bhakti tirtha swami - duhovni ratnik 3

5/24/2018 Bhakti Tirtha Swami - Duhovni Ratnik 3

1/158

DUHOVNI RATNIK 3Uteha srcu u tekim vremenima

Bhakti Tirtha Swami

Ovu knjigu posve ujemsvim duhovnim ratnicimakoji su doli produhoviti drutvo

Sadraj:

ZahvalnicaPredgovor

Uvodna re urednikaUvodDuhovna reenja za materijalne problemeBoanska i demonska svesnostOvo su teka vremena

1. Izbor pred ov eanstv om

ove anstvo je na raskr u Zara en svet Priroda izbora Zaboravljenonasledstvo Izvitoperenosti u materijalisti kim shvatanjima Nedostatak zajednitva Iskrivljeno gledanje na istoriju

Evolucija savremenog drutva Nedostaci savremenog drutva Renesansa: blagoslov ili prokletstvo Propust u reformi Degradacija svesnosti Ispraznost "ameri kog sna" Poricanjeve nosti due Potreba za jednostavno u Potreba za le enjem Nova vrsta ljudskih bi a Poziv na hrabrost Pitanja i odgovori

2. Predskazanja

Svet se raspada Lani ose aj sigurnosti Zato se to deava? Glavni prelaz Potreba za viom svesno u Upozorenja kroz istoriju Proro ansko gledanje na budu nost Astrolozi izvetavaju

iz celog sveta Predskazanja u snovima Uvidi iz hipnoze i regresije Psihomantijum dr Raymonda Moodija Poruka dinosaurusa Dokaz piramida Predskazanja ameri kih uro enika Budisti kavizija budu nosti Islam predskazuje propast civilizacije UpozorenjaDevice Marije Druga upozorenja u judeo-hri anskojtradiciji Vedska predskazanja Komete Kontakti s vanzemaljcima Pove ano zanimanje javnosti za NLO Kloniranje Ja anje nemira Katastrofe otkrivaju nae prave motive Velikadostupnost vieg znanja Poziv na bu enje Pitanja i odgovori

3. Stanje dananjeg drutva

Tehnologija nije neutralna Povrnost znanja Lo kvalitet ivota


2/158

Obim ljudskih potreba Pogreno usmereno oboavanje Neprili ni uzori Potreba za pravim vodstvom Korupcija je uobi ajena Korumpirana policija Kratkoro no koristoljublje Ekoloko pustoenje Ekonomska eksploatacija Zaduenaekonomija Mesta oboavanja propadaju Nema svetih uto ita

Licemerje religijskih vo a Okrutnosti u ime Boga Suptilna korupcija Preterana egocentri nost Izgubljena deca i omladina Iskrivljene vrednosti Problem farmaceutskih droga Rasprostranjenostzavisnosti Vatreno oruje kod ku e i u kolama Rasprostranjenkriminal Neobuzdana pouda Nezakonito ponaanje jesamodestruktivno Izopa ena seksualnost Tragedija SIDE Pornografija u svetu Silovanje i nasilje Porast incesta Zlopoba aja Od poricanja nema koristi Pitanja i odgovori

4.ta stoji iza svega?

Negativne sile irom sveta ta je zlo? Istorijsko gledite Sukob i raspar avanje Strategija "zavadi pa vladaj" Polubogovi idemoni Ko su demoni? Primer iz ivota Demonski plan Kako to funkcionie? Ropstvo ve postoji Tempo savremenogivota Planovi za manipulisanje Psihi ka manipulacija Vlastputem propagande Zavisnost o drogi kao na in kontrolisanjadrutva Namerno izazivanje problema Vlade su izneverile naepoverenje Tajna drutva Nevidljiva vlada Neka vana pitanja Relativnost i zatajivanje vieg znanja Pitanja i odgovori

5. Lake smo rtve

Kontrola uma Manipulativne tehnike Psihi ka kontrola Manipulacijaputem medija Uticaj reklama Mo televizije Opsednutosttelom Slavljenje samoubistva Kolektivno samoubistvo Jednodimenzionalno razmiljanje Neuspeh naeg sistema Loiodnosi Prepreke odnosima ispunjenim ljubavlju Propadanjeporodica i zajednica Kriza mentalnog zdravlja Izazov psihijatrima Lekaru, izle i sebe! Vanost pr imera Istina ne sme dase iskrivi Potreba za pozitivnim primerima Naa veza s kolektivnomsvesno u Zloupotreba uma Samodestruktivn i obrasci

Moemo da promenimo stanje Pitanja i odgovori

6. Duhovni ratnik: Pogled na svet

Potraga za ekstazom Pravo oslobo enje Obmanjuju e osobinematerijalne prirode Tri sile materijalne prirode Reinkarnacija: injenica ili izmiljotina? Karmi ki obrasci Kontrolisanje ula Boje kraljevstvo Li ni pristup Pitanja i odgovori

7. Odlike duhovnog ratnika

Duhovno vodstvo Vladanje ulima i umom Poniznost Neustraivost Istinoljubivost Samilost i odsustvo ponosa Zasi enost


3/158

materijom i nezainteresovanost za materijalne nagrade Potpuna iskori enost vremena Strpljivost i nesebi nost istavera Istrajnost Radoznalost i elja za u enjem i rastom Predavanjeboanskoj volji Pitanja i odgovori

8. Kako postati jai

Duhovni ivot je izazov ak su i veliki u itelji bili testirani Radna svesnosti Iskorenjivanje sabotera devocije Samozatita Vrednost rasu ivanja Normalno nije prirodno" Uticaji suptilnihpojava Zvu na vibracija * Mra na no due Paljivo biranjeputa Vanost posve enosti isto a je snaga Dozivanje imenaGospodovih Predanost Zdravlje i te enje Karma i le enje Imajte cilj na umu Pitanja i odgovori

9. Smernice za odg ovo rno delovanje

Uvek delujemo Pomaganje i sluenje Poniznost sluenja Potragaza boanskim opunomo enjem Mo razumevanja Prepoznavanjevrsta mo i Fizi ka mo Institucionalna mo Akademska mo Intuitivna mo Sveta mo Boanska mo Duhovna uskla enost Odgovorni vo e Budnost i strategija Revolucionari Revolucionarnost u dananjem svetu Nepokolebljivost Procenjivanje delatnosti Pitanja i odgovori

10. Sluenje svetske zajednice

Stvaranje svetle budu nosti Istinska kultura Duhovni nukleus Spajanje najboljeg sa Istoka i sa Zapada Sveto ume e umiranja Ponovno uspostavljanje istinske kulture Tolerancija i vera Vezasa prirodom Jednostavnost i samodovoljnost Snaga u zajednitvu Stvaranje zajednice etiri na ela izgradnje zajednice Stvaranje snanih porodica Saradnja i zajednica Reavanjesukoba u zajednici Odravanje pozitivnog okruenja u zajednici Davanje zaveta Pitanja i odgovori

Zahvalnica

elim se zahvaliti svima onima koji su posvetili vreme i uloeninapor kako bi ova knjiga izala na srpskom jeziku. Danijeli Mili evikoja je prevela ovu knjigu, Jelena ervanov i Jelena Jonjev koje suukucale tekst, Milosija Nastov i Sla ana Peri koje su nesebi no pomagalei Slobodan uri i koji je napravio prelom knjige i oblikovaokorice. Zahvaljujemo se i svima ostalima koji su velikoduno sponzorisalinjeno tampanje kako bi knjiga to pre ugledala svetio dana.Veselin Stankovi , Milo Blanua, Sinia Simi , Nenad Drakuli , MiloZari , Miroslav Gojkovi , Marko Avramovi , Vesna i Ivan Golubovi ,Aleksandar Peri , Jelena Jonjev, ivanovi Branislav, Ar aba Zoran i

Nataa,Svojom istrajno u tokom rada na ovoj knjizi pokazali ste predivne


4/158

odlike istinskih duhovnih ratnika.

Predgovor

Godine 1893. Svetski parlament religija organizovao je religijski

samit i obeleio po etak dijaloga izme u religijskih tradicija Istoka iZapada. Sto godina kasnije, u Chicagu je ponovo osnovan Parlamentsvetskih religija, a dijalog se produbio. Okupilo se preko osam hiljadaljudi iz celog sveta kako bi istraili religijske i duhovne reakci je na kriti napitanja s kojima se me unarodna zajednica suo ava. Taj skup

je snano slavio ulogu razli itosti u stvaranju harmonije me uljudima.Nije slu ajno to se konferencija Parlamenta svetskih religija1999. godine odrala na afri kom kontinentu u Capetownu, u JunojAfrici. Mnogi su smatrali da je to dokaz razvijanja obrazaca jedinstvau svetu. Juna Afrika predstavlja svet u malom, a njena istorija u

poslednjoj deceniji dvadesetog veka dokaz je sposobnosti ljudi dasara uju na stvaranju novih nivoa materijalnog i duhovnogoslobo enja drutva. Dok ide trnovitim putem rekonstrukcije svogadrutva u slede im decenijama novog veka, Juna Afrika smilja novena ine da ljudi ive i rade zajedno. Taj proces otelovljuje duh i svrhuParlamenta svetskih religija, a Juna Afrika se pokazala odgovaraju immodelom izraavanja naeg cilja.Konferencija Parlamenta svetskih religija odrana 1999. pomirila

je svetske religije u najkriti nijem trenutku u ljudskoj istori ji. Neki odnajve ih problema s kojima se ove anstvo suo avalo krajem dvadesetogveka su sektatvo, rasizam, plemenski sukobi, sukobi me upolovima i verski fenatizam. Ti problemi razdeljuju planetu ipotkopavaju temelje ljudskih drutava irom sveta.Zbog toga je za pobone ljude i institucije bilo od presudnevanosti da se ujedine kako bi se suprotstavili tim planetarnim neprijateljimadele i stanovita i duhovna reenja, kao i preduzimaju iprakti ne korake ka promenama. iri krugovi jedinstva, osnovani nakonferenciji Parlamenta, ak i danas podsti u kolektivnu snagu da sebori protiv problema doba i razvija svet koji titi ast i sudbinu svakedue.Glavni cilj Parlamenta 1999. je bio da nadahne pojedince, organizacije,

narode i religijske zajednice da ponude darove sluenja dabi se postigle dugoro ne promene u svetu. Njegova Svetost BhaktiTirtha Svami posvetio je ovu novu knjigu, Duhovni ratnik III - Utehasrcu u tekim vremenima, poput dara sluenja celoj ljudskoj zajednici.To je jo jedna ponuda na njegovoj dugoj listi slubi namenjenihnapretku ljudske svesnosti i duhovnosti.Duhovni ratnik III i njegova prethodna knjiga Vodstvo za doba viesvesnosti govore o tome kako se za materijalne probleme mogu na iduhovna reenja. Izuzetan me unarodni dosije Bhakti Tirthe Svamijakoji obuhvata me uverske dijaloge, me unarodne odnose, reavanjesukoba, savetovanje sa svetskim vo ama i razvijanje samodovol jnih

zajednica, dokaz je njegove posve enosti stvaranju zdravog, globalnogna ina razmiljanja.


