herman hesse - siddharta [serbian]

7/31/2019 Herman Hesse - Siddharta [serbian]

1/136

Herman Hese:Sidarta

SIN BRAMANA

U senci kue, na sunanoj renoj obali kraj unova, u senci smokvinih stabala stasao jeSidarta, prelepi sin bramana, mladi soko, zajedno sa Govindom, svojim

prijateljem. Sunce je opalilo njegova svetla plea na obali reke, kada se kupao, obavljaosveta pranja, prinosio svete rtve. Senke su se slivale u njegove

crne oi u mangoovom lugu za vreme deakih igara, kada je sluao majinu pesmu, kada jeprinosio svete rtve, sluao uenje svoga oca, uenjaka, u razgovoru

sa mudracima. Odavno je Sidarta uestvovao u razgovorima mudraca, uio se sa Govindom

govornitvu, uio se sa Govindom vetini razmiljanja, podvrgavao

meditacijama. Umeo je da neujno izgovori om, re nad reima, da je izgovara u sebi saudahom, da je izgovara iz sebe sa izdahom, sabrane due, ela ovenana

sjajem bistroumna duha. U biti svoga bia ve je znao za atman, nerazruiv, sjedinjen sasvemirom.

Radost bi zaigrala u srcu njegovog oca zbog sina, sklonog uenju, ednog znanja, kad bivideo da on izrasta u velikog mudraca i svetenika, u velikana meu

bramanima.

Milina bi zaigrala u nedrima njegove majke kad bi ugledala kako seda i kako ustaje snanilepi vitkonogi Sidarta, kako je pozdravlja savreno uglaeno.

Ljubav bi se raala u srcima mladih bramanskih keri kada bi Sidarta prolazio ulicamagrada, svetla ela, kraljevska pogleda, uzanih bedara.

Ali, vie od svih njih voleo ga je Govinda, njegov prijatelj, sin bramana. Voleo je Sidartinpogled i njegov umiljat glas, voleo je njegov hod i savreni

sklad njegovih pokreta, voleo je sve to je Sidarta inio i rekao, a najvie je voleo njegovduh, njegove uzviene, vatrene misli, arku volju, njegovu

obdarenost.

Govinda je znao da Sidarta nee biti obian braman, lenj obredni inovnik, gramziviprodavac vradbina, sujetan, jalov besednik, da nee biti zao, podmukao

svetenik, niti pitoma, glupava ovca meu brojnim stadom. Ne, on to nee biti, a ni samGovinda nije eleo da postane takav, da bude braman kakvih ima


2/136

na desetine hiljada. eleo je da bude sledbenik Sidarte, voljenog, uzvienog. I ako bi Sidartajednom postao bog, ako bi jednom uao meu ozarene, Govinda

e ga slediti, kao njegov prijatelj, pratilac, kao njegov sluga, kopljonoa, njegova senka.

Svi su voleli Sidartu, svima je on bio radost, svima uivanje.

Ali, Sidarta sam sebi nije bio radost, nije uivao u sebi. Promiui ruiastim stazamasmokvika, sedei u plaviastoj senci u lugu razmiljanja, perui

svoje telo pri svakodnevnom pokajnikom kupanju, prinosei rtvu u dubokoj sencimangoove ume, savreno skladnih pokreta, voljen od svih, svima radost,

on ipak nije u svom srcu nosio radost. Snovi i nemirne misli dolazili su mu iz renih voda,iz svetlucanja nonih zvezda, iz rastopljenih sunevih zraka,

nadirali su snovi i nespokojstvo due iz rtvenog dima, iz daha stihova Rig-vede, izodlomaka uenja starih bramana.

Sidarta je u sebi poeo da pothranjuje nezadovoljstvo. Da osea da ga ljubav oca, ljubavmajke, pa i ljubav njegovog prijatelja, Govinde, nee uvek i za

sva vremena usreiti, utoliti, zasititi i zadovoljiti. Poeo je da nasluuje da su mu preasniotac i ostali njegovi uitelji, mudri bramani, ve saoptili

vei i najbolji deo svoje mudrosti, da su svoje obilje ve ulili u posudu njegovog uma punogiekivanja, a ta posuda nije bila puna, duh nije bio zadovoljan,

dua nije bila spokojna, srce se nije stialo. Sveta pranja su bila dobra, ali ona su bila samovoda, nisu mogla da speru greh, nisu leila e duha, nisu

mogla da razree pritisak u srcu.

Osobite su bile rtve i prizivanje bogova - ali zar je to bilo sve? Da li su rtveni obredipruali sreu? I kako su stvari stajale sa bogovima? Da li je

zbilja Prajapati stvorio svet? Nije li to bio Atman, on, jedini, svemogui? Nisu li likovibogova stvoreni kao ti i ja, podreeni vremenu, prolaznosti?

Da li je samim tim dobar, da li je pravilan, da li je celishodan in prinoenja rtvebogovima? Kome drugom je trebalo prinositi rtve, kome drugom odavati

poast, da li Njemu, Jedinom, Atmanu? I gde je boravio, gde je kucalo njegovo veno srce,gde drugde doli u sopstvenom ja, u onome najdubljem, u nerazruivom,

koje svakako nosi u sebi. Ali, gde je bilo to ja, to najunutarnjije, poslednje? Nije bilo meso ikost, ni misao, niti svest, tako je glasilo uenje najmudrijih.


3/136

Gde se onda nalazilo? Da bi se prodrlo do tog ja, do sebe, do atmana - da li je postojao nekidrugi put za kojim je vredelo tragati? Oh, niko mu nije ukazivao

na taj put, niko ga nije znao, ni otac ni uitelj ni mudraci, niti svete obredne pesme!Bramani i njegove svete knjige znali su sve, o svemu su vodili

brigu i vie od toga, o stvaranju sveta, o postanku govora, hrane, o udahu i izdahu, o poretkuula, o delima bogova - znali su beskrajno mnogo - ali,

da li je bilo vredno znati sve to, a ne znati ono jedno jedino, najosnovnije i jedino bitno?

Svakako, mnogi stihovi u svetim knjigama, prvenstveno u Upaniadama Sama-veda,govorili su u divnim pesmama u tom najunutarnjijem i poslednjem. >Tvoja dua

je vasceli svetZacelo, ime bramana je Satiam -zacelo, onaj kome je to poznato svakog dana ulazi u nebeski svet.


4/136

esto mu se inilo da je nebeski svet sasvim blizu, ali nikada nije sasvim dopro do njega,nikada nije utolio poslednju e. I od svih mudrih i najmudrijih

koje je poznavao i koji su ga prouavali, nije bilo nijednog koji bi sasvim dopro do

nebeskog sveta, koji bi sasvim utolio veitu e.

-

Govindo, - ree Sidarta svom prijatelju, - Govindo, mili, poi sa mnom do banijanovogdrveta, da tonemo u meditacije.

Poli su do banijanovog drveta i seli, ovde Sidarta, a dvadeset koraka dalje Govinda. Potose smestio, spreman da izgovara om, Sidarta je mrmljao u sebi

stih:

>Om je luk, a dua je strela,

Cilj strele je braman

Kome treba nepokolebljivo teiti.uenjem


12/136

spasioca, tako isto se irilo zemljom predanje, miomirisna pria o Gotami, o Budi, mudracuiz plemena Sakija. Njegove pristalice govorahu da je ovladao

najviim saznanjima, da se sea svojih ranijih ivota, da je dostigao nirvanu i da se nikada

vie nee vratiti u kruni tok, nikada vie nee zaroniti

u mutne struje stvaranja. Mnogo velianstvehog i neverovatnog se prialo o njemu, inio jeuda, savladao avola, razgovarao s bogovima. Ali, njegovi protivnici

i nevernici govorahu da je taj Gotama puka varalica, da provodi dane u raskonom ivotu,da prezire prinoenje rtvi, da nije uen i da ne zna ni za vebe,

ni za muenje svog tela.

Milozvuno je bilo predanje o Budi, iz njega je provejavao arobni miris. Jer, svet je

bolestan, a ivot se teko podnosi - i gle, inilo se da je tu pokuao,

iknuo izvor, da odjekuje glas vesnika, pun utehe, blagosti i plemenitih obeanja. Svuda gdese proulo o Budi, u svim krajevima Indije, mladii su poeli

da oslukuju, osetivi enju, osetivi nadu, a sinovi bramana po gradovima i selimadoekivali bi dobrodolicom svakog hodoasnika i namernika koji bi

im donosio vesti o njemu, o Uzvienom, o Sakijamuniju.

Tako je i do samana u umi, do Sidarte i do Govinde, doprlo predanje, postepeno, kap pokap, a svaka kap bila je bremenita nadom, svaka kap bremenita sumnjom.

Malo se govorilo o tome, jer najstariji samana nije bio naklonjen toj glasini. uo je da jetobonji Buda ranije bio isposnik i iveo u umi, ali se zatim

opredelio za raskoan ivot i svetovna uivanja, pa nije imao dobro miljenje o tom Gotami.

- O Sidarto, - obrati se jednom Govinda svom prijatelju. - Danas sam bio u selu i nekibraman me pozva u svoju kuu, u njoj se nalazio sin bramana iz Magade,

koji je svojim oima video Budu i sluao njegovo uenje. I tada i dah ispuni bolom mojegrudi i ja pomislih: da mi je, da je nama dvoma, Sidarti i meni,

doiveti as u kome bismo sluali nauk iz usta onog koji je dovrio svoj put! Reci, prijateljumoj, hoemo li i mi poi onamo da ujemo uenje iz Budinih

usta?

Sidarta ree:

- O Govindo, uvek sam zamiljao da e Govinda ostati kod samana, verovao sam da jenjegov cilj doiveti starost od ezdeset i sedamdeset godina, usavravajui


13/136

se u vetinama i vebama koje krase samane. Ali, gle, nisam dovoljno poznavao Govindu,malo sam znao o njegovom srcu. Eto, sada bi ti, najdrai, krenuo

jednim putem i poao onamo gde Buda obznanjuje svoje uenje.

Govinda ree:

- Tebi je do podsmeha. Neka, Sidarto, podsmevaj se! Ali, zar se nije i u tebi razbudilaudnja, elja da uje taj nauk? I zar mi nisi jednom rekao da vie

nee dugo ii putem samana?

Tad se Sidarta nasmeja, tako da je u njegovom glasu zatreperila i senka tuge i senkapodsmeha, te ree:

-

Odista, Govindo, dobro si govorio i seanje te nije prevarilo. eleo bih da se sea i onogdrugog to si od mene uo, a to je da sam postao podozriv i

umoran prema nauku i uenju, da malo verujem u rei koje nam dolaze od uitelja. Ali,dela, mili, spreman sam da ujem ono uenje - iako u srcu verujem

da smo ve okusili najbolje plodove tog nauka.

Govinda ree:

- Tvoja spremnost ispunjava moje srce radou. Ali, reci, kako je to moguno? Kako jeuenje Gotame, jo pre no to smo ga uli, moglo da nam prui svoje

najbolje plodove?

Sidarta ree:

- Uivajmo u tim plodovima i saekajmo ono dalje, o Govindo! A plod, na kome ve sadtreba da blagodarimo Gotami je to to nas poziva da odemo od samana!

Da li e moi da nam prui i neto drugo i bolje, prijatelju moj, saekajmo smirena srca.

Date: 12. kolovoz 2003 14:22

Istog dana Sidarta je najstarijem samani saoptio svoju odluku da ode. Obratio se stareiniutivo i skromno, kao to dolikuje mlaem i ueniku. Ali samana

pade u jarost uvi da dvojica mladia hoe da ga napuste, digao je glas i upotrebio grube ipogrdne rei.

Govinda se uplaio i zbunio, ali Sidarta apnu Govindi na uvo:


14/136

- Sad u pokazati starome da sam neto nauio kod njega.

Stao je tik ispred samane i, sabrane due. uhvatio pogled starca, te zagospodario njimeuinivi da starac zanemi, liivi ga sopstvene volje, a potinivi

je svojoj, pa mu naredi da bez ijednog glasa uini ono to od njega bude traio. Starac jezanemeo, pogled mu je bio ukoen, volja mu se oduzela, ruke

su oputeno visile niz telo, bio je opinjen.

