani Prvulesku, roenoj 1960, Radu Vanku (1978), Vladu Zografiju (1960), Adrijani Zalmori (1974),


Eleni-Gabrijeli Lazari (1992), Leticiji Ilei (1967), Katalin Gombo (1978), sve sa-mim odlinim prozaistima i pesnicima o kojima verujem da najvei broj italaca nita ne zna.

Za to moramo zahvaliti rumunologu uri Mioinoviu, koji se posvetio izua-vanju i prevoenju rumunske knjievnosti i kulturne scene Rumunije. Ovog puta je izabrao i, rekla bih, izvanredno preveo tekstove za Beton, redovni jednomeseni dodatak u novinama Danas. Mioinovi nam je, uz to, objasnio da Beton u rumun-skom argonu oznaava superlativ. Dakle, za nenadmanog uru Mioinovia sve sami superlativi, jer mu u toj oblasti zbilja nema ravnog.

Nekoliko rei samo o pesnicima iz ijih se dela u Beton objavljuju prozni od-lomci ili stihovi.

Tu je odlomak iz romana Joane Prvulesku (1960) ivot poinje u petak, koji e se, saznajemo od ure Mioinovia, pojaviti uskoro preveden na srpski, proza veo-ma moderna, puna ironije i sarkazma, koju emo, ako je dobavimo (izdavaka kua Heliks iz Smedereva) sasvim sigurno itati sa velikim zadovoljstvom.

Tu su i fragmenti iz monodrame Vlada Zografije (1960) Poljubi me! rekla bih u molijerovsko-joneskovskom kljuu jer teko nalazim pravo odreenje.

U svakom sluaju, majstorski napisano i majstorski prevedeno. Bravo, uro Mioinoviu!

Isto se moe rei i za ostale prozaiste, pogotovu za Katalin Gombo (1978).Nekoliko rei i o poeziji, koju je takoe odabrao i preveo ura Mioinovi

poezija Elene-Gabrijele Lazaro (1992), ije pesme amar, Lorena, Glasne ice odiu modernim senzibilitetom i nekom vrstom verizma.

Odlina je pesnikinja Leticija Ilea (1967) kao i izuzetno socijalno obojena po-etska formula Radu Vankua (1978) Sreno udovite.

Ne bih vie navodila. Verujem da e se ura Mioinovi postarati da se upo-znamo sa ovim i, moda, kasnije, i nekim novim rumunskim piscima.

Jo jednom o Marku VeoviuUpravo sam bila zatvorila poslednji broj Sarajevskih svezaka kad sam, traei

neki tekst (verovala sam da u ga nai u prethodnom broju 43-44, koji nisam proi-tala kako je trebalo iz razloga koje sad nemam nameru da navodim) kad sam naila, zapravo ugledala, sva srena, prepeve Marka Veovia gotovo dvadeset ruskih pesni-kinja. Poto je meu njima bilo i nekoliko mojih, koje sam volela i volim i danas, nakon toliko godina, elim da jo jednom izrazim divljenje prema ovom vrlom, neu-mornom pregaocu, gladnom uvek novih otkria i iskuavanju vlastitih mogunosti.

Kada sam prvi put pisala o Veoviu, rekla sam:Ono zbog ega izuzetno potujem Marka Veovia ne iscrpljuje se komentari-

ma koje sam pokuala da saoptim. Postoji neto to je vie od toga i to oseam kao jedno od ljudskih svojstava pred kojima bih kleala bili oni stvaraoci ili ne a to je osetljivost i za ono to nije samo nae lokalno.

Ovog puta su preda mnom prepevi ruskih pesnikinja Zinaide Hipius, Adelaide Gercik, Jelene Guro, Sofije Parnok, Ane Ahmatove, Vere Inber, Marine Cvetajeve,


Marije Petrovih, Lidije Aleksejeve, Olge Berholc, Veronike Tunove, Margarite Ali-ger, Julije Drunjine, Novele Matvejeve, Natalije Gorbanjevske, Bele Ahmaduline, Irine Vasilkove, Olge Sedakove. (Najstarija je roena 1869, najmlaa 1949.)

Veovi je sam izabrao pesnikinje koje e prevoditi izbor je odlian, prevo-di, rekla bih, takoe. Znam da, to se Veovia tie, to ne treba proveravati, a i kad bi trebalo, ne bih to inila, jer ne volim ulogu presuditelja. Osim toga, ne smatram sebe kompetentnom za to.

itaoci e, nesumnjivo, dobiti mnogo: upoznae najbolje ruske pesnikinje i ve-rujem da e biti poneseni Veovievom bravuroznom sposobnou da prenese tako razliite pesnike artikulacije.