5/158

Kao jedini afri koameri ki vainavski guru, s diplomom univerzitetaPrinceton, i afri ki poglavica, u svim svojim knjigama i usvom svakodnevnom ivotu spaja isto nja ka, zapadnja ka i afri kastanovita. On je nena dua puna ljubavi, a sam njegov ivot je njegovaporuka. Primer je mo i i mira koji dolaze od sluenja

ove anstva i stvaranja jedinstva kroz razli itost.elja mi je da svi oni koji pro itaju ovaj dragoceni dar sluenjabudu nadahnuti da razmisle o tome kakve darove mi sami moemoda ponudimo kako bi doprineli dostizanju novih nivoa Ijdske svesnostii jedinstva.

Dr. Amy MarkskopredsednikParlamenta svetskih religijaJuna Afrika, 1999.

Uvodna re urednika

Duhovni ratnik III - Uteha srcu u tekim vremenima sastoji se odpredavanja Njegove Svetosti Bhakti Tirtha Svamija koja je uivoodrao pred raznovrsnom radio i televizijskom publikom irom svetau periodu od nekoliko godina. S obzirom da su teme izvorno predstavljeneu govornom obliku, stil je konverzacijski i neformalan. Prilikomure ivanja knjige prepravili smo tekst kako bi pove ali itljivost,a ipak smo se trudili da sa uvamo neke od govornih nijansi koje eodrati raspoloenje izvornih izlaganja. Time smo, nadamo se, stvoriliatmosferu koja vas zaista ini delom publike, kada moete da doivitemo nu prisutnost govornika dok deli neophodnu hranu za duu.

Uvod

Blago re eno, duhovni ratnici su nekonvencionalni. Ne borimo ses uobi ajenim orujem, ne borimo se na uobi ajenim bojitima, neborimo se za uobi ajene ciljeve.Mnogi ratovi u ljudskoj istoriji su imali religiozne prizvuke, ali, akose detaljnije razmotre, obi no se otkrije da su borce vie zanimaleneke politi ke ili teritorijalne koristi. U takvim slu ajevima se religiozne

razlike jednostavno dre kao zastave, poput rase, pola ili klase, kakobi se omalovaila ove nost drugih i opravdala neopravdana dela.Duhovni ratnici nemaju ta da dobiju takvim delima - znamo da suposedi i mo za koje se te grupe tako opako bore prolazni i da nedonose pravu sre u.Postoji razlika izme u religije i duhovnosti. Religija moe da odigravanu ulogu u razvoju duhovnog razumevanja, ali moe i da podstaknena podele i sektatvo. Bilo da prou avamo Bibliju, Toru, Kuranili Vede, moramo da shvatimo da istinske duhovne tenje tragaju zazajednitvom svih stvari i svih bi a, a ono se razvija obimnim prou avanjemsvih drevnih mudrosti koje su nam dostupne.

Pravi duhovni ratnik eli da ovlada orujem ljubavi, poniznosti,samilosti, vere i znanja. Nae bojite je carstvo ljudske svesnosti, gde


6/158

vodimo rat protiv neznanja i poude koji sada proimaju ljudskodrutvo poput okupatorske vojske. Na cilj je civilizacija u kojoj ljudiive u harmoniji jedni s drugima i s Bogom, budni i uskla eni s blistavomduhovnom okolinom koja nam je dostupna. Tee i tim ciljevima,pokuavamo da se razvijemo i podelimo svoje razumevanje s

ljudima koje susre emo, daju i im oru e koje im je potrebno da bisami otkrili i iskusili istinu.

Duhovna reenja za materijalne probleme

Problemi s kojima se danas suo avamo su toliko veliki i raznovrsnidaje ak i najparanoi nijima teko da znaju o emu da brinu. Rat, rasizam,kriminal, bolest, prirodne nepogode... Spisak je duga ak.Svaki od ovih problema je toliko veliki i sloen da se ini da svaki odnjih moe lako da izazove propast naeg postojanja.Ljudski rod je tokom istorije prolazio kroz razdoblja velikih nesre a.

Misteriozno, a ipak neizostavno, svaki put kad bi te nesre e dostiglekriti an stepen, pojavio bi se veliki vo a ili prorok s mo nom porukom.Ti revolucionarni u itelji su se pojavljivali u razli itim rasama, u razli itimdelovima sveta. Predstavljali su razli ite religiozne sisteme, aipak je istovremeno svaka od njihovih poruka sadravala tri osnovnaprincipa: voli Gospoda svim srcem svojim, voli blinjega kao samogasebe i ovaj svet nije tvoj pravi dom.Svi smo uli ove izreke, u jednom ili drugom obliku, toliko punoputa da su postale obezvre ene u ve ini drutava. Ipak, razmislite natrenutak u kakvom bi svetu iveli kada bi ta tri temeljna principa primilik srcu.Postoje dva na ina zalivanja drveta. Moemo i i od lista do listasipaju i kapljicu na svaki ili jednostavno zaliti korenje. Drugi postupakzahteva daleko manji napor, a bolje dostavlja vodu tamo gde jepotrebna. Sloenost materijalnog sveta ima mnogo vie "grana" i"li a" nego to moemo da vidimo, ali, prema naim velikimu iteljima, koreni naih problema lee u naem odnosu s Bogom i

jednih sa drugima.Duhovni ratnici se trude da izle e i oja aju te odnose tako toprvo u e da prepoznaju i potuju istinsko jastvo, a zatim da prepoznajuBoga u sebi i svakom oko sebe.

Boanska i demonska svesnost

Kao to nas o i zabole od svetla kad se ujutru probudimo, takomoemo, kad ugledamo pravu prirodu naeg postojanja, prvo dapoelimo da se okrenemo i navu emo pokriva preko glave. To jeprirodna reakcija i dunost je onih koji su se ve probudili da pomognudrugima da se priviknu na svetio.Naalost, ne eli svako da podeli istinu. Neki su se probudili uodre enoj meri, ali ele da druge dre u tami. Hrane i njihove strahoveod nepoznatog, bezbone osobe pokuavaju da dre mase

zbunjene, smirene i potpuno zavisne o njima samo da bi hranili sopstvenaegoisti na uverenja da e manipulisanjem ljudima i prirodnim


7/158

bogatstvima mo i da postanu mo ni bogovi u svojim domenima.Takvi ljudi postoje od po etka civilizacije. U Vedama se nazivajuasure, demoni, jer aktivno deluju kako bi za sebe prisvojili moGospoda.Me utim, moramo imati na umu da su ak i razlike izme u devocijskog

i demonskog zapravo stvar svesnosti. Skoro svaki veliki proroknailazio je na otpor demonskih pojedinaca, ali ih je pobediotakvom ljubavlju i isto om da su se ak i te zle osobe popravile. To

je prava sutina duhovnog ratovanja.

Ovo su teka vremena

Savremeni svet je pun protivre nosti izme u okoline u kojoj bieleli da ivimo i one koju smo stvorili za sebe. Izgleda da svi elimomir, a ipak brojni ratovi besne ak i dok ovo itate. Skoro svako tragaza dubokom ljubavlju i prijateljstvom, a ipak, ak i unutar odnosa

mnogi ljudi ose aju veliku usamljenost. Radnici ele da se ose ajucenjenima i da imaju ose aj da im je posao osiguran, ali maine koje

je industrija stvorila liavaju posla mnoge iskusne radnike. Studentiprovedu godine studiraju i samo da bi se neprimereno pripremili zabrz tempo poslovnog sveta u kome je njihovo znanje ve zastarelo.Roditelji ele da im deca rastu zdrava i sre na, a ipak toliko mnogodece postane o ajno, gnevno i samodestruktivno.Obra amo se prijateljima za utehu i razumevanje, ali se esto ose amonaputenima jer vie niko ni za koga nema vremena. Oddrutvenih i politi kih vo a o ekujemo da nam poboljaju kvalitet ivota,ali samo bivamo iskori eni. U mnogim delovima sveta ak i policijaiskoritava i zlostavl ja ljude koji im se obrate za zatitu. ak i kadse ljudi povuku iz savremene paradigme i pokuaju da se presele uprirodnije sredine, vremenske promene i prirodne nepogode unitavajunjihove zajednice. Oni, koji bee i od nesre e trae uto ite udrogi, na u se u ve oj bedi nego ikada do tada.Na kraju, razo arani, neki ljudi o ekuju od svojih religioznih vo ada unesu neki smisao i usmerenje u njihov ivot, samo da bi ih razo aralinesposobni duhovni vo e koji su ak zbunjeniji i greniji odonih koje bi trebalo da vode. Ova i druga velika razo arenja dovela sudo sveopteg pove anja depresije, mentalnih bolesti, ubistava i

samoubistava.Dunost duhovnog ratnika je da se povee s boanskom mo i irazvije snagu, samilost i nesebi nu ljubav koja e voditi i dati utehusrcima onih koje nam je Gospod poverio na brigu. Dragi moji, dolo

je vreme da se drutvo produhovi. Velika avantura eka one koji suvoljni i sposobni da uzvrate na izazov da postanu istinski duhovni ratnici.

1. Izbor pred ov eanstv om

oveanstvo je na raskru

ove anstvo stoji na rubu duhovne propasti i dubokog duhovnogbu enja. Duhovne snage koje preplavljuju planetu ja aju, navode i


8/158

one koji su slabije utemeljeni da postanu potpuno zbunjeni, dok istovremenoja aju predanost onih koji ist inski ele da duhovno napreduju.

Zaraen svet

Izgleda da danas sve to moe da po e naopako i polazi naopako,ve ina ljudi ose a da je potpuno van kontrole. Upravo sada se inida su demonske sile uspenije od duhovnih. Svakog dana ljudi svevie gube sposobnost kajanja za svoju grenost jer zastranjuju eponaanje sve vie postaje merilo ponaanja. Istorija obiluje razdobljimapoput ovog, kada bezumnost vlada neko vreme, pra enavelikom polarizacijom i i enjem, sli no ovome to se danas deava.Uprkos odre enim suprotnim pojavama, mi smo zara en svet. Naprimer, ratujemo na politi kim i drutvenim bojitima, bombardovanitakvim stradanjima kao to su plemenski sukobi, seksizam, religioznanetolerancija i rasizam. U me uvremenu smo postali izopa ena kultura

koja se uputa u zlostavljanje dece, zlostavljanje odraslih, incest,pornografiju, i naravno, zlostavljanje samih sebe. Svi ti oblici ponaanjasu simptomi neprestanog opadanja ljudskih vrednosti.Razmotrimo ozbiljno materijalnu situaciju u dananjem svetu. Uvek

jo vano prepoznati intenzitet postoje eg problema kako ga ne bipogreno procenili. Ako podcenimo sposobnost neprijatelja ili protivnika,moemo da pristupimo odbrani na opasno povran na in,takva pogrena procena garantuje neuspeh. Ali kad cenimo potencijalnumo protivnika i poznajemo njihovu prolost, moemo bolje daprocenimo kako da postupamo s njima i kako da ih porazimo.Jo pre nekoliko godina na svet je u osnovi bio bipolaran, s granicom

i suparnitvom izme u dve glavne svetske sile. Sada se nalazimou multipolarnijem svetu, u kome je skoro sva drutvena i politi kakoalicija potpuno nestabilna i prolazna. Me unarodna ravnotea mo ipodlona je stalnoj promeni, a to je krajnje opasno.

