Časopis stomatolog 76

8/4/2019 ČASOPIS STOMATOLOG 76

http://slidepdf.com/reader/full/casopis-stomatolog-76 1/45

1Stomatolog

S A

D R Ž A J

Tema brojaKomora? 3Donošenje Statuta stomatološke komore Srbije

Stručni radoviCirkularni karijes – etiologija, prevencija, terapija 7Dr Verica Stefanov, prof. dr Mirjana Ivanović, prof. dr Dejan Marković

Efikasnost i kontaminacija cetkica za zube 13Asist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. dr Zoran Aleksić

AktuelnostiRetencija donje totalne proteze 16dr Darko Stamatović

Izvod iz knjige “Povrede zuba” 19Prof. dr Dragan Beloica

IDS 2007 - Keln 24Najveći Sajam stomatološke opreme u Evropi

Cervikalni sindrom 26Često oboljenje u stomatološkoj profesiji

Doc.dr sc med Lj. Konstantinović

Minimalno-invazivni tretmani u stomatologiji 28Naučni skup

Info 34



2 Stomatolog

Uvodna reč

Časopis “Stomatolog”, je časopis koji se isključivo bavistomatološkom strukom, i iza sebe ima tradiciju od 14uspešnih, mada turbulentnih godina. U periodu kada seu stomatološkoj struci dešavaju značajne transformacije,“Stomatolog” je pred novim izazovima: privatna praksa

sve više dobija na značaju i postaje dominantan subjekt ustomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, osniva se stomatološkakomora Srbije koja će imati vodeću ulogu u oblikovanjuu definisajnu naše struke u budućnosti, kontinuiranaedukacija postaje obavezna za sve stomatologe, svebrojnije tehnološke inovacije materijala, savremeni pristupii procedure lečenja u stomatologiji, sve veći broj kursevai seminara… Stoga, uloga našeg stomatološkog časopisadobija na značaju, tako da, sada u podmladjenom sastavu,“Stomatolog” je spreman da zajedno sa vama prati, ali istvara put kojim će se kretati naša struka u budućnosti.

Lista prioriteta, smatramo, počinje sa osnivanjem

stomatološke komore Srbije, tako da vam u ovom brojudonosimo najnoviji predlog statuta stomatološke komoreSrbije, izjave članova statutarne komisije ali i drugih kolega,njihove vizije u vezi sa modalitetima funkcionisanja budućekomore. Stručna rasprava je u toku, a mi ćemo pokušati davam prenesemo i približimo različita mišljenja o tome kakobi komora trebalo da izgleda i čime će se baviti. Nadamo daćemo pokrenuti i veći broj stomatologa koji će se uključiti uovo, za stomatološku struku, pitanje od krucijalne važnosti.

StomatologStručno-izdavački časopis

Izdavač:Komora privatnih doktora stomatologije Srbije

Glavni i odgovorni urednici:Dr Milan UzelacDr Đorđe Miketić

Redakcioni odbor:Prof. Dr Dragan Kuburović, Prof. Dr Miodrag Kosovčević,

Dr Miodrag Barjaktarević, Dr Toma Živanović, Dr Veroslav Dabić,Dr Danka Milosavljević, Dr Tatjana Guljcev-Stamatović

Sekretar:Irena KovačevićDizajn:Milan Josimov, Ivana Koprivica

Adresa redakcije:Beograd, Kneza Miloša 9/I (kancelarija114)Telefon/fax: 011/32-31-397e-mail: [email protected]

Odlukom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije (akt broj 413-

00-29/96-01) od 13.06.1996 godine na ovu publikaciju se ne plaćaOpšti porez na promet

Od skoro je naš sajt www.komdent.comdobionov izgled i novu formu, redovno se ažurira, tako damožete naći sve informacije, najave dešavanja ili namabitne zakone u vrlo kratkom roku. Uskoro počinje daradi i forum, sa namerom da se na jednom mestu odvijadiskusija o svim aktuelnim pitajnima u stomatologiji. Zasve informacije, pitanja ili predloge smo uvek otvoreni.Pišite nam [email protected]

Dr Đorđe Miketić

Dr Milan Uzelac



Već dugo vremena stomatološka javnost u Srbijiočekuje osnivanje Stomatološke komore Srbije. Pričao osnivanju komore počela je pre više od dvadeset

godina. Sa legalizacijom privatne prakse pojavila se ipotreba za osnivanjem strukovnog udruženja. Tokom tihgodina razvijala se ideja kako bi Komora trebalo da izgledai koje bi poslove komora trebalo da obavlja. Inicijativa za

osnivanje komore je poticala sa različitih strana ali je tek sa donošenjem Zakona o komorama Republike Srbijeformiranje komore definisano kao obavezno.

Problemi sa kojima se struka suočava su mnogobrojnikako u društvenom tako i u privatnom sektoru. Očekuje seda će Komora rešiti veliki broj problema ali veći deo stručne

javnosti nije siguran za rešavanje kojih problema će bitizadužena. Očekivanja su različita a veoma je bitno reći da sesa formiranjem Komore neće rešiti svi problemi sturke. Štadobijamo njenim osnivanjem i koliko će nas to sve koštati

još uvek nije jasno.Konstitutivna sednica skupštine Stomatološke komore

Srbije je održana 23.09.2006 u Kragujevcu, imala je dve

tačke dnevnog reda:• verifikacija mandata članova Skupštine i konstituisanje

Skupštine stomatološke komore Srbije kao najvišegorgana Komore;

• Izbor komisije za izradu statuta i komisije za izbororgana Stomatološke komore.

Za članove statutarne komisije su izabrani:• Branislav Vidović, Novi Sad• Đurica Parabućski, Subotica• Dobrivoje Petković, Niš• Mila Stojanović, Kraljevo

• Živković Slavoljub, Beograd.

Nakon konstitutivne sednice statutarna komisija jezapočela sa radom a kao prvi rezultat pojavio se predlogstatuta čija je osnovna odrednica bila jedinstvenaSkupština. Razvila se javna rasprava, internet forumi isuočavanje stavova. Uočeni su mnogobrojni nedostatcitakvog statuta a prevelika ovlašćenja direktora, mogućnostpreglasavanja, nadležnosti suda časti, proces oduzimanajalicence su samo neki od njih. Kao odgovor uslediopredlog statuta koga određuje postojanje dva veća unutarSkupštine SKS kojim se pokušalo nadomestiti nedostatciprvog. Na sednici statutarne komisije 27.02.2007 usvojen jepredlog statuta koji određuje postojanje dva veća unutar

skupštine. Slede primedbe članova skupštine a zatim iodržavanje sednice skupštine koja će odlučiti o sudbini tognacrta.

Ovim putem smo hteli da vam predočimo različitestavove koji su pratili izradu statuta i formiranje Komore.Razgovarali smo sa dr Zoranom Stamatovićem, prof.drSlavoljubom Živkovićem, dr Sofijom Grgar, dr Đuricom

Parabućskim i dr Branislavom Kardaševićem. U ciljupotpunijeg uvida u problem osnivanja Komore prenećemovam njihove stavove u vezi sa ključnim pitanjima kao ikonačan predlog stauta.

Prof. Dr Slavoljub Živković je član komisije za izradustatuta Stomatološke komore Srbije. Kroz odgovore

prof. Živkovića na sledeća pitanja želeli smo da vampribližimo njegove stavove o najvažnijim pitanjima vezanimza osnivanje Stomatološke komore Srbije.

• Koji je

konačan

predlog Statuta

koji statutarna

komisija SKSpredlaže na

glasanje?

Konačanpredlog usvojoj osnoviima jednuSkupštinu sa

dva veća (zaposlenih i privatnika) i predložen je za raspravuna sednici statutarne komisije 27. februara 2007. Poreddogovora za izmenu predloga Statuta i dalje smatrampredlog statuta sa jedinstvenom skupštinom kao praktičan,

u smislu lakšeg funkcionisanja Komore SKS.• Tokom javne rasprave na dosadašnje predloge

Statuta SKS uočava se da stomatolozima nije jasno

za koja će pitanja Komora biti nadležna i koje

probleme će rešavati.

Prevashodni zadatak Komore uspostavljanje kvalitetastomatološke struke kroz procese licenciranja, odnosnokontinuirane edukacije i rešavanje konfliktnih situacijau odnosima lekar-pacijent odnosno lekar-lekar.Ostalenadležnosti komore su definisane zakonom o komorama.Od inicijative članova komore i predstavnika u SkupštiniSKS zavisiće i mogućnosti afirmacije interesa stomatološkestruke u Srbiji.• “Stomatolog” je postavio pitanje da li su izvedeni

T E M A B R O J A

3Stomatolog

Komora?

Donošenje statuta stomatološke KomoreSrbije



proračuni o troškovima funkcionisanja Komore,

strukturi i načinu angažovanja stručnih ne-

stomatoloških saradnika.Proračun o troškovima još niko nije izveo, kao ni koliko

bi koštalo neophodno uspostavljanje regionalne podele ufunkcionisanju. Samim tim, nije jasno ni koliko bi iznosilagodišnja pretplata stomatologa, odnosno druge prateće

usluge u vezi sa licenciranjem i kontinuiranom edukacijom.• Prof Živkovića smo zamolili da prokomentariše

dobre i loše stvari oba predloga Statuta.Kao osnovovna prednost jedinstvene skupštine vidi se

jednostavnost funkcionisanja i onemogućeno opstruiranjerada skupštine. Problemi struke su jedinstveni i ne vidimpotrebu da postoje različita veća unutar Skupštine. Takođese slažem sa tim da je u predlogu Statuta sa jedinstvenomSkupštinom direktor Komore nosilac prevelikih ovlaštenja,ali takva ovlaštenja proizilaze iz Zakona o komorama.• Nadležnosti u vezi oduzimanja dozvole za rad

- licence takođe predstavlja veoma interesantno

pitanje.Postojanje sudova časti propisuje takođe Zakon okomorama. Višestepenost u donošenju odluke, kao i različitinivoi sankcije, smanjuju mogućnost pogrešnog odlučivanjapo ovom jako bitnom pitanju.• “Stomatolog” je interesovalo u kojoj meri i na koji

način je Ministarstvo zdravlja pomoglo proces

formiranja Komore.

Pomoć je minimalna. Ministarstvo je uložilo oko 400000 dinara koji bi trebalo da pokriju troškove formiranjaKomore.• Tokom javne rasprave, na internet forumima

je postavljeno i pitanje da li će i nezaposleni

stomatolozi plaćati članarinu. Drugim rečima, nakoji način će biti regulisane njihove obaveze prema

Komori?

O tom pitanju nije vođena rasprava.• Kakve su mogućnosti menjanja statuta, ukoliko se

u radu Komore pokaže da određene odredbe ruše

interese stomatološke struke?

Promene statuta zavise od inicijative članova, odnosnopredstavnika u skupštini.• Šta se dešava sa procesom permanentne edukacije,

koji je jedan od oslonaca uspostavljanja kvaliteta u

stomatološkoj struci?

Konkretna pitanja o procesu permanentne edukacije seostavljaju za razmatranje nakon formiranja Komore. Pitanjau vezi sa kontinuiranom edukacijom je veliki broj a izdvajajuse :1. neophodan broj časova edukacije tokom godine2. ko bi bio nosilac kontinuirane edukacije3. na koji način bi se akreditovali stomatolozi za

sprovođenje edukacije4. da li bi neophodni program kontinuirane edukacije na

godišnjem nivou bio besplatan5. bodovanje različitih modaliteta kontinuirane edukacije...

Uželji da vam približimo dešavanja u vezi sa donošenjemStatuta stomatološke komore Srbije porazgovarali

smo i sa dr Zoranom Stamatovićem, predsednikom Komoreprivatnih stomatologa Srbije.

Odmahna početkurazgovora dr

Stamatović jeizrazio željenješto procesformiranja

jakogstrukovnogudruženja nijezavršen, iako

je taj proceszapočeoveoma davno,

upravo formiranjem Komore privatnih stomatologa Srbije.

On smatra da odlaganje formiranja takvog udruženja samoometa razvoj i onemogućava postavljanje struke na zdravenoge.

Kod većine stomatologa stvara se zabuna oko togašta je prevashodni zadatak komore. Po dr Stamatoviću, to

je je da uspostavljanje sistema kvaliteta u stomatološkojstruci, čime se štite i stomatolozi i pacijenti. Uvodjenje

jednistvenog kartona, doktrinarnih stavova, etičkogkodeksa, razvijenog sistema kontinuirane edukacije,mogućnost gubitaka licence (dozvole za rad), predstavljajusamo neke u nizu koraka koji će uspostaviti kvalitet.Veoma je bitno istaknuti da bi uvođenje ovakvihstandarda omogućilo da se stomatolozi „bore“ za pacijente

kvalitetom, a ne cenom stomatološke usluge. Iz ovogproizilazi i uspostavljanje minimalne cene stomatološkihusluga na nivou republike. Pored uspostavljanja sistemakvaliteta, Komora stomatolozima mora pružati adekvatnupravnu pomoć i ekonomske savete neophodne za razvojposlovanja.

U funkciji zaštite pacijenata, ali i lekara, kako ukonfliktima sa pacijentima tako i u međukolegijalnimkonfrontacijama, pojavljuje se pitanje uloge Sudova časti.Sudovi časti, po dr Stamtoviću, moraju imati prevashodnuulogu u medijaciji, a potom i u skretanju pažnje na kršenjeprofesionalnih i etičkih normi. Mogućnost oduzimanja

dozvole za red ostaje isključivo u nadležnosti regularnihsudova. Međutim, postojanje Sudova časti neće imati svrhubez uspostavljanja doktrinarnih stavova.

Pošto troškovi formiranje komore i njenogfunkcionisanja padaju na teret stomatologa, postavljase pitanje iznosa godišnje članarine i svih ostalihadministrativnih usluga Komore. Naš sagovornik smatra danije moguće imati jeftinu Komoru, a istovremeno očekivatida ona bude jak oslonac u rešavanju problema struke.U tom smislu, funkcije u Komori moraju biti adekvatnoplaćene, što bi sa sobom noslilo određenu odgovornost.

Tokom izrade statuta SKS, polemika se na prvom mestuvodila oko uspostavljanja jedinstvene odnosno skupštine sadva veća. Dr Stamatović navodi da po njegovom mišljenju

T E M A B R O J A

4 Stomatolog



jedinstvena skupština omogućava efikasan rad, a da svepodele vode ka mogućnostima za opstruiranje rada. On još

jednom ističe da je prevashodni interes struke kvalitet i datu ne može biti podela. Sva prava koja se tiču zapošljavanja,plata kao i mnoga druga pitanja ostavljaju mogućnost zarazvoj sindikalnog ili nekog drugog načina udruživanja .

Mogućnosti zloupotreba položaja unutar komore

bile bi eliminisane javnim poslovanjeme Komore iomogućavanjem uvida u finansijsko poslovanje prekointerneta.

Dr Stamatović smatra da se nezaposlene kolege u ovomtrenutku nalaze u veoma nepovoljnoj situaciji, jer se od njihzahteva članstvo i sve druge obaveze prema Komori, alismatra da bi Komora trebalo da razvije sistem za afirmacijutih kolega i olakša im zapošljavanje.

Kada se povede pitanje o kontinuiranoj edukaciji,dr Stamtović tvrdi da je nerealno očekivati besplatnuedukaciju barem i u minimalnim okvirima. Takođe jeneophodno da se nakon usvajanja statuta definiše sistem

bodovanja i načini organizacije kontinuirane edukacije.Što se tiče uloge Komore privatnih stomatologa Srbije,naš sagovornik navodi da ona stupa na scenu ukoliko SKSne uspe da na efikasan način afirmiše ciljeve stomatološkestruke.

Osnovne ideje koje su pokrenule inicijativu za izradupredloga statuta čija je osnova postojanje dva veća

unutar skupštine potekle su sa javnih rasprava održanihu Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U razgovoru sa drSofijom Grgar, dr Đuricom Parabućskim i dr BranislavomKardaševićem smo upućeni da su na ovim javnimraspravama definisani sledeći stavovi koje je neophodnougraditi u predlog statuta.

Postojanje dva veća Stomatološke komore Srbije jezajednički interes i zaposlenih i poslodavaca, kako bi svakagrupacija ponaosob mogla da iskaže, zastupa i brani svoje

vitalne interese. Time bi se izbeglo preglasavnje i nepovoljniuticaj drugih grupa koje bi mogle da imaju oprečne interese.

Istaknuto je da bi formiranjem ogranaka SKS po regionima,bilo olakšano funkcionisanje komore, ali da bi to svakako uvelikoj meri povećalo njene troškove.

Potrebno je precizno definisati uslove za dobijanje dozvoleza rad - licence. Ovi uslovi moraju biti za sve članove komore

isti. Licenca mora da se izdaje po automatizmu svakome koispunjava propisane uslove i ni jedan organ komore nemapravo da uskrati izdavanje licence stomatologu koji je ispuniopropisane uslove.

Ovlašćenja direktora SKS treba da budu samoprotokolarna, da se odnose samo na potpisivanje rešenjakoja donose organi, komisije i druga tela komore. Funkcijadirektora SKS treba da bude volonterska. Visina novčanogiznosa koju direktor SKS može da potpisuje mora bitiregulisana posebnim pravilnikom.

Pravilnikom treba regulisati i ovlašćenja odbora. Važnapitanja poput oduzimanja licence za rad, oni ne smeju rešavati

na osnovu vlastitih procena, već po osnovu zakonomispunjenih uslova, odnosno izvršnih sudskih presuda zateže prestupe iz oblasti zdravstvene zaštite i javnog života.

Permanentna edukacija treba da bude obavezna i jednakaza sve članove SKS. Potrebno ju je usloviti isključivo brojemsati provedenih na edukaciji i treba se izbeći monopol i davanjemogućnosti određenim telima da rangiranjem predavanjau različite bodovne grupe manipulišu i usmeravajustomatologe na stručne teme po svom nahođenju, a ne ponjihovim stvarnim potrebama i interesovanjima. SKS trebada organizuje besplatno minimalni broj sati permanentneedukacije.

Svaki član komore može da predlaže kandidate i da bude

i sam predložen na odredene funkcije u komori. Svaki člankomore može da bira i da bude biran i ne sme se dozvolitini jednom organu ili radnom telu SKS da ima monopol upredlaganju i izboru kandidata na funkcije u SKS.

K ada saslušamosve strane i kada

uporedimo sva mišljenja,neophodno je da se pročitapredlog Statuta, a poželjnobi bilo i da se pročita Zakono komorama kao i Zakono zdravstvenoj zažtiti

Republike Srbije. Tek tadauz razmenu iskustava sakolegama iz zemlje, regionai kolegama širom Evrope

postoji mogućnost da problem sagledamo u pravom svetlu.Svako od nas će zaključke izvoditi posmatrajući

problem iz svoje terapeutske stolice. Stolica ima mnogo inalaze se širom Srbije, na njima sedimo kao zaposleni (bilou društvenom ili privatnom sektoru), vlasnici ordinacija,profesori, naučni saradnici, asistenti.... Svako od nas imasvoje probleme, ali samo uz neophodno uvažavanje stavovai problema svakoga od nas, moguće je napraviti pomak iunaprediti stomatološku struku.

Ako od svakog našeg sagovornika pozajmimo po neku

T E M A B R O J A

5Stomatolog



ideju mogli bi da složimo više interesantnih kolaža, a jedanod njih je sledeći: kvalitet je zajednički interes svakogstomatologa a Komora bi mogla predstavljati telo koje bisvojim aktivnostima potpomogla proces uspostavljanja ikontrole kvaliteta.

Donošenje doktrinarnih stavova, jednistvenog sistemadokumentovanja, etičkih normi, uspostavljanje sistema

kontinuirane edukacije su samo neka od pitanja koja trebarešavati. Sa te strane nema mesta podelama i moramoda nastupamo jedinstveno. Sindikati ostaju mesta nakojima će se zaposleni boriti za svoje interese, a udruženjeposlodavaca je mesto za afirmaciju interesa poslodavaca.

Na adekvatan način regulisati obaveze nezaposlenihkolega prema Komori i procesu sticanja/produženja licencekako bi im se olakšalo zaposlenje.

Strogo propisati uslove za sticanje i produženje licencebez mogućnosti da neko proizvoljnim mišljenjem utiče nate procese.

Nadležnost za gubitak dozvole za obavljanje delatnosti

isključivo u rukama redovnih sudova. Sudovi častipromovišu medijacijiu kao način za rešavanje sporova, a uslučaju pokretanja sudskih procesa iznose svoje mišljenje opovredi profesionalnih i etičkih normi. Nemaju nadležnostza oduzimanje dozvole za rad.

Funkcionisanje Komore uspostaviti tako da niko nemamogućnost zloupotrebe položaja. Sistem kontrole razvitikako nijedna funkcija ili telo u komori ne bi mogli raditi naštetu Komore ili njenog članstva.

Odgovornost zaposlenih u Komori moguća samoukoliko je funkcija koja se obavlja adekvatno plaćena a pritome izbeći formiranje glomaznog aparata koji ne bi imaoekonomsku opravdanost.

Pažljivo razraditi sistem kako bi proces edukacijezadovoljio lične potrebe stomatologa. Nije realnoočekivati besplatnu kontinuiranu edukaciju. Onemogućitimonopol bilo pojedinaca bilo institucija u sprovođenjukontinuirane edukacije. Uspostaviti kriterijume neophodneza akreditaciju u procesu kontinuirane edukacije. Sistembodovanja i broj neophodnih sati prilagoditi pojedinimoblastima stomatološke delatnosti.