Sidartine misli zavladale su samanom, i on im se morao povinovati. I tako se stari nekolikoputa poklonio i pokretima ruku blagosiljao obojicu, promucavi

pobonu elju za srena puta. Mladii mu se zauzvrat poklonie, uzvratie dobru elju,pozdravie i odoe.

Uz put Govinda ree:

- O Sidarto, nauio si kod samana vie nego to mi je bilo poznato. Teko je, veoma tekoopiniti starog samanu. Zacelo, da si ostao, ti bi uskoro nauio

da hoda po vodi.

- Nije mi elja da hodam po vodi - odvrati Sidarta. - Neka se stare samane zadovolje takvimvetinama.

GOTAMA

U gradu Savati svakom detetu je bilo poznato ime Uzvienog Bude, a svaka kua je bilaspremna da sledbenicima Gotame, utljivim misliocima, napuni anak

za milostinju. U blizini grada se nalazilo najdrae prebivalite Gotame, u gaju Jetavana, kojije bogati trgovac Anatapindika, odani potovalac Uzvienog,

poklonio njemu i njegovim uenicima.

Ovo je bio predeo u koji se uputie dvojica mladih isposnika, prema priama i uputstvimadobijenim u toku njihovog traganja za Gotamom. I im su stigli

u Savati, ponuena im je hrana ve u prvoj kui, ispred ijih su se vrata molei zaustavili, ioni je primie, a Sidarta upita enu koja im je pruila

hranu:

- Bili bismo radi znati, milosrdna, gde boravi Buda, nadasve preasni, mi smo dvojicasamana iz ume, a doli smo da vidimo njega, Savrenog, i da ujemo

uenje iz njegovih usta.


15/136

ena ree:

- Odista, ovde se vas dvojica samana iz ume nalazite na pravom mestu. Znajte, Uzvieniboravi u Jetavani, u vrtu Anatapindike. Zakonaite tamo, hodoasnici,

ima dovoljno mesta za sve one bezbrojne koji dolaze sa svih strana da uju uenje iznjegovih usta.

Govinda se tada obradova i radosno povika:

- Blago nama, jer smo doli do cilja i ovo je kraj naeg puta! Ali, reci nam, majkohodoasnika, poznaje li Budu, jesi li ga videla svojim oima?

ena ree:

- Mnogo puta sam videla Uzvienog. U mnoge dane su ga videle moje oi kako promieulicama, utke, u utom ogrtau, kako pred vratima bez ijedne rei prua

svoj anak za milostinju, kako zatim odlazi dalje sa punim ankom u rukama.

Ushieno je Govinda sluao ove rei elei da pita i da uje jo mnogo toga. Ali, Sidarta gaopomenu da treba poi dalje. Oni se zahvalie i pooe, a upravo

i nisu morali da pitaju za put, jer su se mnogi hodoasnici i monasi iz Gotamine zajednicetakoe uputili u Jetavanu. I kako su oni stigli usred noi,

tako su neprestano pristizali i drugi, na sve strane su odzvanjali dozivanja i govor onih kojisu traili i dobili konak. Dvojica samana, naviknutih na

ivot u umi, nali su sebi brzo i bez buke sklonite u kome su se odmarali do jutra.

Pri izlasku sunca bili su iznenaeni videi koliki je broj vernika i radoznalaca tu proveo no.Po svim stazama arobnog gaja etali su monasi u utom ruhu,

neki su sedeli ispod stabala, utonuvi u razmiljanja, pa je senoviti vrt liio na grad u komesu ljudi vrveli kao pele u konici. Veina monaha krenu

sa ankom za milostinju u grad da prikupe hranu za podnevni obrok, jedini u toku celogdana. I sam Buda, Posveeni, obiavao je da jutrom odlazi u pronju.

Sidarta ga je poznao im ga je ugledao, kao da mu ga je neki bog pokazao. Video jeskromnog oveka u utoj monakoj rizi, sa ankom za milostinju u ruci.

- Pogledaj! - ree Sidarta tiho Govindi. - Onaj tamo je Buda.

Pomno se Govinda zagledao u monaha u utoj rizi, koji se, na izgled, ni po emu nijerazlikovao od stotine drugih monaha. I ubrzo bi jasno i Govindi: to

je on. Oni krenue za njim i posmatrahu ga.


16/136

Buda je, skromna dranja i zadubljen u misli, iao svojim putem, njegovo smireno lice nijebilo ni vedro ni tuno, inilo se kao da se tiho smei u sebi.

Sa skrivenim osmehom, tih i spokojan, pomalo slian zdravom detetu, odmicao je Buda

lagano, njegovo ruho i nain na koji je sputao stopala bili su kao

kod svih njegovih monaha po tano utvrenom pravilu. Ali, njegov lik i njegov korak,njegov smerno oboreni pogled, ruke mirno sputene niz telo i svaki

prst na tim smirenim rukama zraili su spokojstvom, odraavali savrenstvo lieno elje zatraganjem, lieno podraavanja, odiui blagom i nerazruivom

pomirljivou, nepresuivom svetlou, neprikosnovenim mirom.

Tako se Gotama lagano pribliavao gradu gde e skupljati milostinju, a dvojica samana

poznali su ga jedino po savreno sabranom liku na kome nije bilo traganja,

ni htenja, ni podraavanja, niti bilo kakve tenje, ve je samo zrailo svetlou i savrenimmirom.

- Danas emo uti uenje iz njegovih usta - ree Govinda.

Sidarta nije odgovorio. Nije bio radoznao da uje to uenje, niti je verovao da e mu onodati neto novo, jer je, kao i Govinda, esto sluao u emu je

sadrina Budinog nauka, iako uvek samo iz kazivanja drugih. Ali, njegov pogled pun panjepoivao je na liku Gotame, na njegovim pleima, stopalima, na

ruci koju je mirno opustio niz telo, pa mu se uinilo da svaki zglob na svakom prstu te rukeiri njegovo uenje, da govori, da die i blista sjajem istine.

Ovaj ovek, ovaj Buda, bio je sav u znaku istine, sve do pokreta svog poslednjeg prsta. Ovajovek je bio svetac. Sidarta nikada nikog drugog nije tako

duboko potovao, nikada nikog nije tako voleo kao tog oveka pred sobom.

Obojica su utke sledili Budu sve do grada i vratili se otud, jer su nameravali da se togadana uzdre od svake hrane. Videli su Gotamu kada se vratio,

videli ga za obedom u krugu svojih sledbenika - to to je pojeo ni pticu ne bi zasitilo - videlizatim da se povukao u senku mangoovog drvea.

Uvee, kada je ega popustila i logor oiveo, ljudi su se okupili, pa su i njih dvojica uliBudino uenje. Sluali su njegov glas, koji je takoe bio savren,

odisao savrenim spokojstvom, savrenim mirom. Gotama ih je uio o patnji, govorio o

poreklu patnje, o putu ka nestanku patnje. Blago i jasno su tekle


17/136

rei iz njegovih usta. Patnja je ivot, svet je pun patnji, ali, otkriveno je osloboenje:izbavie se onaj koji ide putem Bude.

Uzvieni je govorio odmerenim glasom, objanjavao je etiri glavna naela, tumaioosmostruku stazu, strpljivo je iao putem pouavanja, iznosio primere,

ponavljao; jasno i spokojno je lebdeo njegov glas nad sluaocima, kao neka svetlost, kaozvezdano nebo.

Kada je Buda zavrio svoj govor - a ve je bila pala no, javie se mnogi hodoasnici smolbom da budu primljeni u zajednicu, da nau utoite u tom uenju.

I Gotama ih primi, rekavi:

- Zaista, uli ste uenje, zaista, ono je objavljeno. Priite, dakle, i ivite u svetosti kako bi seokonale sve patnje.

I gle, uto istupi i Govinda, snebivljivi, pa ree:

- I ja traim utoite kod Uzvienog i u njegovom uenju, - i zamoli da bude primljen meuuenike. I bi primljen.

Odmah nakon toga, poto se Buda povukao na noni poinak, Govinda se obrati Sidarti iree mu usrdno:

- Sidarto, ne prilii mi da te prekorevam. Obojica smo uli Uzvienog, obojica smo slualinjegovo uenje. Govinda je uo nauk i naao u njemu utoite.

Ali, zar ne eli i ti, uvaeni, da poe stazom izbavljenja? Zar jo okleva, zar jo eka?

Sidarta se prenu kao iza sna uvi Govindine rei. Dugo je netremice gledao u Govindu.Zatim progovori tihim glasom, u kome nije bilo ni traga podsmeha:

- Govindo, prijatelju moj, uinio si taj korak i u ovaj as izabrao si put. Oduvek si, oGovindo, bio moj prijatelj, oduvek si iao korak iza mene. esto

sam pomiljao: nee li i Govinda jednom uiniti neki korak sam, bez mene, po nagonu

sopstvene due? I gle, postao si ovek i sam bira svoj put. Neka tise ostvari da ide njime do kraja, o prijatelju moj! Neka ti donese izbavljenje!

Govinda, koji ga jo nije u potpunosti shvatio, ponovi pitanje sa prizvukom nestrpljenja:

- Govori, molim te, mili moj! Reci, kao to drugaije ne moe ni biti, da e i ti, moj ueniprijatelju, potraiti utoite kod uzvienog Bude!

Sidarta poloi rulsu na Govindino rame:

- Preuo si moju elju kojom te ujedno blagosiljam, o


18/136

Govinda. Ponoviu je: elim da ide njime do kraja! Neka ti

donese izbavljenje!

U taj tren Govinda shvati da ga prijatelj naputa i

briznu u pla.

- Sidarta - uzviknu bolno.

Sidarta mu se obrati ljubazno:

- Ne zaboravi, Govinda, da ti sad pripada samana-

ma Bude! Odrekao si se zaviaja i roditelja, odrekao si se

porekla i imetka, odrekao se sopstvenog htenja, odrekao

prijateljstva. Tako to trai uenje, tako hoe Uzvieni. Tako

si i ti sam hteo. Sutra te naputam, o Govinda.

Prijatelji su jo dugo hodali po umarku, dugo leali

jedan kraj drugoga a da im san nije dolazio na oi. I

Govinda bi uvek nanovo saletao prijatelja, zahtevajui da

mu kae zato ne eli da potrai utoite u Gotaminom

uenju, ta po njemu nedostaje tom nauku. Ali, Sidarta

bi svaki put odbijao odgovor, rekavi: -

- Pomiri se s tim, Govinda. Uenje Uzvienog je

veoma dobro, ako bih mogao da mu na em mane!

U cik zore pro e kroz gaj jedan od sledbenika Bude,

jedan od njegovih najstarijih monaha, pozivajui sve novaj-

lije koji su nali utoite u uenju, da ih odene u uto ruho i

da ih upozna sa prvim poukama i dunostima svoga

stalea. Tada Govinda skoi, jo jednom zagrli prijatelja iz

mladih dana, i prikljui se povorci iskuenika.


19/136

Sidarta je zamiljeno hodao lugom. Uto sretne

Gotamu Uzvienog, i kada ga je pozdravio sa dubokim

potovanjem, a pogled Bude bio tako pun dobrote i

spokojstva, mladi se ohrabrio i zamolio dubokopotova- i

nog za dozvolu da mu se obrati. Uzvieni je utke klimnuo

glavom u znak pristanka.

Sidarta ree:

- Jue mi je pala u udeo milost da sluam tvoje

udesno uenje, Uzvieni. Zajedno sa jednim prijateljem

doao sam iz daleka kraja da ujem nauk. A sada e moj

prijatelj ostati kod tvojih, u tebi je nao utoite. Ja,

meCutim, odlazim i nastavljam svoj put.

- Kako ti je drago - ree Uzvieni uljudno.

- Moj govor je odvie smeo - nastavi Sidarta-

ali ne bih eleo da napustim Uzvienog, a da mu ne

saoptim svoje misli u punoj iskrenosti. Da li bi Uzvieni

izvoleo da me slua jo koji trenutak?

Uzvieni nemo odobri.