Priroda izbora

Istinske granice povu ene po planeti ne temelje se na nacionalnosti,boji koe, jeziku, veroispovesti, stilu ili modi, ve na stepenupobonosti i isto e. irom sveta pove ava se polarizacija izmedju

onih koji su duhovni i posve eni vioj svesnosti i onih koji su materijalisti ki, ak i demonski. Izrazita sredina se gubi. Oni koji tee materijalizmui koji se anesteziraju kako bi umrtvili ose aje nepotpunosti,nadaju i se da e na veta ki na in posti i neki mir, sve vie se degradiraju.S druge strane, oni koje ose aji nepotpunosti nagone napotragu za dubljim razumevanjem ljudskog stanja i odnosa s Bogomdoivljavaju ve e spoznaje i opunomo enje.Jaki pritisci s kojima se ljudi svakodnevno suo avaju mnoge zaprepa uju,a ponekad ak i potpuno izlu uju i obmanjuju. Ostali, kojima

je dosta njihove ludosti, tee ve oj razboritosti i ravnoteivra aju i se vie holisti kim putevima. Drugi opet tee potpunoj transcendenciji,

pokuavaju i da nadi u ograni enja materijalnog sveta isvetovnih obrazaca jedenja, spavanja, razmnoavanja i branjenja.


9/158

Po svojoj naravi, ljudska bi a u materijalnom svetu nisu ni potpunodobra ni potpuno loa. Umesto toga, stojimo na granici i moemo dase savijamo u bilo kom smeru. Naalost, danas u svetu privremenopreovla uju negativni uticaji, to se vidi po mnogim nesre ama s kojimase suo avamo - kao to su zloupotreba droge, rat, SIDA i

prirodne katastrofe. Mnogi smatraju da su to neposredne kazne odBoga i Njegovih predstavnika kao reakcija na brojna grena dela ljudi.Me utim, za one od nas koji te nesre e vide kao podsticaj da sepokau doraslima prilici, ti problemi pruaju povoljnu priliku danaprave pozitivne promene.

Zaboravljeno nasljedstvo

Duhovni ratnici se suo avaju sa brojnim izazovima, posebno u zapadnomsvetu. Zapad vie nema kulturu potovanja i reda. Zapadnodrutvo gubi sistem temeljnih vrednosti i duhovno slabi ljude umesto

da im pomae da duhovno napreduju. Na primer, vie ne pokazujemopotovanje prema roditeljima i starijima. Izgubili smo sposobnost stupanjau vezu s an elima i drugim boanskim bi ima kako bi dobili njihovovodstvo. Zaista, ak smo izgubili strah i potovanje prema Bogu.Vie nismo voljni da vrimo strogosti i rtvovanja kojima bi mogli daprizovemo boansko posredovanje.Ukratko, zaboravili smo da smo proizvodi velikog nasljedstva iveoma mo nih boanskih posredovanja koja su se deavala tokom istorije.Ba ta zaboravnost dovodi ovu planetu do evolucijskeraskrsnice. Bez razumijevanja svojih korjena, sve vie se oslanjamona nestabilne, iluzorne oblike ispunjenja kao to su novac, ugled, isticanjei oboavanje. Skloni smo zamijenjivanju stvarnog za prolazno,iako je svrha prave kulture da nam pomogne da izrazimo svoju istinskuindividualnost i kreativnost. Istinska kultura je visoko duhovna iomogu ava nam da do emo u dodir s naom najdubljom sutinom.

Izvitoperenosti u materijalistikim shvaanjima

S ulaskom u dvadeset i prvi vijek zapadni materijalisti ki modeldrutva stekao je prevlast irom planete. Naalost, zbog ozbiljnih izvitoperenostiu materijalisti kom gledanju na svijet, ovje anstvo ne

moe da ima odrivu budu nost ako ne promjenimo gledita na svijeti ponaanje.Kada druga ljudska bi a i ovu planetu smatramo samo fizi kim entitetimai predmetima koji su namenjeni samo ostvarenju naih sebi nihciljeva, nismo motivirani da ispitamo grananje i dublji smisaoonoga to radimo. Mislimo samo na ono to je trenutno ekonomskikorisno ili to e donjeti mo i vlast sada, ne vode i ra una o budu imposljedicama. Ako ne uzmemo u obzir oba faktora, i fizi ki i duhovni,velika je vjerovatnost da emo nakoditi drugima - a na kraju i samisebi.Prije nekoliko godina prisustvovao sam sastancima s tadanjim

predsjednikom Zambije, Kaundom. elio je da priredi gozbu u nau ast u znak zahvalnosti za rad naeg Instituta u njegovoj zemlji. Naravno,


10/158

pozvao je lanove Centralnog komiteta, koji su uglavnom bilimarksisti. To se pokazalo vrlo zanimljivim.U razgovorima sam takti no izazvao lanove njegovog komiteta daozbiljno razmotre protivre nost osje aja svog identiteta: "Nazivate semarksistima", rekao sam. "Ali ipak, vi ste i Afrikanci i duhovni ljudi.

Odrasli ste okrueni drevnim proro anstvima i drevnom mudro u.Zar ne vidite kako marksizam ne pristaje vaem afri ko duhovnom -usmerenju? Marksizam je behavioristi ko gledite koje polazi od pretpostavkeda je ljudsko bi e samo mehani ki entitet, neuskla en sasvemirom ili s bilo kojim viim sistemom postojanja. Kako te dve filozofijemogu da se pomire kad su po prirodi suprotne?"Kad sam pridobio njihovu panju, priznao sam da marksizam imadobre namere jer u sutini zastupa ideju da treba da brinemo o svojojbra i i sestrama. Tako e napada klasne razlike i rasizam. Me utim,uprkos dobrim namerama, ne dri se svojih premisa. Kako moetebiti zatitnik svoje bra e i sestara kad pori ete postojanje boanske

Majke i Oca? ta vas ini bra om i sestrama ako nemate zajedni keroditelje? Sli no tome, kako moete da budete zatitnici bra e i sestarakad se uzdate samo u materijalne stvari koje su prolazne iprivremene?Danas vidimo da se komunisti ki poredak raspao. Ali, duhovnogovore i, mala je ili nikakva razlika izmedju takozvane kapitalisti kenacije i komunisti ke nacije, jer nijedna istinski ne podsti e viu svesnost.Oba politi ka i drutvena sistema dele sli no materijalisti kogledanje stvarnosti. Tako e im je zajedni ki sredinji motiv: iskori avanje.Zar ima neke razlike ako vas iskori avaju komunist i ili kapitalisti,monarhija ili oligarhija? Iskori avanje je iskori avanje.

Nedostatak zajednitva

Teko e izaziva i injenica da savremenoj materijalisti koj kulturinedostaje snaan ose aj zajednitva. Za vreme jedne moje posete,Nigerijski predsednik. Olusegun Obasanjo naveo je primer kojioslikava razlike izme u zapadnja kog shvatanja i onog u njegovojzemlji. U mla im danima, kada je studirao u Engleskoj, njegovoj prvojsusetki je umro mu. Ono to ga je najvie iznenadilo bilo je to to jeza taj doga aj saznao tek posle mesec dana. lako su iveli vrata do

vrata, nikada nije progovorio ni re sa susedima. ak i kad bi izali izku e da pokupe novine ili mleko, pokual i bi da izbegnu kontakto ima. itav taj pristup mu je bio stran. Rekao mi je: "U mojoj zemljine samo da bi smo saznali za smrt u porodici ve bi smo bili kod njih,nude i utehu i pomo i ose ali bismo da je gubitak naeg suseda ina gubitak."U ve ini drevnih kultura jo uvek postoji prirodno zajednitvo,prirodni ose aj porodice i prirodno potovanje odgovornosti ljudskihbi a prema svojoj bra i i sestrama. Naalost, ak i mnoge od tih kultura sadaprihvataju savremeni materijalisti ki na in razmiljanja,izraen Dekartovom filozofijom:"Mislim, dakle postojim." To gledite je

krajnje usredsre eno na "ja" i "moje". Nasuprot tome, zdravije jegledite: "Ose am, uspostavljam odnose, sluim, druim se, doivljavam,


11/158

brinem, volim - dakle, postojim." Ako drugi nemaju koristi odnas, ako nas samo zanima korist koju moemo da dobijemo oddrugih, onda proputamo smisao ljudskog postojanja.

Iskrivljeno gledanje na istoriju

Najve i deo sveta je zapao u mo an, zamaman, materijalisti kitrans san koji se lano prikazuje kao stvarnost. Kao to svi znamo, makako stvarni izgledali, snovi uvek imaju nestvaran sadraj. Iluzija je,u stvari, priroda usnulog stanja. Ipak se uveliko preputamo snovimahedonizma, i na javi i dok spavamo. Kad se san iz usnulog stanjanastavi i u budnom stanju, tada postaje iluzija. Kada mnogo ljudi delitu iluziju ona postaje deo javnog gledita koje moe biti krajnje podmukloi zarazno.Od mnogo kolektivnih snova i obmana koje Amerikanci dele, osnovna

je gledanje na istoriju. Ako razmotrimo istori jske tokove u ovoj

zemlji i kod ve ine zapadnih naroda, primeti emo da smo se postepenoudaljili od nae izvorne agrikulturne civilizacije i doli do civilizacijekoja je orjentisana na mnogo ve u proizvodnju i potronju.Me utim, drutvo koje je usredsre eno na poljoprivredu daleko jeprirodnije i dozvoljava ljudima ve u kontrolu nad promenama u njihovomivotu. U takvoj okolini pojedinci mogu da biraju hranu koju eda uzgajaju, sade lekovito bilje, osiguraju izvore pitke vode, ak i daizra uju ode u za sebe. Kad su ljudi samodovoljni na ovaj na in, sti ukorisne vetine i prirodan ose aj svrhe i ispunjenosti.