Kakav god Statut da dobijemo neophodno je da postojisistem za njegovu izmenu ukoliko se pojave teškoće iblokade u funkcionisanju Komore.

Izraditi detaljanu projekciju troškova Komore, a

finansijske tokove učiniti dostupnim putem internetasvakom članu Komore. Samo transparentnost finasijskogposlovanja i dostupnost informacija jedina je garancija usprečavanju zloupotreba. Neophodno je da znamo šta namKomora i za koji novac pruža.

Nadamo se da će statut stomatološke Komore Srbijeuskoro biti usvojen, a sa njim otpočeti i funkcionisanjeKomore. Mera u kojoj će Komora zadovoljavati naše interesezavisi i od nas. Potrebno je da pratimo rad Komore, dakroz ličnu inicijativu u vidu iznošenja ideja i sugerisanja naprobleme, jer time stičemo mogućnost da kontrolišemo ioblikujemo rad Komore.

T E M A B R O J A

6 Stomatolog



S T R U C N I R A D O V I

7Stomatolog

Cirkularni karijes – etiologija,prevencija, terapijaVerica Stefanov, DZ PančevoMirjana Ivanović, Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološki fakultet u BeograduDejan Marković, Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološki fakultet u Beogradu

ApstraktPrimena preventivnih i profilaktičkih mera u stomatologiji

dovela je do značajnog smanjenja karijesa u svetu. Nasuprot

tome cirkularni karijes ima tendenciju blagog porasta. U našoj

zemlji takođe je zabeležen rast ovog oboljenja i ono se javlja u

oko 8% dece predškolskog uzrasta.

Kao etiološki faktori jasno su definisani nepravilna ishrana

i loše higijenske navike, dok su ostali faktori od velike ali ne od presudne važnosti. Terapija cirkularnog karijesa složena je i

zavisi od niza faktora kao što su težina kliničke slike, saradnje

deteta i roditelja, materijalno-tehničkie opremljenosti, stručne

obučenosti i dr.

Cilj ovog rada je da se prikažu noviji epidemiološki

podatci o rasprostranjenosti cirkularnog karijesa, predstave

savremena istraživanja etioloških faktora i prikažu neke

aktuelne protokole u terapiji cirkularnog karijesa.

Upoznavanje sa savremenim profilaktičkim i terapijskim

merama i njihova primena u svakodnevnoj kliničkoj praksi

pruži će bolje rezultate u smanjenju incidence ovog oboljenje i

prevenciji njegovih komplikacija.

Ključne reči: cirkularni karijes, etiologija, terapijski

postupak, fluoridi

Karijes zuba predstavlja jedno od najčešćih oboljenjasavremenog čoveka. Cirkularni karijes je specifičanoblik karijesa mlečnih zuba, mada, istina ređe, možeda se konstatuje i kod stalnih zuba usled specifičnog idugotrajnog delovanja etioloških faktora.

Obolenje je prvi put opisao pedijatar Jacobi 1862.godine, mada se u literaturi kao prvi koji su opisali sindromnavode G. Baltrami i M. Romieu 1939. godine.1 U literaturise mogu sresti različiti nazivi ovog obolenja kao što su:milolisis dentis, melanodontia, baby bottle caries, baby bottle

syndrom, baby bottle mouth, nursing bottle caries, a naziv kojise najčešće koristi u savremenoj stručnoj literaturi je karijes

ranog detinjstva (Early Childhood Caries – ECC ).Etiologija cirkularnog karijesa predmet je

mnogobrojnih istraživanja i lutanja pa su uzroci traženiu akutnim i hroničnim bolestima kao što su latentna TBCili rahitis, ili u poremećajima tokom trudnoće i porođaja,nepravilnoj ishrane, lošoj higijeni itd.

Savremeno shvatanje o nastanku ovog oboljenja jesteda cirkularni karijes predstavlja multikauzalno oboljenje nakoje presudno utiču način ishrane i anatomsko morfološkekarakteristike mlečnih zuba. Tek potom u razmatranje trebauzeti mikroorganizme oralne sredine, oralnu higijenu,pljuvačku i njene karakteristike i niz drugih faktora.

Anatomsko morfološke karakteristike mlečnih zuba jedan su od presudnih faktora za lokalizaciju crkularnogkarijesa. Debljina gleđi frontalnih mlečnih zuba je upolatanja nego kod od stalnih zuba i retko prelazi debljinuod 1 mm. Ukupna debljina gleđi dentina mlečnih molarana okluzalnoj strani prosečno iznosi 2,6 – 3,9 mm, a naaproksimalnim stranama 2,1 – 2,7 mm. Takođe i sama

histološka struktura pokazuje specifičnosti gleđi mlečnihzuba koja se karakteriše nepravilnijom orjentacijom gleđnihprizmi i većim interprizmatičnim prostorima2. Zastupljenostorganskog matriksa u odnosu na neorgansku komponentuznačajno je veća kod gleđi mlečnih zuba nego kod stalnih.Sve ovo govori o manjoj otpornosti mlečnih zuba na uticajkarijesnih noksi.

Jedan od mogućih predisponirajućih faktora je idokazana razlika u kvalitetu mineralizacije zuba pre iposle rođenja, pa pojedini autori smatraju da slabijemineralizovana Retzijusova linija (neonatalni prsten)predstavlja predilekciono mesto za pojavu karijesa.

Način ishrane dokazano je najznačajniji faktor nastanka

karijesa na koji se može uticati. Ishrana odojčeta i malogdeteta karakteristična je po čestim, tečnim, kašastimi zaslađenim obrocima. Veliki broj studija se bavioodređivanjem značaja ishrane za nastanak karijesa i svegovore u prilog teze da postoji negativan uticaj zaslađenehrane u nastanku i razvoju cirkularnog karijesa koddece3,4,5,6. Posebna pažnja usmerena je ka uspostavljanjukorelacije izmedju upotrebe cucle, zaslađene hrane i pojavecirkularnog karijesa.(Tabela 1) Poređena između dojenjai veštačkog načina ishrane, korišćenja zaslađenih sirupa,upotrebe cucli ukazuju da dugi podoji, produženo dojenjepreko godinu dana, zadržavanje hrane u ustima, korišćenje

visoko rafinisanih šećera sigurno vodi ka pojavi prvihsimptoma. Povezivanje cirkularnog karijesa sa cuclom-varalicom nije opravdano već pre sa onim ušta se onaumače, tj. najčešće sa različitim zaslađivačima (med, šećeri dr.). Isto važi i za upotrebu dečijih flašice sa zaslađenim (inezaslađenim) napitcima (sok,čaj,mleko).7

Ugljeni hidrati su idealna podloga za razvojmikroorganizama, na prvom mestu Lactobacilus-a iStreptococcus mutans grupe, kao i drugih mikroorganizamačija je uloga jasno definisana u etiopatogenezi početnekarijesne lezije gleđi. Streptococcus mutans se naseljavau ustima deteta u vreme erupcije prvih zuba. KolonijeStreptococcus mutans-a naseljavaju vrat zuba gde imanajviše plaka a dokazano je da i minimalan broj kolonija



može dovesti do nastanka karijesa. Pozitivan profilaktičkiuticaj na mikroorganizme oralne flore pokazan je krozispitivanje niza postupaka kao što je i primena Kaplan-Meierova profilaktička procedura kod visoko karijes rizičnedece 12-19 meseci starosti. Procedura je podrazumevalapremazivanje zuba 10% povidon jodidom jednom u dvameseca i pokazala se efikasnom u 91+5% slučajeva dok se kod placebo procedure karijes pojavio u 54+ 9%.10 Zaovakav efekat zaslužan je dokazani antimikrobni efekat

povidom jodida čime je smanjen broja i aktivnosti SM-a atime i usporen ili zaustavljen cirkularni karijes.

Nasuprot kariogenom potencijalu Streptococcus

mutans grupe stoji kompletan mehanizam homeostatskogsistema oralne sredine a u prvom redu pljuvačaka i njenaantikariogena aktivnost8,9 Pljuvačka kao značajan faktoru procesima maturacije gledji, re- i demineralizacije imaveliki udeo u pojavi cirkularnog karijesa. Karakterističnalokalizacija cirkularnog karijesa na zubima gornje frontalne

Tabela I: Istraživanja uzajamne veze korišćenja cucle i ECC (Peressini S. 2003) 7

CI – interval pouzdanosti

Sve studije su rađene unakrsnim ispitivanjem7


8 Stomatolog

AUTORI POPULACIJA PREVALENCIJAECC (%)

ISTRAŽIVAČKEVARIJACIJE

TIPISTRAŽIVANJA INORMIRANJE ILIPOUZDANOST

USLOVIDEFINISANJA

KARAKTERISTI-KE UPOTREBEDEFINISANJA

PROCENA ODNOSAI GENERALNIZAKLJUČCI

James i dr.

Deca od 8 do47 meseci

starosti koja supraćena Eastman

Dental HospitalUniversity of London, UK (245)

24

Klinički idemografski faktori,

odojčad i decadojena prirodno,

navike u održavanju

oralne higijene,medicinska istorijadece i majki u vreme

trudnoće

Jedan istraživač,pojedinostiistraživanja i

vrednovanja nisuustanovljeni

Labijalni karijesnije definisan

Korišćenjeraznih vrsta

slatkih supstanci

8,4 (95% CI 3,7 - 19,0)

Značajna razlika ukorišćenju zasla|ivača

kod dece bez karijesa idece sa ECC

Robinson iNaylor

Deca do 5god. koja suposećivala

stomatologa, UK (110)

54

Ograničenedemografske

informacije, dojenaodojčad, obučenostu izvođenju oralne

higijene i medicinskaistorija

Korišćeno je ogledalce

i sonda,pojedinostiistraživanja i

vrednovanja nisuustanovljeni

Karijes gornjihzuba nije

definisan kao jasan, opisan je kao oblastdiskoloracijei mesta gde

sonda upada

Korišćena cucla

3,1 (95% CI 1,1 - 9,4)Značajna razlika

izme|u dece koja sukoristila cuclu i imaju

karijes i dece bezkarijesa

Goose

Deca starosti1-2 god.,

na tri lokacijeu UK (309)

6,8

Oghraničenedemografske

informacije, dojenadeca i odojčad, način

ishrane igajenja dece

Vizuelno ispiti-vanje, uključenisu i nestomato-loški istraživači,

vrednovanjeodre|eno naosnovu dvefotografije,

prva je početnikarijes, a drugauznapredovali

Karijes inciziva,definicija nije

data

Korišćenjesvakodnevno

različitih slatkihsupstanci,

svakodnevnaupotreba cucle

4,0 (95% CI 0,7-94,1)korišćena cuclasa vitaminskimsirupima

1,2 (95% CI 0,6 - 16,1)kori{}ena cucla samedom i sirupom od{e}era

1,3 (95% CI 0,4 - 4,2)korišćena samocucla

Nema značajnih raz-lika izme|u dece kojasu koristila zasla|enui nezasla|enu cuclu aimaju karijes inciziva

Silver

Deca do 3 god.starosti koja suposećivala kliniku

za socijalnupomoć u Bishop's

Stortford, UK (263)

8

Demografski faktori,način ishrane dece,

navike u održavanjuoralne higijene,upotreba fluora,

medicinska istorijadece i majki za

vreme trudnoće,prva stomatološka

poseta

Ispitivanjesondiranjem sa

standardnimsvetlom,

vrednovanje nijedefinisano

Prepoznavanje

karijesadefinisano saočiglednimlezijama ili

propadanjemsonde u kavitetna lak pritisak

Zasla|ene inezaslađene

cucle

5,7 (95% CI 0,4 - 16,1)Nema razlike izme|u

korišćenja zaslađenih inezaslađenih cucli koddece sa i bez karijesa

Holt i dr.

Deca 12-59 mes.koja su pose}ivala

dečje socijalneustanove u

Camden andIslington Area

Health Authority

UK (555)

2 - 4

Demografski faktori,način ishrane i

gajenja dece, oralnahigijena

Vizuelni pregled,ispitivači obučeni

Karijesdefinisan kao

uznapredovalelezije na

palatinalnimpovršinama dva

ili više maks.

inciziva

Upotreba cucle

13,4 (95% CI 3,1 - 57,6)

Značajna razlikakorisnika zaslađene

cucle dece bez karijesai dece sa karijesom



regije, kao mestu »van tokova pljuvačke« jedan je odpouzdanih dokaza o njenoj važnosti u odbrani od karijesa

Da bi hrana i mikroorganizmi ispoljili svoje negativnodejstvo neophodno je da dovoljno dugo deluju. To vremeobezbeđuje se neodržavanjem oralne higijene i stvaranjemzrelog plaka. Loši socio-ekonomski uslovi, nizak nivoobrazovanja potpomažu opšte loše stanje. Majke savelikim procentom karijesa često imaju decu sa cirkularnimkarijesom pa je za takve porodice karakteristična rečenica:″ Mi svi imamo loše zube″ . Istraživanja ukazuju da decai majke imaju istu bakterijsku fluoru, zastupljenu kako u

usnoj duplji, tako i u donjim partijama digestivnog trakta.Zato se u cilju preventivnog delovanja preporučuje dase tretman cirkularnog karijesa započne edukacijomi lečenjem roditelja (majki) intezivnim zdravstveno-vaspitnim radom, sistematskom sanacijom karijesai terapijom parodontopatije. Jedna od jednostavnihprocedura preporučuje sledeći protokol nakon korekcijeloših navika u ishrani: dva puta dnevno pranje zuba,

jednom dnevno upotreba konca, ispiranje usta rastvorimafluorida, žvakanje 4 puta dnevno žvaka sa Xylitol-om11

(Tabela 2).

Klinička slika cirkularnog karijesa karaktariše seranom pojavom i brzim tokom. Neposredno po nicanjugornjih prednjih zuba, u vratnom delu sa labijalne površinenalaze se naslage različito prebojene, najčešće tamneili zelenkasto mrke, ispod kojih se uočava kredasta bojademineralizovanog dela gleđi. Vrlo brzo u toj zoni dolazido pojave sitnih kaviteta koji se međusobno spajaju kružnooko zuba, podminirajući krunicu i dovodeći tokom vremenado preloma krunice (slike 1 i 2). Najčešće su zahvaćenigornji mlečni sekutići, zatim gornji i donji mlečni molari,a najređe donji sekutići, koji su zaštićeni pljuvačkom i

položajem jezika. Kod razvijene forme karijesa prosečno jeobolelo 15 zuba, uglavnom sa izraženim komplikacijama(slika 3). Lokalizacija cirkularnog karijesa je specifična.Javlja se na karijes rezistentnim, glatkim, labijalnim ioralnim površinama sekutića, očnjaka i mlečnih molara, alii na karijes predilekcionim mestima u fisurama, jamicamai aproksimalnim površinama. Karijas brzo zahvata i dentini za relativno kratko vreme cela krunica biva razorena.Karakteristično je da cirkularni karijes, uprkos brzomnapredovanju, protiče najčešće bez izraženih subjektivnihtegoba sve do pojave kliničkih manifestacija kao što

Tabela II: Pregled preventivnih mera za očuvanje oralnog zdravlja (University of Connecticat, School of Dental Medicine)11

Slika 1. Slika 2.


9Stomatolog

PoseteStomatološki

pregledStepen karijes rizik Provera Ishrana Fluoridi Oralna higijena

Pre rođenja

Majke sa aktivnimkarijesom i

periodnontalnimoboljenjem

Odrediti stepenkarijes rizika

Ograničiti broj obrokai redukovati upotrebu

šećera

Paste, ispiranjerastvorima sa fluorom

Četkica i konac ižvakaće gume

Ro|enje - 3 mes.Odrediti stepen

karijes rizika

Prirodna ishranadojenjem bez upotrebe

boce noću

4. mesecOdrediti stepen

karijes rizika

Prirodna ishranadojenjem bez upotrebe

bočice u krevetu

Odrediti konc. F- u vodi ina osnovu toga odrediti

dozu F- za sistemskuupotrebu

6 mes. - 12 mes.Uputiti dete na

preventivni programOdrediti stepen

karijes rizikaKontrola karijesa i

loše oralne higijene

Bočicu neupotrebljavati no}u,ni posle 12 meseci,

redukovati broj obrokai čestu upotrebu šećera

Sistemska upotrebafluora

Obuka o pranju prenicanja zuba

15 meseci i višeObezbediti detetu

odgovarajućistomatološki tretman

Odrediti stepenkarijes rizika

Kontrola karijesa iloše oralne higijene

Ograničiti broj obroka,mleko i voda na čašu

Sistemska upotrebafluora, upotreba pasti sa

fluorom

Remotivacija zapranje zuba



predstavlja pomoć za dete. Konzervativna terapija se nerazlikuje od terapije drugih oblika karijesa mlečnih zuba.U prošlosti najčešće korišćen materijal za ispune u dečjojstomatologiji bio je amalgam, jer je zahtevao minimalne

uslove tokom terapijskog postupka pa je tako obezbeđivaodugotrajnost ispuna. Međutim, kod cirkularnog karijesalezije su obimne, zahvataju više površina, razaraju celukrunu zuba, te je teško obezbediti formu retencije priobradi kaviteta i amalgami nisu mogli da zadovolje estetskeali ni funkcionalne zahteve.

Bočni zubi sa razorenim krunicama gde je ugroženmeziodistalni promer i gde je nemoguće sprečiti ispadanjeispuna, najefikasnije se restauriraju upotrebom gotovihčeličnih krunica koje se obavezno se cementiraju GJCnamenjenim za tu svrhu (slika 4).

Posebno mesto u terapiji cirkularnog karijesa dobili suglas jonomer cementi (GJC) i danas sesmatraju materijalom

izbora zbog niza svojih dokazanih pozitivnih svojstva ka štosu visok stepen biokompatibilnost, adhezija za tvrda zubnatkiva, jednostavna primena, otpuštanje fluorida i dr. 12,13

Postoji više protokola za lečenje cirkularnog karijesa ikako ne postoje dva ista slučaja tako ne postoji ni jednorešenje i jedan terapijski postupak za sve. Ipak kada je tomoguće dobro je da se poštuje određena metodologija upostupku sanacije.

Većina metodoloških uputstava predviđa da se u okviruprve faze lečenja uzme detaljna anamneza od roditeljakojom se utvrđuje stepen rizika za nastanak cirkularnogkarijesa (rizična trudnoća, prevremen porođaj, mala težina

na rođenju, značajna oboljenja, broj obroka, navike uodržavanju oralne higijene). Takođe, treba napraviti laganiuvod u terapijski tretman uspostavljanjem prijateljskogkontakta sa detetom, mašinskim uklanjanjem mekihnaslaga, aplikacijom fluoridnih rastvora i dr.

Druga faza terapije obuhvata sanaciju karijesnih lezijaatraumatskim restaurativnim metodama (ART). ART metodapogodna je jer isključuje upotrebu anestetika što je zauzrast malog deteta vrlo bitno, a kariozne mase se uklanjajupažljivo i bezbolno ručnim instrumentima i ako detepristaje minimalnom upotrebom spororotirajućih mašinskihinstrumenata. Poseban vid minimalno invazivnog pristupapredstavlja upotreba Carisolv sistema koji se u ovakvimslučajevima pokazao kao veoma efikasan i prihvatljiv za

su pulpitični bolovi, estetsko-funkcionalni problemi,dentoalveolarni abscesi i dr.

Sa kliničkog aspekta važno je razlikovati aktivne,progresivne karijesne lezije od onih koje se mogu nazvati

hroničnim. Aktivne karijesne lezije indikator su izraženogdejstva etioloških faktora koji su doveli do cirkularnogkarijesa i odlikuju se svetlim razmekšalim dentinom iobiljem mekih naslaga. Meke naslage i njihova količina nisusamo posledica načina ishrane već i izražene osetljivostina nadražaje (hladno, dodir, slatko, kiselo) što sve otežavaodržavanje oralne higijene.

Posledice cirkularnog karijesa su višestruke: poremećajishrane, govora, razvitka lica i vilica, nicanja stalnih zuba,neprijatna iskustva i strah od stomatoloških intervencija.Zato je lečenje neophodno i pored činjenice da je veomateško i komplikovano iz više razloga. Pred terapeuta seprvenstveno postavlja zadatak da sa roditeljima ostvari

saradnju u pogledu korekcije loših navika prvenstveno unačinu ishrane. Prihvatanje i sprovođenje novog higijensko-dijetetskog režima preduslov je svih drugih aktivnosti uterapiji ovog oboljenja. Težina kliničke slike, loša saradnja samalim pacijentima, česte komplikacije i izbor restaurativnihmaterijala neka su od ključnih problema sa kojima sesuočava stomatolog u radu sa decom obolelom odcirkularnog karijesa.

Cilj terapije cirkularnog karijesa je da se korigujuloše navike u ishrani, a primenom preventivnih mera sprečirazvoj i uspori akutni tok oboljenja. Terapijskim postupkomsprečava se nastanak komplikacija, prerana ekstrakcija

mlečnih zuba i moguće posledice.Preventivni rad i rana dijagnostika su najvažnija karika

terapijskog tretmana. Angažovanje svih zdravstvenihradnika koji se bave zdravljem dece na edukaciji,prvenstveno roditelja. Rana dijagnostika omogućavakorišćenje jednostavnih i jeftinih procedura kojima seprevenira dalji razvoj obolenja (Tabela II). Rano otkrivanjedemineralizacije na zubima, u vidu kredasto-belih mrljaili linije omogućava primenu neinvazivnih profilaktičkihmetoda koje će u ovoj, reverzibilnoj fazi bolesti, imatipozitivan efekat na njen dalji tok (upotrebu fluora i drugihsredstva koje će pospešiti remineralizaciju zubnog tkiva).