Ne znam koje bih prepeve izdvojila. Jer bih, verovatno, sve pobrojala. Ipak mu, iz najlinijih razloga, zahvaljujem za San o Gruziji nedavno preminule Bele Ahmaduline.

Zaustavljam se. Sve je vredno potovanja i divljenja.Hvala Marku Veoviu za sve to je radio i to radi.

U slavu hrabrih i borbenih(Nemo oiglednog Mirjane Mioinovi)

Mirjana Mioinovi je do te mere izuzetna linost naeg kulturnog podneblja, budui apsolutna vladarica naeg knjievnog kruga nae esejistike i prevodila-tva, nae teatrologije pre svega da mi nije bilo potrebno da proitam vie od ne-koliko strana njene najnovije knjige Nemo oiglednog i budem sigurna kako o njoj moram pisati u Dnevniku itanja za Sarajevske sveske.

Mirjana Mioinovi je do oktobra 1991. predavala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Istoriju jugoslovenskog pozorita i drame, objavila je mnoge esejistike knjige o drami (dodajem, nesigurna: moda je najznaajnija Moderna te-orija drame, 1981), prevela je nekoliko dela znaajnijih pisaca i teoretiara, priredila Sabrana dela Danila Kia, dobila Sterijinu nagradu za teatrologiju (1991), nagradu za ivotno delo u oblasti teatrologije (2011) itd, itd.

Zaustavljam se jer elim da navedem najznaajniji (koliko mi je poznato) in njenog ivota, kome sam se divila 1991. i divim se i danas njeno pismo dekanu Fa-kulteta dramskih umetnosti, koje glasi:

Suoena sa uasnim razaranjem zemlje koju i dalje smatram svojom domo-vinom, sa divljakim ruenjem najvrednijih spomenika kulture u ijim su okviri-ma nastale i one duhovne vrednosti o kojima predajem na ovoj koli, s neizmer-nim ljudskim stradanjem, a svesna injenice da u tome i kao rtva i kao ruitelj ima krupnog udela i narod kome sama pripadam, voena dubokim oseanjem ogore-nosti i stida, ja Vas obavetavam da u ovakvim okolnostima ne mogu i ne elim da drim nastavu na Fakultetu koji nije naao naina da se svemu tome usprotivi. Sa dananjim danom, dakle, ja prestajem da drim nastavu iz predmeta Istorija jugo-slovenskog pozorita i drame u narednih mesec dana. Molim da mi se obustave sva novana primanja za mesec oktobar, a ukoliko za to vreme u ovoj zemlji ne bude uspostavljen mir, ja u napustiti ovu kolu.

Beograd, 7. oktobar 1991.


Rat nije prestao, niti je Mirjana Mioinovi prestala da se bori protiv svih po-asti drutva u kome je ivela. Tekstove to ih je pisala gotove dve decenije potom objavila je u knjizi Nemo oiglednog, koju upravo prikazujem. U njoj su sabrani razgovori koje je vodila sa mnogim linostima nae dananje kulturne scene, sa-optenja to ih je davala razliitim povodima, beleke pisane za novine, nastupe na tribinama u naoj zemlji i inostranstvu, sve to obojeno jednom znaajnom odli-kom strasnom angaovanou u borbi za diskvalifikaciju nepoinstava. Je li Mir-jana Mioinovi strog sudija? Iako ponekad moda izgleda da jeste, ipak se retko kad, veoma retko, neemo sloiti sa njenim sudovima. Ono to temperament Mir-jana Mioinovi ini tako privlanim to je, rekla bih, odsustvo takozvane graanske pristojnosti iako je Mirjana Mioinovi, van svake sumnje, izuzetno pristojna, dobro vaspitana, utiva osoba koja poseduje elegantnu elokvenciju, na emu joj samo moemo pozavideti i diviti se stilskim svojstvima njenog izraavanja, kao i odsustvu, kako ona kae, nepodnoljivo vulgarnog.

Knjigu Nemo oiglednog izdao je Centar za kulturnu dekontaminaciju u edi-ciji Transkripti CZKD, povodom 20-godinjice osnivanja Centra, kako je na ko-ricama saopteno.