Evolucija savremenog drutva

Takav na in ivota je u velikoj meri zamenjen masovnom proizvodnjom- to je dovelo do promene koja je uzrokovala premetanjemnogih koji su nekada radili kod ku e. Kao rezultat toga, znatan deostanovnitva postao je zavisan o nemarnim poslodavcima. U tomotu enom stanju postojanja na decu se gleda kao na ve e terete, kaona vie usta koja treba nahraniti i tela koja treba obu i. Osim toga, urbanesredine su stvorile veliki stres, postale su plodno tlo za bolest iprouzrokovale visok stepen kriminala, prenaseljenosti i zaga enja.Nedavnih godina smo se pomakli od drutva masovne proizvodnje

i robe iroke potronje do jo "naprednijeg" tehnolokog i nau nogmodela poznatog kao "informativno doba". Taj pomak je bitnopreusmerio fokus drutva s proizvodnje na neopipljiva podru jaznanja, podataka i komunikacija. U takvom drutvu, informacijapostaje roba sama sebi, a obrada podataka nova vetina potrebnaza opstanak.Ve ina poslova na ameri koj berzi rada sada se bavi prikupljanjempodataka, obradom i komunikacijama. U naem drutvu svakako nepostoji nestaica podataka. irom sveta svakodnevno izlazi hiljadenau nih asopisa. Hranjena irenjem ra unara u svim podru jima ivotai izuzetnim porastom upotrebe e-maila i Interneta, eksplozija informacija

preti bombardovanjem svakog od nas tako da emo svi unekoj meri da patimo od preoptere enosti informacijama. Svakih


12/158

nekoliko godina koli ina dostupnih neobra enih informacija bukvalnose udvostru uje. U obrazovnim institucijama informacije koje dobijamo esto zastare pre nego to zavrimo kolu.

Nedostaci savremenog drutva

Neto je krajnje pogreno. Dok je danas daleko lake komuniciratinego ranije - uz pomo faks-maina, ra unara, satelita i druge komunikacionetehnologije, nae me usobno razumevanje i sposobnostuspostavljanja odnosa drasti no opadaju. Savremeno ove anstvomenja mudrost za podatke i spokoj za bezumlje. Pove anje rasizma,problema me u polovima, religioznog sektatva, plemenskih sukobai fanatizma irom sveta u velikoj meri je neposredno povezano sastavljanjem prevelikog naglaska na obradu podataka i podcenjivanjempravog znanja i mudrosti.lako smo okrueni stalnim menjanjem podataka i kodeksa ponaanja,

nije istina da je sve prolazno i relativno. Mnoge vrednosti ipotrebe univerzalno su prisutne u svakom ljudskom bi u. Na primer,bilo da smo mukarac ili ena, Amerikanac, Afrikanac, Indijac ili Evropljanin,svi imamo potrebu da volimo i da budemo voljeni kao ipotrebu da shvatimo sebe i svog Stvoritelja. Kad se ljudske interakcijetemelje na onome to nam je zajedni ko, tada razlike slue samo dabi oja ale i produbile nae odnose. Zaista, takva razli itost u okviru

jedinstva zapravo pomae da se stvori snani je, uravnoteeni jedrutvo. Naalost, dananji poredak u svetu zanemaruje mnoge od tihuniverzalnih istina i naglaava razlike, ma kako povrne bile, do stepenaraspar avanja.Savremeni stavovi podsti u takvo raspar avanje jer su osnovnevrednosti postale individualizam, nadmetanje i samozadovoljavanjena ra un celine. Budu i da lanovi savremenog drutva imaju sebi neinterese u skoro svemu to ine, stvaraju "daj mi" atmosferu u kojojse grupe i pojedinci nadme u kako bi to vie dobili za sebe, retkomare i za nevolje koje mogu prouzrokovati drugima.

Renesansa: blagoslov il i prokletstvo

Ve ina ljudi u ovoj kulturi je bez razmiljanja prihvatila ideju da su

istorijske promene zapadne civilizacije znak nepopustljivog napretka.Sa tog stanovita, svaka velika promena je zamenila stari, primitivnina in zapo evi s novim, superiornijim metodima.Na primer, na mnogim savremenim predavanjima iz istorije u i seda je renesansa bila razdoblje izuzetnog ljudskog razvoja - veomanapredno vreme u evoluciji zapadnog drutva. U tom razdoblju ljudisu navodno po eli da se osloba aju starog na ina razmiljanja i sebisu dozvolili mnogo ve u kreativnost i izraavanje, doprinose i optemnapretku ljudske civilizacije. Me utim, postoji i druga ije miljenje. Sobzirom da je to izraavanje bilo prili no razuzdano, renesansa je zapravoutrla put opadanju ljudskih vrednosti. Kao i mnoga druga razdoblja

koja su imala tako veliki ugled, renesansu bi trebalo naizvestan na in smatrati skokom unatrag koji je doprineo degradaciji i


13/158

masovnom haosu koji veliki deo sveta danas doivljava.Istrai emo to malo detaljnije. Izjava iz enciklopedije univerzitetaKolumbija baca svetio na to razdoblje slede im re ima:"Renesansa

je teila stavljanju naglaska na pojedinca; dala je novi zna aj individualnomizraavanju, samosvesnosti i svetskom iskustvu; s kulturnog

stanovita, bilo je to vreme novih pravaca i izuzetnih dostignu a unauci, knjievnosti i umetnosti.. . Uopteno govore i, bilo je to dobanastanka nacionalnih drava, istraivanja i otkri a, po etka trgova kerevolucije i revolucije u nauci."Prodiru i ispod entuzijazma i idealizma ove izjave, mogli bi da zaklju imoda je renesansa u stvari postavila scenu za pootravanjesukoba izme u pojedinaca i naroda. Na primer, izraz "nastanak nacionalnihdrava" moemo da smatramo lepim na inom da se kaeda je izme u ranije ujedinjenih entiteta dolo do podele. Me utim,ako pogledamo biografije nekih uvenih osoba tog vremena,otkri emo da su mnoge od njih istraivale ne samo nove tehnike u

umetnosti i knjievnosti ve i nove oduke svojoj poudi i pohlepi.

Propust u reformi

Protestantska reforma bila je jo jedno posebno doba u zapadnojistoriji koje je izazvalo veliku zbunjenost u umovima stanovnika oveplanete. Ne elimo ovde da kaemo da su luteranci, prezbiterijanci ilibaptisti zavedeni jer su nastali iz protestantske revolucije. Naprotiv,elimo da istaknemo da je tokom tog razdoblja veliki deo svete autokratijeranijeg netaknutog boanskog sistema bio podcenjen i napadnut,a to je veliki gubitak.Naravno, postoje ispravni razlozi za odbacivanje u enja Crkve.Svetenici tog vremena su iskori avali i varali vernike, tako da su seljudi prirodno pobunili i pokuali da stvore sistem koji bi bio manjebirokratski - sistem u kojem bi svako imao neposredan pristup molitvama,svetim spisima i metodima oboavanja, lako je namera biladobra, rezultat je bio nesavren, a mnogi ljudi preputeni sami sebi.Ustvari, materijalni svet je pun takvih dualnosti. Da bismo ispravilizlo, esto unitavamo i pozitivne aspekte odre ene situacije. To jekao da pokuavamo da dignemo u vazduh branu ne bi li ugasili poaru dolini, lako moemo uspeno da ugasimo poar, tako e vodom

moemo da nanesemo veliku tetu selu koje pokuavamo daspasemo. Protestantizam je u izvesnoj meri ugasio vatrusveteni kog iskori avanja i korupcije, ali je pri tome stvorio drugiproblem. Podstakao je po etke religiozne anarhije i odbacio mnogemo ne procese duhovnog izbavljenja koji su postojali i koji su moglida nastave da postoje i donesu veliku dobrobit ove anstvu.

Degradacija svesnosti

Jo jedan veliki izvor masovne zbunjenosti na ovoj planeti potekaoje od evropske emigracije u Ameriku. Pre priliva Evropljana u Ameriku

na tom kontinentu je ivelo 80 miliona domorodaca. Posle nekolikogodina prisutnosti Evropljana samo 10 miliona je preivelo. Ponaanje


14/158

Evropljana u Novom svetu prilagodilo se kolektivnoj svesnostiimperijalizma tog vremena, kada je velesila za velesilom putovala ustrane zemlje da bi dobila prirodna bogatstva i robu, ponekad i silom,ponekad razmenom, a ponekad lukavstvom i prevarom.Takvo ispitivanje drutvene i politi ke istorije moe nam pokazati

kojim smerom ide savremena materijalisti ka kultura. Imaju i to naumu, moemo da primetimo da su se do sedamnaestog veka gotovosva socioloka, astronomska i nau na istraivanja temeljila na teisti komprihvatanju Vrhovnog Bi a. S tog stanovita, svrha ljudskogivota je bila razumevanje poloaja svake osobe u odnosu sa timBi em u Njegovom svemiru i sluenje Boga. Kasnije su renesansa iostali skokovi unazad podstakli ljude da potpuno odbace pojam SvevinjegBoga.Ta sklonost odbacivanju Boga i kretanja prema materijalisti komgledanju na ivot uveliko se pove ala kad smo se upustili u nau nu,industrijsku i informacijsku revoluciju. Danas, naalost, moemo da

provedemo ivot sede i na jednom mestu menjaju i televizijskekanale i itaju i sa Interneta. Kao rezultat toga, ve ina ljudi, koja jenekada imala jaku veru u Boga, sada je usmerila veru na nove, manjevredne bogove, uklju uju i nauku, tehnologiju, televiziju i ra unare.Na duge staze, ti bogovi ne e biti dobronamerni i pouzdani kao to bieleli da verujemo.

Ispraznost "amerikog sna"

Kada pogledamo trenutnu situaciju u Americi, moramo po eti dapriznajemo iluzornu prirodu naeg takozvanog "ameri kog sna" iprevisoku cenu koju smo za to morali da platimo. Na primer, samo uSjedinjenim Dravama je u poslednjih deset godina ukinuto nekolikomiliona radnih mesta, uglavnom zbog savremene automatizacije kojaistovremeno moe da zameni desetine, stotine, ak i hiljade ljudi.Druga posledica rastu e zavisnosti o tehnologiji je injenica daljudi postaju sve impersonalniji. Velika tragedija je to to ljudi verujuu mogu nost simuliranja doivljaja gledanjem doivljaja na ekranu.Dok gledamo romanse i avanture na televiziji ili na filmskom platnu,po injemo da verujemo da sami doivljavamo ta iskustva. Kad smoneprestano povezani sa fantazijama, virtuelnom realno u i slikama

koje moemo da kontroliemo, koje nam ne uzvra aju i koje moemobilo kad da otpustimo, gubimo sposobnost uspostavljanja odnosa spravim, nesavrenim ljudima u svakodnevnom ivotu.