Sidarta ree:- Osobito me je zadivilo jedno u tvom uenju, o,

dubokopotovani! Sve je u tvom nauku savreno jasno, sve

je dokazano; svet prikazuje kao savreni, nikada i nigde

prekinuti lanac, kao veiti lanac, sastavljen od uzroka i

posledica. Nikada niko nije to sagledao tako jasno, nikada

niko nije to izloio tako nepobitno; zacelo, svakom e


20/136

brahmanu jae zakucati srce u nedrima kada kroz tvoje

uenje ugleda svet kao savrenu povezanost, bez ijedne

upljine, kristalno jasan, neovisan od sluajnosti, neovisan

od bogova. Da li je dobar ili opak, da li je ivot u njemu

patnja ili uivanje, to ostavimo na stranu, moda to i nije

bitno - ali jedinstvo sveta, povezanost sveg zbivanja,

obuhvatanje svega velikog i malog istim tokom, istim

zakonom uzronosti nastajanja i umiranja, to jasno zrai iz

tvog uenja, o Savreni. Ali, ba po tvom uenju ipak su

prekinuti jedinstvo i doslednost svih stvari na jednoj taki,

a kroz tu pukotinu u ovaj svet jedinstva prodire neto tu e,

neto ega pre nije bilo i to se ne moe ni prikazati ni

dokazati: a to je tvoje uenje o savla< @ivanju sveta, o

izbavljenju. Ali, ta mala pukotina, taj proboj, opet razbija i

rui vasceli veiti i jedinstveni zakon sveta. Oprosti mi to

moje rei sadre zamerku.

Gotama ga je sasluao utke i mirno.

A onda blagYm, uljudnim i jasnim glasom Savreni

progovori : ,- ^uo si uenje, o sine brahmana, i blago i tebi to si

o njemu tako duboko razmislio. Pronaao si u tom uenju

nedostatak. Razmiljaj i dalje o tome. Ali bih te, udnog

znanja, upozorio na opasnost bespua u miljenju i raspri

oko rei. Miljenja nemaju znaaja, ona mogu da budu lepa

ili runa, mudra ili budalasta, svako moe da ih prihvati ili


21/136

da ih odbaci. Afi, uenje koje si uo z mojih usta nije moje

miljenje i nije mu cil da tumai syet onima koji ude za

znanjem. Ono ima drugi cilj, a taj cilj je izbavljenje od

patnji. To je ono to Gotama ui, nita drugo.

- Ne ljuti se na me, o Uzvieni - ree mladi.-

Nisam ti se obratio da bih se prepirao s tobom, vodio

raspre oko rei. Ti si odista u pravu, miljenja nemaju

veliki znaaj. Ali, dopusti mi da kaem jo i ovo: ni a

trenutak nisam posumnjao u tebe. Ni za trenutak nisam

posumnjao da si ti odista Buda, da si dostigao cilj, i to

najvii, za kojim idu mnoge hiljade bratimana i sinovi

brahmana.1 si naao izbavljen" od smrti. Ono je poniklo

iz tvog vlastitog traganja, na vlastitom putu, kroz misli,

kroz meditaciju, kroz spoznaju, kroz prosveivanje. Ovo

nije poniklo iz uenja! I zato - a takva je moja misao, o

Uzvieni - nikom nije dosu eno izbavljenje kroz uenje!

Jer, ti o Uzvieni, nikom nee moi reima i uenjem

saoptiti i rei ta se u tebi zbilo u asu otkrovenja!Mnogo toga sadri uenje posveenog Bude, ono mnoge ui

da ive u potenju, da se klone zla. Ali, jedno ipak ne sadri

ovo jasno, osvetano uenje: ne sadri tajnu. . . ta je sam

Uzvieni doiveo, on jedini me u stotinama hiljada. To je

ono to sam mislio i spoznao kada sam sluao tvoje uenje.

To je ono zbog ega nastavljam svoj put - ne da bih tragao


22/136

za drugrm, boljim uenjem, jer znam da takvog nema, ve

da bih napustio sva uenja i sve uitelje i sam stigao do

svog cilja, ili da umrem. Ali, ja u se esto seati dananjeg

dana, o Uzvieni - i asa u kome su moje oi videle sveca.

Buda je mirno oborio pogled zemlji i savrenom

nepokolebljivou je zraio njegov nedokuivi lik.

- Neka tvoje misli ne budu zabluda! - progovori

dubokopotovani. - Neka ti bude dato da dospe do svoga

cilja! Ali, reci mi: jesi li video mnotvo mojih samana, moju

brojnu brau koja su nala utoite u uenju? Veruje li ti,

strani samano, veruje li da bi svima njima bilo bolje da

napuste uenje i da se vrate svetovnom ivotu i uivanjima?

- Daleka bila takva pomisao od mene! - uzviknu

Sidarta. - Neka svi ostanu verni uenju, nek stignu do

svog cilja! Ne prilii mi da dajem sud o ivotu drugih!

Jedino sam za sebe moram da presudim, da odaberem, da

dobijam. Mi samane traimo izbavljenje od svoga j a, o

Uzvi eni. Da sam jedan od tvojih uenika, o dubokopoto-

vani, plaim se da bi mi se dogodilo da moje j a samoprividno, varljivo do e do spokojstva i izbavljenja, ali bi

ono u stvari ivelo dalje i raslo, jer, imajui uenje, imajui

sledbenika, imajui ljubav prema tebi i zajednici monaha

pretvorio bih sve to u svoje j a.

Gotama je sa poluosmehom, nepokolebljivo vedro i

ljubazno gledao strancu u oi i otpustio ga gotovo nepri-


23/136

metnim pokretom ruke.

- Uman si, o samano - ree dubokopotovani.-

Ume da govori mudro, prijatelju moj. uvaj se prevelike

mudrosti !

Buda ode lagano, a njegov pogled i poluosmeh zauvek

ostae urezani u Sidharthino seanje.

- Nikad nisam video oveka takva pogleda i osmeha,

niti bilo koga koji tako sedi i koraa - pomisli - odista

bih eleo da imam takav pogled i osmeh, da umem tako da

sedim i da koraam, tako dostojanstveno, tako prikriveno a

ipak otvoreno, tako detinje i tajanstveno. Zacelo, tako

gleda i koraa samo ovek koji je prodro do svog najdubljeg

bia. Odista u i ja pokuati da prodrem do najskrivenijeg.

- Video sam oveka - pomisli Sidarta - jednog

jedinog, pred kojim sam morao da oborim pogled. Vie ni

pred jednim ovekom neu obarati pogled, ni pred kim.

Vie me nikakvo uenje nee privui, kada me uenje tog

oveka nije primamilo.

- Buda me je poneeg liio - pomisli Sidarta-ali, liavajui me jo vie mi je dao. Liio me je prijatelja,

koji je verovao u mene, a sada veruje u njega, koji je bio

moja senka, a sada je senka Gotame. Ali, podario mi je

Sidharthu, mene samog.

BUENJE


24/136

Napustivi lug, u kome je ostavio za sobom Budu,

Savrenog, u kome je ostavio za sobom Govindu, Sidarta

oseti da je u tom lugu za sobom ostavio i svoj dosadanji

ivot, da se zauvek rastao s njim. Idui lagana koraka

razmiljao je o tom oseanju, koje ga je celog ispunilo.

Duboko je utonuo u misli, zaranjajui kao kroz vodu do

dna ovog oseanja, sve donde gde poivaju uzroci, jer je

sagledavanje uzroka - kako mu se inilo - sutina

razmiljanja i jedino se tim putem oseanja pretvaraju u

saznan e, ne ieznu ve postaju stvarna i poinju da zrae

iz sebe ono to je u njima.Koraajui lagano Sidarta je razmiljao. Ustanovio

je da vie nije mladi, da je postao ovek. Ustanovio je da je

neto ostavio za sobom, kao to zmija ostavlja koulju, vie

u njemu nema neeg to ga je pratilo i to je bilo njegovo

kroz itavu mladost: elja da ima uitelja i da slua uenje.

Evo, napustio je i poslednjeg uitelja koji se pojavio na


25/136

njegovom putu, napustio je najvieg i najmudrijeg, najsve-

tijeg - Budu - morao se rastati s njim, ne mogavi da

prihvati njegovo uenje.

Usporavajui korak mislilac je produio put, pitajui

sebe: - [ta je to to si hteo da naui iz uenja i od

uitelja, a emu te oni, koji su te mnogome uili, ipak nisu

mogli nauiti? - I otkri: - Bilo je to moje j a, iji sam

smisao i sutinu hteo da dokuim. Hteo sam da se otrgnem

od svoga j a, da ga savladam. Ali, to mi nije polo za

rukom, uspeo sam samo da ga obmanem, da beim i da se

skrivam od njega. Zacelo, nita na svetu nije toliko

zaokupljalo moje misli kao to moje j a, ta zagonetka to

ivim, to predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od

svih drugih, to sam Sidarta! I ni o emu na svetu ne

znam manje nego to znam o sebi, o Sidharthi!

Zastao je obuzet ovom misli, ali, ubrzo se iz nje rodi

druga, nova misao, koja je glasila: - To to nita ne znam

o sebi, to je za me Sidarta ostao tu< @ i nepoznat,

proizilazi iz jednog jedinog uzroka: plaio sam se sam sebe,neprekidno sam beao od sebe! 1 5 agao sam za atmanom,

tragao za brahmanom, bio sam voljan da raskomadam i da

ogolim svoje j a, da bih u njegovom nepoznatom i najsuta-

stvenijem naao jezgro svih ljutura, atman, ivot, ono

boansko i poslednje. Ali sam se ja sam pri tom izgubio.

Sidarta die pogled i osvrnu se oko sebe, na licu mu


26/136

zasja osmeh i sve do nonih prstiju proe ga duboko

oseanje buc @enja iz dugog sna. I odmah zatim ubrza korak,

pohitavi kao ovek koji zna ta ima da radi.

- Oh - pomisli udahnuvi duboko - odsada vie

neu dozvoliti da mi Sidarta utekne! Svoja razmiljanja i

ivot vie neu zapoinjati atmanom i patnjom sveta. Vie

2neu da ubijam i rastaem sebe, da bih iza osulina otl -io

tajnu. Vie se neu povoditi za uenjem joga-vede', niti

Atharva-vede2, ni za bilo kakvim drugxm uenjem. Zelim

da pouavam sam sebe, da sam sebi budem uenik, elim

da upoznam sebe, tajnu zvanu Sidarta.

Osvrnuo se oko sebe, kao da prvi put vidi svet. Lep je

svet, arolik, zaista je svet neobian i tajanstven! Ovde se

vidi plavo, tamo uto, onamo zeleno, proticali su nebo i

reka, ukipile su se ume i planine, sve je to bilo lepo, sve je

bilo tajanstveno i zaarano, a usred svega toga je Sidarta

koji se, eto razbudio na putu ka samom sebi. Sve ovo, sve to

uto i plavo, reka i uma prodirali su prvi put u Sidharthi-

ne oi, to vie nije bila arolija mare', ni7e bila koprenamajaz, vie nije predstavljalo besmisleno i slu jno svu

raznolikost pojavnog sveta koji dubokomisleni brahman

potcenjuje, jer prezire raznolikost i traga za jedinstvom.

Plavo je bilo plavo, reka je bila reka i, ako je i u plavom, i u

reci, i u Sidharthi ivelo skriveno ono j e d n o i boanstve-

no, znai da je bila namisao boanskog da ovde bude uto,


27/136

tamo plavo, ovde nebo, tamo uma, a ovde Sidarta.

Smisao i sutina se nisu nalazili negde iza tih pojava, oni su

bili u njima, u svemu.

- Kako sam bio gluv i tup! - pomisli Sidarta

idui brzim koracima. - Kada neko ita spis iji smisao

efi da dokui, tada nee sa prezirom gledati na znake i

slova, rekavi da su varka, sluajnost i bezvredna ljuska,

ve e ih itati, prouavati i voleti slovo po slovo. A ja, koji

sam hteo da itam knjigu sveta i l zjigu sopstvenog bia,

prezreo sam za ljubav unapred nasluivanog smisla znake i

slova, nazivajui pojavni svet varkom, a svoje oi i svoj

jezik sluajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to je prolo, ja

sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio.

Sledivi tu misao Sidarta je ponovo zastao, napre-

ac, kao da se pred njim na putu nalazi zmija.

Jer, namah mu je postalo jasno i ovo: on, koji kao da se

odista tek probudio i rodio, morao je da zapone svoj ivot

iznova i sasvim od poetka.