Tu se knjiga moe nabaviti: Biraninova 21, Beograd.

Simon Simonovi: Tursko grobljeUnapred traim za sebe opravdanje to se vraam pesniku o kome sam nekoli-

ko puta pisala opinjena njegovim uvek novim (istim a drugaijim) (ili drugaijim a istim) lirskim potezima i nepresunom inspiracijom.

Danas mi je u rukama Tursko groblje, najnovija zbirka Simona Simonovia (objavljena 2013), koju doivljavam kao neku vrstu oprotaja sa itaocima i sa vla-stitim delom, moda ak i ivotom. Tragini tonovi odjekuju gotovo u svakoj pesmi, poput onih iz ciklusa Obdukcioni sto:

Sve tee diem na stepenituIli uz kakvu ulinu uzbrdicu(Ni sluajno da potrim za gradskimPrevozom ili da se sagnem previe),Oseam, prebrzo ostajem bez pola daha

Odonda me zabrinuta deca, uglavnomNedeljom pre podne, odvode u najbliuBorovu umu i putaju da se nadiemZa narednih (ako ih bude) sedam dana.

Ono to najvie pleni u ovoj lirskoj teksturi, to je kadrost da se zataka svaki tragizam specifinom autoironijom. I jo neto: mo govora svakodnevice i, da tako kaem, uobiavanje jezika. I dalje me opinjavaju njegov Jug sa svojom toplinom i kolokvijalnost kao osnovna formula i najjae tonsko obeleje.


Simonovi se ne ustruava da upotrebi direktan govor i pronae taku na sre-dini puta izmeu vekovima ispisivane neposredne lirinosti i tenje za to veom udaljenou od prvobitnog podsticaja.

Ovaj majstor poente i paradoksa kazuje mnogo vie no to se veruje da se jezi-kim oblikom moe.

Simonovi kao da razgovara sa itaocem esto na scenski nain, sa didaskali-jama i mizanscenom. Sceninosti mnogih njegovih pesama nikad ne nedostaje du-hovitost, on nas na razliite naine uvodi u svoju igru.

Priseam se Simonovievih zbirki osamdesetih i devedesetih. Izdvajam Uput-stva za prevrat (1980), Majino mleko (1989), Snovi na okupu (1993). Sigurna sam da se mogu nabaviti u beogradskim knjiarama. I ne samo beogradskim.

Margerit Jursenar: Snovi i sudbineU uvodnom tekstu knjige Snovi i sudbine Poetika snova Margerit Jursenar

kae: elela bih da ispriam nekoliko snova koji veoma uznemiruju i ohrabruju bie koje je mnogo sanjalo. Jo u ranoj mladosti (osim dva ili tri izuzetka, uopte se ne se-am svojih snova iz detinjstva) moje noi je pratilo desetak snova, uznemirujuih ili milostivih, prepoznatljivih poput muzikih motiva i poput njih podlonih bezbrojnim varijacijama [...] Postoje u predelima snova uspomene u kojima dominira linost mog mrtvog oca, postoji krug snova o ambiciji i ponosu kroz koji sam prola u noima kada mi je bilo dvadeset godina, postoje krugovi straha, najgori od svih, nastanjeni udovi-tima, zatvorima, gubavcima, zmajevima, ali koji me pohode ree nego pre, jer s vre-menom strah odlazi od nas ba kao i nada [...] Postoji krug ispunjen lutanjima u kome nastojim da dotaknem senku jedne iezle ene koja se pretvorila u fantoma; postoji krug smrti ispunjen vrtovima koji zapravo objedinjuju sve druge [...] postoji krug o cr-kvama u kojima neprestano lebdi jedna katedrala [...] postoje snovi o zvezdanoj noi i vrtlozima zemlje i tela; kao i snovi o jezeru, jedan plavi san koji se vezuje za detinjstvo i jedini koji se ponavlja iz godine u godinu ne podleui promenama. Postoje snovi o ljubavi [...] iji su jedini tumai orgulje i elo. Snovi su se ipak povezivali [...] Postoji je-dan san apsolutne sree koji sam sanjala samo jednom, gde se zbiva jedno nezaborav-no plavetnilo [...] Postoje snovi i postoje sudbine: mene interesuju naroito trenuci u kojima se sudbina iskazuje preko snova [...] Po mome oseanju [...] mogue je porediti onirike elemente sna sa realistikim i njihove simbolike poruke koje se umnoavaju u nedogled [...] Spava sklapa slike kao to pesnik slae rei [...] Kada bismo mogli vide-ti zbirke muzeja snova, mogli bismo saznati kako je izgledalo iza zatvorenih oiju Da Vinija, Delakroa, Vatoa [...] Dar snova nema nieg zajednikog sa snagom inteligenci-je jedan izuzetno genijalan ovek moe biti pravi idiot u svojim snovima.