Poricanje venosti due

"Ameri ki san" postepeno postaje no na mora. Moda je najuasnijakomponenta tog "ameri kog sna" sakrivanje informacije oreinkarnaciji. irom sveta su glavne religije i opte prihva ene verodostojnefilozofije prihvatile koncept reinkarnacije. Reinkarnacija je ustvari sastavni deo filozofije ameri kih uro enika, afri ke filozofije,

hinduizma, budizma, taoizma, drevne gr ke filozofije, misti nog judaizmai misti nog islama. Nau nici koji prou avaju istoriju religija


15/158

tako e mogu da potvrde da je reinkarnacija nerazdvojivi deo ranogmisti nog hri anstva.Tek u estom veku, nakon to je car Justinijan reinkarnaciju proglasioneprihvatljivom i jereti kom doktrinom, hri ani su po eli dajeodbacuju. Dela ranih hri ana, na primer, sv. Jeronima u etvrtom

veku, objanjavaju da se reinkarnacija smatrala ezoteri nom doktrinomkoju bi hri anska filozofija trebalo da shvati i definie. U drugomveku, Origen u svojoj knjizi "O prvim na elima", koja se i danas moena i u knjiarama, raspravlja o temama reinkarnacije. Ako istraujemorazli ite svete spise, jo uvek u svima njima moemo da na emonagovetaje reinkarnacije.Istina je da su drevni filozofi, savremeni misti ni jogij i i liberalniduhovnici uvek priznavali ve nost due. Zaista, taj koncept je tolikoiroko prihva en u mnogim delovima sveta da se oni koji ne veruju ureinkarnaciju smatraju zavedenima. Me utim, ovde na Zapadu, potiskivanjei obezvre ivanje tog koncepta toliko su istaknuti da su ak

i oni koji priznaju ve no postojanje due na kraju dovedeni u iskuenjeda odbace to duboko razumevanje.To odbacivanje je krajnje omalovaavaju e za duu i svako vierasu ivanje jer uverava ljude da moraju da ive samo na fizi komnivou "ovde" i "sada" i odbace sve to ima viu, suptilniju prirodu.Naravno, odravanje takvog sna zahteva hodanje u snu, a svako znada se mese ar izlae velikoj opasnosti od nesre a, padova i povreda.

Potreba za jednostavnou

Porodice u drutvima koje se temelje na poljoprivredi ovladale bi sjednim ili dva zanata to je bilo dovoljno da jedna ili dve odrasle osobehrane celu porodicu, uklju uju i proirenu porodicu, istovremeno podu avaju idecu tom zanatu. Danas je potrebno celo nastavno osoblje ili fakultet da bi sepodu avale profesionalne vetine. Ali ipak,poto ekonomija prolazi kroz nepredvidive cikluse, u mnogim slu ajevimate vetine su nedovoljne da bi se osiguralo sve to je potrebnoza ivot.Na primer, sa ulaskom u novi milenijum nema garancije da e onisa fakultetskim diplomama mo i da izdravaju sebe ili porodicu. Ustvari,verovatno a da e fakultetsko obrazovanje biti korisno smanjuje

se svake godine jer rastu i napredak tehnologije ini prologodinjeznanje zastarelim, a ljudska bi a zamenjuje automatizacijom. Sobzirom da sve vie odstupamo od osnovnih stvari koje su ljudimazaista potrebne za opstanak, kao kultura postajemo sve ranjiviji.U jednostavnijim drutvima zanati su bili neposredno povezani s osnovnim,trenutnim potrebama. Ljudi su uzgajali hranu za sebe i pravilisvakodnevne stvari kao to su cipele, ode a, pokriva i, sve e i sapun.U ili su neophodne vetine kao to su stolarski zanat, medicinskabriga i babi ki zanat. S tim vanim zanatima lanovi zajednice moglisu da se menjaju jedni s drugima kako bi dobili robu i potrebne usluge.Na taj na in bi sve njihove potrebe bile zadovoljene.

Me utim, u dobu informacija roba je toliko nebitna i neopipljiva daceo sistem postaje apsurdan. Mnogi od nas su se uhvatili u mreu


16/158

preterane potronje pa zavravaju rade i, zara uju i i troe i prevelikekoli ine novca kako bi stekli razli ite posede i iskustva. Ironija jeu tome to esto ne uspemo da zadovoljimo osnovne ljudske potrebe. esto smo usamljeni i neispunjeni, nesposobni da na emo smisaoivota. Potraga za materijalnim uivanjem prikrila je nau duboku,

istinsku enju za odnosima ispunjenim ljubavlju i ose ajem zajednitva.Na jo dubljem nivou zanemarili smo najosnovnije ljudskepotrebe - raspitivanje o viem znanju, razumevanje smisla ljudskogivota, razvijanje prisnog odnosa s Bogom i sluenje s ljubavlju ipredano u.

Potreba za leenjem

Zaista, kvalitet ljudskih odnosa izuzetno opada - i to se deavave due vreme. Upravo sada, neke od najve ih pretnji ljudskomnapretku, sigurnosti i opstanku su toksi ni pojedinci, toksi ni lekari,

toksi ni radnici, toksi ne institucije.i toksi ne zajednice, koji svi zajedno ine toksi no drutvo i toksi nu planetu. Kao svetu, potrebnonam je ozbiljno le enje.to se ti e budu nosti, Svetska zdravstvena organizacija predvi ada e tokom slede ih dvadeset godina jedan od najve ih svetskihzdravstvenih problema biti mentalne bolesti. To se moe o ekivati jerljudi imaju sve vie poteko a koje su rezultat pokuaja materijalnoguivanja bez priznavanja da smo daleko vie od fizi kih bi a. Ve eoslanjanje na tehnologiju kao zamenu za ljudske odnose i zajednitvo,udrueno s takmi arskom potragom za materijalnom dobiti imo i, moe samo da produbi usamljenost i otu enost koju mnogi odnas ose aju.Zapadnja ki materijalisti ki na in razmiljanja pokuava da svakipredmet rastavi na sastavne delove kako bi to bolje shvatio i kontrolisaonjegove uzroke. Me utim, to nije uvek uspean pristup. Zaista,savremeni doga aji pokazuju njegove nedostatke. Na primer,ako se ijedna pouka izvu e iz spektakularnog neuspeha zapadnja kemedicine da iskoreni bolest, onda je to injenica da se bolest ne moesvesti na jedan uzrok niti objasniti u okviru opte prihva enih linearnih,nau nih parametara. Drugim re ima, obeleje bolesti jesloenost.

Na redukcionisti ki pogled na svet treba da prihvati holisti kimodel i spontaniji , pluralisti ki, radosniji, integralniji, konstruktivni ji iodriviji na in ivota. Potrebna nam je kosmologija koja bi nam pomoglada osmotrimo celokupnu sliku i budemo svesni kontekstasvakog problema. Naa reenja moraju postati holisti ka, transnacionalna,transgeneracijska i, nadamo se, u sreditu transcendentalna.Kad gledamo sve brojnije svetske probleme kao to su unitavanjeprirode, ubistvo vlastite majke, genocid, ubistvo i samoubistvo,moemo da vidimo da su ti razni simptomi disfunkcije sistematski isveprisutni. Malo ljudi bi sumnjalo u potrebu za ozbiljnim le enjemove planete. Me utim, da bi do takvog le enja dolo, moramo da priznamo

i prihvatimo nunost duboke promene opteprihva ene paradigme.Moramo biti spremni da prihvatimo manje materijalisti ko


17/158

shvatanje prave sre e; moramo shvatiti krajnju duhovnu svrhu ljudskogivota i ko smo zaista kao ljudska bi a.

Nova vrsta ljudskih bia

Dok se suo avamo sa izazovima i biramo preivljavanje umestounitenja, nastaje nova vrsta ljudskih bi a koja, usred nemira svakodnevnogivota, moe da izrazi duhovne istine. Istovremeno, nestaje

druga vrsta ljudskih bi a. Sebi ni pojedinci, ije su misli zaokupljenesamo ekonomijom ulnog uivanja, dobrovoljno kora aju putemsamounitenja. To mogu biti narkomani ili alkoholi ari iji ivotskra uju njihove zavisnosti. To mogu biti politi ari ili poslovni ljudi ijistresan, egoisti an na in ivota unitava njihove porodice i isisavaim zdravlje. Kojim god putem da krene njihovo usredsre ivanje na ulno uivanje, postepeno se udaljavaju od sopstvene ove nosti,sve vie se zapli u i u materijalisti ke brige i vezanosti.

Poziv na hrabrost

Uprkos ozbiljnosti situacije, ne smemo da dopustimo da nas svesnost0 degradaciji u dananjem svetu demoralie ili podstakne naestrahove. Naprotiv, ove informacije treba da iskoristimo kao katalizatorza ubrzavanje potrage za viom svesno u. Ako "poludimo" i beimotrae i zaklon, samo emo postati laka meta negativnim obrascima.Umesto toga, moramo da ostanemo mirni i usredsre eni, se aju i seda je zabrinutost molitva za neto to ne elimo. Kad smo opsednuti1 kad previe burno reagujemo na svoje strahove, usredsre ujemose na negativnost. Zbog toga, s obzirom da energija sledi misao,usredsre enost panje na strahove izaziva ta no ona stanja kojapokuavamo da izbegnemo.Da, istina je da smo u ratu - u duhovnom ratu. ove anstvo senalazi na odlu uju oj raskrsnici. Snage se postrojavaju pripremaju ise za borbu izme u pobonih i bezbonih uticaja. Drutva kojavladaju svetom nisu istinske "kulture". Nedostaje im svesnost Boga ipotovanje i ne odraavaju duhovno shvatanje ivota. Vie nema velikihduhovnih kultura, a na in ivota koji danas vidimo je moralnoizopa en i otrovan. Da bi se uzdigli iznad nae degradirane kulture,

najpre moramo da prepoznamo kakva je i da shvatimo mo koju imanad mnogima od nas. Tek tada, kao duhovni ratnici, moemo da preduzmemomudre i delotvorne korake.Strah i ljubav ne idu ruku pod ruku. Strah je ograni avaju i, sebi ani samosvestan, dok je ljubav otvorena, nesebi na i usmerena k asluenju. Da bi postali delotvorni duhovni ratnici, moramo da nau imoda negujemo istinsku ljubav, hrabrost i samilost, kao i da zavisimo osvojim unutranjim sposobnostima umesto o spoljanjim okolnostima.To nam omogu uje da dublje shvatimo pravu li nu prirodu i da se vieponaamo kao Boja deca i sluge, to i jesmo. Tada, vrsto utemeljeniu viem stanju svesti, u ovim prete im vremenima moemo da

sluimo jedni druge - i svet - iz svog najdubljeg, najsvesnijeg i najnenijegaspekta.