Pojava minimalnih kavitacija zahteva obradu kaviteta irestauraciju zubnog tkiva. Kod ove vrste karijesa svaki ispun

Slika 3. Slika 4.


10 Stomatolog



Tabela III: Preporuka

za endogenu upotrebu

fluora (University of

Connecticat, School of

Dental Medicine)11

pacijente.14 Za restauraciju kao materijal izbora preporučujuse ojačani glasjonomerni cementi. Konzervativnipostupak rada obuhvata primenu pravila od manjeg kavećem, od bezbolnog ka bolnom, od jednostavnog kakomplikovanom. U narednim posetama terapija obuhvataendodonski tretman kod dece kod kojih je mogućeuspostaviti saradnju. Za kraj terapijskog postupka uvek se ostavljaju ekstrakcije zuba i protetsko zbrinjavanje15.Protetsko zbrinjavanje obuhvata izradu totalnih i parcijalnih

akrilatnih proteza, a u novije vreme i izradu fleksibilnihproteza (npr.elastične proteze od termoplastičnog najlona,posebnih fizičkih i estetskih osobina i biokompatibilnostipod komercijalnim nazivom Valplast®).

Primena fluorida kod dece sa cirkularnim karijesommora biti sistematska. Endogenom primenom se ne možebitno uticati na kliničku sliku, ali je od izuzetnog značajaza zube koji nisu još uvek iznikli, kao i za obezbeđivanjepovišenog nivoa fluorida u oralnoj sredini putemekskreciong sistema pljuvačke. Preporuke za upotrebufluorida prikazane su u tabeli III. Tabeli III. Egzogenaprimena fluorida uz higijensko-dijetetski režim efikasna jeprocedure u lečenju početnih formi cirkularnog karijesa.

Obezbeđujući prisustvo fluorida u biosistemu zub-plak-pljuvačka povećava se otpornost zubnih tkiva koja nisuzahvaćena karijesom, remineralizuju početne lezija ismanjuje aktivnost S. mutans grupe. Osim tabletamafluoridi se primenjuju i u obliku rastvora, lakova i gelova.Intezivna lokalna primena fluorida sprovodi se premarazličitim protokolima, a jedan od najčešćih je primenatri aplikacije u jednoj nedelji (svaki drugi dan) – Knutsovametoda, na svaka 2-3 meseca, 3-4 godine za redom15.Pored pozitivnog uticaja fluorida na kontrolu bolesti,tokom ovih poseta dete i roditelji se edukuju i remotivišu unastojanju da se obezbedi zdravlje usta i zuba.Na osnovu

svega iznetog može se zaključiti da cirkularni karijespredstavlja oboljenje koje je neopravdano potisnuto udrugi plan brige o zdravlju a posebno oralnom zdravljudece. Porast incidence ovog oboljenja dovode u žižuinteresovanja stomatološke javnosti ovo oboljenje.Nedovoljna informisanost svih zdravstvenih radnika kojise brinu o zravlju dece, a u prvom redu pedijatrijske službezahteva dodatne napore u edukaciji. Edukacija roditeljai ukazivanje na najčešće greške, prvenstveno u načinuishrane, kao i upoznavanje sa posleicama cirkularnogkarijesa presudne su za uspešnu saradnju i prihvatanjeodgovornosti od strane roditelja. Savremena profilaktičkasredstva i terapijske metode i materijali pružaju mogućnostza efikasnu prevenciju i terapiju ovog oboljenja.


11Stomatolog

LITERATURA1. R. Jovović, ''Cirkularni karijes'', seminarski rad, Stomatološki fakultet,

Beograd, 1981.

2. D. Beloica, M. Vulović, M. Gajić, R. Stevanović, M. Ivanović, M. Carević, Z.R.

Vulićević, D. Marković, ''Dečja stomatologija'', ELIT • MEDICA, Beograd,

2003.

3. A. Rosenblatt i P. Zarzar, ''Breast-feeding and early childhood caries: an

assessment among Brazilian infants'', Community Dentristry And Oral

Epidemiology, Vol. 31, Issue 2, page 80, April, 2003.

4. K. M. G. Cariño, K. Shinada and Y. Kawaguchi, ''Early childhood caries innorthern Philippines'', Community Dentistry And Oral Epidemiology,

Volume 31, Issue 2, Page 81, April 2003.

5. T. Vachirarojpisan, K. Shinada, Y. Kawaguchi, P. Laungwechak an, T.

Somkote and P. Detsomboonrat, ''Early childhood caries in children

aged 6−19 months'', Community Dentistry And Oral Epidemiology,

Volume 32, Issue 2, Page 133, April 2004.

6. R. E. Smith, V. M. Badner, D. E. Morse and K. Freeman, ''Maternal risk

indicators for childhood caries in an inner city population'', Community

Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 30, Issue 3, Page 176, June

2002.

7. S. Peressini, ''Pacifier use and early childhood caries: an evidence-based

study of the literature'', Journal of the Canadian Dental Association, Vol.

69, No. 1, pp. 16-19, January 2003.

8. A. Borutta, S. Kneist, D. Eherler, P. Chemnitius, ''Oral Health and

Occurrence of Salivary S. mutans in Small Children'', Department of

Preventive Dentistry, Friedrich-Schiller-University of Jena Vol. 4, No. 03,

Pos. 128.

9. Todorović T., Dožić I., Pavlica D., Marković D. i sar.: ''Mogućnosti upotrebe

pljuvačke kao dijagnostička tečnost u stomatologiji'', Srp Arh Celok Lek

133(2005) 7-8,p 372-378

10. Berkowitz Robert J. :Causes, Treatment and Prevention of Early

Childhood Caries: A Microbiologic Perspective, Journal of the Canadian

Dental Association 304 May 2003. Vol.69, N.5.

11. J.M. Douglass, A. Douglass and H.J. Silk, ''A Practical Guide to Infant Oral

Health'', Journal of American Family Physician, Vol. 70, No. 11, Dec. 1,2004, pp. 2113-2120.

12. Marković Dejan : ''Biokompatibilnost glasjonomer cemenata'', Zadužbina

Andrejević, Beograd, 2001.

13. J. M. Vojinović, ''Glas-jonomer cementi u stomatologiji'', Nauka, Beograd,

1996.

14. Marković D., Perić T.: Carisolv – savremeni koncept u terapiji karijesa.

Stomatolog br.68; p.19-21; 1/2002.

15. J. M. Douglass, N. Tinanoff, J. M. W. Tang and D. S. Altman, ''Dental caries

patterns and oral health behaviors in Arizona infants and toddlers'',

Community Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 29, Issue 1, Page

14, February 2001.

Uzrast detetaKoncentracija fluora u pijaćoj vodi

< 0,3 ppm 0,3 – 0,6 ppm > 0,6 ppm

Od rođenja do 6 mes. ne ne ne

6 mes. – 3 god. 0,25 mg/dnevno 0,25 mg/dnevno ne

3 god. – 6 god. 0,50 mg/dnevno 0,25 mg/dnevno ne

6 god. – 16 god. 1,00 mg/dnevno 0,50 mg/dnevno ne



I N F O

12 Stomatolog




13Stomatolog

Efikasnost i kontaminacijacetkica za zubeAsist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. Dr Zoran Aleksić, Klinika za parodontologijui oralnu medicinu, Stomatološki fakultet Univerzitet u Beogradu

Statističke analize potvrđuju da savremeno doba,pored napretka u dizajnu sredstava koja se koriste zaodržavanje oralne higijene, karakteriše i povećana

javna svest o značaju očuvanja zdravlja usta i zuba. Da bise primenom četkice za zube postigla adekvatna oralnahigijena, potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi:1 • da se koristi adekvatna četkica za zube,

• da se primenjuje pravilna tehnika pranja zuba,• da se zubi peru dovoljno često (frekvencija pranja zuba)i

• da pranje zuba traje dovoljno dugo (vreme trajanjapranja zuba)Adekvatna četkica za zube mora da zadovoljava

odgovarajuće kriterijume. To se pre svega odnosi naveličinu i oblik glave četkice, kao i na kvalitet vlakana odkojih je izrađena. Glava četkice ne sme biti velika. Vlaknamoraju biti sintetičkog porekla, iste dužine sa zaobljenimvrhovima i odgovarajuće debljine. Kategorizacija četkicaza zube se vrši prema debljini vlakana i kreće se od onihnajmekših (supersoft), mekih (soft) do četkica srednje

tvrdoće (medium). Od uzrasta pacijenta kao i indikacijaterapije zavisi koja četkica za zube će se primenjivati.

Za održavanje oralne higijene četkicom mogu sekoristiti različite metode. Adekvatna je svaka metodakojom se uspešno odstranjuje dentalni plak, a ne oštećujuzubi i ostala oralne tkiva. U literaturi su opisane različite

tehnike četkanja zuba koje se mogu klasifikovati u različitekategorije zavisno od kretnji četkice tokom pranja zuba(horizontalna, vertikalna, vibrirajuća tehnika po Stillmanu,

roll tehnika-modifikovana Stillmanova tehnika, tehnika po

Chatersu, tehnika po Bassu, modifikovana Bassova tehnika).Međutim, upoređujući efikasnost u uklanjanju dentalnogplaka primenom različitih tehnika četkanja istaživanja

nisu uspela pokazati da su neke od tehnika uspešnijeu uklanjanju dentalnog plaka od drugih. Ipak, premapreporukama stomatologa, modifikovana Bassova tehnika

je najčešće metoda izbora za održavanje pravilne oralnehigijene jer je pacijenti nakon obuke lako prihvataju ipravilno izvode.

Kada je reč o frekvenciji pranja zuba, uprkosnedovoljnom zdravstvenom vaspitanju u našoj zemlji,uopšte je prihvaćena preporuka da se zubi peru dva putana dan. Idealno bi bilo da se zubi peru posle svakog obroka,naročito pre spavanja. Stomatolozi bi trebali odreditiučestalost i vreme trajanja pranja zuba prema svakompojedinačnom pacijentu u zavisnosti od broja i položaja

zuba, kao i od vremena potrebnog da se dentalni plak upotpunosti ukloni.2

Da bi četkicom za zube bilo moguće održavatipravilnu oralnu higijenu potrebno je četkicu zamenitinovom svaki put kada pokaže znakove istrošenosti.3

Najčešća preporuka stomatologa i parodontologa je da

Slika 1. Nova četkica za zube Slika 2. Upotrebljavane četkice za zube različitog stepena istrošenosti



četkicu treba zameniti novom nakon dva do tri mesecaupotrebe, budući da četkica prethodno korišćena tri

meseca lošije uklanja dentalni plak od nove četkice za zube. Prema dosadašnjim istraživanjima 3,4,5 (Kreifeld etal.1980, Abraham et al. 1990, Daly et al. 2000) utvrđeno

je da se vlakna četkice za zube troše tokom njenesvakodnevne upotrebe, a savijanje i širenje snopovavlakana četkice predstavljaju osnovne indikatoreistrošenosti. Stepen istrošenosti vlakana je proporcionalanvremenu upotrebe4 i načinu korišćenja četkice za zube(tehnika pranja zuba).5

Rezultati studija koje su se bavile istraživanjemuticaja starosti i istrošenosti četkice za zube na kontroludentalnog plaka su malobrojni i većinom kontradiktorni.Kreifeld et al.3 (1980) je ispitivao uticaj veštački istrošenih

četkica za zube na količinu dentalnog plaka i utvrdio dase sposobnost četkice da ukloni dentalni plak smanjujesa većim stepenom istrošenosti njenih vlakana i da ječetkicu potrebno zameniti novom čim se primeti krivljenjei mršenje vlakana četkice. Tan i Daly6 (2002) su u svojojstudiji utvrdili da nema statistički značajne razlike u plak indeksu kod pacijenata koji su upotrebljavali istu četkicuza zube tri meseca i da stepen istrošenosti četkice, koji

je determinisan kompjuterski, nakon tri meseca nije imaoznačajan uticaj na indeks dentalnog plaka.

Sličnim problemom bavio se i tim stomatologa naKlinici za parodontologiju i oralnu medicinu, Stomatološkog

fakulteta u Beogradu. Praćenjem protokola pacijenata

Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu u Beograduu periodu od 2000. do 2004. godine zaključeno jeda je godišnji prosečan broj pacijenata obolelih od

parodontopatije veći od 85% i da ovaj broj ima tendencijuporasta. Do ovakvih rezultata doveo je nedostatak zdravstvene prosvećenosti, nedovoljna motivacija iobuka pacijenata u održavanju oralne higijene, kao izanemarivanje faktora rizika i akcesornih faktora bitnihza pojavu ovog oboljenja. U cilju rešavanja nekih od ovihproblema, tim stomatologa Stomatološkog fakultetau Beogradu sproveo je javno informisanje pacijenata,sistematizovanu motivaciju i upoznavanje sa novim,savremenim sredstvima za održavanje oralne higijene.

U okviru obuke održavanja oralne higijene iuklanjanja dentalnog plaka kao glavnog etiološkogfaktora parodontopatije pacijentima su date četkice za

zube Curaprox ® CS 3960 koje su oni koristili jedan mesecodnosno tri meseca (slika 1.). Sledeći protokol istraživanja,praćenjem indeksa oralne higijene i indeksa inflamacijegingive nakon svakog eksperimentalnog perioda, došlo sedo zaključka da ne postoji statistički značajnije smanjenjeefikasnosti u uklanjanju dentalnog plaka četkice stare jedanmesec, odnosno tri meseca, u poredjenju sa novom.( slika

2.)

Rezultati koji su u korelaciji sa prethodnimistraživanjima3,6 naveli su na pitanje: zašto i kada je, ustvari, potrebno zameniti četkicu za zube?! Odgovor jenaslutio Cobb 1920. godine kada je svojim pacijentima sa

rekurentnim infekcijama grla, savetovao da četkice pre i

Slika 3. SEM vlakana neupotrebljavane četkice za zube Slika 4. Kolonije mikroorganizama na vlaknima upotrebljavane četkice za

zube

Slika 5. Aerobni mikroorganizmi Slika 6. Streptococcus mutansSlika 7. Pigmentni oblici mikroorganizama


14 Stomatolog



posle upotrebe ispiraju alkoholnim rastvorom, nakon čegasu simptomi bolesti nestali.7

Brojne mikrobiološke studije sprovedene do sadasu pokazale da sredstva za održavanje svakodnevneoralne higijene mogu biti kontaminirana različitimvrstama mikroorganizama uključujući i viruse8. Dosada je prisustvo ove vrste kontaminacije dokazano navlaknima četkica za zube i interdentalnim četkicama.Zavisno od dužine upotrebe, mesta čuvanja i načinaodržavanja, četkice za zube mogu biti kontaminiranerazličitim mikroorganizmima.8 (slike 3. i 4.)9. Koristećiidentičnu metodologiju kao u prethodnom radu, četkice

upotrebljavane jedan mesec i tri meseca prosleđene su namikrobiološku analizu.Vlakna četkica za zube su obrađenai zasejana na neselektivne i selektivne podloge. Nakonpredviđenog perioda inkubacije izvršeno je bojenje iidentifikacija bakterija (slike 5. 6. i 7.) .

Upoređujući aerobnu floru četkica za zubepotrebljavanih jedan mesec i tri meseca pronađeno je da

je na četkicama upotrebljavanim tri meseca u proseku bilo10% više Streptococcus spp., 75% više Staphylococcusspp. i 52% više Enterobacilla (grafikon 1.). Zanimljivo

je istaći da kontaminacija anaerobnim periopatogenimmikroorganizmima (P. melaninogenicus) nije detektovanana četkicama upotrebljavanim samo mesec dana, dok sukariogeni mikroorganizmi (S. mutans i Lactobacillus) bili

prisutni u značajno većoj količinina tri meseca upotrebljavanimčetkicama (grafikon 2.).

Rezultati naših istraživanja uskladu su sa dobijenim rezultatimastudija drugih autora8,9 koji ističuda iskrivljena i zamršena vlakna

upotrebljavane četkice za zubepredstavljaju pogodnu sredinuza opstanak čak i anaerobnihvrsta mikroorganizama. PrisustvoEnterobacila na vlaknima svihčetkica najverovatnije je posledicaspoljašnje kontaminacije.

Iz svega navedenog,zaključeno je da četkicu za zubetreba zameniti novom svaki putkada postane istrošena, budućida iskrivljena i deformisana

vlakna potpomažu akumulacijui opstanak različitih vrstamikroorganizama na četkici.Pored toga, kako kontaminiranačetkica za zube može biti uzrok infekcije i reinfekcije usne duplje,treba je čuvati na mestu i uuslovima gde će biti zaštićena odspoljašnje kontaminacije. Ovo jenaročito značajno istaći budući

da se u okviru obuke i motivacijepacijentima retko naglašava zbog

čega je bitno redovno menjati četkicu za zube i čuvati je

daleko od izvora kontaminacije.

Literatura:1. Frandsen, A.(1986). Mechanical oral hygiene practices. In: Löe, H. i

Kleinman, D.V., eds. Dental Plaque Control Measures and Oral Hygiene

Practices. Oxford-Washington DC: IRL Press, pp. 93-116.

2. Lindhe Jan, Karring T. and Lang N.(2003) Clinical Periodontology and

Implant, by Munksgaard, a Blackwell Publishing Company (Fourth Edition)

3. Kreifeldt, J., Hill,P. i Calisti, L. (1980). A systematic study of the plaque-

removing effi ciency of worn tooth-brushes. Journal of Dental Research

59, 2047-2055.

4. Abaham NJ, Cirincione UK, Glass RT.(1990) Dentists’ and dental

higienists’ attitudes toward toothbrush replacement and maintenance.Clin Prev Dent.12(5):28-33.

5. Daly,C., Marshall, R. & Lazarus, R. (2000) Australian dentists’ views on

toothbrush wear renwal. Australian Dental Journal 45, 254-256.

6. Tan E, Daly C.(2002) Comparison of new and 3-month-old toothbrushes

in plaque removal. J Clin periodontol. Jul;29(7):645-50.

7. Cobb CM.(1920) Toothbrushes as a cause of repeated infections of the

mouth. Boston Med Surg J 183:263-4.

8. Warren DP, Goldsmith MC, Thomson MB, Adler-Storthz K, Keene

HJ.(2001) The effects of toothpastes on the residual microbial

contamination of toothbrushes. J Am Dent Assoc 132:1241-1245.

9. Sato S., Ito Yoko I.,Lara GHE., et all. (2004) Bacterial survival rate on

toothbrushes and their decontamination with antimicrobial solutions. J

Appl Oral S ci. 12(2):99-103.

Grafikon 1. Zastupljenost različitih vrsta mikroorganizama na neselektivnim podlogama

Grafikon 2. Zastupljenost različitih vrsta mikroorganizama na selektivnim podlogama


15Stomatolog



Retencija donje totalneproteze

A K

T U E L N O S T I

16 Stomatolog

Gubitak svih zuba u gornjoj i donjoj vilici, totalnabezubost, predstavlja teško narušenu funckijuorofacijalnog sistema. Pacijenti se tada obraćaju

za pomoć sa željom da im se povrati funkcija žvakanja,govora i naravno normalan fizički izgled lica. Pristupamoizradi gornje i donje totalneproteze, koja mora da zadovolji

sve faze u postupku i kvalitetnizubno-tehnički rad kako bi bilipostigniti maksimalni rezultati.Međutim, iako smo sve korektnoobavili i bili zadovoljni ishodom,pogotovo stabilnošću gornjetotalne proteze, estetikom ifonacijom, onda nam se pacijentpožali na donju protezu!

Pokušavamo u više navratada je stabilizujemo reokluzijom ieventualnim podlaganjem u tehnici, ali i onda ne dobijamopravi rezultat. Površina sluzokožnog tegmenta, na koji

naleže donja totalna proteza, duplo je manja od gornje.U zavisnosti od resorpcije kosti, zraženost grebena donjevilice često varira, i mogu se naći različiti nivoi rezidualnogalveolarnog grebna koji mogu biti veoma nepovoljni saaspekta stabilizacije i retencije proteze. Gubitak alveolarnoggrebena može biti toliki da čak i mentalni živac možemonaći na vrhu preostalog grebena. Nedređena je i granicapokretne i nepokretne sluzokože, i to čini veliki problempotpunom uspehu naše terapije.

Zahvaljujući brzom razvoju implantologije i njenojvelikoj primenljivosti u stomatologiji, u stanju smo da

brzo i jednostavno retiniramo donju totalnu protezu.Mini implantni sistemi razvijeni su za ovaj segment

stomatologije. Mi smo se odlučili za SENDAX miniimplante, američkog proizvođača IMTEC. Njihovom lakomtransmukoznom ugradnjom i pozicioniranjem ženskihanaloga u protezi dobijamo potpuni terapeutski uspeh.

Pre same intervencije moramo pogledati ortopanski Rösnimak vilice kako bi smo proverili sledeće:- visina koštanog grebena ( dovoljna za ugradnju

implanta )- eventualnu razvijenost icizalnog kanala- postojanje koštanih tumora- nedovoljne koštane reintegracije

dr Darko Stamatović, TiM stomatologija

Slika 1. Izgled nepovoljnog alveolarnog grebena Slika 2. Markirane pozicije za implantaciju



- pojave osteoporoze- pozicija mentalnih otvora

Naravno, pre toga smo obavili klinički pregledpacijenta kako bi ustanovili eventualno postojanje nekihkontraindikacija na mekim tkivima kroz koja treba ugraditisam implant.