Kada je istog jutra napustio lug etavana, lug Uzvie-nog, ve razbuden i ve na putu ka sebi, bila mu je namera

i uinilo mu se prirodnim i po sebi razumljivim da se posle

godina isposnitva vrati u zaviaj i svom ocu. Me utim,

sada, ali tek u trenutku kad je zastao kao da se pred njim

na putu nalazi zmija, razbudilo se u njemu i ovo saznanje:

- ja vie nisam onaj koji sam bio, vie nisam isposnik, vie


28/136

nisam svetenik, vie nisam brahman. [ta da radim u svom

domu? Da studiram? Da prinosim rtve? Da se vebam u

meditaciji? Sve je to prolo, sve se to vie ne nalazi na mom

putu.

Sidarta je stajao bez ijednog pokreta i za trenutak, u

magnovenju, osetio da mu se srce ledi, da zebe u njegovim

ne ma kao ivotinjica, ptica ili zec, pri pomisli koliko je

usamljen. Godinama je bio bez zaviaja a da toga nije bio

svestan. Sada ga je to muilo. Do tog asa je ipak, pa i onda

kada bi uronio u najdublje meditacije, uvek bio sin svog

oca, brahman visokog stalea i svetenik. Sad je bio samo

jo Sidarta, probu eni, i nita vie. Duboko je udahnuo

vazduh i za trenutak mu je bilo hladno, sav se najeio. Niko

nije bio tako sam kao on. Nijedan plemi koji nije pripadao

plemstvu, nijedan zanatlija koji nije pripadao zanatlijama

- a naao kod njih utoite, delio njihov ivot, govorio

njihovim jezikom. Nijedan brahman koji nije spadao me u

brahmane, a iveo s njima, nijedan isposnik koji nije naao

sebi utoite u redu samana, pa ni najzabitiji pustinjak uumi, nije bio toliko jedinka i sam, jer je i on pripadao

nekom staleu koji mu je bio zaviaj. Govinda je postao

monah i hiljade monaha bili su mu braa, nosili isto ruho,

verovali istim verovanjem, govorili istim jezikom A on,

Sidarta, kome je pripadao? ^iji e ivot da deli? ^ijim e

jezikom da govori?


29/136

Iz tog trenutka, u kome je svet oko njega iilio, u

kome se zatekao sam kao zvezda na nebu, iz tog trena

zebnje i obeshrabrenja Sidarta je izronio i njegovo j a se

jo vie zgusnulo. Bio je svestan da mu je to poslednja jeza

bu enja, poslednji ra anja. I ubrzo je opet pustio

korak, iao brzo i nestrpljivo, ne u pravcu svoga doma, ne

svom ocu, ne onamo odakle,je krenuo.

Drugi deo

X

Na svakom koraku svoga puta Sidarta je uio neto

novo, svet se preobrazio, a njegovo srce je bilo opinjeno.

Video je radanje sunca iznad umovite planine i njegov

zalazak iza dalekog ala na kome su se uzdizale palme.

Nou je na nebeskom svodu video niske zvezde i srp

polumeseca, koji je kao un plovio tamnom modrinom.

Video je drvee, zvezde, ivotinje, oblake, dugu na nebu

stene, travke, cvee, potok i reku, video je blistavu jutarnju


30/136

rosu po bunju, daleke planinske vrhove modre i blede;

pevale su ptice, zujale su pele, pirkao je vetar iznad

srebrnastih pirinanih polja. Sve je to, hiljadostruko i

aroliko, postojalo oduvek, od vajkada su sijali Sunce i

Mesec, umile reke i zujale pele, ali ranijih dana je sve ovo

za Sidharthu bila samo prolazna varljiva koprena pred

oima, sve te pojave posmatrao je sa podozrenjem, one su

bile predodre< @ene da u njih prodre svojim mislizna i da ih

uniti, budui da one nisu bile sutastvo, jer se ono nalazi s

one strane svega vidljivog. Njegov oslobo eni pogled je sad

boravio s ove strane pojavnog sveta, uoio e i spoznao

prljavi svet, poelevi da u njem na e sebi dom, vie nije

tragao za sutastvom, nije teio za vanzemaljskim ciljem.

Svet je lep, kada se posmatra bez elje za traganjem,

jednostavno i kao dete. I.epi su Mesec i zvezde, lepi su i

obala; uma i stena, koza i zlatna buba, cvet i leptir. Divno

je i prijatno hodati po svetu, probu en i otvoren za sve to

je bfisko, bez ikakvog podozrenja. Sunce mu je drugaije

grejalo potiljak, drugaije ga je rashla ivala senovita uma,drugaiji je bio ukus potoka i cisterne, tikava i banana.

Dani su bili kratki i kratke su bile noi, asovi su promicali

hitro kao jedra na moru, a ispod jedara je plovio brod pun

blaga i radosti. Medu kronjama umskih stabala Sidhart-

ha je u prolazu video opor majmuna i uo njihovo

pomamno, pohlepno kretanje. Video je ovna koji je gonio i


31/136

zaskoio ovcu. U evaru je video tuku kako u predveerje

lovi da utoli glad, a mlade ribe su uplaeno, u lepravim i

blistavim rojevima, iskakale pred njom iz vode, dok su

plahoviti vodeni vrtlozi, tragom neobuzdanog lovca, odisali

strastvenom snagom.

Sve je ovo oduvek postojalo, ali, ranije on to nije

video; nije bio uesnik u svemu tome. Sad je i on bio deo

tog sveta. Svetlost i senke prodirale su u njegove oi,

zvezde i mesec prodirali su u njegovo srce.

Putem je Sidarta oivljavao u sebi sve to je doiveo

u vrtu etavana, uenje koje je tamo sluao, boanskog

Budu, rastanak sa Govindom, razgovor sa Uzvienim.

Seao se svake rei koju je uputio Uzvienom, zaprepastivi

se to je rekao i poneto to tada zapravo nije znao. Jer,

upravo to to je rekao Gotami - da Budino blago i tajna

ne lee u njegovom uenju, ve u onome neizrecivom i

neshvatljivom to je jednom doiveo u asu otkrovenja-

to ga je i nagnalo da krene na put i da doivi ono to je sad

poeo da doivljava. Z -ebalo je da doivi sam sebe. Zacelo,znao je on odavno da je njegovo ropstvo atman, sazdano od

iste vene biti kao brahman. Ali, on to sopstvo uistinu

nikada nije naao, jer je hteo da ga uhvati u mreu misli.

Mada telo uopte nije bilo sopstvo, kao ni igra ula, to nisu

bili ni misao, ni razum, niti nauena mudrost i nauena

vetina da se izvlae zakljuci i da se iz ve promiljenog


32/136

raspredaju nove misli. Ovaj misioni svet se jo nalazio s ove

strane pojava i nikakav cilj nije postizao unitenjem

sluajnog j a koje se krije u ulima, dok se i dalje gaji

sluajno j a u carstvu misli i uenosti. Jedno kao i drugo,

misli kao i ula, bilo je lepo, iza njih se krio poslednji

smisao, trebalo ih je sluati i poigravati se njima, ni jedno

ni drugo nije bilo za potcenjivanje kao ni za precenjivanje,

trebalo je oslunuti i uti tajne glasove onoga najunutarnji-

jeg koji provejavaju iz misli u ula. Ubudue on e teiti

samo za onim to mu glas bude naloio, a zadravati se

sazno pri onom to mu glas bude savetovao. Zato je

Gotama jednom, u asu nad asovima, seo ispod boovog

stabla, gde ga je prostrelilo otkrovenje? On je uo glas,

jedan glas u sopstvenom srcu, koji mu je naloio da se

odmori pod tim stablom, a on se nije opredelio za muenje

svoga tela, za prinoenje rtvi, za kupanje ili molitvu, niti

za jelo i pie, za spavanje i za snove, ve je posluao glas.

1 'ebalo je posluati samo glas, a nikakvo nare enje spolja;

dobro je bilo i neophodno biti za to spreman, sve drugo jebilo nepotrebno.

U noi, koju je prespavao u slamom pokrivenoj kolibi

splavara na reci, Sidarta je usnio san: Govinda je stajao

pred njim, u utom ruhu isposnika. Govinda je izgledao

tuan i tuno je upitao: Zato si me napustio? On tada

zagrli Govindu, obujmi ga obema rukama, a kad ga je


33/136

privio na svoje grudi i poljubio - to vie nije bio Govinda

ve jedna ena, a iz haljine te ene virila je nabubrela dojka

na kojoj je leao Sidarta i napajao se, a mleko iz te dojke

je imalo sladak i jak ukus. Imalo je ukus ene i mukarca,

sunca i ume, ivotinje i cveta, ukus svakog ploda i svake

slasti. Ono ga je opilo i liilo svesti. - Kada se Sidarta

probudio, iza vrata kolibe svetlucala se bleda reka, a iz

ume je duboko i skladno odzvanjao turobni krik sove.

Kada se razdanilo, Sidarta zamoli svog domaina,

splavara, da ga preveze preko reke. Splavar ga svojim

splavom od bambusove trske prebaci preko reke, iroka

vodena povrina prelivala se ruiastim sjajem na jutar-

njem rumenilu.

- Lepa je ova reka - ree svom pratiocu.

- Da -odgovori splavar - ovo je veoma lepa reka i

ja je volim iznad svega. esto sam je sluao, esto joj gledao

u oi i uvek sam od nje neto nauio. Od reke se mnogo

moe nauiti.

- Hvala ti, dobrotvoru - ree Sidarta, popevi sena suprotnu obalu. - Nikakvim te gostinskim poklonom

ne mogu darivati, mili moj, niti nagraditi. Ja sam besku-

nik, sin brahmana i samana.

- Odmah sam to uoio - odvrati splavar. - I nisam

oekivao od tebe ni nagradu, ni gostinski dar. Darivae me

drugom prilikom.


34/136

- Veruje li u to? - upita Sidarta razdragano.

- Svakako. I to sam nauio od reke: sve se vraa! I ti

e se, samano, vratiti. A sad zbogom ostaj ! Neka mi tvoje

prijateljstvo bude nagrada. Seti me se kada bude prinosio

rtve bogovima!

S osmehom su se rastali. S osmehom se Sidarta

poradovao pr#jateljstvu i ljubaznosti splavara. - On je kao

Govinda - pomisli smeei se - svi oni koje susreem na

svom putu su kao Govinda. Svi su blagodarni, iako njima

samim treba blagodariti. Svi su pokorni, svi ele da budu ,

prijatelji, da sluaju a da malo misle. Ljudi su deca.

Oko podne je proao kroz neko selo. Ispred kolibe od

blata tumbala su se deca na ulici, igrajui se semenkama

tikava i koljkama, galamila su i kokala se, ali su uplaeno

pobegla ugledavi stranog samanu. Na kraju sela put ga je

vodio preko jednog potoka, a na rubu potoka kleala je

mlada ena i prala rublje. Kada je Sidarta pozdravi ona

die glavu i pogleda ga smeei se, a on vide sjaj beonjae u

njenom oku. Doviknuvi joj dobre elje, kao to je uobiaje-no metu putnicima, upita je koliki mu put jo predstoji do

velikog grada. Ona se die i prir @e mu, vlana usta su

primaml ivo bfistala na njenom mladom licu. Izmenivi s

njim nekoliko aljivih rei, ona ga upita da li je ve jeo i da

li je istina da samane nou sami spavaju u umi i ne smeju

da imaju enu kraj sebe. Pri tom je svoje levo stopalo


35/136

stavila na njegovo desno i napravila pokret kakav ine ene

kada mukarca pozivaju na onu vrstu ljubavnog uivanja

koje se u udbenicima naziva "penjanje uz drvo". Sidarta

oseti da mu se krv zagreva i u taj mah se opet seti svoga

sna, pa se malko sae ka eni i usnama dodirnu mrku

bradavicu njene dojke. Ona die pogled i zagleda mu se u

lice, smeei se puna udnje, enjivo suenih onih kapa-

ka. Sidharthu tako< @e obuze enja i oseti pokret polnog

izvora; ali, kako jo nikada nije dotakao enu ustezao se za

trenutak, dok su mu ruke ve bile spremne da posegne za

njom. I tog trenutka je, najeivi se, uo glas svog

unutarnjeg bia, a taj glas je rekao - ne. Tada je sva ar

iezla sa nasmeenog lica mlade ene, video je samo jo

zamueni pogled uspaljene enke. On je ljubazno pomilova

po obrazu, okrenu se od nje i praen njenim razoaranizn

pogledom laka koraka nestade u bambusovoj ikari.Toga dana je u predveerje stigao u veliki grad, jer je

bio eljan ljudi. Dugo je iveo po umama i slamom

pokrivena koliba splavara, u kojoj je proveo proteklu no,

bila mu je posle tolikog vremena prvi l 'ov nad glavom.