18/158

Pitanja i odgovori

Pitanje: U novinama sam itao o vaim susretima s diplomatama ipredsednicima raznih drava. Poznajem i neke profesionalce koji supoha ali va kurs o vodstvu na Montgomery Collegu. Da li se bavite

samo vo ama i "elitnim" staleom? Da li je vaa poruka namenjenasamo njima?Odgovor: U ratu ovek mora da koristi puno razli itih vrsta oruja i dabude sposoban da dopre do svih stalea. Da bi se delotvorno promenilasvesnost, istorija je pokazala da osoba mora biti u stanju da uti ena vo e isto kao i na prose nog oveka. Na primer, prvi hri ani subili bacani u lavlje jazbine, ubijani i mu eni na razne na ine. Me utim,kad se car Konstantin preobratio u hri anina, ti isti hri ani su imalipotpunu podrku, a moral i vrednosti kulture su bili uzdignuti. Budizam

je prolazio kroz tol iko mnogo poteko a, ali kad ga je kralj AshokaMaurya prihvatio, po eo je da se iri. Kad je rinivas preobratio kralja

Vinupure u Zapadnom Bengalu, kralj je vainavizam proglasiodravnom religijom. Narottam das je na sli an na in preobratio kraljaManipura, koji je zauzvrat Manipur u inio vainavskom dravom.Ne putujem svetom samo da bih preobra ao ljude ve kao ratnikimam misiju. Cilj mi je da pomognem ljudima da se suo e sa svojimpoteko ama i da ih nadi u, s posebnim naglaskom na duhovnareenja za materijalne probleme. Me utim, krize vodstva su korenmnogih svetskih teku ih problema i zato sam esto usmeren na vo e.Pitanje: Govorite o potrebi isceljivanja planete, isti u i da ne samo daimamo zatrovanu planetu ve i zatrovano vodstvo, zatrovane institucije,zatrovane lekare i zatrovane pojedince. Koja oblast u duhovnom

ratu je najpogo enija tom zatrovano u?Odgovor: Na kraju krajeva, sve se svodi na pojedince. Porodica jemikrokosmos rase, plemena, naroda, ak i planete. Kad su naeporodi ne jedinice zdrave i produhovljene, to e uticati na svaki aspekt naegivota. Dok posmatramo pojedince, moramo blie da posmatramoporodice.Jedna od tema o kojima raspravljamo na naim medicinskim konferencijamai predavanjima o vodstvu jeste uloga koju ose aj voljenostii cenjenosti igra na podru ju zdravlja i produktivnosti. Smedicinskog stanovita, ljudi koji se ose aju otu eno i nevoljeno etiri

do pet puta su skloniji bolesti i oko pet puta izloeniji preranoj smrti.Kad se ose amo nevoljeno naa podsvest doslovce alje porukesamounitenja raznim tkivima u telu, a to doprinosi izazivanju bolesti.S poslovnog stanovita, nadmetanje postaje e e, rukovodstvamoraju stalno da se bore da bre, jeftinije i kvalitetnije proizvodesvoje proizvode. Mnogi vrhunski poslovni vo e otkrili su da klju uspehalei u opunomo enju osoblja. Uspeno vodstvo su u stvari sastojiod 20% tehnike i 80% odnosa. Kad se radnici ne ose ajudovoljno cenjeni i zbrinuti, ne e proizvoditi dovoljno da bi sekonkurencija odrala i nadmaila.Jack Collins isti e to u svojoj knjizi " Kad va kupac dobija, vi ne

moete da izgubite". Prema njegovom istraivanju samo 9% kupaca e prestati da kupuje robu jer konkurencija prua neto bolje i samo


19/158

e 14% odustati zbog nezadovoljstva proizvodom. S druge strane,oko 75% kupaca odlazi kad vide da nisu cenjeni. Sve to privla ipanju na injenicu da e pravilna briga o pojedincu prirodno stvoritizdravije porodice, zdravije institucije i zdraviju planetu.

2. Predskazanja

Svi smo uli za predskazanja nesre a i globalnih pramena,posebno po etkom novog milenijuma. Nau nici iz razli itih religijskihtradicija isti u da dananji svetski poredak ima zastrauju u sli nosts okolnostima za koje njihovi spisi tvrde da e prethoditi unitenju.Zaista, mnogi ljudi tvrde da su imali misti ne vizije, a neke su sepokazale neobi no ta nim. Druga predskazanja, koja su irili fanatici,pokazala su se, opet, krajnje destruktivnim.lako se mnoga od tih predskazanja nisu obistinila, mnogi tvrde da

jo uvek imaju neku vrednost. Svi smo imali "lo ose aj" koji nas je

spre io da krenemo odre enom ulicom ili da vozimo u odre enovreme. Moda nikada ne emo saznati od kakve smo opasnosti timezati eni - moemo se ak ose ati i malo zbunjeno - ali ostaje injenicada nam nije nita gore zato to smo posluali svoj instinkt. Nekiveruju da ta predskazanja imaju sli nu ulogu u svetskoj zajednici:slue kao upozorenja da nas sadanji na in delovanja vodi opasnimputem i ako se prilagodimo glavnoj poruci tih upozorenja i promenimoponaanje na vreme, esto moemo da izbegnemo katastrofe.Istrai emo nekoliko najistaknutijih proro anstava za nastupaju egodine, kako su po ela da se ostvaruju u sadanjoj stvarnosti i ta mikao duhovni ratnici moemo da uradimo da bi poboljali izglede planete.

Svet se raspada

Danas mnogi ljudi ose aju da se svet raspada - ekoloki, geolokii ekonomski. Zaga enje je postalo toliko ozbiljno da ugroava celuplanetu, ne samo jednu oblast, zemlju ili kontinent. Skoro svakenedelje neko mesto na Zemlji zadese vulkanske erupcije, oluje,poplave ili sue, prouzrokuju i veliku patnju bezbrojnim ljudima idrugim ivotnim vrstama.Imamo dobar razlog za zabrinutost. Zemlja je postala krajnje

bolesna. Uobi ajen lek za bolest je neko i enje. Zaista, MajkaZemlja pokuava da se o isti kako bi ponovo uspostavila ravnoteu.Mnoge nesre e predskazane u raznim spisima po ele su se deavatiuporedo sa tim procesom i enja.Samo je 1998. godine 300 miliona ljudi raseljeno zbog potresa,poplava i uragana, a preko 50 000 ljudi izgubilo je ivot u tim nesre amairom sveta. Trebalo bi da obratimo panju na te znakeumesto da se zatupljujemo zanemaruju i ih.

Lani oseaj sigurnosti

Neki ljudi zaista pomno prate te situacije, ali drugi ne vide celokupnusliku, jer se doga aji odvijaju fragmentarno. Naalost, s obzirom da


20/158

novine stavljaju preveliki naglasak na dnevne novosti, postoji sklonostda previdimo opte obrasce. Skloni smo da mislimo da se nesre edoga aju samo "nekom drugom". Ne vidimo drve e od ume i nepriznajemo kao injenicu da Majka Priroda sve e e zahteva ivot naovoj planeti.

Priroda nije nesre ena i udljiva. Primereno uzvra a na nae ponaanjeprema njoj. ove anstvo je zloupotrebljavalo i nastavlja dazloupotrebljava Majku Prirodu, a njena prva reakcija je povla enje uslugai pomo i. Ako se takvo tetno ponaanje nastavi, na kraju e dase pobuni i brani. To se upravo sada deava.

Zato se to deava?

Takav nemir i pustoenje mogu nam se initi zamrenim. Ako je pokosmi kom ure enju sve dobro ure eno, zato onda ima toliko iscrpljivanjaprirodnih bogatstava, kriminala, rasizma, plemenskih

sukoba, pohlepe, agresije? Zato s vremena na vreme dolazi domasovnih unitenja, ako ve postoji predodre eni kosmi ki poredak?Kao svesna bi a, prirodno je da se raspitujemo o ve nim istinamai vanim pitanjima. Kad pogledamo sva ta pitanja, prvo moramo maloda se odvojimo i shvatimo da sve to je na injeno od materije prolazikroz promene. Sva materija, bilo iva ili neiva, proivljava krug kojimoemo ozna iti kao ro enje, odravanje i propadanje. Nita to jena injeno od materije ne moe da izbegne taj proces. S togstanovita, nije udo to se na Zemlji deavaju velike promene.

Glavni prelaz

Nalazimo se u prelaznom vremenu u istoriji. Kako jedno razdobljenestaje, a drugo po inje, po inje da se menja na in na koji ljudi videsebe i svoju stvarnost. To je Boja milost, koja nas priprema zaslede a poglavlja onoga to zovemo l judskom istorijom.Kad nesuglasice postanu izraene, samo je pitanje vremena kad e Bog morati da dovede stvari u red kako njegovi sledbenici ne biprevie patili i kako nevini ljudi ne bi bili zavedeni. Gospod e se pobrinutida u ivotima onih koji Ga vole bude nevolja jer, podnose ipatnje, predane osobe postaju snanije, vernije i kona no slavnije. Ti

izazovi nam pokazuju da Majka - Otac Bog nije ravnoduan ili nemarani da nas nije zaboravio. Samo to treba da nam prui nadu. ove anstvo je u procesu zavrnih ispita. To je pravi razlog sve oveglobalne patnje. Svako na ovoj planeti prolazi vane testove iji ishod e da odredi kako e ove anstvo da ispliva iz predstoje ih izazova- ako uopte ispl ivamo. Mo promene je u nama, ali na nama je dauradimo ono to je potrebno.Naalost, mnogi su ravnoduni i apati ni i nesvesni ozbiljnostisituacije. Kona no, vlastiti na in ivota moe se pokazati opasnijim odpretnje opte apatije. Drutva koja ne cene jednostavno ivljenje, dobrotuprema prirodi i samodovoljnost dobi e najja e udarce. Ljudi koji

su previe razmaeni i koji su razvili veliku pohlepu za luksuzom bi egrubo probu eni, a mnogi jednostavno ne e imati mentalnu


21/158

odvanost da preive iznenadne nevolje.

Potreba za viom svesnou

Kad razgovaramo o promenama na Zemlji ili predstoje im nesre ama,

prva stvar koju ljudi pitaju je: "Kako mogu da se spasem?Koje je najsigurnije mesto? Koliko mi je vremena ostalo? Kako dauskladitim hranu i vodu?" Ve ina ljudi u dananjem dobu je tolikousredsre ena na sebe da im nedostaje karakter, integritet i plemenitost.Ne razmiljaju o portvovanju niti ga cene. Retko ko e da upita:"ta mogu da u inim da pomognem susedu ili invalidu koji ne moeda pobegne iz poara niti da tr i da bi naao sklonite?" Ve ina ljudimisli samo na sebe.Pokuaj popravljanja situacije istom svesno u koja ju je stvorilanikada ne e uspeti. Ako se postepeno ne uzdignemo deluju i sljubavlju, nikada ne emo iskusiti svoju uro enu boanstvenost.

Hoanska svesnost donosi ogromnu zatitu i ispunjenje kao i drugeneopisive blagoslove. Ali, ljudska bi a su samo potencijalno boanska.Mi moramo neto da uradimo.Nita od ovoga ne bi trebalo da iznenadi duhovnog ratnika. Duhovniratnik poznaje prirodu ljudskog uma i njegovu sklonost racionalizovanju.Uslovljen um uvek ima sklonost da gradi kule u vazduhu. Umima sklonost da zanemaruje i pori e zastrauju e i neugodne istinebez obzira kako o igledne bile.