A K

T U E L N O S T I

17Stomatolog

Slika 3. Preparacija ležišta borerom

Slika 4. Mini implant sa prenosnikom

Slika 5. Ručno ušrafljavanje

Slika 6. Završena implantacija

Slika 7. Izgled analoga

Slika 8. Napravljen prostor za analoge



A K

T U E L N O S T I

18 Stomatolog

Ovde je važno napomenuti da prednji zubi u donjojtotalnoj protezi moraju da budu blago vestibularnopostavljeni van sredine grebena i ligvalno akrilatno krilo

zadebljano kako bi bilo mesta za retinere koji idu u protezu.Implantološka faza počinje planiranjem mesta zaimplantaciju. Mastiljavom olovkom označavamo mesto nadonjoj strani proteze (obično biramo pozicije 44, 42, 32 i34 zuba ) i prenosimo na sluzokožu donje vilice planirajućida razmak između dva centra bude oko 7mm. Kada sunam tačke dobro odmerene, malim borerom prodjemokroz mukozu i označimo. Dalje nastavljamo pilot boreromkoji spuštamo do 5mm dubine, uz stalno hlađenje kostifiziološkim rastvorom, kojim smo naznačili pravac budućihimplantata. Kada smo to završili vadimo implant izpakovanja i početno ga ušrafljujemo do otpora. Orginalniplastični prenosnik onda skidamo, a dalje ušrafljavanje

nastavljamo takodje ručno, ali leptir ključem. Vodećiračuna o aksijalnom pravcu i budućem paralitetu, implantusađujemo do samog četvrtastog ramena koji ostaje iznadnivoa sluzokože. Finalno ih doterujemo i postavljamo naželjene pozicije. Onda se pripremamo za sledeću fazu.

U ovoj, protetskoj fazi, pozicioniramo mesta nadonjoj strani proteze gde će se nalaziti analozi uz pomoćkondenzacionog silikona manje viskoznosti (tečniji).Pogodnim frezama uklanjamo akrilat i pravimo prostorza ženske delove (analoge), koje postavljamo na sameimplante, proveravajući stalno da li proteza pasivnonailazi, ne kačeći za njih. Kada pacijent može da zagrize

u centaralnoj okluziji a da ništa ne odbija i ne smetaprotezama u zagrižaju, onda se može pristupiti njenojfiksaciji. Strpljivo i bez žurbe, nalivamo kap po kap tečnijeghladnopolimerizujećeg akrilata u rupice na protezi,sačekamo da dobijemo gustinu testa i unosimo je u ustana analoge koji su prethodno postavljeni na glavameimplantata, ispod kojih smo predhodno postavili tankegumene prstenove kako nam se akrilat ne bi eventualnoslio. Pacijent tada zagrize u cenralnoj okluziji i miruje doočvšćivanja akrilata. Ovo se ponavlja dok se sva četiri jahačane fiksiraju. Onda se zaliju među-prostori između analogai oslobođenog prostora u protezi. Nakon detaljne obradei eventualne reokludacije, proteza se predaje pacijentu uzsavete o održavanju higijene.

Prednosti : Transmukozna implantacija Trenutno opterećenje

Cena kao jedan intraosealni implantat Laka adaptacija proteze Reparatura gumenog prstena lako izvodljiva Kasnije jednostavna zamena cele proteze

Nedostaci: Ne može baš svaka stara proteza da se adaptira Postoji mogućnost periimplantita Teško se podlaže

Proces starenja za posledicu ima narušeno oralnozdravlje, međutim, u današnje vreme život u trećem dobumože biti sa mnogo više komfora. Prosečni životni vek produžen je korišćenjem savremene medicine, podizanjemsvesti o kvalitetnoj ishrani i zdravom životu, i takva grupa

pacijenata traži viši kvalitet življenja. Uz sve principe izradetotalne proteze i uz pomoć retencije na implantatima,naša rehabilitacija može da bude potpuna, i na obostranozadovoljstvo. Iz svega ovog se vidi da su mini implanti

jednostavano, dugotrajno i finansijski prihvatljivijo rešenjeza pacijenta kod kojih postoji nepovoljan rezidualni grebenali i kod onih koji zahtevaju više od totalne poteze.

Slika 9. Otisak radi utvrđivanja tačne pozicije Slika 10. Izgled završenog rada



ETIOLOGIJA, EPIDEMIOLOGIJA

I KLASIFIKACIJA POVREDA ZUBA

POSTUPAK U LEČENJU

PACIJENATA SA POVREDAMA ZUBA

POVREDE TVRDIH

TKIVA ZUBA

POVREDE

PARODONTALNIH TKIVA

KOMPLIKACIJE

POVREDA ZUBA

PROTOKOL ZA ZBRINJAVANJE

POVREDA U DECE

PREVENCIJA

POVREDA ZUBA

SUDSKO-MEDICINSKI

POGLED NA POVREDE ZUBA

stampanje.com

A K

T U E L N O S T I

19Stomatolog

Traumatsko izbijanje ili traumat ska ekstrakcija zuba(Extrusio completa, Exarticulatio completa, Avulsiocompleta, Luxatio completa) ređa je povreda stalnih i

mlečnih zuba.Traumatske ekstrakcije češće se događaju kod mlečnih

nego kod stalnih zuba. Nedovoljan broj nepravilnoraspoređenih parodontalnih ligamenata, plitka i slabo

spongiozna alveola kao i početna ili uznapredovalaresorpcija korenova osnovni su uzroci što je traumatskaekstra kcija zuba češća u mlečnoj denticiji.

Osnovni uzrok traumatske ekst rakcije zuba u mlečnedenticije je ste pad dok je kod zuba stalne den ticije direktniudarac, najčešće dobijen u tuči, dominantan uzrok izbijanjazuba.

Prema podacima stranih autora traumatska ekstrakcijadogađa se u rasponu od 1 do 16% za zube stalne denticijei od 7 do 13% za zube mlečne denticije. Podaci Klinike zadečju i preventivnu stomatologiju Stomato loškog fakultetau Beogradu priku pljeni u periodu od 1968. do 2005.godine ukazuju da se traumatske ekstrakcije mlečnih zuba

događaju na zubima mlečne denticije u 1,8% a stalne 0,6%u odnosu na sve po vrede.

Najčešće se traumatski izbijaju centralni incizivi gornjevilice, bilo da se radi o zubima mlečne ili stal ne denticije,pri čemu se najčešće izbija jedan, ređe više zuba. Stalni zubise najčešće izbijaju u periodu erupcije kada koren nije upotpuno sti završio razvitak, a alveolarna čašica nije do krajaformirana.

Klinički traumatska ekstrakcija zuba uočava se

odsustvom zuba iz zubnog niza. Pošto diferencijalnodijagnostički u obzir dolazi intruzija i prelom korena sgubitkom kruničnog dela, konačna dijagnoza se po stavljasamo na osnovu rendgen snimka (Sl. IV - 27a, b, 28a, b).

Izvod iz knjige “Povrede zuba”

Traumatska ekstrakcija

zuba(AVULSIO DENTIS, LUXSATIO DENTIS COMPLETA)

Sl. IV - 27 Traumatska ekstrakcija

a) klinički izgled; b) rendgen snimak pokazuje da nemaoštećenja alveolarne čašice povrede zuba



Rendgen snimak mora biti pažljivo analiziran, jer sepored odsustva zuba u alveoli mogu naći manji ili većipolomljeni delovi alveolarne kosti koji će, ukoliko se neuklone, izazvati inflamaciju i dalje komplikacije.

2.1. ZBRINJAVANJE TRAUMATSKIh EKSTRAKCIJA STALNIHZUBA

Način zbrinjavanja traumatski izbijenih zuba zavisi

u osnovi od to ga da li je pacijent doneo izbijeni zub uordinaciju ili nije.Često se događa da pacijent na mestu nesreće ne

nađe izbijeni zub pa je u tom slučaju replantacija zubaneizvodljiva. Kod ovakvih slučajeva neophodno je izvršitikonsultaciju sa ortodontom koji bi na osnovu statusa zuba,možda pred ložio ortodontsko pomeranje susednih zuba umedijalnom pravcu i na taj način pripremio pacijenta za kasnije estetsko zbrinjavanje. Ovakva saradnja je neophodna,

jer se traumatsko izbijanje zuba najčešće do gađa kodortodontskih anomalija, najčešće kod protruzije zuba.

Ukoliko pacijent nije doneo zub, a ortodont nepreporučuje ortodontski tretman, treba sačekati da paci

jentu zaraste rana, a zatim se opredeliti za dva za sada jedina moguća rešenja protetsko ili hirurško.

Protetsko rešenje sastoji se u izradi parcijalne protezeod onoliko zuba koliko je traumom izbijeno (Sl. IV – 29a,b) ili minimalno invazivnom protetskom estetskomrehabilitacijom (vidi str. 114).

Hirurško zbrinjavanje sastoji se u ugradnji implantakoji će se ugraditi u koštano tkivo vilice, što je indikacija zaodrasle pa cijente, jer se deci implanti mogu ugraditi tek posle navršene 20-te godine.

Ukoliko je pacijent doneo izbije ni zub treba uraditireplantaciju.

Uspešnost replantacije zavisi od sledećih faktora:1. vremena koje je proteklo od mo menta izbijanja do

vraćanja zuba u alveolu2. načina čuvanja zuba u periodu između izbijanja i

replantacije3. stepena razvitka korena izbijenog zuba4. stanja alveolarne kosti

5. postojanja ortodontske anomali je6. stanja krunice zuba7. prethodnog stanja pulpe i parodoncijuma i8. postupka pri replantaciji

Ad 1. Mada uspeh replantacije umnogome zavisi i oddrugih, nabrojanih faktora, ipak je najvažnije vreme koje jeproteklo od izbijanja zuba do replantacije. Na osnovu podataka drugih autora, kao i sopstvenog kliničkog iskustva,može se reći da pojava komplikacija, u prvom redu eksterneresorpcije, direktno za visi od vremena proteklog od momenta izbijanja do replantacije.

Tako je, na primer Andreasen, na osnovu 110

replantiranih zuba, usta novio svega 10% komplikacija u vidu eksterne resorpcije ako je replantacija rađena u okviruod 30 minuta posle izbijanja zuba, 50% ako je ra đena uokviru od 1 sata, a 95% uko liko je replantacija izvršena 2sata posle izbijanja zuba.

Uzimajući u obzir izuzetan značaj faktora vreme,očigledno je da bi se najbolji rezultati postigli uko liko bi sezub odmah posle izbijanja vratio u alveolu pa tek onda paci

jent uputio stomatologu.Ukoliko je od momenta izbijanja zuba proteklo više

časova, replantaciju ipak treba uraditi. Neki autori smatrajuda se replantacija može raditi čak i 24 do 48 časova posle izbijanja zuba, s tim što se pacijentu ili njegovim roditeljima

mora nag lasiti mogućnost ranih komplikacija u vidueksternih resorpcija i gubitka zuba.

Ad. 2. Način čuvanja zuba u pe riodu dok je zub izvanalveole takođe je od značaja. Pacijenti najčešće donosezub koji je čuvan u čistoj i suvoj maramici što je i najgorinačin čuvanja jer se suše njem zuba najviše oštećujuparodontalna i pulpu tkiva. Najbolje je da se izbijeni zubčuva u posudi sa hladnim mlekom ili u gazi ili vati koja jenatopljena fiziološkim rastvorom iil bar mlakom vodom.

Ad. 3. Stepen razvitka korena bit no utiče na ishodreplantacije. Dok su replantirani zubi sa završenimrazvitkom korena najčešće veoma brzo zahvaćeni nekrozom

pulpe i intenzivnom resorpcijom, u izbijenih zuba čiji korennije završio rast moguća je revaskularizacija pulpe i daljirazvitak korena pogotovo ako je replantacija izvršena uokviru 2 sata od izbijanja. Replantacija je kontraindiciranakod onih slučajeva gde je formiranje korena deficitarno inepotpuno (ektodermalna displasia).

Ad. 4. Stanje alveolarne kosti od bitnog je uticaja naranu pojavu komplikacija. Stanje alveolarne kosti uočavase palpacijom i analizom rendgen snimka. Uočavanjevećih, polomljenih fragmenata alveolarne kosti znači iveću verovatnoću pojave komplikacija. Ukoliko nedostaje

jedan deo alveolarne kosti, najčešće vestibularne, pitanjeopravdanosti replantacije treba ozbiljno postaviti jer je podtakvim uslovima učvršćenje zuba gotovo nemoguće.

A K

T U E L N O S T I

20 Stomatolog

Sl. IV - 28 Traumatska ekstrakcijaa) klinički izgled; b) rendgen snimak ukazuje na znatno

oštećenje alveolarne kosti

Sl. IV – 29

Traumatska ekstrakcija

a) izbijeni stalni zubi

b) parcijalna proteza



Ad. 5. Ortodontska nepravilnost, kao što je uskostgornjeg fronta, očigledna je kontraindikacija za replantacijuzuba, jer se sigurniji i bolji rezultati dobijaju mezijalnimpomeranjem zuba i kasnije estetskim zbrinjavanjem. Iz tihrazloga, pre nego što se pristupi replantaciji, konsultacija sortodontom je neophodna.

Ad. 6. Stanje krunice izbijenog zuba takođe je od bitnog

značaja. Ukoliko je krunica izbijenog zuba istovremenofrakturirana u nivou gingive ili je karijesno destruirana,treba razmisliti o svrsishodnosti replantacije, poštoreplantirani zub nije indikacija za protetsku nadoknadu.

Ad. 7. Prethodno stanje pulpe i parodoncijuma odbitnog su značaja pri odlučivanju da li replantaciju trebaizvršiti ili ne treba. Tako je naprimer izbijeni zub sa većnekrotičnom pulpom ili periapikalnim procesom ili sizraženom parodontopatijom kod odraslih pacijenatakontraindikacija za replantaciju.

Ad. 8. Postupak pri replantaciji zuba može dosta uticatina krajnji ishod reparacije i stepen komplikacija. Svako

nepotrebno traumatizovanje parodontalnog ili pulparnogtkiva odraziće se brzim i izrazitim komplikacijama.Pre nego što se pristupi replantaciji zuba neophodno

je u detalje imati plan rada jer svaka interpretacija ilinesnalaženje dovodi samo do produžavanja vremena koje

je veoma bitno u procesu reparacije.Izbijeni zub pažljivo se pregleda u cilju otkrivanja

prelomljenih delova alveolarne kosti, pažljivo opere gazomnatopljenom fiziološkim rastvorom i odloži u posudu safiziološkim rastvorom. Ukoliko je vreme od izbijanja zubado replantacije u okviru 60 minuta nije preporučljivo da sesa korena zuba uklanjaju ostaci parodontalnih vlakana, vršičišćenje i sterilizacija niti da se radi delimično odsecanje

vrha korena.Ako je od izbijanja zuba do replantacije proteklo više

od 60 minuta treba parodontalna vlakna sa korena uklonitifizički kiretom i zub natopiti pre vraćanja u alveolu faktoromrasta (Emdogain) ili 2% natrijum-fluridom (vidi Protokolreplantacije str. 91)

Još uvek nije do kraja rešeno pitanje endodontskogtretmana izbijenih zuba. Ono je pre svega različito u odnosuna stepen razvitka korena kao i na vreme proteklo odizbijanja zuba do replantacije.

Kod zuba sa nezavršenim razvitkom korena sa širokimotvorom na vrhu, endodontski zahvat ne treba raditi jer

postoji velika mogućnost revaskularizacije pulpe pogotovoako je replantacija urađena u okviru od dva sata odmomenta izbijanja. Pojedini autori smatraju da kod zuba sanezavršenim razvitkom korena ekstirpaciju nerva ne trebaraditi sve dok se na rendgen snimcima urađenim 3 nedeljene uoče prvi znaci resorpcije i periapikalnog zapaljenja.Drugi autori smatraju da ekstirpaciju pulpe treba uraditiodmah, odnosno pre nego što se zub vrati u alveolu, jerće prema njihovom mišljenju pasta kalcijum-hidroksidasprečiti eksternu resorpciju.

Kod izbijenih zuba sa potpuno oformljenim vrhomkorena takođe postoje dva mišljenja o endodontskomtretmanu. Dok neki autori smatraju da bi zub prereplantacije trebalo puniti pastom kalcijum- hidroksida,

drugi su mišljenja da zub treba prvo replantirati pa tek nakon 7 do 14 dana izvršiti endodontski tretman i napunitikanal pastom Ca(OH)2 čime će se sprečiti destrukcijaperiapikalnog tkiva.

Na osnovu sopstvenog kliničkog iskustva kao i naosnovu iskustva drugih autora može se preporučiti dase kod zuba, kod kojih je od momenta izbijanja pa do

replantacije proteklo oko ili dva časa, treba pre vraćanjazuba u alveolu izvršiti ekstirpaciju nerva i punjenje kanalakorena sterilnom pastom kalcijum-hidroksida, bez obzirada li je reč o zubu sa nezavršenim ili završenim razvitkomkorena.

Ukoliko je vreme proteklo od izbijanja zuba kraće od jednog sata, preporučljivo je prvo uraditi replantaciju paendodontski zahvat. Kod zuba sa nezavršenim vrhomkorena endodontski zahvat treba raditi tek nakon dvedo tri nedelje, a kod zuba sa završenim korenom 1 do 2nedelje iza replantacije. Posebno je važno naglasiti da sevreme endodontskog tretmana ne sme produžavati jer

će u međuvremenu doći do nekroze pulpe i periapikalnihpromena, što ubrzava razvoj daljih komplikacija, kao što sueksterna ili interna resorpcija.

Postupak replantacije treba da se odvija po sledećem,ustaljenom postupku (Sl. IV – 30a, b, c, d, e, f, g, h).

A K

T U E L N O S T I

21Stomatolog

Sl. IV – 30

Zbrinjavanje traumatske ekstrakcije replantacijom

a) klinički izgled

b) rendgen snimak bez vidljivih znakova oštećenja alveolec) priprema labijalnih površina zuba na koje će se fiksirati

splint (nagrizanje i adheziv)

d) fiksiranje splinta za susedne nepovređene zube (desna

strana)e) replantacija izbijenog zuba i imobilizacija splintom; prvo

izbijeni a zatim nepovređeni susedni zubi sa druge strane (leva

strana)

Izbijeni zub se nakon pažljivog čišćenja odloži ufiziološki rastvor. Nepovređeni zubi se očiste fiziološkimra stvorom, a zatim pripremi određena dužina žice, šine il ifiberglas trake i adaptira na labijalne površine zuba. Na konnagrizanja gleđi na labijalnim površinama, splint se prvofiksira na dva susedna nepovređena zuba kompozitnimmate rijalom, a potom se pristupa ukla njanju krvnogkoaguluma iz alveole. Krvni koagulum se uklanja ispiranjemfiziološkim rastvorom pomoću široke igle i šprica.



Uklanjanje koaguluma kiretom nije preporučljivo, jermože doći do oštećenja ostatka parodontalnog tkiva. Kada

je iz alveole uklonjen koagulum, krunica izbijenog zuba se

obuhvata gazom, palcem i kažiprs tom i vraća u alveolu.Vraćanje u alveolu izvodi se la gano, slabim pritiskom uz

blage rotacione pokrete dok zub ne dođe na svoje mesto.Pojedini autori preporučuju da se replantacija izvodi

pod lokalnom anestezijom, dok drugi smatraju daanesteziju treba dati samo ako iza replantacije sledi hirurškaobrada lacerirane gingive. Kliničko iskustvo ukazuje da jebolje raditi pod ane stezijom, da bi zahvat bio bezbolan iizvede bez nervoze. Dok se jagodi com palca zub fiksira ureponirani položaj vrše se pripreme za njegovo fiksiranje(nagrizanje gleđi kiselinom, ispiranje, sušenje i aplikacijasmo le). Kada se pomoću kompozita iz bijeni zub fiksira za

šinu pristupa se po istom postupku) fiksiranju još jednogili više susednih zdravih zuba koji obezbeđuju sigurnuimobilizaciju.

Nakon izrade splinta obavezno treba uraditi rendgentskisnimak, da bi se proverila normalna pozicija zuba u alveoli.Pacijent se mora posle replantacije uputiti lekaru zbogantitetanusne profilakse.

Još uvek nije konačno razrešeno pitanje ordiniranjaantibiotika posle replantacije izbijenog zuba. Mnogi autori

A K

T U E L N O S T I

22 Stomatolog

su uglavnom za kratkotrajnu terapiju antibioticima kojabi sprečila moguću infekciju, pri čemu se prednost dajetetraciklinima 5 do 7 dana.

Period imobilizacije replantiranog zuba iznosi 10 do15 dana nakon če ga se splint uklanja, po već opisanompostupku (prvo se splint uklanja s replantiranog a zatim saostalih zuba).

Kontrolni pregledi zakazuju se na 3 do 4 meseca, i nanjima se pored kliničkog pregleda vrši rendgen sni manje iodlučuje o daljem endodontskom tretmanu.

Ukoliko se resorpcija korena ne javi u toku dve godineod replantacije malo je verovatno da će do nje uopšte doći.

Prognoza replantiranih zuba nije dobra. Kliničkoiskustvo nažalost uglavnom ukazuje na neuspeh i ranupojavu komplikacija koje se kre ću i do celih 100%.