Na domaku grada, u blizini lepo ogradenog gaja,

putnik susrete buljuk slugu i slukinja, natovarenih korpa-

ma. U bogato ukraenoj nosiljci, koju su nosila etvorica

slugu, ispod arenog zaklona od sunca sedela je na crvenim

jastucima ena, gospodarica. Sidarta se zaustavio na


36/136

ulazu u gaj i posmatrao povorku, video je sluge i slukinje,

gomilu korpi, video je nosiljku i u nosiljci gospu. Ispod

visoko podignute crne kose video je veoma svetlo, veoma

neno, veoma mudro lice, svetlocrvena usta nalik na tek

raspuklu smokvu, negovane obrve iscrtane u irokom luku,

tamne oi visprena i budna pogleda, svetloputi dugi vrat,

koji je virio iz zelene i zlatne gornje haljine, duge i uzane

ruke sa irokim zlatnim grivnama oko lanaka.

Sidarta je uoio koliko je lepa i srce mu se razgalilo.

Duboko se poklonio kada je nosiljka stigla blizu i, uspra-

vivi se, zagledao se u to svetlo, ljupko lice, za trenutak je

pogledom zaronio u bistre oi pod irokim lukom obrva i

udahnuo daak mirisa koji mu je bio nepoznat. Smeei se,

lepa ena klimnu glavom, u magnovenju, a onda nestade u

gaju, a za njom i sluge.

Evo, ulazim u ovaj :'ad pod tako ljupkim znakom,

pomisli Sidarta. Mamilo ga je da iz istih stopa zakorai u

gaj, ali se predomislio, jer je tek u taj mah postao svestan

sa koliko prezira i podozrenja, koliko odbojno su ga gledale

sluge i slukinje na ulazu.

Ja sam jo uvek samana, pomisli, jo uvek sam

isposnik i prosjak. Neu smeti da ostanem takav, ne smem

takav du kroim u gaj. I nasmeja se.

Prvog oveka na koga je naiao upitao je za gaj i za

enu, saznavi da je to gaj Kamale, uvene kurtizane, a da


37/136

ona osim tog gaja poseduje i kuu u gradu.

Nakon toga je uao u grad. Sad je imao odre eni cilj.

7dui za svojim ciljem pustio je da ga grad proguta,

noen ulinom vrevom zaustvljao se po trgovima, odmarao

na stepenicama kraj reke. Predvee se sprijateljio sa

berberskim pomonikom, koga je video na radu u senci

nekog svoda i zatim ponovo naao pri molitvi u hramu

Vinua', a kome je zatim priao priu o Vinuu i Lakmi2.

no je prespavao kraj amca na reci i u rano jutro, >re no

to e prve muterije doi u radnju, pomonik berberina mu

obrija bradu i podia ga, oelja mu kosu i namaza je

finim uljem. Zatim je poao na reku da se okupa.

Kada se u kasne popodnevne asoye lepa Kamala u

svojoj nosiljci pribliavala svom lugu, na ulazu je stajao

Sidarta, poklonio se i zauzvrat primio pozdrav kurtiza-

ne. Dao je zatim znak sluzi koji je iao na kraju povorke i

zamolio ga da javi svojoj gospodarici da jedan brahman

eli s njom da govori. Posle nekog vremena sluga se vrati,

pozva ga da po e za njim, pa ga bez rei odvede do

paviljona u kome je ugledao Kamalu u leaju za odmaranje.

- Nisi li i jue stajao tu napolju i pozdravio me?-

upita Kamala.

- Odista sam te jue video i pozdravio.

- Nisi li jue imao bradu, i dugu kosu, i prainu u

kosi?


38/136

- Dobro si uoila, sve si videla. Videla si Sidharthu,

sina brahmana, koji je tri godine bio samana. Ali, sada sam

napustio taj put i doao u ovaj grad, a prva koju sam sreo

pre no to sam kroio u grad bila si ti. Doao sam da bih ti

to rekao, o Kamala! Ti si prva ena sa kojom Sidarta

govori ne obarajua pogled. Vie nikad neu da obaram;

pogled kad sretnem lepu enu.

Kamala se smeila i igrala svojom lepezom od pauno-

vog perja. Ona ga upita: - Zar je Sidarta doao k meni

samo da mi to kae?

- Da ti to kaem i da ti se zahvalim to si tako lepa. I,

ako to ne izaziva tvoje negodovanje, molio bih te da mi

bude prijateljica i uitelJica, jer ja nita ne znar o vetini

u kojoj si tr majstor.

Kamala prsnu u smeh.

- Nikada mi se nije dogodilo, prijatelju, da neki

samana iz ume dode k meni sa eljom da ga pouavam.

Nikada mi se nije dogodilo da mi dode samana sa dugom

kosom i sa starom, iscepanom pregaom oko bedara. Mnogi

mladii dolaze k meni, me u njima ima i sinova brahmana,

ali oni dolaze u lepoj odei, dolaze sa finom obuom, kosa

im je miomirisna, a kesa puna novca. Eto kakvi su, samano,

mladii koji k meni dolaze.

Sidarta ree:

- Ve poinjem da uim od tebe. I jue sam neto


39/136

nauio. Evo, skinuo sam bradu, oeljao kosu i namazao je

uljem. Neznatno je to to mi jo nedostaje, svetla gospo: a

to su fina odea, fina obua i novac u kesi. Znaj, Sidarta

je umeo da postavi sebi i tee zadatke nego to su takve

sitnice i uvek ih je ostvarivao. Kako onda ne bih ostvario i

zadatak koji sam sebi jue postavio: da budem tvoj prijatelj

i da nauim od tebe slasti l ubavi! Videe da lako shvatam,

Kamala, uio sam i tee nauke od onih kojima e me ti

uiti. Evo, dakle, ta je: Sidarta te ne zadovoljava takav

kakav je, sa uljem u kosi, ali bez odee, bez obue, bez

novaca?

Smejui se Kamala ree:

- Ne, cenjeni, on jo ne zadovoljava. Mora imati lepu

odeu i obuu, mnogo novaca u kesi i poklone za Kamalu.

Je li ti sad jasno, samano iz ume. Jesi li zapamtio?

- Zacelo sam zapamtio - povika - kako ne bih

zapamtio sve to potie iz ovakvih usta! Z oja usta su kao

tek raspukla smokva, Kamala. Moja usta su tako e rumena

i svea, pristae uz tvoja, videe. Ali, reci, lepa Kamala"

zar se nimalo ne plai samane koji je doao iz ume da ui !

ljubav?

- Zato bih se plaila samane, glupog samane iz

ume, koji dolazi od akala i jo ne zna ta je ena?

- Oh, jak je taj samana i niega se ne plai. Mogao bi

te prisiliti, lepa devojko. Mogao bi te oteti. Mogao bi da ti


40/136

zada bol.

- Ne, samano, toga se ne plaim. Zar se ikada neki

samana ili brahman plaio da bi neko mogao da docie i da

ga zgrabi, da bi mu oteo njegovu uenost, njegovu pobo-

nost ili dubokoumnost? Ne, jer to su njegovi posedi od kojih

on daje samo onoliko koliko sam hoe i kome hoe. Isto ti je

i sa Kamalom i sa slastima Ijubavi. Lepa su i rumena

Kamalina usta, ali pokuaj da ih poljubi protiv Kamaline

volje i od tih usta, koja znaju da prue tolike slasti, nee

dobiti ni kapi naslade! 1 si prijemiv, Sidarta, zato

naui i ovo: ljubav se moe isprositi, kupiti, dobiti na

poklon, nai na ulici, ali se ne moe silom oteti. Smislio si

pogrea put. Doista bi bila teta kada bi tako lep mladi

kao to si ti imao tako pogrean pristup.

Sadhartha joj se pokloni smeei se.

- Bila bi teta, Kamala, oh, koliko si u pravu! Bila bi

velika teta. Neu da izgubim ni kapi slasti koju tvoja usta

pruaju, kao to ne elim da ti umanjim slast od mojih

usta Zato neka bude ovako: Sidarta e se vratiti kada

bude imao ono to mu jo nedostaje: odeu, obuu i novac.

Ali, reci, draesna Kamalo, moe li mi dati jo jedan mali

savet?

- Savet? Zato ne bih? Ko ne bi rado dao savet

siromanom, neukom samani, koji dolazi od akala iz ume.

- Mila Kamala, posavetuj me: kuda da idem da bih


41/136

najbre naao one tri stvari?

- Prijatelju, to bi mnogi hteli znati. Mora da radi

ono to si nauio i traiti da ti se za to da novac, i odea, i

obua. Drugaije siromah ne moe da do e do novca. [ta ti

ume da radi?

- Umem da mislim. Umem da ekam. Umem, da

ostim.

- Nita drugo?

- Nita. .Ipak, umem da spevam pesmu. Hoe li mi

iati poljubac a jednu pesmu?

- Hou, ako mi se tvoja pesma svidi. Kakav joj je

naslov?

Nakon nekoliko trenutaka razmiljanja Sidarta iz-

2govori sledee stihove:

U svoj senoviti gaj !a'oila je lepa Kamala,

Na Wazu u gaj je stajao mrla samana-UglenTavi lotasov cvet on se pokloni

Duboko, a smeei se otpozdravi mu Kamala.

Mladi pomisli: Oid prina enja r'tvi bogovima,

Slade je prinasiti 'tve lepoj Kamali.Kamala pljesnu rukama i zvecnu zlatnim grivnama

- Lepi su tvoji stihovi, mrki samano, i odista nita

neu izgubiti ako ti zauzvrat dam poljubac. - Ona ga

privue pogledom i on prinese svoje lice njenom, poloivi

svoja usta na njena koja su bila kao raspukla smokva. Dugo

ga je ljubila Kamala i Sidarta, duboko zapanjen, oseti


42/136

kako ga ona ui, oseti koliko je mudra i kako gospodari

njime, kako ga odbija, kako ga mami i kako ga iza prvog

oekuje jo novi, smiljeno rasporedeni, znalaki niz polju-

baca od kojih se svaki razlikuje od drugoga. Zastao je

diui duboko i tog trenutka se kao dete zaudio obil u

znanja i uenja vrednog, koje mu upravo pue pred oima.

- Zt oji stihovi su veoma lepi - uzviknu Kamala-

da sam bogata dala bih ti za njih zlatnike. Ali bie ti teko

da stihovima zaradi toliko novaca koliko ti je potrebno.

Bie ti potrebno mnogo novaca, ako eli da bude Kamalin

prijatelj. i - promuca

- Kako ume da ljubi, Kamala. . .

Sielhartha.

- Da, to umem, zato ne oskudevam u haljinama,

obua, grivnama i ostalim lepim stvarima. Ali, ta e biti s

tobom? Zar ne zna nita osim da moli, da posti i da

srie stihove?

- Znam i obredne pesme - ree Sidarta - ali vie

neu da ih vam. Znam i bajalice, ali vie neu da ih

izgovaram. L itao sam svete spise. . .

- Stani - prekide ga kamala. - Zar ti ume da

ita? A i da pie?

- Zacelo. Mnogi to znaju.

- Veina ne zna. Ni ja nisam tome vina. Dobro je to


43/136

zna itati i pisati, veoma dobro. Bajalice e ti tako e

dobro doi. . .

U taj mah dotra jedna slukinja i neto apnu svojoj

gospodarici na uvo.

- Dolazi mi poseta - povika K mala. - Pohitaj i

nestani, Sidarta, ovde te niko ne sme videti, zapamti to!

Sutra u te ponovo videti.

Naredila je slukinji da pobonom brahmanu da belo

gornje ruho. Pre no to se osvestio, slukinja povue

Sidharthu za sobom, zaobilaznim putevima odvede ga u

batensku kuu i tu mu dade gornjg ruho, zatim ga povede

u bunje i usrdno opomenu da se brzo i neopaeno udal i iz

gaja.