9 fUpozorenja kroz istorijuUpozorenja na katastrofalne doga aje vekovima dolaze s raznihstrana. Neki od svetski najpobonijih, najgenijalnijih i najmisaonijihumova pokuali su da nas upozore na opasnosti tehnologije imeanja u prirodu.Kroz istoriju, pisci nau ne fantastike, romanopisci i satiristipokuavali su da nam ukau na zla ljudskog ponosa i pohlepe.Jonathan Swift, Lewis Carroll, Charles Dickens, Mark Twain kao i AldousHuxley, H.G. Wells, George Bernard Shaw i Isaac Asimov otrosu upozorili na tetan smer u kome drutvo srlja. Svi ti veliki umovivideli su znake ljudske smrti. Mnogi od njih su se, poput Aldousa Huxleya

u "Hrabrom novom svetu", ak okrenuli isto nja kom misticizmui transcendentalizmu nakon to ih je savremeni materijalizamnapravio cinicima.Pitanja poput ovih javljaju se u umovima inteligentnih ljudi, lako nebi trebalo da budemo previe opsednuti potencijalnim krizama, nemoemo ni da ih zaboravimo, posebno u svetlu onoga to su brojnidrevni proroci predskazali. Zato emo razmotriti neka od tih proro anstavakako bismo produbili svesnost o porukama koje onasadre za nas.

Proroansko gledanje na budunost

Neki ljudi su ro eni s natprirodnim sposobnostima. Moda su neki


22/158

od njih u predhodnim ivotima bili jogi ji i doli u ovaj svet s odre enimdarovima vidovitosti. Ostali su moda doli iz drugih podru ja, gde suposedovali ve e sposobnosti. Ti darovi su retki, a kad takvi ljudi do uu zemaljsko carstvo, izgledaju jako neobi no.Neki od takvih ljudi koji danas prori u pripadaju toj kategoriji. Oni

imaju neobi nu karmu. Neto je posebno u njima. Sjaje zbog svojepozitivne karme i iskustava iz prolih ivota. Mnogi od njih posedujuili e posedovati vie sposobnosti.Tokom prolog milenijuma bilo je nekoliko proroka ija predskazanjasu se pokazala zapanjuju e ta nim. Pa, drite se za stolicu

jer su mnogi od njih predskazali neke neverovatne promene na naojplaneti u bliskoj budu nosti. Neki su izjavili da e dve tre ine ljudi naovoj planeti umreti.Tokom istorije pojavljivale su se osobe poput Edgara Caycea iNostradamusa, veoma pobone i iste osobe koje su izgleda bile"prenosnici" iz drugog doba. Neobi no visok procenat Nostradamusovih

proro anstava se pokazao ta nim.Edgar Cayce je pokazao neverovatne mo i proricanja. U njegovominstitutu u Virginia Beachu, Drutvu za istraivanje i prosvetljenje, postojibezbroj zapisa o proro anstvima koje je Cayce dao u transu.Skoro sva su bila ta na. Cayce predskazuje da e Japan potonuti uTihi okean i da e zemljotresi unititi Kal iforniju na prelasku u novivek. Puno je govorio o tome kako e se broj takvih doga aja pove atitokom slede ih nekoliko godina.

9 fAstrolozi izve tavaju iz celog svetaU Bangaloreu, u Indiji, vrhunski astrolog po imenu B.V. Ramanapravio je prili no jedinstvenu studiju. Kontaktirao je nekoliko svojihkolega, vode ih astrologa irom sveta, i sastavio knjigu njihovih predskazanja.Svi osim jednog su videli da e se u ranim godinama 21.veka irom sveta deavati velike katastrofe i velike nesre e. Neki odnjih su unitenje pripisali ratovima, drugi poplavama i zemljotresima,tre i brojnim promenama na Zemlji, ali skoro sva ija astroloka analizapokazala je strahovite katastrofe koje e sna i celu planetu.

Predskazanja u snovima

Ispitivanje snova je jo jedan izvor proro anstava. S obzirom dapuno piem i govorim o natprirodnim pojavama, esto dobijam pismaljudi iz celog sveta sa sli nim iskustvima. Prema izvetajima koje samdobio, mnogi ljudi imaju snove koji ukazuju na velike katastrofe ubudu nosti. Zanimljivo je da je sadraj snova sli an u svim delovimasveta, nezavisno od jezika i kulture. To se podudara s istraivanjemmasovnih snova Cheta Snowa, to pokazuje da se takve vizije pojavljujuirom sveta.

Uvidi iz hipnoze i regresije

Kao student univerziteta Princeton, napisao sam interdisciplinarnu


23/158

disertaciju o isto nja koj filozofiji i zapadnja koj psihologiji. Kao rezultatistraivanja hipnoti ke regresije za ovu tezu, uverio sam se ustvarnost ivota posle smrti i da su ispitanici za vreme hipnoze moglida vide i prole i budu e ivote.Ljudi koji sumnjaju u reinkarnaciju trebalo bi da razmotre injenicu

da su mnogi od najvatrenijih zagovornika reinkarnacije u po etku isami bili veliki skeptici. Dr. Jess Stern i njegov hipnoterapijski ispitanik,romanopisac Janet Tayler Caldwell, vode i medijum Ruth Montgomery, ak i Edgar Cayce, sumnjali su u tu stvarnost dok se nisusuo ili s nepobitnim dokazom.U naem istraivanju postoji prili no obeshrabruju i element.Tokom intenzivne hipnoti ke progresije, kad su ispitanici bili odvedeniu budu nost - recimo, u dvadeset prvi i dvadeset drugi vek - ve inaljudi nije videla da postoji u budu oj inkarnaciji. Ustvari, skoro nijedanod ispitanika nije video sebe ivog u dvadeset drugom veku.Neki od ispitanika koji su bili odvedeni u dvadeset prvi vek videli

su sebe kako postoje i dali neverovatno sli ne iskaze. Mnogi nisuvideli nita drugo osim stranih nesre a i ogromnih promena u svetu.Dok su bili u stanju transa, primetili su da ve ina ljudi nije preivelakatastrofe i da su oni koji su preiveli iveli veoma izolovano useoskim sredinama stvorenim izvan zamki savremene tehnologije.

Psihomantijum dr Raymonda Moodija

Postoji jo jedan metod proricanja poznat kao psihomantium - zamra enaprostorija u kojoj ljudi mogu videti budu nost ili komunicirati sasvojim preminulima gledaju i u ogledalo. Dr Raymond Moody jenapravio prostoriju u kojoj su ljudi mogli da rade upravo to. Pokazalose da je njegov instrument toliko precizan da su o njemu napisanimnogi lanci. U mnogim slu ajevima ljudi koji su koristili izum drMoodija doiveli su sli ne vizije budu nosti. Videli su velike nesre eu kojima su milioni ljudi patili i umirali, posle ega je sledio nastanaknove civilizacije.

Poruka dinosaurusa

Nedavno su otkriveni ostaci dinosaurusa koji su milenijumima bili

zale eni ispod leda i snega. Pregledavi fosile, ak i cele leeve,nau nici su mogli da vide kakav im je bio izvorni oblik. U odre enimslu ajevima, nau nici su pregledali eluce mamuta i otkrili nesvareneostatke tropskih biljaka.Nau nici su u po etku bili zbunjeni jer su dinosaurusi bili prona eniu polarnim predelima gde takve biljke i hrana ne postoje. Na kraju sumogli da zaklju e da su se u tim predelima desile ozbiljne klimatskepromene. O igledno je da se tokom ivota tih dinosaurusa Zemljinaklima promenila od tropske do arkti ke.

Dokaz piramida

Okre u i se mudrosti drevnog Egipta, izgleda da stru njaci koji


24/158

prou avaju Veliku piramidu iz Gize imaju neotkrivena predskazanjada e se ono to nazivamo svetskom civilizacijom okon ati najkasnije2001. godine.

Predskazanja amerikih uroenika

Ameri ki uro enici imaju tradiciju uskla ivanja s prirodom i komuniciranjas precima, kao i neutelovljenim bi ima i vanzemaljcima.Maye su predskazali da e tehnologija postepeno napasti ljude i izneveritiih. Prema njihovom kalendaru, najkasnije 2012. godine velikideo tehnologije o kojem savremeni ljudi zavise stvori e negativnereakcije koje e doslovce unititi svet.Mogli bi biti mudri i obratiti panju na njihova upozorenja. Vekovimasu kalendari Maya ta no predskazivali broj papa. Prorekli su da e

jo jedan papa da vlada nakon sadanjeg, a zatim vie ne e biti nijednog.Ta predskazanja obrazlau time da e civilizacija biti temeljno

unitena. Spisi Maya tako e kau da e morati da postoji potpunodruga iji obrazac ivota kako bi ljudi mogli da opstanu. Asteci i Hopiindijanci imaju sli na predskazanja. Obe te usmene tradicije prori uvelike nesre e u bliskoj budu nosti.

Budistika vizi ja bud unosti

Mnoge religijske tradicije imaju predskazanja sli na predskazan-jima vidovitih pojedinaca. Na primer, budizam je davno predskazao da e njegova tradicija trajati 2500 godina, zatim e drasti no da sepromeni ili potpuno i ezne. Do kraja 2000.godine budizam e trajati2500. Tibetanska budisti ka teologija prori e da nakon etrnaestogdalaj-lame vie ne e biti naslednika. etrnaesti dalaj-lama je upravosada ustoli en.

Islam predskazuje propast civilizacije

Islamski tekstovi tako e tvrde da e se vrlo brzo posle ovekovogodlaska na Mesec svetska civilizacija, onakva kakva je znamo, raspasti.Mnoge tradicije su tako e prorekle da e sadanje doba bitiobeleeno pove anom kontrolom uma. Ezoteri ki islamski tek stovi,

na primer, govore o jednookom udovitu koje e iznutra kontrolisatisvaku porodicu. Naravno, to je televizija.

Upozorenja Device Marije

Odnedavno su irom sveta u estala pojavljivanja Device Marije.Poslednjih nekoliko godina su se uli izvetaji o njenom pojavljivanjuna brojnim razli itim mestima, kao to je Me ugorje u Hrvatskoj. Pojavilase stotinama hiljada ljudi irom sveta. Prilikom skoro svih pojavljivanjadala je doslednu, temeljnu poruku da se svet moe spasitiako - i samo ako - dovoljno ljudi promeni svoj ivot, pokaje se i

okrene Bogu. Drugi deo poruke glasi da moemo da o ekujemoneverovatno pustoenje ukoliko ljudi postanu sve greniji.