Mnogi autori navode podatke da se učestalostkomplikacija kreće u obimu od 85 do 96%. Međutim, tre banaglasiti da je opservacioni pe riod praćenja kod ovih autoraizno sio između 3 do 5 godina a poznato je da komplikacijekod replantacija mogu nastati i kasnije. Posebno trebanaglasiti evidentne razlike u shvatanju merila uspešnosti.Mnogi autori smatraju uspešnim učvršćivanje i opstanak zuba u alveoli, ne sma trajući komplikacijom ako je zub uankilozi ili ima eksternu resorpciju s usporenim tokom.

Zahvaljujemo se profesoru Belojici na ustupljenom materijalu. Veliko nam je zadovoljstvo što smo u prilici da na ovaj način

čitaocima predstavimo ovu izuzetnu knjigu, jer samo uvid unutar korica čitaocu pruža saznanje šta dobija kupovinom knjige.

Knjiga se može kupiti: • Na Klinici za dečiju i preventivnu stomatologiju stomatološkog fakulteta u Beogradu, kod glavne

sestre (tel 0648980011); • u skriptarnici Stomatološkog fakulteta u Beogradu; • u firmama Neodent u Beogradu i Hipokrat sistem u Novom Sadu i Beogradu.



I N F O

23Stomatolog



Keln - International DentalShow

A K

T U E L N O S T I

24 Stomatolog

IDS (international dental show), međunarodni sajamstomatološke opreme u Kelnu je najveći sajam ove vrsteu Evropi. Organizuje ga udruženje nemačkih proizvođača

u stomatologiji, a odžao se od 20-24. marta 2007. Svake dvegodine sajam privuče predstavnike stomatološke struke izcelog sveta, koji se sastanu u Kelnu da bi predstavili i otkrilinajnovije proizvode i tehnologije, kao i da prodiskutuju o

trenutnom razvoju stomatološke industrije. Potpuni presek stomatološkog tržišta se nalazi na IDS-u kao i tendencijeu kojima će se kretati u budućnosti. Preko 1500 izlagačaiz 50-tak zemalja sveta predstavilo je svoju ponuduraspoređenih u 4 velike hale sa više spratova na oko 100.000m2. O samoj organizaciji sajma, nećemo mnogo trošitireči, jer su ogromnu posećenost učinili podnošljivom sasvakog, od oko 100.000 posetilaca, koliko se našlo u Kelnu.



O veličini i značaju ovog događaja najbolje govori to, da seu svim lokalnim novinama, kao i po bilbordima na ulicama,reklamiraju proizvođači stomatološke opreme.

Sajam je koncepcijski bio podeljen u četiri sektora:

stomatološka ordinacija; stomatološka laboratorija;sterilizacija i održavanje; servis, komunikacije, marketingi menadžment savremene prakse. Uz ulaznicu od 17evra za dva dana, dobije se i ogroman katalog u komesu predstavljeni svi izlagači, kao i mapa sajma sa svimštandovima radi bolje orijentacije. Proizvođači su se sasvoje strane potrudili da atraktivno urede svoje štandovena koje su postavili servilne promotere, koji su znali daupute u sve tajne reklamiranog proizvoda. Od takveponude teško je izdvojiti samo ponešto, međutim, najjačiutisak ostavila je implantacija uživo, izrada keramičkihkrunica i njihovo cementiranje za 45 minuta, mikroskopska

endodoncija zuba, laseri u stomatologiji, 3D radiografija…Ne postoji proizvođač materijala koji nije predstavio nekusvoju inovaciju, držeći je naravno za revolucionarnu.Kompoziti su sve stabilniji i imaju manju kontrakciju uzbolji estetski efekat. Glas-jonomeri sve više dobijaju naznačaju, kako za ispune tako i za cementirnje protetskihnadoknada. Sredstva za opturaciju endodontski tretiranihzuba su u ekspanziji i donose dosta inovacija, ali ipak implantni sistemi drže primat. To je oblast koja se najbržei najprogresivnije razvija, donoseći ogroman broj sistema,koji se međusobno takmiče u što lakšem ugrađivanju išto ranijem opterećenju implantata. Beljenje, peskiranje ikozmetika zuba uopšte, u stomatologiji je sve značajnija,i odvaja se kao posebna specijalnost u koju se sve više

A K

T U E L N O S T I

25Stomatolog

ulaže. Takođe, danas je nemoguće zamisliti modernustomatološku ordinaciju bez upotrebe kompjutera. Pored

brze razmene informacija i vodjenja kartoteke, modernisoftveri omogućavaju da se rendgen snimci gledaju u tridimenzije, dajući nemerljiv doprinos u planiranju terapija(hirurških, protetskih, ortopedskih, endodontskih…)

IDS danas demonstrira svoju vodeću ulogu uprezentaciji celokupne stomatološke industrije i obavezno

je mesto sastanka za sve ljude u tom poslu. Uvodjenjemredovne linije Beograd – Keln i to od strane jedne nemačke“lou-kost” aviokompanije, epicentar stomatološkogdešavanja je bliži i pristupačniji nego ikad.



Cervikalni sindromesto oboljenje u stomatološkoj profesiji

Doc.dr sc med Lj. Konstantinovi A K

T U E L N O S T I

26 Stomatolog

Cervikalni sindrom podrazumeva grupu oboljenjakod kojeg je bol u vratu glavni klinički fenomen.Može biti praćen i bolom koji se širi ruku potiljak i

glavu, a često praćen senzitivnim, motornim i vaskularnimsmetnjama. Najčešće je uzrokovan degenerativnimoboljenjem vratnog dela kičmenog stuba. Degenerativnooboljenje kičmenog stuba je najrasprostranjenije hronično

oboljenje čoveka, oko 50% odrasle populacije dobije barem jednom bol tipa brahilagije dok je u 67%-95% slučajevaoštećenja perifernog nervnog sistema osnovni etiološkičinilac. Drugi redji mogući uzroci bola u vratu su zapaljenskii neoplastični procesi, kao i oboljenja pazušne jame,plućnog vrha, ramena i visceralna oboljenja grudnog koša.

Radi potpunijeg sagledavanja manifestacijadegenerativnog procesa od velikog značaja su nekeposebnosti anatomske gradje vratnog dela kičmenogstuba. Naime, postojanje unkovertebralnih zglobova,otvora u transverzalnim nastavcima kroz koji prolazi arterijavertebralis i blizak kontakt apofizealnih i unkovertebralnihzglobova sa međupršljenskim otvorom, koji je pri tom

za razliku od drugih segmenata kičmenog stuba skoro upotpunosti ispunjen nervnim korenovima čini kliničku slikuvratnih manifestacija drugačijom od lumbalnog bola.

Bitne pojave u nastanku i razvoju degenerativnogprocesa su metaboličke promene (naročito tkiva kojanemaju sopstvene krvne sudove-diskus) i mehaničkaopterećenja. Najvažnije metaboličke promene odnosese na sintezu i depolimerizaciju proteoglikana i očitujuse smanjenjem sadržaja vode u medjućelijskoj substancihrskavičavog tkiva. U tako izmenjenim tkivima narušenasu biomehanička svojstva u prvom redu elastičnost,što ih čini podložnijim traumatskim oštećenjima.

Etiološka razmatranja ovog procesa grupišu se okoinsuficijencije hondrocita, stanja ishranjenosti i mehaničkihfaktora. Degenerativne promene mogu da zahvatemedjupršljenska tela, zglobove, okolno vezivno tkivoi ligamente. Tipičan patoanatomski tok podrazumevapromene u medjupršljenskom telu u smislu smanjenasadržaja vode, mukoidnih razmekšanja tkiva i pojavafisura. Smanjenje visine medjupršljenskih prostora dovodido većeg opterećenja koštanih i mekotkivnih delovasegmenata, sa pojavom osteoskleroze pršljenskih tela ipojave osteofita, kao i pojave metaplastične reaktivneosifikacije okolnih vezivnih tkiva i artrotičnih promena nasinovijalnim medjupršljenskim zglobovima. Pomeranjamedjupršljenskog diska i osteofiti ugrožavaju važne

sadržaje medjuprostora segmenta, a nekad i spinalnogkanala. Posledica degenerativnog procesa je narušavanjearhitektonike vertebralnog segmenta, što s jedne stranestoji u osnovi izmenjene funkcije dinamičkog vertebralnogsegmenta, a s druge strane je osnova za oštećenje važnihanatomskih bliskih struktura, a naročito u sadejstvu samehaničkim faktorima.

Epidemiološki podaci zaista ukazuju da su češćetegobe u vratu kod pacijenata odredjenih profesijagde su u procesu radnih aktivnosti prisutni dugotrajnineadekvatni položaji glave, vrata i ruku (stomatolozi, rad zakompjuterom, arhitekte).

Klinička slika

Degenerativni proces ima progresivan evolutivanpatoanatomski tok i praćen je graduisanim patofiziološkimdogadjajima, pa su klinička ispoljavanja polimorfna. Kakopak paraklinička ispitivanja (Rtg, scan NMR, elektrofiziološkaispitivanja) ne koreliraju direktno sa kliničkim ispoljavanjima

definisanje kliničkih oblika je uglavnom zasnovano naaktuelnim kliničkim pojavama.

Klinički fenomenisu multifaktorijalni.Zavise od osnovnogpatogenetskog procesai njegovih reperkusija nasusedne strukture kao i odkompenzatornih reakcijaorganizma. Najgrubljapodela različitih kliničkihoblika cervikalnog sindroma

je na oblike koji imajuiradijaciju bola u ruku ioblike koji su samo salokalnim manifestacijama,odnosno bolom u vratu.Takodje postoje i specifični oblici.

Podela kliničkih oblika:Iradirajući:Cervikalna diskopatija sa radikulopatijomFaset sindrom sa iritacijom korenaMedularni vratni sindromi.Neiradirajući (lokalni oblici):Tipa cervikalne diskopatije bez radikulopatijeTipa faset sindroma bez iritacije korena



Cervikalni posturalni sindromPrenaprezanje trapeziusaCervikalni faset locking sindromCervikalna spondilozaPosebni oblici:Wiplash sindrom vrata

Sindrom vertebrobazilarne insuficijencijeSindrom spinalne stenozeMedularni vratni sindromi.Terapijski pristup zavisi od težine aktuelne kliničke slike

i deli se na tretman akutne (subakutne) i hronične faze.Od posebnog značaja u rehabilitaciji pacijenata je upravoidentifikacija kliničkih oblika, posebno u subakutnoj fazi,

jer se na osnovufunkcionalnog nalazaodredjuje programrehabilitacije. Fazese klinički odredjujutrajanjem tegoba.

Akutni isubakutni cervikalnibol

U akutnom(1-4 nedelje)

i subakutnomcervikalnom bolu (4-12 nedelja) cilj konzervativnog lečenja

je osloboditi pacijenta od bola, smanjiti inflamaciju, mišićnispazam uz obezbeđenje rasterećenja kičmenog stuba iobuku zaštitnim položajima uz redukciju aktivnosti kojepovećavaju mogućnost daljeg oštećenja. U inicijalnojevaluaciji potrebno je ustanoviti funkcionalni nalaz i utvrditi

postojanje neurološke lezije. Takodje potrebno je iskl jučitidruge ozbiljne uzroke cervikalnog bola (laboratorijskeanalize, RTG, NMR) i odrediti odgovarajući tretman bola(analgetici, NSAL, kortikosteoidi). Čak 60% pacijenatasa akutnim cervikalnim bolom bez iradijacije se oporaviza 7-14 dana. Ovi pacijenti najčešće ne budu edukovanio faktorima rizika. Ukoliko se nastave tegobe preko 1-2nedelje, potrebno je dopuniti evaluaciju radiografskimispitivanjima i dodati fizikalnu terapiju, u skladu safunkcionalnim nalazom. Takodje pacijenti sa akutnimbolom koji od početka imaju iradijaciju bola potrebno jeda se nakon kontrolnog pregleda posle 7-14 dana uključeu fiziorehabilitacioni program koji podrazumeva edukacijuo zaštitnim položajima, ranu mobilizaciju, vežbe za akutnu

fazu i dodatak fizikalne terapije (TENS, akupunktura, lasermale snage, dijadinamske struje, impulsni ultrazvuk,trakcije, superficijalna toplota) sa sinergističkim analgetskimi antiinflamatornim efekom. Potreba za miorelaksantimase odredjuje individualno. 50% svih pacijenata se oporaviunutar 6 nedelja, 96% unutar 6 meseci. Manji brojpaciejnata se može oporavljati i do godinu dana. Takodje

samo manji broj ovih pacijenta prelazi u hroničnu fazu.Težište edukacije je identifikacija položaja u kome je bolredukovan i koji uglavnom nalazi sam pacijent (i možese podržati mekim okovratnikom), a potom edukacijao rizičnim aktivnostima. Ovo je naročito važno kada je

konstatovana radikularna lezija.Opšti saveti ili kako sprečiti tegobe sa vratom:U toku rada često menjati položaj pre nego što se

problem pojaviVisinu stolice prilagoditi sebi, tako da je visina

do podlaktica savijenih pod uglom od 90 stepeni prinormalnom položaju ramena, a ekran ili radna površina uvisini očiju

Bimanuelne aktivnosti izvoditi do visine ramenaPovremeno osloniti bradu na slobodnu rukuPokrete okretanja izvoditi celim telom (stolica na

okretanje) ili preko peta i prstiju u stojećem stavuPovremeno ukrstiti ruke iza naslona stolice i opustiti

ramenaRadna površina za rad u stojećem položaju mora da

obezbedi rad bez povijenih ledja i bez promena položajabrade

Izbegavati ležanje na boku sa glavom oslonjenom nasavijeni lakat i šaku

Ne piti iz visokih čaša i flašePri dužem sedenju ne opuštati unapred i na dole

ramenaTrajno izbegavati brze pokrete glavom “govor glavom” i

provokativne pokrete u punoj amplitudi dužeg trajanja

A K

T U E L N O S T I

27Stomatolog



Naučni skup 17. mart 2007. god.

Minimalno-invazivni

tretmani u stomatologiji A K

T U E L N O S T I

28 Stomatolog

U subotu 17. Marta 2007 godine u hali jedan SavaCentra održan je naučni skup pod nazivom “Minimalno-invazivni tretman u stomatologiji”. Klinika za dečiju ipreventivnu stomatologiju zajedno sa Udruženjem dečijihi preventivnih stomatologa kao i Sekcijom za dečiju ipreventivnu stomatologiju Srpskog lekarskog društvapokazala se kao izvrstan organizator. Pažljivo odabrani

predavači kao i tema skupa bili su razlog što se u subotutražilo mesto više u Sava Centru. Organizator je i ovoga putaizašao u susret studentima kojima je uz indeks omogućenbesplatan ulaz.

Posle podnevni deo skupa je bio rezervisan zaminimalno invazivan pristup u rešavanju problema udečijoj i preventivnoj stomatologiji, dok je pre podnenevniprogram pokazao mogućnosti minimalno-invazivnogtretmana u ostalim stomatološkim granama.

Zahvaljujemo organizatoru na izuzetno korisniminformacijama koje nam je ovom prilikom preneo. Takođe je

za pohvalu sistematičan presek tendencije u stomatolopkojstruci a ne u njeni izdvojenim segmentima. Organizatoruželimo da i u buduće ima ovakvu posećenost uz želju da nanekom od sledećih skupova još više podstakne diskusija

jer tada najbolje učimo i utvrđujemo pozitivna saznanja i iskustva.

„IZBELJIVANJE ZUBA“ Assist.dr Milica Popović

Dr Popović je upoznala učesnike sa terapijskimmogućnostima za izbeljivanje zuba. Sve obuhvatan ali sažetprikaz prisupa za rešavanje diskoloracija zuba sa praktičnimsavetima i iskustvima dr Popović slušaocima je prenela

jasnu poruku da pažljivo indikovan i sproveden tretman

donosi izvrsne rezultate i maksimalnu bezbednost tokomtremana. Dr Popović je takođe upozorila i na mogućnostigreške kada tretman za korekciju istih prevazilazi okvireminimalno invazivnog ili čak dolazi i do nemogućnostisaniranja nastalih komplikacija.

„STRIPOVANJE ZUBA – KADA I KAKO“ Prof.dr IvanaŠćepan

Predavanje prof. Šćepan nosilo je poruku da seprimenom postupka stripovanja može dobiti do osammilimetara prostora prilikom ortodontskog tretmana kaoi da postupak stripovanja sa sobom ne nosi opasnost

od razvoja karijesa. Informacija prenesena uglavnom neortodontskoj publici ne gubi na značaju već potenciraodgovornost koju sa svojim savetom svaki stomatologupućuje svojim pacijentima.

„MINIMALNO–INVAZIVNI METODI U PARODONTALNOJHIRURGIJI“

Doc.dr Zoran Aleksić; Doc.dr Saša Jovanović

Pojam „biološke širine“ odnosno neophodnog prostoraza formiranje zdravog, funkcionalnog tkivnog pripojagingive poslužio je kao uvod za predstavljanje terapiskih

mogućnosti produženja kliničke krune zuba. Predavač nas je upoznao i sa mogućnostima za prezervaciju grebenanakon ekstrakcije zuba, odnosno korisnim efektima kojeobezbeđujemo za daljnji implantološki treman. Takođesu predstavljeni zahvati koji se izvode tokom sekundarnehirurške faze(otkrivanje implantata) u rehabilitacijipacijenata implantatima. Dizajn flapa koji je opisao Pallaciomogućava rekonstrukciju papile i izuzetan estetski rezultattokom protetske rehabilitacije.

„ADHEZIVNI MOSTOVI“ Prof.dr Dragoslav Stamenković

Predavač se pozabavio pitanjem adhezivnih mostovakao načina za saniranje krezubosti. Pored široko poznatog



A K

T U E L N O S T I

29Stomatolog

Meryland mosta, kao i starijih predstavnika adhezivnihmostova prof. Stamenković nam je predstavio konstrukciena vlaknima i inlej mostove.Zaključak koji se odnosio nasve adhezivne mostove je glasio da njihova izrada zahtevaminimalnu preparaciju zubnih tkiva, oni mogu predstavljatiprivremene ili uslovno trajne nadoknade, uspešno se možesanirati nedostatak do dva zuba a istaknute su mogućnosti

privremenih mostova kao parodontološki udlaga.

„FASETA ILI KRUNA – UVEK PRISUTNA DILEMA“ Prof.drAleksandar Todorović

Minimalna preparacija zubnog tkiva i vrhunski estetskirezultati čine keramičke fasete veoma primamljivimterapijskim rešenjem. Prikaz jedne pažljivo isplanirane iprecizno izvedene rekonstrukcije keramičkim fasetamapružio je slušaocima barem delimičan uvid u procesplaniranja i izrade keramičkih faseta, ali i opasnosti kojevrebaju u samom kliničkom radu. Među mnoštvom korisnih

saveta vredi izdvojiti sledeće:v pažljivo postavljanje dijagnoze i definisanje željapacijenta;

v temeljna preoperativna priprema;v obavezna izrada studiskog modela, kao i dijagnostičkih

faseta pre preparacije zuba (savetovani gradivnimaterijal je akrilat)

v parametri koji determinišu uspeh u izvođenjurekonstrukcije :položaj zuba, obuhvaćenost krunicestarom nadoknadom, ispunom odnosno karijesom,opseg i distribucij agleđi, incizalno vođenje, gingivalnerecesije i izloženos korena, međuvilični odnosi,parafunkcije,debljina zuba i sečivne ivice,prisustvo

diskoloracija.....;v primena posebno dizajniranih borera kojima definišemo

količinu uklonjenog tkiva kao i boreri sa dvostrukomgranulacijom u cilju preciznije preparacije;

v primena uveličavajućih lupa prilikom realizacijebrušenja......

Zbog mnoštva detalja koje je neophodno ispunitiprilikom izrade faseta raste mogućnost greške ali i količinaoduševljenja pacijenta ukoliko se postupak izvede unajboljem redu.

„MINIMALNO - INVAZIVNE METODE U ORALNOJHIRURGIJI“ Doc dr Radoica Dražić

„MIKRO – INVAZIVNE PROCEDURE U HIRURGIJILICA IVILICA“ Prof.dr Miroslav Vukadinović, Assist.dr Zoran Jezdić

Iako je teško zamisliti pojam minimalno-invazivnogtretmana u hirurgiji predavači su nas podsetili na jednuod najvažnijih činjenica prilikom sprovodjenja tretmana,pažljiva priprema i poznavanje bioloških osobina tkiva kojase tretiraju predstavljaju put ka uspehu.

Predavači klinike za dečiju i preventivnu stomatologijusu nastupili kao dobro uigran ansambl. Prateći tok razvoja

karijesne lezije svaki od predavača nam je pružio uvid umogućnosti saniranja trenutnog problema sa najmanjom„biološkom“ cenom.

„TERAPIJA POČETNE KARIJESNE LEZIJE“ Assist.dr JelenaMandić

Moderan pristup podrazumeva primenu terapiskihmera i pre kavitacije, a ciljane preventivne i terapiskemere u fazi bele mrlje dovode do „restitutio ad integrum“.Uspeh se zasniva na eliminaciji uzročnika demineralizacijei sprovođenja intenzivnih remineralizaciskih procesa.Inhibicija demineralizacije se izvodi podsticanjemsalivacije, kontrolom unosa šećera i lokalnom aplikacijomfluora. Stimulacija remineralizacije se sprovodi lokalnomprimenom florida, unosom mineralnih jona i korišćenjemmaterijala za prekrivanje karijesne lezije bogatih flouridimai drugim mineralnim jonima (CPP-ACP).