Sav zadovoljan, on postupi kako mu je reeno. Navi-

knut na umu, neujno se ivukao iz gaja i preao preko

ivice. Zadovoljan se vratio u grad, ponevi pod mikom

savijenu odeu. Stigavi do svratita u koje su putnici

obino navraali stao je kraj vrata, molei utke da mu

udele hranu, pa isto tako utke primi prueni komad

pirinanog kolaa. Moda ve sutra, pomisli u sebi, nikoga

neu moliti za hranu.

Namah se u njemu razbukta ponos. Vie nije bio

samana, nije mu dolikovalo da prosi. Pirinani kola dade

nekom psu i osta bez hrane.


44/136

- Jednostavan je ivot koji se vodi ovde u svetu-

pdmisli Sidarta. - Ne krije u sebi nikakve tekoe. Sve

je bilo teko, tegobno i naposletku beznadeno kada sam

jo bio samana. Sada je sve lako kao to je lako uiti kako

se ljubi, u emu me Kamala pouava. Potrebni su mi odea

i novac, i nita vie, a to su bliski i sitni ciljevi koji ne

ometaju san.

Obavestio se gde se nalazi Kamalina kua u gradu i

posetio je sutradan.

- Dobro je krenulo - doeka ga ona. - Oekuje te

Kamasvami, najbogatiji trgovac u ovom gradu. Dopadne li

mu se, uzee te u slubu. Budi mudar, mrki samano. Druge

sam navela da mu priaju o tebi. Budi ljubazan prema

njemu, on je veoma moan. Ali, ne budi suvie skroman! Ne

elim da mu bude sluga, hou da bude njemu ravan, u

suprotnom neu biti zadovoljna tobom. Kamasvami stari i

sve vie uga a sebi. Dopadne li mu se, on e ti poveriti

mnoge poslove.

Sidarta joj se zahvali i nasmeja, a poto je saznala

da jue i danas nita nije jeo, naredi da mu se donese hleb i

voe i ugosti ga.

- Imao si sreu - ree mu ona na rastanku - pred

tobom se otvaraju vrata jedna za drugrm. Kako je to

mog_uno? Raspolae li nekim inima?

Sidarta ree:


45/136

- Jue sam ti priao da umem da mislim, da ekam i

da postim, ali ti si smatrala da to niemu ne slui.

Me< @utim, mnogo emu to slui, Kamala, videe i sama.

Videe da glupe samane u umi naue i znaju mnogo

lepoga to vi ostali ne znate. Jo koliko prekjue bio sam

upavi prosjak, jue sam ve Ijubio Kamalu, a uskoro u

biti trgovac, imau novaca i sve one stvari koje smatra

dragocenim.

- To je tano - sloi se ona. - Ali, ta bi bilo s

tobom da nije mene? [ta bi bio da ti Kamala ne pomae?

- Mala Kamala - ree Sidarta i uspravi se-

kada sam doao u tvoj gaj napravio sam prvi korak. Moja

namera je bila da kod najlepe ene uim ljubav. U

trenutku u kome sam doneo ovu odluku znao sam i to da u

454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545eostvariti. Znao sam da e mi pomoi, znao sam to ve

kod tvog prvog pogleda na ulazu u gaj.

- A da nisam htela?

- Htela si. ^uj, Kamala: kada baci u vodu kamen,

on najbrim putem pluta da stigzie do dna. Tako je to i kad

Sidarta ima neki cilj, neku nameru. Sidarta ne

preduzima nita, on eka, on razmilja, on posti, ali

istovremeno prolazi kroz svet kao kamen kroz vodu, a da

nita ne radi, a da se ne pomakne; on biva privuen, on se

oputa i pada. Njegov cilj ga privlai, on ne doputa da mu


46/136

u duu prodre bilo ta to bi bilo suprotno cilju. To je ono

to je Sidarta nauio kod samana. To je ono to neznalice

nazivaju inima, mislei da to izvode demoni. Ali, demoni

nita ne izvode, demoni ne postoje. Svako moe da baca

46464646464646464646464646464646464646464646ini, svako moe da postigzie cilj akoume da misli, ako ume

da eka, ako ume da posti.

Kamala ga je sluala. Volela je njegov glas, volela

pogled njegovih oiju.

- Moda je tako kako ti kae, prijatelju - ree

tihim glasom. - Ali, moda je tako da je Sidarta zgodan

mukarac, da se njegov pogled svi< @a enama i da mu zato

srea dolazi u susret.

Sidarta se oprostio jednim poljupcem.

- Neka bude tako, uiteljice moja. Neka ti se moj

pogled uvek svidi, neka mi od tebe uvek do e srea u

susret !

KOD IJIlDI DETINJEG UMA


47/136

Sidarta poBe trgovcu Kamasvamiju. Uputie ga u

bogatu kuu, sluge ga povedoe preko dragocenih tepiha u

odaju u kojoj je trebalo da saeka domaina.

Ude Kamasvami, ovek hitrih i gipkih pokreta, pro-

gruane kose, mudra i oprezna pogleda, poudnih usta.

Domain i gost se ljubazno pozdravie.

- Rekoe mi - zapoe trgovac - da si brahman,

uenjak, ali da trai slubu kod trgovca. Zar si zapao t;

nevolju, brahmane, kad trai slubu?

- Ne - ree Sidarta - nisam zapao u nevolju, niti

sam ikada bio u nudi. Znaj da dolazim ol samana, kod

kojih sam dugo iveo.

- Kako ne bi bio u nudi kada dolazi od samana?

Zar samane nisu bez ikakve svojine?

- Ja jesam bez svojine - odvarati Sidarta - ako

na to misli Nemam nita svoje. Ali, to je dobrovoljno,

prema tnme, nis3m u nudi.

- Od ega misli da ivi kad nema nita svoje?

- O tome nikad nisam razmiljao, gospodaru. Vie od

tri godine sam bio bez svojine, a nikada nisam razmiljao o

tome od ega u da ivim.

- Znai da si iveo od svojine drugih.


48/136

- Verovatno je tako. Pa i trgovac ivi od tudeg

imetka.

- Dobro reeno. Ali on to tude ne uzima besplatno;

on za to daje svoju robu.

- Kanda je tako. Svako uzima i svako daje, takav je

ivot.

- Ali, dozvoli, ako nema imetka, ta e onda dati

- Svako daje ono to ima. Ratnik daje, snagu, trgovac

robu, uitelj uenje, seljak pirina, a ribar daje ribu.

- Vrlo dobro. A ta ti ima da da? [ta si uio? [ta

ume?

- Umem da razmiljam. Umem da ekam. Umem da

postim.

- Je li to sve?

- Mislim da je to sve!

- Kakva je korist od toga? Na primer, to to posti,

zato je to dobro?

- Veoma je dobro, gospodaru. Kada neko nema ta

da jede, najpametnije to moe da uradi jeste da posti. Na

primer, da Sidarta nije nauio da posti, on bi jo koliko

danas morao da se prihvati neke slube, kod tebe ili bilo

gde, jer bi ga glad naterala. Ovako, metutim, Sidarta

moe mirno da eka, on ne zna za nestrpljenje, on ne zna za

nudu, glad ga moe dugo opsedati a da se on tome samo

smeje. Eto, gospodaru, zato je dobro postiti.


49/136

- U pravu si, samano. Priekaj za trenutak.

Kamasvami izi< @e i vrati se sa svitkom koji prui gostu,

upitavi ga:

- Ume li ovo da ita?

Sidarta baci pogled u svitak u kome je bio ispisan

kupoprodajni ugovor i poe da ga ita naglas.

- Odlino - ree Kamasvami. - A sad hoe li mi

neto napisati na ovome listu?

On mu prui list i pisaljku, a Sidarta uze da pie i

vrati list.

Kamasvami proita: "Pisati je dobro, razmiljati je

bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje. '

- Odlino ume da pie - pohvali ga trgovac.-

Imaemo j_o o mno o emu da razgovaramo. Za danas te

molim da bude moj gost i da konai u mom domu.

Sidarta se zahvali i prihvati poziv, te je odsad iveo

u kui trgovca. Doneli su mu odeu i obuu, a jedan od

slugu mu je svaki dan pripremao kupku. Dva puta dnevno

se u kui sluio obilan obrok, ali Sidarta je jeo samo

jedanput u toku dana, nije jeo mesa i nije pio vina.

Kamasvami mu je priao o svojoj trgovini, pokazivao mu

robu i skladita, pokazivao svoje proraune. Sadhartha je

upoznao mnogo novog, sluao je paljivo a govorio malo.

Seajui se Kamalinih rei, nikad se nije podredio trgovcu,

primoravi ga da postupa s njim kao sa sebi ravnim


50/136

tavie, kao sa viim od sebe. Kamasvami je briljivo i esto

gotovo strasno vodio svoje poslove, dok je Sidarta sve

to smatrao igrom, zalaui se da u tanine naui njena

pravila, ali sadraj te i 'e se nije dotakao njegovog srca.

Nije dugo proveo u domu Kamasvamija a ve je poeo

da uestvuje u trgovakim poslovima svog domaina. Ali,

svakoga dana, u asu koji bi mu ona naznaila, poseivao

je lepu Kamalu, u lepom ruhu, finoj obui, a ubrzo joj je

donosio i poklone. Njena rumena, mudra usta nauila su ga

mnogo emu. Mnogo emu ga je nauila i njena nena

gipka ruka. Budui da je u ljubavi jo bio deak, sklon da

slepo i nezasito srlja u naslade kao u kakav ponor, ona ga je

od samog poetka poduavala i nauila da nema slasti bez

pruanja slasti, kao i da svaki pokret, svako milovanje,

svaki dodir, svaki pogled, svako i najmanje mesto na telu

ima svoju tajnu ije otkrivanje donosI blaenstvo. Ona ga je

uila da ljubavnici, posle ljubavne svetkovine, ne smeju da

se razilaze a da se jedno drugom ne dive, a da oboje nisu

podjednako i pobeteni i pobednici, kako ni kod jednog od

njih ne bi dolo do zasienosti, do nelagodnog oseanja

praznine i opakog oseanja da je jedno od njih dvoje

zloupotrebljavalo ono drugo ili bivalo zlupotrebljavano.

udesne asove je provodio kod lepe i mudre umetnice

postao je njen uenik, njen ljubavnik i prijatelj. Kod

Kamale se nalazila sva vrednost i smisao njegovog sada-


51/136

njeg ivota, a ne u trgovakim poslovima Kamasvamija.

Z -govac je preneo na njega pisanje vanih pisama i

ugovora, a ulo mu je u naviku da se o svim vanim

pitanjima posavetu.je s njim. Ubrzo je uvideo da Sidarta

zna veoma malo o pirinu i vuni, o plovidbi i trgovini, ali

da je srene ruke, da prevazilazi trgovca u pogledu mirnoe

i staloenog ponaanja, u vetini da slua rei sagovornika i

u moi da prodre u duh drugih ljudi.

- Ovaj brahman - ree jednom nekom svom prijate-

lju - nije pravi trgovac i nikad to nee ni biti. Njegova

dua nikad ne uestvuje sa arom u poslovima. Ali, on

poseduje tajnu Ijudi kujima uspeh dolazi sam od sebe, bilo

da je to zato to je roden pod srenom zvezdom, bilo da su

to ini, il neto to je nauio kod samana. Reklo bi se da se

samo igra poslovima, nikada on nije proet njima, niti

mogu da steknu prevlast nad njim, ali se nikad ne boji

neuspeha, nikad ne brine zbog gubitka.

Prijatelj tad posavetova trgovca:

- U poslovima koje obavlja za tebe daj mu treinudobitka, ali ga istovremeno obavei da sa istim udelom

snosi i gtzbitak ako bi do toga dolo. Na taj nain radie

revnosnije.

Kamasvami je posluao savet. Ali, Sidharthe se to nije

ticalo. Ravnoduno je primao uee u dobiti; a kad bi ga

zadesio gzzbitak, nasmejao bi se i rekao: - Gle, to je, dakle,


52/136

polo naopako!