[...] Snovi od kojih je sainjena ova knjiga (Snovi i sudbine M. N.) duboko su moji i ne elim da u njih ugradim izbor lepih snova koji su me ponekad poseivali [...] Smatram da je bolje objasniti itaocu da svi snovi u ovoj knjizi pripadaju jed-nom biu i da su delovi jednog velikog sna. Predgovori treba da objasne izuzetke koji nastoje da ugroze harmoniju knjige. elim da ovde zabeleim udne komare jedne starije ene koja se u snu vraa u dom svog detinjstva.


[...] Svaki spava je Narcis koji se budi i oslukuje na poleini kosmikog ogle-dala.

[...] Duh oveka koji ne sanja ne mora biti ni siromaniji ni uskogrudniji od onog koji sanja [...]

[...] U stvari predeli iz snova [...] daleko su manje raznoliki od predela kojima se etamo otvorenih oiju.

*Naveu samo jedan od mnogih uzbudljivih snova Margerit Jursenar ne bih li ih

pribliila itaocima. U snu naslovljenom Ukleta bara, za koji Margerit Jursenar kae da pripada noima njenog detinjstva i da je najtei, najledeniji od svih njenih lo-ih snova itamo o jednoj obinoj livadi, maloj, skoro okrugloj, punoj nepo-znatog bilja to podrhtava u vlanoj travi dok duva vlaan vetar, pomalo slatkast, koji u zemljama Severa donosi kiu; tamno i nisko nebo je u stvari nepokretan dim; samo su se ogromni crveni cvetovi divljeg maka koji su liili na krvave mrlje rasprski-vali u suvoj travi. Na kraju, kad san prelazi u komar, jedna velika prljavo-ria maka visi zakaena na granu drveta na kojoj sedim [...] Prepoznajem je: to je batovanska maka podivljala kad su joj odveli mladunad da bi ih podavili u bari. Moj brat treba da je ubije jednim hicem. Hitac je ispaljen a da se nikakav prasak nije uo. Metak je udario ogromno glatko telo. Grozne zenice svetlucaju, prevru se i gase. Telo, odvrat-no, istegnutog stomaka, ukoeno, pada sa muklim zvukom, gri se i na kraju iezava pod biljem. Lie deteline koje mi dopire do lanaka sklapa se iznad mrtve ivotinje; vidim na tiho zatalasanom liu paprati dug i lepljiv krvavi trag.

Nisam navela ovaj san zato to je najlepi ili najimpresivniji, ve kako bih ilustrovala jednu od mogunosti snevanja Margerit Jursenar, koja emo, ta sne-vanja, sasvim sigurno sa zadovoljstvom itati ako nabavimo knjigu Snovi i sudbine velike spisateljice u izvrsnom prevodu Vojke Smiljani-iki. Izdava je Plavi ja-ha group 2014, Beograd.

Bogomil uzel: Ostrvo na kopnuZapoinjem ovaj prikaz drugaije no to sam dosad inila. Biografijom pisca.

Zar je to najvanije? Svi znamo da nije. Ali uverila sam se da u ovoj naoj samo-dovoljnoj zemlji Srbiji gotovo da i nema, bolje rei da jedva ima ne samo italaca nego i kulturnog poslenika i pisaca koji znaju za njega. A bilo ih je. Ali oni nisu ivi. Vasko Popa, recimo, koji je napisao predgovor 1973. za izdanje pesama Bogomila uzela na engleskom (isto je uinio 2007. ameriki pesnik arls Simi). itamo da je uzel prisutan u pesnikim antologijama posle 1965. na vie od 20 stranih jezika, da je o njegovoj poeziji poljski slavista i knjievni teoretiar Leh Mjodinski odbra-nio disertaciju 1994. pod nazivom Priroda intelekt kultura pitanja o pesnikom stvaralatvu Bogomila uzela.

Rani stihovi i oni pisani poslednjih godina veoma su razliiti. Rana

sveske 47-48

Documents