„TERAPIJA HELOZONE-OM“ Prof.dr Mirjana Ivanović, drGoranka Krstanović

Primena ozona u stoamtologiji predstavlja novinu nanašim prostorima. Predavač nam je pokazao kako i gdeda se na najlakši način upotrebe baktericidna, virucidna ifungicidna svojstva ozona. Terapijski opseg za upoterbuozona je širok a neophodna je pažljiva primena.

„ALTERNATIVNE METODE PREPARACIJE KAVITETA“Prof.dr Zoran Vulićević, Assist.dr Ivana Radović„RESTAURACIJE MINIMALNIH KARIJESNIH LEZIJA“

Assist. dr Vesna Živojinović

Ova dva predavanja najbolju poruku šalju kada seodslušaju jedno za drugim i to baš ovim rasporedom.Kavitet koji je preparisan nekom od alternativnihmetoda zahteva posebne materijale za rekonstrukcijuuklonjenih tkiva a ti materijali najbolje rezultate postižubaš kod minimalnih preparacija. Da bi se uspešno uklonileminimalne karijesne lezije danas nam se kao izbor nudeboreri izuzetno malih promera, primena lasera, ultrazvučnapreparacija (instrumenti presvučeni dijamantskomprašinom), vazdušna abrazija (kinetička energija čestica Al

2 O3 ) i terapija ozonom. Viskoznost tečnih kompozita kaoi druga korisna svojstva kompomera i GJC omogućavajuuspešnu restauraciju a neki mehanički nedostatci materijalane dolaze do izražaju zbog minimalne veličine preparisanogkaviteta.

„MINIMALNO-INVAZIVNI TRETMANI U TERAPIJIDUBOKOG KARIJESA“

Prof.dr Dejan Marković

Minimalno-invazivan treman u terapiji dubokogkarijesa je moguć ukoliko se omogući pravilna identifikacijakarijesne mase, primenom novih metoda i instrumenataza uklanjanje karijesa a sve to da se restauriše savremenim



adhezivnim materijalima. Predavač nas je upoznao sa„pametnim borerima“ izrađenim od polimernih materijalačija čvrstoća ne dozvoljava uklanjanje zdravog dentina jerdolazi do njihove destrukcije. CARISOLV sistem odnosnohemisko mehanički pristup ukalnaju karijeste lezijeprimenom gela koji rastvara karijesno raspadnut dentin,dok ne utiče na strukturu zdravog dentina, predstavlja

interesantan koncept jer se eliminiše neprijatan zvuk ivibracije koji proizvode nasadni instrumenti. Sistem traži

strpljenje ali uzvraća poverenje plaćanjem najmanje„biološle cene“ u preparaciji kaviteta.

Kratak pregled obrađenih tema iz ugla uredništvačasopisa upotpunjen je prilozima koje su na našu molbusačinili assist.dr Milica Popović, doc.dr Zoran Aleksić i prof.dr Mirjana Ivanović. Zahvaljujemo se autorima na prilozima

i nadamo se da će ovo biti putokaz kako skrenuti pažnju nainteresantne i važne teme sa stručnih sastanaka.

Izbeljivanje zuba-tehnike i mogucnostiDr Milica PopovićDr Tatjana Savić-Stanković

Početkom XIX veka prvi put u stomatološkoj praksi su zaizbeljivanje prebojenih zuba korišćene hemijske supstance.U nastupajućim decenijama isprobano je mnoštvohemijskih preparata za izbeljivanje vitalnih i devitalizovanihzuba. Do danas su se izdvojile dve osnovne supstance:

Hidrogen peroksid- primarni materijal za primenu uambulantnim uslovima (30-38%).

Karbamid peroksid- u koncentraciji od 10-22%, zakućno-ambulantno izbeljivanje zuba.

Mehanizam delovanja se zasniva na hemijskoj reakcijioksidacije. U uslovima oralne sredine nastaje razlaganjeH2O2 pod dejstvom oksidaza i katalaza. DisocijacijomH2O2 nastaju slobodni radikali. Reakcijom sa nezasićenimorganskim supstancama dolazi do promena u molekulskimstrukturama i skraćivanju molekulskih lanaca.

Etiologija diskoloracija

Spoljašnje prebojenosti

nastaju kao posledica taloženja pigmenata na površinizuba (cigarete, kafa, čaj, crno vino, pigmenti iz začinjenehrane i medikamenti sa lokalnom primenom–hlorheksidin).

Često se mogu ukloniti dobrom oralnom higijenom iprofilaktičnim merama.

Unutrašnje prebojenosti

Unutrašnje mrlje (interne) nastaju kao posledicaegzogenih i endogenih faktora

Egzogeni faktori& Trauma zuba, nepravilno izveden endodontski tretman-

trepanacija i ne postavljanje GJC barijere po zaršenomlečenju

& Restaurativni dentalni materijali- metalni joni iz srebrnihkočića

Endogeni faktori

& Medikacija tokom razvoja zuba- tetraciklinskaprebojenost

& Dentalna fluoroza& Oboljenja- Hemolitički poremećaji& Dentinogenesis i Amelogenesis imperfecta& Promene u komori pulpe- obliteracija, starenje

Pre početka kliničkog izvođenja izbeljivanja zuba,važno je odrediti uzrok prebojenosti zuba. Pacijentatreba upozoriti da je efekat izbeljivanja individualani da postizanje željene boje nije garantovano u svimslučajevima. Upoznati ga sa svim mogućnostima itehnikama kao i da je nekad neophodno ponavljanjeterapije do željenog rezultata, kao i da je moguća remisija

I N F O

30 Stomatolog



I N F O

31Stomatolog

boje. Priprema pacijenta obuhvata i sanaciju karijesa,zamenu neadekvatnih ispuna, prekrivanje ogoljenihpovršina korenova, sanaciju oboljenja mekih tkiva.Određivanje početne boje, fotografisanje

Tretmani izbeljivanja prebojenih zuba se mogu podelitiprema mestu izvođenja na:

1. Kućno- ambulantni tretman koji započinjemou ambulanti pripremom pacijenta i izradomodgovarajućih «nosača» gela za izbeljivanje. Pacijentzatim u kućnim uslovima sprovodi tretman premauputstvu stomatologa. Ovim metodom se moguizbeljivati pojedinačni i svi zubi, vitalni i devitalizovani.

Vitalni zubi

Noćno kućno beljenje vitalnih zuba (10-20% kp), uzizradu individualne kašike-treja. Popularni naziv- Nightguard vital bleaching (NGVB).

& Veoma popularna i rasprostranjena tehnika, preko 90 %uspešnosti

& Jednostavna za izvođenje, bezbedna za pacijente iekonomski pristupačna

& Preporučuje se kao prvi postupak u promeni boje, ikada su planirane druge intervencije (porcelanski ilidrugi estetski veniri- izbeljivanje osnovne boje, boljiestetski efekat)

1994. godine Američko udruženje stomatologa (ADA)izdalo je vrlo stroge standarde za ispitivanje efikasnosti ibezbednosti sredstava za izbeljivanje zuba.

10% karbamid peroksid je prvi materijal koji je ADAodobrila.

Devitalizovani zubi

& Izrada treja sa rezervoarom samo za pojedinačni zub,10-20% kp.

& “Šetajuća -walking bleach” tehnika (Na-perborat, H2O2)

“Šetajuća -walking bleach” tehnika

& Provera kvalitetne endodontske terapije (Rdg)& Široko otvaranje komore pulpe, uklanjanje kanalnog

punjenja 2-3 mm apikalno od gleđno-cementnegranice, postavka GJC (barijera)

& Pravljenje miksture Na- perborata sa 35% H2O2 urazmeri 2:1(g /ml)

& Zamena materijala na 7 dana do postizanja željenenijanse

& Pre završne restauracije u komoru pulpe se postavljavodena suspenzija Ca(OH)2 u cilju neutralizacije kiselesredine (14 dana)

& Restauracija kompozitnim materijalom izvodi se dvenedelje nakon završene terapije (stabilizacija boje,oslobađanje zaostalog kiseonika)

& Popularna i rasprostranjena tehnika izbeljivanjadevitalizovanih zuba

& Maksimalno očuvanje zubne supstance uz mogućnostdaljih rekonstruktivnih zahvata

& Pratiti moguću pojavu cervikalne eksterne resorpcije

Ambulantno izbeljivanje ( In-offi ce) se u potpunostiodvija pod kontrolom stomatologa u ordinaciji. Moguće

jeizbeljivati vitalne i devitalizovane zube, kao i sve ili

pojedine zube. Neophodno je postaviti zaštitne barijerezbog primene visokih koncentracija sredstava zaizbeljivanje.

Zaštitne barijere

Kanalno punjenje se uklanja 2-3mm apikalno odgleđno-cementne granice i postavlja sloj (2-3 mm) glas

jonomer cementa, u cilju sprečavanja interakcije materijalaza izbeljivanje i kanalnog punjenja. Za zaštitu mekih tkivai susednih zuba postaviti smolu iz programa specijalnimfabrički priloženim špricem (vestibularno i palatinalno) udebljini od oko 1,5-2 mm, širine oko 5 mm. Interdentalnapapila mora biti zaštićena.

Vitalni zubi

o Termokatalitička tehnika (30-38% H2O2 ) aktivacijatoplotom, svetlom, ultravioletnim zracima, laserom,primena zaštitne barijere

o 20% kp u treju - 1 h

Devitalizovani zubi

• Termokatalitička tehnika (30-35% H2O2 ili kp)• Hemijski aktivirajući- dvokomponentni materijali

(38%H2O2)

Gleđ se može ali i ne mora nagrizati.Materijal debljine

1 mm postavlja se na vestibularnu površinu i u komoru naoralnoj površini i ostavlja 10 do 20 min. Postupak se možeponoviti nekoliko puta do postizanja željene nijanse, obično3-4 seanse.

& Kompletan postupak je pod kontrolom terapeuta& Postavljanjem zaštitnih barijera prevencija oštećenja

mekih tkiva& Veoma brzi efekti tretmana& Prolazna osetljivost koja je najčešće reverzibilna& Istraživanja preporučuju za termokatalitičke tretmane

svetlosnu a ne toplotnu aktivaciju materijala

& Remisija boje moguća nakon 1-3 godine

Preko 200. godina primene tehnika za izbeljivanjegovori o njihovoj pouzdanosti. Kada sagledamo iupoznamo se sa svim mogućim rizicima kao i pozitivnimefektina, možemo zaključiti da su opisane tehnike efikasnei bezbedne za pacijente.

Mogu se preporučiti ispred ostalih tehnike izbeljivanja:vitalnih zuba 10% karbamid peroksidom, 35% H2O2 beznagrizanja gleđi i dentina kiselinom i aktivacije toplotnimizvorom, a za devitalizovane zube «šetajuća» tehnikapomoću Na-perborata i H2O2 bez dodatnog izvora toplote.

Za postizanje željene nijanse neophodno je obično 3-4seanse.



A K

T U E L N O S T I

32 Stomatolog

Terapija healozone-om

Prof. Dr Mirjana Ivanovi Dr Goranka Krstanovi Prof. Dr ZoranVuliević

Ozon je prirodan gas, koji slobodno nastaje uatmosferi i, zahvaljujui visokoj reaktivnosti , predstavlja

jedan od najmonijih oksidanata danas. Njegova primenau sterilizaciji vode, hrane, zatim u veterini i u medicini sezasniva na sposobnosti ozona da oksidie nezasiene masnekiseline u elijskom zidu mikroorganizama i tako delujebaktericidno, fungicidno ili ak virostatiki. Na istom principuzasniva se i primena ozona u stomatologiji.

HealOzone je aparat koji ozon proizvodi izatmosferskog vazduha i omoguava njegovu primenu (Sl.1). Na taj nain je obezbeeno konstantno prisustvo ozona napovrini zuba u koncentraciji od 2100 ppm (4494g/m3), priemu molekuli ozona prodiru i do 4mm dubine u karijesnuleziju, ne oteujui mineralizovana tkiva, niti zdrave elije.

Indikacije za primenu ozona su u profilaksi karijesa,pre zalivanja fisura i postavke ortodontskih bravica,terapiji karijesa fisura, korena, otvorenih karijesnih lezija (ukombinaciji sa ostalim konzervativnim merama), smanjenjupreosetljivosti vratova zuba, kao i u endodonciji. Takoe,mogua je njegova primena u kod obolenja mekih oralnihtkiva izazvanih herpes-virusima, kao i afti.

Kontraindikovan je ukoliko postoje otvorene rane namekim tkivima i u sluaju otvorene pulpe. Preporuuje seizbegavanje kontakta sa oima.

Koncept primene HealOzone-a zasniva se na dobrojdijagnostici i terapiji.

U dijagnostici su nam na raspolaganju razliite metode:

inspekcija, sondiranje, radiografisanje, elektrina detekcijakarijesa (Electrical Caries Monitor ECM), fiber-optikatransiluminacija i laser-fluorescencija. Za primenu ozonanajpreciznija dijagnostika procedura je korienje laser-fluorescencije.

Metoda laser-fluorescencije zasniva se na sposobnostiodreenih materija da fluoresciraju. DIAGNOdent (KaVo)

(Sl.2) emituje svetlost talasne duine od 655 m usmeravajui je prema zubu. Prilikom upotrebe DIAGNOdent-a udijagnostike svrhe, moe doi do pojave greke u oitavanjurezultata. Naime, pored karijesa glei i dentina, poveanevrednosti mogu dati dentalni plak, hrana impaktirana u

fisure, ostaci profilaktike paste, kompozitni ispuni i njihoveprebojene ivice, zubni

kamenac, remineralizovanai hipomineralizovana gle.Takoe, panju treba obratiti ina prirodnu fluorescencijuglei, te u odnosu nanju korigovati rezultateoitavanja.

Na osnovu vrednostioitanih na DIAGNOdent-u, moe se postavitidijagnoza:1) 0 - 10 intaktan zub

2) 10 - 30 karijes glei, odnosno karijes dentina sa

intaktnom povrinom glei i

3) 30 - 99 karijes dentina.

U zavisnosti od oitanih vrednosti izmerenihDIAGNOdent-om, odreuje se vreme trajanja terapijeHealOzone-om:1) 14-24 tretman u trajanju od 20 sekundi

2) 25-30 tretman u trajanju od 30 sekundi3) 31-40 tretman u trajanju od 40 sekundi

4) >40 tretman u trajanju od 60 sekundi.

Prilikom upotrebe HealOzone-a u profilaksi karijesa ili, pak njegovoj terapiji, potrebno je potovati propisanu

proceduru. Neophodan je dobar izbor silikonske kapice(Sl.3) odgovarajue veliine da bi se postigao vakum izmeunastavka aparata i zuba, to e omoguiti dobru aplikacijuozona. U suprotnom, aplikacija nee biti mogua. Naime,kako je, usled postizanja vakuuma, onemoguena inhalacijaozona, potvreno je da je primena ovog aparata bezbedna

kako za pacijenta, tako i za lekara.Nakon izbora silikonske kapice i podeavanja trajanjatretmana, pristupa se aplikaciji ozona. Delovanjem ozonana zub u odgovarajuem vremenskom intervalu, unitavajuse kariogeni mikroorganizmi u visokom procentu i to do99,9%. Nakon toga, zavisno od indikacije, sledi nanoenjepH balansera, zalivanje fisura ili, pak, postavljanje ispuna.

Profilaktika primena ozona, podrazumeva sterilizacijuokluzalnih povrina, koja prethodi zalivanju fisura, kao iprimenu ozona pre postavke fiksnih ortodontskih aparata.

Kod poetnog

karijesa fisura,preporuuje se

aplikacija ozona, utrajanju od 20 - 40sekundi, zavisno odvrednosti oitanihna DIAGNOdentu,nakon ega se natretirani zub i po celojusnoj duplji nanosi pH balanser u trajanju od 30 sekundi ucilju remineralizacije obeskliene karijesne lezije.

pH balanser, sadri natrijum-fluorid, limunsku kiselinu,namenjenu za transport fluorida u karijesnu leziju i xylitol,koji inhibie metaboliku aktivnost mikroorganizama. Nakon

30 sekundi potrebno je da pacijent ispljune viak tenosti, bezispiranja. (Sl. 4)

Terapiju pacijent nastavlja kod kue, najmanje narednetri nedelje, koristei set za remineralizaciju, namenjen zapacijente, a koji sadri pastu za zube, vodicu za ispiranje ustai sprej za usta. (Sl. 5).

Pacijentu se, takoe, savetuje odgovarajui reim ishrane,koji podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata.Kontrole se zakazuju na dve nedelje, a stanje se proveravaDIAGNOdent-om. Nakon 6 meseci, ili ve nakon 4 nedelje(ukoliko se ne moe osigurati dolazak pacijenta) zdrave iobeskliene fisure se mogu zaliti.

U terapiji karijesa glatkih povrina glei i dentina, nakonaplikacije ozona, sprovodi se remineralizacija uz redovne



kontrole nakon2 i 4 nedelje.Primena ozonasmanjujepotrebe zaklasinimispunima.

Kada suvrednosti oitane

na DIAGNOdentuvee od 30,potrebna sudopunskadijagnostikasredstva, npr.radiografija, dabi se iskljuilamogunost

postojanja skrivenog karijesa. Ukoliko i dalje postoji

sumnja, treba pristupiti minimalno-invazivnoj preparaciji(vazduna abrazija, ultrazvuk ili, pak, fina dijamantska svrdlai visokoturana builica), emu e uslediti restauracija zubakompozitnim ispunom.

HealOzone se moe primeniti i u terapiji cirkularnogkarijesa, pri emu se tei zaustavijanju procesa i ouvanjumlenih zuba u vilici do njihove smene. Kontraindikovano jeprimeniti ga u sluaju postojanja abscesa ili fistula.

Primena ozona u terapiji karijesa predstavlja kauzalnivid terapije, obzirom na infektivnu prirodu karijesa.Osnovna prednost je to to je metod neinvazivan ili, pak,minimalno invazivan. Takoe, tretman je potpuno bezbolan,to je jako vano za mlade pacijente, i kratko traje.

1) Assessment of the safety of two ozone delivery devicesMillar BJ, Hodson N; Oct 2006; Journal of Dentistry

2) Effect of ozone on oral cells compared with establishedantimicrobials Huth KC, Jacob FM, Saugel B, CapelloC, Paschos E, Hollweck R, Hickel R, Brand K.; Oct 2006;114(5):435-40; Eur J Oral Sci

3) The impact of ozone treatment on enamel physicalproperties Celiberti P, Pazera P, Lussi A; Feb 2006;19(1):67-72; Am J Dent

4) Ozone therapy for the treatment of dental caries RickardGD, Richardson R, Johnson T, McColl D, Hooper L.;

Cochrane Database Syst Rev. 2004

A K

T U E L N O S T I

33Stomatolog

Minimalno invazivni tretmani uparodontalnoj hirurgijiDr Zoran Aleksić

Estetetsko produženje kliničkih krunica zuba je metodakoja se standardno koristi u parodontološkoj praksi. Ovo jeminimalno invazivna metoda kojom se izbegava dodatnatraumatizacija tkiva te postoperativni period prolazibez većih subjektivnih tegoba. Zahvat ne podrazumevaodizanje mukoperiostalnog režnja, tako da je pravilnopostavljena indikacija za intervenciju osnova uspehaterapije. Biološka širina parodoncijuma je prostor izmeđukoronarne ivice alveolarne kosti i ivice gingive, prosečnevrednosti do 3mm. Od toga, 1mm od ivice alveolarne kostizazima vezivno tkivni pripoj a preostalih 2mm sačinjavajupripojni epitel i dubina gingivalnog sulkusa. To bi značiloda ako cervikalnim sondiranjem dobijemo vrednost

od 5mm, samo ciljanom ekcizijom tkiva bez odizanjamukoperiostalnog režnja možemo produžiti kliničkekrunice zuba do 2mm, vodeći računa da postignemodovoljnu širinu fiksirane gingive.

Problem u praksi nastaje kada u cilju postizanjaidealnih estetskih rezultata, želimo da produžimo kliničkekrunice zuba a vrednost cervikalnog sondiranja iznosido 3mm. U tom slučaju, ciljanom ekcizijom tkiva bezodizanja mukoperiostalnog režnja dolazi eksponira sealveolarna kost, nastaje njena nekroza a zarastanje mekogtkiva se odvija per secundam sa neželjenim prisustvomgranulacionog tkiva. U tom slučaju ne možemo ni

razmišljati o dobijanju željenih estetskih rezultata većmoramo pristupiti protokolu koji podrazumeva odizanjemukoperiostalnog režnja pune debljine, sa uklanjanjemdela alveolarne kosti a sve u cilju postizanja idealnebiološke širine potpornog aparata zuba.

Iz svega iznetog, ključ uspostavljanja željenog estetskogrezultata je pravilno postavljena indikacija za odgovarajućuhirušku proceduru.



I sastanak Akademije za estetsku stomatologiju SCG sa

me|unarodnim u~e{}em

Beograd, Sava Centar, 20 i 21. oktobar 206.

I N F O

34 Stomatolog

Poslednjeg vikenda u oktobru u Sava Centru uBeogradu, odràn je prvi sastanak Akademije za Estetskustomatologiju Srbije i Crne Gore. Sastanak je imao za ciljda promovi{e Akademiju u {iroj stru~noj javnosti, pribliìsavremene postulate estetike u stomatologiji doma}imstomatolozima i pokaè da je i na{e profesionalno okruènjeprate}i svetske trendove lepog i zdravog u mogu}nosti daispuni najvi{a o~ekivanja pacijenta.