Zacelo je po svemu sudei bio ravnoduan prema

poslovima. Jednom je otputovao u neko selo da otkupi

bogatu etvu pirina. Ali, kada je stigao, drugi trgovac e

ve bio otkupio sav pirina. Uprkos tome, Sidarta se

nekoliko dana zadrao u selu, aavao je seljake, darivao

decu bakrenim noviima, uestvovao na jednoj svadbi i,

naposletku, vratio se s puta veoma zadovoljan ovim puto-

vanjem.

- Upoznao sam razne ljude, jedan brahman mi je

postao prijatelj, deca su mi jahala na kolenu, seljaci su mi

pokazivali svoja polja i niko me nije smatrao za trgovca.

- To je sve vrlo lepo - povika Kamasvami negoduju-

i - ali, ti si trgovac u stvari, bar ja tako smatram! Ili si

putovao za svoje zadovoljstvo?

- Zacelo - nasmeja se Sidarta - zacelo sam

putovao za svoje zadovoljstvo. Zato drugo? Upoznao sam

l ude i predele, uivao u ljubaznosti i poverenju, naao sam

prijateljstvo. Vidi, mili, da sam ja Kamasvami ja bih se,videvi da mi je kupovina osujeena, pun ljutnje brzo vratio

s puta, izgubivi tako odista i vreme i novac. Ovako sam,

meCutim, proveo prijatne dane, nauio poneto, uivao u

veselju, ne nanosei tetu ljutnjom i brzopletou ni sebi ni

drugome. Ako ikad odem jo jednom tamo, moda radi

otkupa zieke kasnije etve, ili sa bilo kojim ciljem srdani


53/136

ljudi e me doekati ljubazno i vedro, a ja u sebe pohvalitito tada nisam ispoljio urbu i zlovolju. Prema tome,

prijatelju, mani se svega i ne teti sebi ardnjom. Ukoliko

do e dan kada bi smatrao da ti Sidarta zanosi tetu, reci

samo jednu re i Sidarta e poi svojizn putem. Ali dotle,

daj da jedan s drugrm budemo uzajamno zadovoljni.

Uzaludni su bili pokuaji trgovca da Sidharthu ubedi

da jede njegov, Kamasvamijev, hleb. Sidarta je izjavlji-

vao da jede svoj hleb, ili bolje reeno da obojica jedu hleb

drugih, hleb svih. Sidarta nikada nije imao uvo za

Kamasvamijeve brige, a Kamasvami je esto brinuo. Ako bi

u toku nekoga trgovakog posla pretio neuspeh, ako bi

postojala opasnost da se neka poiljka robe izgubi, ili da

neko od dunika nee moi da plati, Kamasvami nikako

nije uspevao da ubedi svog sagovornika da je korisno gubiti

emerne ili gnevne rei, naborati elo, loe spavati. Kada

mu je Kamasvami jednom predoio da je sve pojmove koje

je stekao nauio od njega, ovaj mu odgovori:

- Ne podsmevaj mi se sa takvim alama! Od tebe sam

nauio koliko staje korpa puna ribe i kolika se kaznata

moe traiti na pozajmljeni novac. To su tvoje navike. Ali,

mislim, to nisam nauio od tebe, vrsni Kamasvami, bie

bolje da se potrudi da to naui od mene.

Njegova dua odista nije bila sklona trgovini. Poslovi

su mu dobrodoli da donose novac za Kamalu, a donosili su


54/136


55/136

poali i iznese svoje brige, ili da mu prigovara zbog nekog

posla, on bi ga sluao radoznalo i vedro, mnogo ta bi ga

zaudilo, ali je pokuavao da ga razume, dajui mu u

neem i za pravo, tek toliko koliko mu se inilo neophod-

nim, da bi se odmah zatim okrenuo sledeem koji je doao

da ga potrai. MnogY su mu dolazili, mnogi me u njima da

trgtzju s njim, mnogt sa namerom da ga prevare, da neto

dokue, mnogi su opet doli da izazovu njegovo saaljenje,

da uju njegov savet. On ih je savetovao, saaljevao,

darivao, doputao da ga pomalo varaju, a ova igra i strasti

kojom su je ljudi vodili zaokupljale su njegove misli nita

manje nego to su ga nekad zaokupljale misli o bogovima i

o brahmanu.

Povremeno bi duboko u nedrima uo samrtniki, jedva

ujni glas, koji ga je tiho opominjao, tiho se jadao. U

takvom asu dolazilo bi mu do svesti da vodi udan ivot,

da je sve to ini samo igra, da je, dodue, vedar i katkad

radostan, ali da pravi ivot ipak protie mimo njega ne

dotakavi ga se. Kao to se igra igra sa svojim loptama,tako se i on igrao sa poslovima i ljudima iz svoje okoline,

posmatrao ih je i u tome nalazio razonodu; ali srcem i

izvorom svoga bia nije uestvovao u tome. Izvor je

proticao negde daleko od njega, tekao je neprekidno i

nevidljivo i vie nije bio ni u kakvoj vezi sa njegovim

ivotom. Doga alo se da se preplaeno trgne zbog takvih


56/136

misli, poelevi da i njemu bude dato da sa arom i svim

srcem uestvuje u detinjoj svakodnevici, da istinski ivi, da

istinski radi, da istinski uiva i provodi ivot umesto da kao

posmatra stoji po strani.

Ali, uvek je nanovo odlazio lepoj Kamali, uio se

ljubavnim vetinama, vrio kult naslade u kome, vie nego

u bilo emu drugom, davati i primati postaje jedno. ]askao

je sa njom, uio od nje, davao joj savete i primao ih. Ona ga

je razumevala bolje no to ga je ikad Govinda razumeo, ona

mu je bila slinija.

Jednom, on joj ree:

- si kao ja, a drugaija od veine ljudi. Ti si

Kamala i nita drugo, u tebi se kriju spokojstvo i utoite u

koje se moe povui svakog asa i oseati se kao u svom

domu, a to je i meni dato. Malo je Ijudi koji to poseduju,

mada bi svi to mogli imati.

- Nisu svi ljudi mudri - ree Kamala.

- Nisu - ree Sidarta - i upravo se o tome i radi.

Kamasvami je mudar koliko i ja, pa ipak nema utoita usebi. Drugr ga pak imaju, iako im je razum kao u malog

deteta. Veina ljudi, Kamala, slina je listu koji opada,

leluja se i vrti u vazduhu i u kovitlacu pada na zemlju.

Drugr, ali malobrojni, kao zvezde su, kreu se utvr enom

putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose

svoj zakon i svoj put. Medu svim mudracima i samanama,


57/136

od kojih sam mnoge poznavao, bio je samo jedan takav,

jedan savreni, koga nikad neu zaboraviti. To je Gotama,

Uzvieni, onaj koji objavljuje svoje uenje. Hiljade uenika

ga sluaju svakodnevno, slede njegova pravila, ali svi su oni

lie koje opada i ne nose u sebi samima uenje i zakon.

Kamala ga je posmatrala smeei se.

- Opet govori o njemu - ree - opet ima misli

samane.

Sidarta je utao, a onda su igrali igru ljubavi, jednu

od tridesetak ili etrdesetak razliitih igara koje je Kamala

znala. Njeno telo je bilo savitljivo kao u jaguara, ili kao luk

lovca; svako ko je od nje nauio ljubav znao je za mnoge

slasti, za mnoge tajne. Ona se dugo igrala sa Sidharthom,

mamila ga i odbijala, privlaila ga i obavijala se oko njega

radujui se njegovom majstorstvu, sve dok ne bi, pobe en i

umoran, poinuo kraj nje.

Nadneta nad njim, hetera je dugo posmatrala njegovo

lice i umorne oi.

- Od svih koje znam ti si najbolji u ljubavi - reeona zamiljeno. - Jai si od drugih, savitljiviji, predaniji.

Dobro si nauio moje vetine, Sidarta. Jednom, kada

budem starija, htela bih da imazn dete od tebe. Ali, uprkos

svemu, dragt ti si ipak ostao samana, ti me ipak ne voli i

ne voli nijedno ljudsko bie. Zar nije tako?

- Izgleda da je tako - progovori Sidarta posusta-


58/136

lo. - Ja sam kao ti. Ni ti ne ume da voli - jer kako bi

in:. e mogla da upranjava ljubav kao vetinu? Ljudi

naeg soja kanda ne mogrz da vole. To mogu ljudi detinjeg

uma; u tome je njihova tajna.

SANSARA1

Sidarta je ve dugo iveo ivotom sveta, ivotom

naslade, a da ipak nije istinski uestvovao u njemu. Ponovo

su se u njemu probudila ula uguivana onih arkih godina

provedenih kod samana, okusio je izobilje, okusio je

sladostrasna uivanja i mo, ali uprkos svemu u srcu jedugo i dalje ostao samana i mudra Kamala je to jasno

prozrela. Jo uvek je njegovim ivotom upravljala sklonost i

vetina da razmilja, da eka i da posti, ovozemaljski ljudi

- detinji ljudi - jo uvek su mu bili tuCi, kao to je i on

njima bio tu .


59/136

Godine su prolazile, a Sidarta, uljuljkan blagosta-

njem, gotovo i nije osetio kako odmiu. Obogatio se i ve

odavno je imao svoju kuu, vlastite sluge i svo gaj na kraju

grada, pored reke. Ljudi su ga voleli i dolazili k njemu kad

god im je bio potreban novac ili savet, ali, osim Kamale

niko mu nije bio blizak.

Ono uzvieno stanje prosveene budnosti, koje je

doiveo jednom u cvetu mladosti i drugi put u danima

posle Gotamine propovedi, nakon rastanka sa Govindom,

ono napeto iekivanje, ponosna osama, bez potrebe za

uenjem i uiteljem, ona ivahna spremnost da uje boan-

ski glas u sopstvenom srcu - vremenom se pretvorilo u

seanje, sve se pokazalo prolaznim; veoma daleko i jedva

, San%ara (na sanslmtu: samsara) - v< ni la u >i tok svetskog zbivanja na kome

pravilnost pojavnih dogaaaja; obuhvata i ideju o preporaaanju biEa. nepostojanost

slovljenosti, u tan, smislu predstavlja suprotnost nirvaru. (Prm. pmv.)

ujno je uborio sveti izvor, koji je nekad bio tako blizu i

uborio u njemu samom. Zacelo, on je jo dugo nosio u sebi

mnogo od onoga to je nauio od samana, od Gotame, od

svog oca i brahmana: da ivi umereno, da razmilja, da

tone u meditacije, da hrani u sebi skrivena saznanja o svom

biu, o venom ja, koje nije ni telo ni svest. Mnogo je od

toga nosio u sebi, ,ali jedno po jednn, saznanja su potonula,

prekrila ih je prana. Kao to se grnarsko kolo, kada se

jednom stavi u pokret, jo dugo okree i tek lagano


60/136

usporava hod da bi se najzad zaustavilo, tako se i u

Sidharthinoj dui jo dugo okretao toak askeze, toak

razmiljanja i razaznavanja, jo se sve to kovitlalo u njemu,

ali sporije, zapinjui i sve blie zastoju. Lagano, kao to

vlaga prodire u panj koji odumire, polako ga puni i izaziva

truljenje, prodirali su u Sidharthinu duu svet i otupelost,

ispunivi je oseanjem tegobe, umora i umalosti. Ah

zauzvrat su oivela njegova ula, koja su mnogo ta :

nauila, stekla mnoga iskustva.