Celokupnu organizaciju pomogle su kompanije GCEurope i Colgate-Palmolive a i vode}i distributeri su krozizlo`bu omogu}ili da se na jednom mestu vide i kupe

materijali i oprema poslednjih generacija.Skup je prvog dana svojim predavanjem otvorilaProf. Eugenija Arsenis iz Gr~ke sa osvrtom na estetiku uumetnosti. O percepciji boje kao i klini~kim aspektimau odre|ivanju boje zuba Prof. dr Rade Paravina izneo jekako svoje, tako i stavove vode}ihautoriteta iz te oblasti. Dr Kulji},

je u veoma lepo osmi{ljenompredavanju predstavio na~in nakoji on planira i izvodi estetskerestauracije na frontalnim zubimakao i na~in definisanja ciljevaterapije u uzajamnoj komunikaciji

sa pacijentom. Prof. dr KosovkaObradovi}, je dala koncizan prikazo razli~itim aspektima anatomskihi morfolo{kih karakteristikazubnog luka i problemu njihovogo~uvanja tokom rekonstrukcije.Sa Univerziteta u Zagrebu prof.dr Ivica Ani} prikazao je svojaiskustva klini~ke prakse uz voematemeljan prikaz prakti~nog radai modernog koncepta endodon-cije. Nakon ovog predavanja za

sve u~esnike skupa bio je prire|enru~ak u Art Caffeu SC-a.

Popodnevni deo otvorio jeDr Du{ko Gedo{ev. Referentno, izprve ruke prikazao je i objasniosve prednosti jednog odnajpopularnijih CAD/CAM sistemaCEREC. Na sebi svojsven na~inkroz dinami~nu prezentacijui prikaz zanimljivih slu~ajevarazbio je predrasude o sloènostikompjuterski vo|ene izradekerami~kih nadoknada. DrStockleben iz Hanovera ukazao

je na probleme u terapiji pacijenata sa bruksizmom ipredstavio indirektne kompozitne restauracije kao jedno odmogu}ih re{enja.

Po zavr{etku prvog dana, za sve goste iz inostranstvakao i ostale zainteresovane organizovan je obilazak gradaautobusom sa profesionalnim turisti~kim vodi~em.

Drugog dana skupa na{i stomatolozi, ~lanovi SAED,su kroz kratka izlaganja i prikaze svojih slu~ajeva obradilirazli~ite teme iz svih oblasti estetske stomatologije. U~e{}eu izlaganju pored kolega sa fakulteta imali su i stomatolozi izubni tehni~ari iz privatne prakse. Suma celog sastanka bio

je okrugli sto na kom su predava~i sa kolegama iz publikerazmenli svoje poglede i stavove o stru~nim pitanjima.Diskusija je bila sadràjna i omogu}ila je da se pojasneizne{eni stavovi.

Kao i posle svakog skupa i sa ovog, ostalo jenekoliko lepih utisaka. Jedan

je da kvalitet izlaganja kao iprikazanih slu~ajeva drugogdana ne zaostaje za prvim i da jeevidentan napredak u kvalitetu iedukaciji doma}e stomatologije.Ohrabruje i interesovanje kolegaiz svih krajeva, naro~ito mla|ih,

za rad Akademije i estetskustomatologiju uops{te, {tonagove{tava jo{ bolje dane u tomsmislu. Podr{ka Stomatolo{kogfakulteta u Beogradu, iskazanakako kroz pomo} u organizaciji,tako i kroz prisustvo prof. dr D.Stamenovi}a - dekana fakulteta.Novi dekan je na sebi svojstvenna~in iskusno moderirao skupomprvog dana, a drugi je pa`ljivopratio iz publike.

Slede}i skup SAED najavljen je za 19-20 X 2007. Akademija jepozvala sve u~esnike da aktivnoparticipiraju u njenom budu}emradu, objavljene su i teme zaplanirane klini~ke radionice inajavljena je nià ~lanarina. Usvakom slu~aju, vredna iskustvaste~ena u organzaciji proteklogsastanka bi}e iskori{}ena ustalnom podizaju kvaliteta radai Akademije i narednih godi{njihsatanaka.



III Simpozijum oralnih hirurga i oralnih implantologa Srbije

Beograd, Sava Centar, 3 i 4. novembar 2006.

I N F O

35Stomatolog

U beogradskom Sava Centru, 3. i 4. novembra ovegodine, odràn je tre}i po redu Simpozijum oralnih hirurgai oralnih implantologa Srbije. Organizatori Simpozijuma suSekcije za oralnu hirurgiju i oralnu implantologiju Srpskoglekarskog dru{tva. Uz u~e{}e oko tri stotine posetilaca,od stomatologa specijalista do studenata stomatologije,glavne teme skupa bile su nove tehnologije u oralnojhirurgiji, korektivni hirur{ki zahvati u pripremi implantacije iimedijatno i rano optere}enje implanta.

Ovaj skup osmi{ljen je sa ciljem da se doma}a stru~na javnost {to bolje i brè informi{e o najaktuelnijim stru~nim

stavovima u oralnoj hirurgiji i implantologiji. Ba{ zbog toga,organizatori su i ove godine uloìli veliki napor da, kaopredava~e, u Beograd dovedu istaknute svetske stru~njakeu ovim oblastima. Tako su posetioci Simpozijuma imaliprilike da, pored ostalih gostiju iz inostranstva, ~uju i veomakvalitetna predavanja Georgea E. Romanosa iz New Yorka iGabora Teppera iz Be~a, lekara iza kojih stoji veliko stru~noiskustvo, ali i vredni nau~no-istraìva~ki rezultati. Ipak, kako

je jedan od ciljeva Simpozijuma i predstavljanje rezultatana{ih stru~njaka i istraìva~a, priliku da odrè predavanjadobili su i oralni hirurzi i implantolozi Stomatolo{kogfakulteta u Beogradu i Vojnomedicinske akademije, ali idrugih centara u Srbiji. Posebno je zna~ajno {to je ovaj skup

uspeo da privu~e i pa`nju kolega iz susednih zemalja, pa jeme|u u~esnicima bilo i stomatologa iz Slovenije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine i Makedonije.

U okviru sesije o novim tehnologijama, posetioci suimali prilike da ~uju predavanja Dr Dov{aka iz Ljubljaneo primeni lasera u oralnoj hirugiji i Prof. Staj~i}a opiezohirurgiji u oralnoj i maksilofacijalnoj regiji. Porednjih, Prof. Aleksa Markovi} je predstavio novi Straumannovkoncept SLA Activity implanta.

Jedna od glavnih tema Simpozijuma bilo je imedijatnooptere}enje implanta. Problem, koji iz razumljivih razloga,

privla~i veliku pa`nju, kako istraìva~a, tako i lekara

prakti~ara, bio je predmet ìve diskusije na ovom skupu.Doktori Romanos i Tepper izneli su najaktuelnije stru~nestavove o ovoj temi, a svoj doprinos dali su i doma}istru~njaci, predstaviv{i rezultate sopstvenih istraìvanja.Iako jo{ uvek nema potpunog konsenzusa o ovim pitanjima,u~esnici Simpozijuma imali su izuzetnu priliku da buduinformisani o rezultatima najaktuelnijih svetskih istraìvanjakoja se odnose na imedijatno optere}enje.

Osim toga {to su stru~noj javnosti omogu}ili da ~ujunajistaknutije doma}e i strane predava~e, organizatori suse, kao i na prethodnim skupovima, potrudili da prilikupruè i mla|im istraìva~ima, kao i oralnim hirurzima iimplantolozima koji rade van visoko-{kolskih i istraìva~kih

institucija. Tako je odràna sesija usmenih prezentacijana kojoj su svoje rezultate predstavili mla|i istraìva~i uoralnoj hirurgiji i implantologiji. Pored toga, u okviru postersesije, svoje radove predstavili su i brojni prakti~ari izstomatolo{kih centara i privatne prakse iz cele Srbije.

U okviru Simpozijuma odràna je i izlo`ba opreme imaterijala za oralnu hirurgiju i implantologiju. Kao izlaga~isu se pojavili zastupnici najpoznatijih svetskih implantnihsistema – Straumanna, Nobel-Biocera, Ankylosa i brojnidrugi.

Naravno da je ovakav skup, pored svog stru~nogdela, bio i prilika za druènje i razgovor i o temama

koje nisu direktno povezane sa oralnom hirurgijom iimplantologijom. Koktel za sve u~esnike u Aero klubu uUzun-Mirkovoj ulici, bio je trenutak za opu{tanje i bolje upo-znavanje kolega iz zemlje i inostranstva.

Na kraju, ostaje uverenje da su ovakvi skupovidragoceni za unapre|enje na{e struke i nada da }e i slede}iSimpozijum, po~etkom novembra 2007. godine, bitipodjednako pose}en i uspe{an.

Dr Miroslav Andri}Klinika za oralnu hirurgijuStomatolo{ki fakultet u Beogradu



Evropa pod našim krovom

I N F O

36 Stomatolog

Šesti međunarodni EDSA kongres održan naMedicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Naš fakultet je bio domaćin dva velika događaja:Šestog internacionalnog kongresa Evropske AsocijacijeStudenata Stomatologije (EDSA) održanog 21. i 22. aprilai Tridesetsedmog Sastanka EDSA-e ( EDSA meeting).Europian Dental Students Association ( EDSA) je udruženjeevropskih studenata stomatologije čiji smo i mi članovi od2002. godine.

Dva puta godišnje predstavnici stomatoloških fakultetaevropskih zemalja se sastaju u drugoj zemlji radi razmene

iskustava i ideja vezanih za projekte koje sprovode studentistomatologije u svojim zemljama. Ove godine smo mi imaličast da budemo domaćini jednog takvog sastanka ali ikongresa koji pored delegata okuplja i studente i profesoresa naučnim radovima i predavanjima. EDSINI kongresi seodržavaju svake dve godine.

EDSA meeting:

Već u utorak 18. aprila stigli su prvi gosti. Smeštenisu u hotel «Sajam» u kome su se narednih dana održavalisastanci. Imali smo prilike da upoznamo kolege iz Švedske,Grčke, Francuske, Engleske, Irske, Holandije, Poljske,Litvanije, Slovačke, Nemačke, kao i goste iz okruženja:

Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Slovenije i Makedonije.Na sastanku je svaki delegat pojedinačno podneo

izveštaj o tome šta se u poslednjih par meseci dešavalona njegovom fakultetu, kakvi su se projekti sprovodili,i prezentovali su se rezultati tih projekata. Takođe serazgovaralo i o budućim planovima, odnosno kakveakcije i projekti se planiraju na kom fakultetu u narednimmesecima.

EDSA Kongres:

Sastanak je uspešno završen ali je veći deo posla bioispred domaćina – realizacija kongresa. Organizacioni timkoji su činili predsednica Jadranka Vujačić, dr Nebojša Đurić,dr Edon Karahoda, Aleksandra Ranisavljev i Ivana Vuletićradio je mesecima unapred da bi sve proteklo u najboljemredu i da bi fakultet bio predstavljen u pravom svetlu.

Trebalo je ugostiti još četrdesetak stranih studenatakoji su došli na Kongres sa svojim naučnim radovima, kaoi četrdesetak studenata iz Beograda i Niša. Na kongresu

je učestvovalo oko 60 naših studenata Klinike u Novom

Sadu, kao i naši predavači. Teme naučnih radova bile suraznovrsne a obuhvatale su oblasti ortodoncije, oralnemedicine, parodontologije, implantologije, mikrobiologije,dečije i preventivne stomatologije, oralne i maksilofacijalnehirurgije, javnog zdravlja, protetike, edukacije ustomatologiji i drugih. A da bi Kongres bio na što višemnaučnom nivou uloženi su napori da se pozovu i ugosterenomirani domaći i strani profesori.

Dešavanja u toku oba dana trajanja kongresa bilasu podjednako koncipirana. Pored izložbenog sajmastomatološke opreme i materijala u holu fakulteta i posterprezentacija studentskih radova,verbalne studentskeprezentacije i profesorska predavanja održavala su se u

amfiteatru u okviru pre i popodnevnih sesija.Prvog dana smo mogli čuti izlaganja domaćih

predavača: Prof. dr Dragoslava Đukanovića, Ass. dr PredragaVučinića, Prof. dr Mirjane Vujasković, prof. dr ZoranaStajčića i gošće iz Hrvatske Prof. dr Asje Čelebić, specijelisteprotetike.

Sledeci dan (nedelja 22.april) bio je rezervisan zagostujuće predavače iz Holandije Prof. dr A.J.P. Van Strijpa,

dr Aristomenisa Syngelakisa iz Grčke koji jepredavao o menadžmentu u zdravstvu na vrloduhovit i zabavan način, zatim mlada doktorkaiz Makedonije, predstavnica Colgate-a, dr

Jasminka Matoska o odabiru prave četkice zazube.

Još jedan veoma drag gost, mladi profesorkoji nam je došao iz Berna, Švajcarska, a inače

je Grk dr Nikos Mattheos krajnje zanimljivo jepredavao o podučavanju i učenju.

Prava senzacija popodnevne sesije bio jegost sa Američkog kontinenta, dekan fakultetau Milvokiju Prof. dr Denis Lynch koji je govorioo dentalnoj edukaciji u novom milenijumu.Pokazao je kako je tekao razvoj stomatologijeu Americi, kako su nekada izgledale i kakosada izgledaju njihove klinike za obrazovanjemladih stomatologa. Ukazao na sličnosti i



I N F O

37Stomatolog

razlike kada je studiranje stomatologijeu pitanju, između Evrope i Amerike, kao iuticaj standarda na razvoj nauke uopšte pa istomatologije.Pitali smo ga koji je bio motiv njegovog

dolaska...

- Pre svega, bio sam počastvovan

time što sam pozvan i čast mi ješto se sve i desilo. Takođe sam bioveoma zainteresovan za temu nakoju sam pozvan da govorim, to jenešto blisko i drago mom srcu. Mislimda postoji velika sličnost izmeđuproblema sa kojima se mi suočavamou Sjedinjenim državama kada jeobrazovanje stomatologa u pitanju iaktuelnim problemima sa kojima sesuočavaju evropske zemlje na svojimstomatološkim fakultetima.

Kakvi su vaši utisci o Novom Sadu i Šestom EDSAkongresu?

- Više od bilo čega drugog impresionirala megostoljubivost na koju sam naišao. Svi su dali sve odsebe da bih se osećao kao kod kuće, i tačno tako se iosećam ,kao da sam sa svojim prijateljima. Sam grad

je prelep, sreća, lepo je vreme a to niko ne može dakontroliše. Grad je lep i ima dosta toga sa čim treba dase ponosi uključujući i stomatološki fakultet.

U vezi kongresa...

- Kongres... na mene je najviše ostavio utisak stepenkvaliteta studentskih radova i prezentacija.To me činiveoma uverenim da je budućnost stomatologije u

Evropi u dobrim rukama.Da li postoje razlike između studenata stomatologije u

Americi i Evropi, i ako postoje koje su to razlike?

- Mislim da su razlike minimalne, većina proizilazi iz jezika. Razlika je u tome što ovde studije stomatologijeproizilaze iz medicinskog kurikuluma. Ali mislim dasličnosti daleko prevazilaze razlike.

Hvala, i kažite nam, koji trenutak će vam najviše ostatiu sećanju?

- Trenutak koji nikada neću zaboraviti bio je poslezatvaranja kongresa, kada su svi ostali u amfiteatru ,kada je neko doneo gitaru, ostatak piva i karton vinai svi su pevali i igrali iz svih zemalja koje su bile nakongresu, to je bio nezaboravan događaj. Pamtićumnogo više od prezentacija, večera, žurki...to je bioskup različitih ljudi sa zajedničkim ciljem i mnogaprijateljstva su rođena koja će trajati čitav život.

Sve pohvale za organizaciju i brigu o detaljimatokom kongresa pored organizacionog odbora zaslužuje

i fenomenalan hosting tim koga su činili naši studenti-stomatolozi.

Njihov zadatak je bio da se gosti osveže u pauzamaizmeđu predavanja lepo pripremljenim koktelom kao i upružanju inaformacija našim gostima i naravno druženje.Oni su zaslužni za nezaboravnu spontanu žurku poslezatvaranja kongresa u amfiteatru uz gitaru i vino...

I naravno večerama i žurkama nikad kraja... ali došao je i ponedeljak, poslednji dan druženja. Posetafruškogorskim manastirima, Muzeju meda i vinau Sr. Karlovcima ostaće mnogima u sećanju kaoi gala večera na «Salašu 137» . Tamo su gosti

videli ponešto od starinske domaće atmosfere,večerali uz tamburaše, videli kako se u Srbiji igrakolo, učili korake... i razmenjivali adrese i porukeu svojim ličnim knjigama utisaka!

Ovo je bio prvi međunarodni kongresna našem fakultetu od osnivanja odseka zastomatologiju. Nadamo se da je ovo samoenergetska injekcija i tek početak aktivnostimladog KSS-a ( Klub studenata stomatologijeMedicinskog fakulteta)!

Ivana Vuletićčlan IO KSS

resor za nastavu KSS



Prikaz skupa ZC

Međunarodni naučni skup pod nazivom »Materijaliu stomatologiji« u organizaciji Zlatarne Celje-Aurodent iStomatološkog fakulteta u Beogradu održan je 4. novembrau velikom amfiteatru Stomatološkog fakulteta. G-đa TjašaZupančič Hartner je, kao predstavnik organizatora ZlatarneCelje - Aurodent otvorila skup i predstavila istraživačko-

razvojni međunarodni centar našeg preduzeća, čiji je vođadr Rebeka Rudolf uni dipl. ing.

Predstavljeni su najnoviji rezultati istraživanja noveAu-Pt dentalne legure, na kojima zajedno rade Institut zatehnologiju materijala Mašinskog fakulteta Univerziteta uMariboru, Stomatološki fakultet i Zlatarna Celje-Aurodentu okviru EUREKA E!3555 DEN MAT međunarodnog projekta(finansiran od strane Evropske Unije).

Naši predavači su stručni saradnici na ovommeđunarodnom projektu i to iz različitih interdisciplinarnihpodručja. Oni su nas podsetili da zlatne dentalne legure,na koje se malo zaboravlja zbog najnovijih trendova ustomatologiji, imaju svoje mesto prilikom izrade metal-keramičkih nadoknada. Prilikom ispitivanja novih materijala

za fiksno-protetske nadoknade, kao kontrolni uzorcise upravo uzimaju zlatne dentalne legure zbog svojedugogodišnje primene i brojnih longitudinalnih studija kojesu urađene. Zaključak koji se može doneti je da Au-Pt legurei dalje imaju svoje mesto kao osnovni gradivni materijal.

Vlasnik zubotehničke laboratorije Križnar iz Kranjapredstavio nam je svoja iskustva u livenju plemenitih legurai objasnio na koje faze moraju mladi tehničari, koji počinjuda rade na plemenitim legurama, da obrate posebnupažnju. Nenad Mandić je predstavio svoje kombinovaneradove i pokazao kako bezmetalne nadoknade mogu da seuspešno kombinuju sa metal-keraničkim nadoknadama kodistog pacijenta.

Novi dekan Stomatološkog fakulteta, prof.dr Dragoslav

Stamenković je ponovio kako je naša škola veliki protivnik upotrebe baznih legura koje sadrže Ni, Be i Cd, a sa kojimase, zbog njihovog lakog livenja i obrade, i dalje dosta radiu našoj zemlji. Predstavio je deo preliminarnih rezultataistraživanja nove Au-Pt legure ZC i obećao da će sledećiput dati detaljan prikaz rezultata, naročito onih vezanih zaispitivanje biokompatibilnosti. Testove biokompatibilnostiradi sa svojim timom direktor Instituta za medicinskaistraživanja VMA Prof. dr Miodrag Čolić. Prof dr Ivan Anžel,direktor Instituta za tehnologiju materijala - Univerzitetau Mariboru, je sa stanovišta mašinskog inženjera objasniomehaničke karakteristike i mikrostrukturu zlatnih legura,kao i osobine koje Au-Pt legure moraju imati kako bi seobezbedila dobra veza metala sa keramikom.

Prof. dr Aleksandar Todorović je dao pregled različitihvrsta materijala od kojih se mogu izraditi nadoknadedevitalizovanih zuba. G-đa Mila Simonović je pokazala kakose Au-Pt dentalne legure ZC ponašaju prilikom frezovanjai predstvila svoja iskustva u radu sa njima. Doc. dr VojkanLazić nas je podsetio na različite okluzalne splintove, kojiizmeđu ostalog mogu biti izrađeni i od zlatnih legura.

Na kraju skupa svi prisutni su dobili Sertifikate o učešćuna skupu, a takođe su podeljene i tri vredne nagradeod strane Zlatarne Celje - Aurodent. Prvu i najvrednijunagradu - Austenal Ultrashall ultrazvučnu kadu je dobila drAleksandra Mišović.

Predavanja su po oceni učesnika bila veoma zanimljiva,a sve nove ideje o temama, koje možda nismo dovoljno

rasvetlili, a kolege bi želele da čuju, su dobro došle.Dr A. Marić Dragaš

Poštovane kolege,

Zlatarna Celje poseduje dugogodišnje iskustvo u

proizvodnji plemenitih dentalnih legura (Au-Pt, Au-Pd, Ag-Pd, Au).

Kao proizvođač zlatnih legura, jedini smo u mogućnostida Vam strare proizvode od zlata (zubni mostovi, nakit,zlatnici,..), uz minimalnu doplatu troškova rafinacije idodatnih platinida, zamenimo za novu leguru. Prilikomkupovine naših legura dobija se sertifikat-nalepnica,koji se sastoji iz tri dela (za pacijenta, zubnog tehničarai stomatologa), kojim garantujemo kvalitet proizvoda, atime su stomatolog i zubni tehničar potpuno zaštićeni.To je jedini način kojim svojim pacijentima možete dagarantujete da su njihove protetske nadoknade izrađeneod materijala koji ima odgovarajuće karakteristike i pododređenim šaržnim brojem (sa određenim hemijskim

sastavom).Naše legure poseduju CE i NIOM sertifikate, a na tržištu

Srbije Zlatarna Celje jedina ima registrovane dentalnelegure od strane Ministarstva za zdravlje RS (Agencije zalekove i medicinska sredstva).

Ukoliko postoji interesovanje, mi smo spremni dapripremimo i organizujemo kurs livenja i rada na zlatnim

legurama.Bili bi Vam veoma zahvalni ukoliko bi svoja iskustva u raduna zlatnim legurama podelili sa nama:

- Koliko dugo pacijent nosi u ustima protetskunadoknadu koja je urađena na baznim legurama, akoliko dugo nadoknadu na zlatu?

- Kako izgledaju nosači mosta nakon skidanja mostaizrađenog od bazne legure, a kako izrađenog od zlatnelegure?

- Pošaljite nam fotografije svojih radova – Vašihpacijenata – kako izgledaju nosači, parodontalna tkivanakon nekoliko (i koliko) godina nošenja i funkcijeprotetske nadoknade urađene na baznim i na zlatnimlegurama.

- Pošaljite nam sve svoje predolge i nove ideje - o čemubi želeli da dobijete više informacija, koje teme bi volelida čujete.

Od fotografija koje nam budu stigle, odabraćemonajmanje jednu koju ćemo sledeće godine prikazati nanašem naučnom skupu u Beogradu.

Za sva pitanja, stručno savetovanje i pomoć, mi Vamstojimo na raspolaganju sa svojim iskustvom i znanjem.

Zlatarna Celje – kvalitet, tradicija, poverenje, zdravlje---Rankeova 4, BeogradE mail: [email protected]

I N F O

38 Stomatolog



Povodom izbora prof.dr Dragana Kuburovića započasnog člana Akademije medicinskih nauka SLD-a iNagrade za životno delo dodeljene 2004. godine takođeod strane SLD-a časopis ima zadovoljstvo i čast da seosvrne na dostignuća i doprinose u struci i nauci a koja suobeležila profesionalni život profesora Kuburovića. Ovomprilikom časopis želi da se zahvali profesoru Kuburoviću zasvu pomoć koju je nesebično pružio kako časopisu tako iKomori privatnih doktora stomatologije Srbije.

U predlogu koji su predsedništvu Akademijemedicinskih nauka SLD-a podnela tri redovna člana

Akademije prof.dr Aleksa Piščević, prof.dr MiodragKosovčević i prof.dr Vojislav Popović navodi se sledećeobrazloženje.

Prof.dr sci DRAGAN KUBUROVIĆ, redovni profesorStomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu upenziji, roden je 02. 06. 1935.god. u Ljigu. Maturirao

je u Kraljevačkoj Gimnaziji 1956. godine. Iste godineupisuje Stomatološki fakultet u Beogradu. Kao prvidiplomirani student svoje generacije 1961.godine primljen

je za asistenta pripravnika na Kliniku za bolesti zubaStomatološkog fakulteta u Beogradu.

Posle uspešno završenih poslediplomskih studija,magistrature “Akutni hronični pulpiti” 1971. god. i

doktorata “Uporedna ispitivanja patohistoloških nalazazdrave i obolele pulpe zuba čoveka” 1973.god. izabran jena Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu napredmetu Bolesti zuba za docenta (1973), i za vanrednogprofesora (1982) i redovnog profesora (1987). Penzionisan

je 2001. godine.Kao istaknuti nastavnik i naučni radnik na

Stomatološkom fakultetu i Beogradskom Univerzitetuobavljao je sledeće dužnosti: Upravnika Klinike za bolestizuba Stomatološkog fakulteta u Beogradu (1985-1987),Prodekana Stomatološkog fakulteta u Beogradu (1974-1978), Dekana (1987-1991), Prorektora Beogradskog

Univerziteta (1991-1997), Rektora Beogradskog Univerziteta(19971998).

U toku svog četrdesetogodisnjeg rada naStomatološkom fakultetu i Beogradskom Univezitetu dao

je veliki značaj i doprinos razovju i unapređenju nastavno-obrazovne, zdravstvene i posebno naučno-istraživačkedelantnosti.

DOPRINOS U RADU SRPSKOG LEKARSKOG DRUSTVA

Prof.dr Dragan Kuburović je član SLD-a od 1961. godine.Bio je predsednik Stomatološke sekcije SLD-a od 1978-1980.godine, počasni predsednik Endodontske sekcije 1998.god,član Predsedništva Izvršnog odbora Presedništva SLD-a,podpredsednik i predsednik SLD-a 1982-1983, prvi i do

sada jedini stomatolog predsednik SLD-a.Prof. dr Dragan Kuburović kao dugogodišnji aktivničlan SLD-a, član i predsednik mnogih komisija, žirija, aktiva,podružnica, sekcija, kao član Presedništva i Izršnog odborapredsedništva, podpredsednik i predsednik SLD-a svojimpredanim i plodnim radom dao je veliki i značajni doprinosu razvoju i afirmaciji SLD-a u zemlji i inostranstvu.

Za pokazane vredne rezultate rada Prof dr DraganKuburović je dobitnik Plakete i Godišnje nagrade SLD-a, “zanaučno-istraživački rad” (1976) i Nagrade za životno delo2004. godine.

Izbor prof. dr Kuburovi za po asnog lana Akademije SLD-a

I N F O

39Stomatolog



Sveèana dodela diplomaStomatološkog fakulteta univerziteta u Beogradu

I N F O

40 Stomatolog

U svečanoj sali dekanata stomatološkog fakulteta,26-tog decembra 2006, upriličena je svečana dodeladiploma svršenim studentima stomatologije. Za razliku odprethodnih godina, kada je uručivanje diploma bilo pukaformalnost, ili samo još jedan odlazak na šalter dekanata,ove godine je upriličena svečanost koja će, nadamo se,postati tradicionalna. Da ovaj dan ostane u najlepšem

sećanju svežim diplomcima i njihovim najbližima, pobrinulase nova uprava stomatološkog fakulteta.

Zbog velikog broja novo-diplomiranih stomatologa,napravljene su dve grupe. Jedna sa početkom u 11 a drugau pola 1. Posle uvodne reči dekana, Prof. Dr Dragoslava

Stamenkovića, prikladan i nadahnut govor, oržao jeprodekan za nastavu Doc. Dr Đurica Grga. Svečanost jezapočela akademskom himnom „Gaudemaus igitur“ koju jeotpevao hor VIS-a „Koreni“. Zatim je velikan našeg glimišta,Voja Brajević, izrecitovao odabrane stihove Duška Radovićai Laze Kostića izmamivši aplauze prepune sale. Usledilouručenje diploma. Redom su prozivani prisutni diplomci,kojima je, svakom ponaosob, uz čestitke, bila uručenadiploma. Sve to je praćeno blicevima foto-aparata, veselimosmesima prozvanih kao i prisutnih gostiju. Zatim su senovi doktori stomatologije, o svom budućem etičkom radu,zakleli nad Hipokratovim rečima. Nakon toga je ponovo

nastupio hor, otpevavši nekoliko klasika srpske narodnemuzike, čime je ceremonija bila završena. Kasnije, u holudekanata, upriličen je koktel.

Ovakav gest je dokaz da se sa malo sredstava, a maloviše dobre volje, može stvoriti trenutak za pamćenje. Jedinezamerke su bile da je sve organizovano za kratko vreme,kao i to da je bio radni dan, tako da je svečanost bezmalobila privilegija beogradskih porodica.



Mini implanti u ortodoncijidr Thomas Leitz

41 Stomatolog

Održano je predavanje iz oblasti privremenih malihšraf implantata i njihova primena u ortodonciji. Skup jeorganizovala sekcija za ortodonciju srpskog lekarskogdruštva, predavač je bio dr Thomas Lietz, koji je predstaviosistem, čiji je i tvorac, simpaticno nazvan tomas (temporaryorthodontic micro anchorage system) proizvođačaDENTAURUM.

Predavanje je podeljeno u dva dela: edukativni ikomercijalni. U prvom delu smo upoznati sa najznačajnijimsistemima na tržištu, njihovim sličnostima i razlikamau izgledu, funkciji i primeni. Drugi deo predavanja je

bio komercijalan gde je bilo reči o prednostima tomas implantnog sistema u ortodonciji. Objašnjena je proceduranjihove jednostavne implantacije, eksplantacije nakonterapije, kao i mogućnost imedijatnog opterećenja.Indikacije u kojima se ovakvi sistemi mogu uspešnoprimeniti podeljeni su u tri grupe: aktivne vuče zuba,pasivne stabilizacije (kao dodatno uporište) i preprotetskogtretmana zuba, gde se za veoma kratko vreme zub može

dovesti u poziciju (npr. intrudirati) radi korektne protetskerestauracije. Izuzetnu primenu su našli u zameni hedgiraparata.

Ovaj savremeni sistem omogućava drugačiji pristuprešavanju pojedinih, katkad veoma kompleksnih,ortodontskih anomalija i pruža nove mogućnosti. Stoga

je sigurno da će tomas, kao i ostali implantni sistemi uortodonciji, sve više nalaziti mesto u svakodnevnoj praksi.

I N F O

41Stomatolog



IX Stomatološki dani Srbije u organizaciji Komoreprivatnih doktora stomatologije Srbije

Deveti Stomatološki dani održani su 10-12. novembra 2006. godine u mestuBabe na Kosmaju. I N F O

42 Stomatolog

Kada je pre 20 godina grupa entuzijasta oformilaKomoru privatnih doktora stomatologije, pokrenulaih je ideja da se staleški interesi jedne grupe privatnihpreduzetnilka štite na organizovan način – posredstvomvlastitog staleškog udruženja, a po ugledu na zemljetadašnje Zapadne Evrope.

Danas, kada političke granice u Evropi polako nestaju

ili postaju sve poroznije, Komora privatnih doktorastomatologije Srbije se zalaže za Komoru svih stomatologasa svim ingerencijama koje joj pripadaju i da u punojmeri usmerava i kontrloliše svoju sudbinu. Godinama senalazimo nadomak cilja za koji se kroz svoj skroman rad ipostojanje zalažemo.

Na 9. stomatološkim danima u Babama, održana je VIIizborna Skupština Komore, na kojoj se prema dnevnomredu razgovaralo i o namerama i izgledima za zvaničnuStomatološku komoru Srbije.

S obzirom da su u formiranju Komore, nakon održanih

izbora propušteni svi zakonski rokovi za konstituisanjeiste, prisutni na Skupštini su razgovarali o nastavku radaKomore privatnih stomatologa Srbije (našeg udruženja) iaktivnostima koje treba preuzeti u cilju formiranja zvaničneKomore Srbije.

Na ovom skupu, ustanovljeno je da većina stomatologanije upoznata tj. nije pročitala Zakon o komoramazdravstvenih radnika koji je skupština usvojila, kao i da nijedovoljno informisana o izbornim aktivnostima i strategiji usvojim okruzima.

Prisutni su učestvovali u diskusiji o daljoj pozicijunašeg udruženja i složili se sa programom i planom koji jepredložio predsednik Komore dr Zoran Stamatović, da se udaljem radu Komora privatnih doktora stomatologije Srbije

bavi poslovnima i prati stomtologe – članove udruženjakroz privatnu praksu i edukaciju, kao i da ima dobru pravnupodršku za pitanja poslovanja i vođenja ordinacija.

Na ovoj Skupštini zaključeno je da ne treba prekidatisa radom udruženja, jer je stvorena efikasna strukovnaorganzacija, sposobna da iznese teret odgovornosti zastručno i profesionalno delovanje. Postignuti rezultati ,

učinak su rada entuzijasta, potpuno volonterski. Prematome je odlučeno da u aprilu 2007. treba sazvati SkupštinuKomore sa konkretnim smernicama za dalji rad.

U vezi izbora članova Skupštine Komore, prisutni su sedogovorili da se novi izbori obave na Skupštini u aprilu, aiz nadležnih odbora Komore isključeni su članovi koji se nina jedan način nisu uključili (u periodu od 3 godine) u rad iaktivnosti Komore.

Po već uhodanom planu, na Stomatološkim danimaučestvovale su sa svojom ponudom, sledeće firme :Neodent, Nuova Dentale, GC Europe, RO orto Digital,Oralent, Medis, Iradia, Dental Medical, Colgate-PalmoliveAdria, Porsche-Beograd- Ada i kao generalni sponzor skupa

Raiffeisen Banka.Sastanak je otvoren 10.11.2006. godine, Skupštinom

Komore. Sva predavanja bila su održana u 11.11, kao i ručak za sve učesnike i svečana večera.

Generalni sponzor skupa RAIFFEISEN banka jepredstavila dva načina kreditiranja poslovanja, (o čemu sezainteresovani mogu obavestiti i stupiti u kontakt prekoKomore) i podelila prigodne poklone svim učesnicima.

Porsche- Beograd, je učesnicima skupa podeliogodišnje planere za 2007. godinu i omogućio test vožnje naautomobilima iz programa SEAT i AUDI.

I ovog puta je organizovan interesantan okrugli sto

na temu „Plan terapije u protetskom zbrinjavanju naimplantatima“.

Svečana večera, lutrija i ostale predviđene zabavneaktivnosti na skupu, protekle su u očekivanomraspoloženju.

Nakon ovog skupa organizovanog u nizu skupovatokom oktobra i novembra 2006. godine, može se zaključitida su kolege vrlo raspoložene za praktičnu edukaciju irazmenu međusobnih iskustava.

Komora privatnih doktora stomatologije Srbijezahvaljuje se svim učesnicima, saradnicima i predavačimana dobroj volji i raspoloženju da se ovaj tradicionalni skup iovoga puta održi u prijatnoj i opuštenoj radnoj atmosferi.



I N F O

43Stomatolog

Drage kolegeZadovoljstvo mi je da Vas pozovem na naučni skup o

stomatološkim materijalima. U stomatologiji se koristi širispektar materijala nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Iz takoširokog spektra izdvojili smo gradivne materijale i napravilitematski sastanak.

Stomatološki materijali su najdinamičnija oblaststomatologije i promene koje se dešavaju u ovoj oblasti

su, u stvari, refleksija razvoja tehnologije bazičnih nauka.Stoga se za stomatološke materijale s pravom kaže da sugeneratori razvoja stomatološke nauke.

U našem okruženju se na svakom stručnom sastankugovori o materijalima. Teme su prezentacije novihmaterijala i iskustva sa njima. Uglavnom su to predavanjakoja daju odgovore na pitanja koja opisuju KAKO se radis novim materijalima. Ovog puta želimo da napravimodrugačiji skup, d damo odgovor na pitanja ZAŠTO se takoradi s novim materijalima

Po hemijskom sastavu gradivni stomatološki materijalisu vrlo raznorodni (metali, keramika, polimeri, kompoziti),a njihovo ispitivanje zahteva različite eksperte. Zato su

predavači na ovom skupu profesori i istraživači iz različitihoblasti. Nama, nastavnicima Stomatološkog fakulteta uBeogradu, velika je čast što će zajedno sa nama o ovojatraktivnoj oblasti naše struke govoriti i naše kolege satehničkih fakulteta Beogradskog univerziteta, VMA, kao inaši prijatelji iz Maribora i Ljubljane,

Napor koji smo učinili u pripremi ovog skupa pretočilismo u pisanu reč, pa će prezentacije biti sačuvane trajno uformi monografije. Svako predavanje na skupu je poglavljeu monografiji.

Prof. dr Dragoslav Stamenković

Naučni odbor Prof. dr Dragoslav StamenkovićNs. dr Rebeka Rudolf Prof. dr Kosovka Obradović-ĐuričićOrganizacioni odbor

Prof. dr Dejan Marković, predsednik Prof. dr Aleksandar TodorovićDoc. dr Vojkan LazićSekretarijat

Zavod za stomatološku zaš[email protected]

08.00-09.15 Registracija naučnog skupa09.15.-09.30 Otvaranje skupa

Predsedavajući: prof. dr LJ. Todorović, prof. dr M. Vulović

09.30

Prof. dr K. Obradović

Prof. dr D.Stamenković

Biokompatibilnost gradivnihstomatoloških materijala

10.00 Akad. prof. dr M. Čolić

Testovi za ispitivanje

biokompatibilnosti stomatološkihmaterijala

10.30Prof. dr D. Marković

Prof. dr Z. Vulićević

Biokompatibilnost kompozita iglas-jonomer cemenata

11.00 Prof. dr M.Milovančević

Konačni elementi kao metodizbora u ispitivanju materijala

11.30-12.00 kafe pauzaPredsedavajući: prof. dr S. Živković, doc. dr Z. Aleksić

12.00


Ass. mr A. Grbović

Metoda konačnih elemenata uispitivanju gradivnih stomatoloških

materijala

12.30

Ns. dr R. Rudolf


Starenje stomatoloških gradivnihmaterijala

13.00

Prof. dr V. leković


Ass. mr A. Špadijer

Savremeni aspekti primenematerijala u oralnoj implantologiji

13.30 Prof. dr I. Anžel

Ns. dr R. Rudolf Plemenite dentalne legure

Naučni skup

Gradivni stomatološki materijali - dostignuæa iperspektive

Beograd, Sava Centar, 25. maj 2007. godine

naučn i skup

GRADIVNI

STOMATOLOŠKI MATERIJALId o s t i g n u ć a i p e r s p e k t i v e



I N F O

44 Stomatolog

Vrsta skupa Mesto održavanja Organizator Termnin

MAJ

Interdental&Intermedicasajam, predavanja

Beograd, Hala Expo XXI Grupacija za uvoz i distr.med. sred., Privredna ko-mora Srbije

10-12. maj

Nedelja zdravlja zuba i usta Sve stomatološke službe uSrbiji

Stomatološki fakultet Beo-grad, Sekcija SLD i Udruženje

za dečju i preventivnustomatologiju

14-20. maj

Kurs Nije još delinisano Udruženje ortodonata Srbije 18-19. maj

Susret zubnih tehničara Vrnjačka Banja Udruženje zubnih tehničara 18 – 20 maj

Akademija StomatološkimaterijaliProf. Stamenkovic

Sava Centar Akademija Stomatološkimaterijali

25. maj

Sekcijski sastanak Novi Sad, Klinika za stoma-tologiju

Sekcija za maksilo facijalnuhirurgiju SLD

25. maj

Stručni skupPromodentis 2007

Novi Sad,Hala Master- Sajam

Stomatološka sekcija DLV,Klinika za stomatologiju NoviSad, Društvo privatnih dok-

tora stomatologije Vojvodine

31. maj- 2. juni

JUN

Novopazarski stomatološkidani

Novi Pazar Udruženje privatnih doktorastomatologije (Komora)

1.-3. juni

Intersekcijski sastanak Vršac Sekcija za oralnu hirurgiju iimplantologiju

1.-3. juni

Simpozijum zdravstvenogvaspitanja

Zaječar Stomatološki fakultet Beo-grad, Sekcija SLD i udruženjeza dečiju i preventivnustomatologiju

7.-9. juni

Simpozijum Zlatibor Sekcija za stomatološkuprotetiku SLD

14.-16 juni

Predavanje po pozivu StuartFroum, NY

Sava Centar Sekcija za parodontologijuSLD i Udruženje za parodon-tologiju

22.juni

Naucni skup 59. godišnjicaStomatološkog fakulteta

Sava Centar Stomatološki fakultet Beo-grad

23.juni

Predavanje po pozivu DavidWong: Salivary diagnostic bynano tehnology

Beograd Sekcija za parodontologijuSLD i Udruženje za parodon-tologiju

29.juni

59. godišnjicaStomatološkog fakulteta

Stomatološki fakultetRankeova 4

Stomatološki fakultet Beo-grad

26-28.juni

SEPTEMBAR

Sekcijski sastanak Beograd Sekcija za bolesti usta i zubaSLD

21. septembar

Sastanak Stomatološki fakultet Beo-grad

Sekcija za maksilofacijalnuhirurgiju SLD

29. septembar

OKTOBAR

Kongres Hotel Beograd (Interkonti-nental)

Udruženje ortodonata Srbije 4-7.oktobar

Akademija Sava Centar Akademija za estetsku sto-matologiju

19-20.oktobar

Intersekcijski skup Sava Centar Sekcija za dečju i preven-tivnu stomatologiju SLD iSekcija za ortodonciju SLD

27. oktobar

Kongres Dubai FDI 24-27. oktobar



I N F O

NOVEMBAR

Simpozijum Sava Centar Sekcija za oralnu hirurgijuSLD i Sekcija za oralnu

3. novembar implantologijuSLD

Sastanak Klinika za stomatologiju Niš Sekcija za maksilofacijalnuhirurgiju SLD

30. novembar

DECEMBAR

Stručni sastanak Stomatološki fakultet

Rankeova 4

Sekcija za dečju i preven-

tivnu stomatologiju SLD

8. decembar

Stručni sastanak Novi Sad Stomatološka sekcija društvalekara Vojvodine SLD

15. decembar

Stomatološki dani Udruženje privatnih doktorastomatologije Srbije (Ko-mora)

decembar

Časopis stomatolog 76

Documents