Sidarta je nauio da trguje, da vlada ljudima, da

uiva sa enom, nauio je da se lepo odeva, da nareduje

slugama, da se kupa u miriljavoj vodi. Nauio je da jede

probrana i briljivo pripremljena jela, tavie, jeo je i ribu,meso i pticu, navikao je na razne zaine i slatkie, da pijevino koje otupljuje i donosi zaborav. Nauio je i igrukockama i igru na ahovskoj tabli, nauio je da posmatra

ples igraica, da ga nose u nosiljci, da spava na mekojpostelji. Ali, jo uvek je smatrao sebe drugaijim od ostalih,gledao je na njih sa primesom podsmeha, sa podz-ugljivim

prezirom koji svaki samana osea prema ljudima iz sveta.Sidarta je i na Kamasvamija gledao podrugljivo kad god

bi bolovao, ljutio se, oseao se uvredenim, ili kad bi gamuile trgovake brige. Postepeno i neprimetno, uporedosa smenom doba etve i doba kie, njegov podsmeh je

posustajao, a nadmo jenjavala. Malo po malo, Sidartaje, okruen sve veim bogatstvom, i sam poeo da poprimaponeto od ljudi detinjeg uma, primao njihove detinjastetenje i strepnje. Pa ipak im je zavideo, i to je vie postajaoslian njima utoliko je via rasla njegova zavist. Zavideo im

je na svemu onome to je njemu nedostajalo, a njima bilosvojstveno: na znaenju koje su pridavali sopstvenomivotu, na aru koji su unosili u svoja uivanja i strepnje,

na plaljivoj ali slatkoj srei koju im je pruala njihova

veita zaljubljenost. Jer, ljudi su bili neprekidno zaljublje-


61/136

ni: u sebe same u svoje ene, u svoju decu, u poasti ili u

novac, u svoje planove i nade. Sidarta, me utim, ba to

nije nauio od njih, svu tu detinju radost; nauio je od njih

ono to je bilo neprijatno, to je i sam prezirao. Sve ee se

doga< @alo da se jutrom, posle veeri provedenih u drutvu,

beskrajno izleavao, oseajui se prazan i izmoden. Doga-

Calo se da se ljutio i negodovao to mu Kamasvami

dosa uje svojim brigama. Doga alo se da se isuvie buno

smeje kada bi gubio na kocki. U pore enju sa drugrma

njegovo lice je jo uvek delovalo mudro i produhovljeno, ali

se na njemu retko pojavljivao osmeh i postepeno je

popriznalo crte koje se esto vide na licu bogataa, crte koje

su odraz nezadovoljstva, slabog zdravlja, mrzovolje, otupe-

losti i odsustva ljubavi. Malo po malo, dua mu je obolela od

bolesti koja mori bogate ljude.

Zamor je obavijao Sidharthu kao koprena, kao retka

magla koja je iz dana u dan postajala sve grza, iz meseca

u mesec sve tmurnija, a iz godine u godinu sve tea. Kao to

novo ruho vremenom postaje staro, gubi lepu boju, isprlja

se i izgtzva, iskrza na porubima, tkanina se izlie i iz nje

vire konci potke, tako je poeo da se haba i Sidharthin

ivot posle rastanka sa Govindom; sa godinama koje su

prolazile gubio je boju i sjaj, pojavile su se brazde i malje,

prikrivajui se, tu i tamo bi iz potke provilirili i vrebali

razoarenje i ga enje. Sidharthinom oku je to promaklo.


62/136

Primeivao je jedino da je umakao jasni i odluni glas, koji

se nekada davno javio u njemu i uvek ga pratio u najboljim

danima.

Poeo je da robuje svetu, odao se nasladi, pohoti,

otupelosti i, naposletku, jo i poroku koji je - smatrajui

ga najbudalastijim od svih - oduvek najvie prezirao i

ismevao: gramzivosti. Postao je rob stremljenja za posedom

i bogatstvom, i to vie nisu za njega bile igre i triarije, ve

okov i teret. U tu poslednju i nedostojnu zavisnost Sidhart-

ha je dospeo neobinim i podmuklim putem, kroz kocku.

Od vremena u kome je u srcu prestao biti samana,

Sidarta je poeo da se kocka u novac i dragocenosti i,

dok je ranije u toj igri uestvovao smeei se i uzgred,

smatrajui je kao naviku ljudi detinjeg uma, sad joj se

odavao sve ee i strasnije. Bio je igra od kojeg su ostali

zazirali - mali je bio broj onih koji bi smogli hrabros't da

se kockaju s njim, toliko su njegovi ulozi bili visoki i smeli.

Sidarta se kockao gonjen tekim jadom u srcu, priinja-

valo mu je jetko za.dovoljstvo da prokocka i proerda bednepare, ne mogavi ru na koji nain jasnije da iskae koliko

prezire novac - idol trgovaca. Zato se kockao u velike

svote bespotedno, mrzei sebe i rugajui se sebi zgrtao je i

bacao hiljade, prokockao je novac, prokockao adir @are i

jedan svoj letnjikovac, da bi zatim dobio i ponovo sve

izgubio na kocki. Uivao je u strepnji, silnoj strepnji od


63/136

koje mu se srce ledilo dok se kockao u visoke uloge,

uivajui u njoj eleo je da je obnovi, da pojaa golicavi

izazov, jer je jo jednom u tom oseanju nalazio neto nalik

na sreu neku vrstu zanosa, nagovetaj uzvienijeg ivota

nasuprot sopstvenom zasienom, mlakom i bljutavom po-

stojanju. I posle svakog veeg gubitka smiljao je kako da

stekne nova bogatstva, bacao se jo ustrije na trgovinu,

terajui dunike neumoljivom strogou da namire svoj

dug, a sve to samo da bi se ponovo kockao, rasipao i na taj

nain iskaao sav svoj prezir prema bogatstvu. Sidarta

vie nije primao gubitak ravnoduno, vie nije bio dobro-

duan prema prosjacima, niti je bio raspoloen da raznim

moliocima poklanja i pozajmljuje novac. On, koji bi jednim

bacanjem kocke smejui se proigrao i deset hiljada, postao

je u trgovini strog i sitniav, a nou je katkad sanjao novac!

I kad god bi se povratio iz te opake opinjenosti, kad bi u

ogledalu svoje spavae sobe otkrio da mu je lice ostarelo i

porunelo, kad god bi ga obuzelo oseanje stida i gadenja,

traio bi izlaz u kockanju, opijao se bludom i vinom, da bi

zatim ponovo podlegao nagonu da nagomilava i stie

novac. U toj besmislenoj trci ukrug morio se, ostareo i

oboleo.

U to vreme usnio je san koji je protumaio kao

opomenu. Toga dana proveo je veernje asove kod Kamale,


64/136

u njenom divnom gaju. Sedeli su pod drveem i askali, a

Kamala je zamiljeno izgovarala rei iza kojih su se krili

seta i umor. Zamolila ga je da joj pria o Gotami i nije

mogla sita da se naslua koliko istote izbija iz njegovog

pogleda, kako su mu usta spokojna i lepa, a osmeh zrai,

dobrotom, kako mu je smiren hod. Morao je da joj pria

dugo o uzvienom Budi, a Kamala je uzdisala i rekla:

- Jednom, a moda ve uskoro, i ja u postati

sledbenica Bude. Pokloniu mu svoj gaj i nai utoite u

njegovom uenju.

Ali, nakon toga poela je da ga drai i da ga u

ljubavnoj igri privija uza se bolnom estinom, da ga ujeda

oblivena suzama, kao da je iz te puste, prolazne strasti jo

jednom htela da iscedi i poslednju slatku kap. Sidharthu

nikad pre toga nije tako duboko prostrelilo saznanje koliko

su sladostrast i smrt srodne. Ispruio se zatim kraj nje i

zagledao iz neposredne blizine u Kamalino lice - oko

njenih oiju i uglova usana video je jasno ispisane znake

strepnje, znamenja od tananih linija i rasplinutih brazdi

koja su podseala na jesen i starost, kao to je Sidarta i

sam, mada tek u etrdesetim godinama, tu i tamo ve

otl ivao sede vlasi u svojoj crnoj kosi. Umor je bio ispisan

na Kamalinom licu, umor od dugog hodanja putem koji nije

vodio radosnom cilju, umor i poetak precvata, i skriveni,

jo neiskazani i moda nesvesni strah od starosti, strah od


65/136

jeseni, strah od smrti. S uzdahom se oprostio od nje, due

pune nezadovoljstva i skrivene zebnje.

No je Sidarta zatim proveo u svojoj kui sa

plesaicama i uz vino, izigravajui pred zvanicama nadmo

koju vie nije oseao, popio je mnogo vina i pono je

odavno prola kada je otiao na poinak. Umoran, pa ipak

uzburkan, tek to nije zaplako od oajanja a san mu dugo

nije dolazio na oi. Srce mu se ispunilo jadom, koji mu se

uinio nepodnoljiv, ga enjem koje ga je proimalo kao i

munina od mlakog i odvratnog ukusa vina, od ogavno

sladunjave i jednoline muzike, od bljutavo nenih osmeha

plesaica i preslatkog mirisa koji se irio iz njihovih grudi i

kose. Ali, najvie od svega se gadio sam sebe, svoje

miriljave kose, vonja vina iz svojih usta, svoje mlitave,

umorne i prezasiene puti. Kad neko pretera sa jelom i

piem i s mukom povraa, naposletku ipak osea zadovolj-

stvo to mu je laknulo; tako je i on lien sna, pod

plahovitom navalom gat @enja poeleo da se oslobodi uiva-

nja, steenih navika, celog svog besmislenog ivota i samog

sebe. Zadremao je tek u osvit zore, kada je svet idui za

svojim poslovima promicao ulicom ispred njegove kue u

gradu, utonuvi oamuen u neku vrstu nagovetaja sna.

Tog trenutka je usnio san:

Kamala je u zlatnom kavezu drala malu, veoma

retku pticu pevaicu. Sanjao je o njoj. Sanjao je da je


66/136

umukla ona koja je inae u jutarnjim asovizna uvek

pevala, i kako mu je to palo u oi priao je kavezu i bacivi

pogled ugledao ptiicu, mrtvu i ukoenu. Izvukavi je, za

trenutak je odmeravao njenu teinu na dlanu i odznah

zatim izbacio na ulicu, ali se u taj mah toliko uplaio, srce

ga je zabolelo tako silno, jer mu se uinilo da je sa tom

mrtvom pticom odbacio od sebe sve to je dragoceno i dobro.

Trgnuvi se iz ovog sna, osetio je da ga obuzima

duboka tuga. Uinilo mu se da je vodio bezvredan ivot,

pust i besmislen; u rukama mu nije ostalo nita to je ivo,

to bi na neki nain bilo dragoceno ili vredno da se sauva.

Ostao je sam i bez iega, kao brodolomnik na alu.

U mranom raspoloenju Sidarta je poao u svoj gaj

i zatvorivi vratnice za sobom seo ispod mangovog drveta,

oseajui smrt u srcu i grozu u nedrima, sedeo je tako,

svestan da mu dua umire, da vene, da mu je doao kraj.

Malo-pomalo se pribirao i u mislima jo jednom prevalio

ceo svoj ivotni put, od prvoga dana svojih uspomena.

Kada li je doiveo sreu, osetio istinsko ushienje? Oh da,vie puta je to doivljavao. U deakim godinama, kada bi

stekao pohvale brahmana, kada bi se istakao u recitovanju

svetih stihova, ostavivi svoje vrnjake daleko iza sebe u

raspravama sa naunicima, ili pomaui pri prinoenju

rtvi. Tada je svim svojim srcem oseao: - Pred tobom se


67/136

nalazi put za koji si pozvan, bogovi te oekuju. - I kasnije

opet kao mladi, kada ga je cil svih razmiljanja vodio do

sve veih visina, izdvojio i poneo iz jata onih koji su gajili

ista stremljenja, kada se u mukama borio da dokui misao

brahmana, a svako steeno saznanje u njemu raspirilo novu

ed, eto, tada je u toj e li i u tim mukama osetio isto:-

Dalje! Dalje! Ti si pozvan! - To je bio glas koji je uo kada

je napustio zavia i odabrao ivot samana, a i kada je od

samana otiao i poao Savrenom, a zatim odatle krenuo u

neizvesno. Oh, kako dugo nije uo taj glas, kako dugo ve

nije dospeo ni do kakve visine, kako je jednolian i jalov

bio njegov put dugi niz godina, bez uzvienog cilja, bez

edi, bez uzdizanja, a zadovoljavao se malim nasladama, pa

ipak nikad zadovoljan! za sve ove godine on je, i ne znajui,

nastojao i udio da bude ovek kao toliki drugr, slian toj

deci, a pri tom je njegov ivot bio mnogo bedniji i

siromaniji od njihovog, jer njihovi ciljevi nisu bili i

njegovi, kao ni njihove brige, a sav taj svet ljudi slinih

Kamasvamiju za njega je bila samo igra, ples koji posma-

tramo, komedija. Jedino mu je Kamala bila draga i

dragocena - ali, da li jo uvek? Da li mu je ona jo bila

herman hesse - siddharta [serbian]

Documents