25/158

Druga upozorenja u judeo-hrianskoj tradicij i

Sli ne informacije se mogu na i u judaizmu me u kabalistima u njihovomzakoniku oharu. ohar opisuje velike nevolje i globalne

pobune. Sli no tome, milioni hri ana koji su itali biblijsku Knjiguotkrovenja potpuno su uvereni da su ovo "poslednji dani vremena" ida e ozbiljno unitenje sna i nau planetu.Religijski pokreti, kao to su Prorok Elizabeth Clare i Uzali u itelji,kanaliu otkri a potvr uju i te ideje. Obe te zajednice i mormoni vegodinama daju predskazanja i pripremaju se za katastrofe dvadesetprvog veka.

Vedska predskazanja

Prema Mahabharati, kad god se dva pomra enja dogode jedno za

drugim, mora do i do nepovoljnih doga aja. Jo jedan nepovoljanznak je grupisanje nekoliko planeta u jednom znaku ili zodija koj ku i.Oba ta doga aja su se desila neposredno pred uasan rat opisan uMahabharati. Savremena astroloka predskazanja ukazuju da e sedva pomra enja dogoditi 2000.godine, a da e se planete ponovoporedati na na in opisan u Mahabharati i Bavisya Purani u maju2000.godine.Drugi aspekt promena na Zemlji odnosi se na koncept pralaya.Pralaya je sanskritski izraz koji ozna ava vreme unitenja ilipovla enja, prestanak ispoljavanja. Pralaya se esto definie kaostanje latentnosti ili po inka izmedju dve manvantare, velikih ivotnihciklusa. Tim pralayama obi no predhode razdoblja velikih nesre a iliunitenja. Vede opisuju razli ite vrste situacija koje mogu da upropasteljudsku civilizaciju. U savremenom svetu postoje neke pojavekoje bi mogle da budu pokazatelji predstoje ih pralaya. Naravno,teko je zasigurno znati, ali svaka od tih okolnosti bi sama po sebimogla da iskoreni ve inu stanovnitva na planeti.Efekat staklenika. Prvi pokazatelj mogu e pralaye je efekat staklenika.Globalno zagrejavanje pove ava temperaturu na Zemlji zbogprevie gasova iz staklenika. Prevelike koli ine ugljendioksida,metana i oksida kiseonika zadravaju previe infracrvenih sun evih

zraka, izazivaju i time pove anje temperature na Zemlji. Tokomposlednjih pedeset, ezdeset godina, nau nici su primetili da se planetasve vie zagreva dok pokuava da se odupre sve ve em zaga enju.Ako se to nastavi sadanjom brzinom, moglo bi da uniti ove anstvo irom sveta. To postepeno zagrejavanje Zemlje tako emoe da izazove topljenje polarnih gle era, uzrokuju i razornepoplave zbog podizanja nivoa vode i verovatno potapanje itavih zemalja.Iscrpljenje ozona. Drugi pokazatelj je pojava poznata kao iscrpljenjeozona. Nave emo nekoliko nedavnih naslova iz novinskih lanaka.Neki od njih glase: "Ozon nestaje ne samo na severnom polu", "Zaga enjaza koja je ovek kriv dovode do promena na Zemlji koje

mogu biti katastrofalne"," Pove anje nivoa gasova iz staklenika moeda pogora iscrpljenje ozona na Arktiku i spre i obnavljanje ozona".


26/158

Ozonski omota je prekriva koji titi celu planetu. Deo je boanskezamisli koji nas, izme u ostalog, titi od smrti uzrokovane opekotinamaod sunca. Zbog raznih zaga iva a i velikih zra enja proizvodakoje je ovek stvorio, ozonski omota se stanjuje, a ultraljubi astizraci prodiru kroz vie slojeve atmosfere.

U ozonskom omota u se nalaze velike rupe iznad Antarktika idrugih mesta. Nau nici su u po etku zanemarivali taj problem nadaju ise da e nestati, ali se on pogorao. Rupe se pove avaju iomogu avaju prodiranje tetne radijacije. Ta radijacija moe danakodi milionima ljudi i drugih ivotnih oblika. Ve postoji pokazateljda taj faktor pove ava broj obolelih od raka koe. Ovaj problemtako e moe da nakodi odre enim usevima i tetno deluje na ivotu moru i na ostale ivotne oblike, tetno deluju i na lanac ishrane.Nuklearni rat. Tre i pokazatelj mogu e pralaye je pretnja od nuklearnogoruja i rata. Kao to skoro svi znaju, SAD su za vremepredsednika Kenedija gotovo zapo ele tre i svetski rat kao rezultat

kubanske raketne krize. Tek se poslednjih nekoliko godina obelodanilokoliko je situacija u stvari bila ozbiljna. Rusija je ve bilaspremna da pomogne Kubi i napadne, lako je ruska beskompromisnakomunisti ka vlada ve uveliko onesposobljena, jo uvek postojemnogi stru njaci za nuklearno oruje i tehni ari koje nova ruskaekonomija nije bila u stanju da zaposli, a postoje materijali i orujekoji bi veoma lako mogli da na u put do opasnih ruku.Moda naa vlada nije odmah shvatila opasnost od putanja tihstru njaka, ali sada znamo da su teroristi ke organizacije i drave vrbovaleneke od njih. Strah od nuklearnog oruja svakako je opravdan,posebno kad situaciju stavimo u istorijski kontekst. Retki su slu ajeviu istoriji da oni na vlasti imaju oruje, a ne iskoriste ga. Uprkos injenicida su se desetine zemalja saglasile da ne e potpuno razviti iliupotrebiti nuklearno oruje, ima i mnogo zemalja s nuklearnimsposobnostima koje nisu dale nikakvo obe anje mira. Moe biti samopitanje vremena pre nego to se istorija ponovi i neko zapo ne rat.Ako se to dogodi, bi emo u ozbiljnoj nevolji. Opasnost zaista raste

jer teror izam i fanatizam uzimaju maha. Teroristi mogu da napravenuklearne bombe dovoljno male da stanu u ru nu torbu, a ipak dovoljnomo ne da ubiju desetine hiljada ljudi. Mnogi stru njaci verujudaje samo pitanje vremena kada e do i do politi ki izazvanih katastrofa.

Mnoge zemlje su u prolosti oklevale da napadnu druge, plae ise da e protivnici uzvratiti. Me utim, dananji fanatici nemaju takvihstrahova. Kao to saznajemo iz vesti, mnogi teroristi se ne boje daizgube ivot. Zbog izopa enog shvatanja da e se osloboditi nasilnimmu enjem drugih, ti teroristi e rado da se rtvuju ako mogu ozbiljnoda naude onima koje smatraju neprijateljima.Hemijski i bioloki rat. etvrti pokazatelj pralaye je hemijski i biolokirat. Neki od vas se moda se aju da je Izrael ljudima nabaviogas maske kao zatitu od mogu eg hemijskog rata. Opasnost odhemijskog i biolokog rata lei u injenici da je takav pristupneizmerno jeftiniji i stoga generalno dostupniji od nuklearnog rata.

Hemijsko oruje se moe brzo onesposobiti i ubiti veliki broj ljudi, a biolokooruje moe uzrokovati brzo irenje kobnih bolesti. Mnogi


27/158

obaveteni ljudi se plae da bioloki rat moe ubrzo da potpuno izmaknekontroli i izazove sve vrste epidemija i desetkuje ove anstvo.Pomeranje polova. Peta pojava je mogu nost pomeranja polova.To je krajnje opasno, jer ako polovi promene poloaj, zemljina sfera e se kretati nepredvidivo, uzrokuju i zemljotrese, poplave i druge

prirodne katastrofe. Arheolozi su otkrili stenovite formacije kojepokazuju da su se takva pomeranja dogodila nekoliko puta uprolosti. Mnogi ljudi veruju da se polovi pomeraju i da je jo ve epomeranje neizbeno.

Komete

Komete tako e mogu da predskau vreme planetarnog preokreta.Kometa nije samo nebesko telo ili neivi predmet. Ima odre enusvesnost, kao i svako drugi u svemiru, jer je to prirodna energija SvevinjegGospoda. Mnogi od nas su svesni da je Zemlja naa majka -

ivo bi e. Zemlja, Mesec, Sunce, i sama galaksija, sve su to iva bi a.iva bi a imaju odre enu prisutnost, odre enu svesnost. A imaju ih ikomete.Poslednjih godina se pridavala ve a panja brojnim kometamakoje se pribliavaju Zemlji zbog pretnji da bi se neka od njih mogla sudaritisa Zemljom i dovesti do strahovitog unitenja bilo zbog direktnogsudara bilo zbog delovanja na nau orbitu. Naravno, gresi koje suljudi po inili na ovoj planeti dovoljni su da privuku sve vrste katastrofai nesre a. Da bi bili ugroeni, nije nam potrebna kometa ili vanzemaljci .lako su mnogi od ovih doga aja deo neophodnog otkrivanja uovom istorijskom razdoblju, nije nuno da izazovu nae unitenje. Akoneko boluje od pet smrtonosnih bolesti i dobije jo jednu, nije tolikovano. Za nekog ko je ve na ivici smrti jo jedna bolest je sutinskinebitna, jer je ishod ve odre en.Kad se komete priblie naoj planeti, ne bi trebalo da budemo iznena eniako se tetni doga aji podudare s njihovim dolaskom.Mnoge od tih kometa i drugi planetarni uticaji imaju nepovoljno dejstvona nau svesnost i mogu da iznesu na videlo nae najgoreuslovljene reakcije. Takve primere imamo u svakodnevnom ivotu: zavreme punog meseca osetljivi ljudi mogu da osete njegov uticaj. Doga ase vie zlo ina, ivotinje zavijaju. Komete tako e mogu da poja aju

nae sklonosti ka dobru ili zlu.

Kontakti s vanzemaljcima

U vreme globalnih preokreta postoje mnoga predskazanja o vanzemaljskimintervencijama, bilo da pomognu da se spase ova planeta,bilo da ubrzaju njeno unitenje. Tema vanzemaljskih kontakta uvek jebila sporna, pa ipak mnogi drevni spisi isti u injenicu da su via bi auvek postojala. Ta bi a putuju raznim svemirima i pose uju nau planetukao deo svojih putovanja. Dok itamo Vede, Bibliju, Kuran, Toru, esto se spominju posete an ela i viih bi a. Biblija takodje govori o

Boijim sinovima koji se ene ovekovim k erima, a o sli nim temamase govori u svim usmenim predanjima. Jogiji i mistici koji mogu da


28/158

putuju razli itim dimenzijama Boije kreacije postoje od pamtiveka.Mnogi doga aji koje sada smatramo mitologijom bili su stvarni.Budu i da mnoga od tih iskustava vie nisu svakidanja, a mogu daizgledaju ak neverovatna, ljudi su skloni da ih proglase mitologijom.Pa ipak, mnogi od tih doga aja su se desili ba onako kako su

opisani. To postaje razumljivije ako se setimo da su ljudi u onim vremenimabili prirodniji, imali vie potovanja za Boga i bili svesni danisu samo fizi ka tela.To vie nije slu aj. Danas su ljudi potpuno druga iji. Uprkos vrstom verovanju da smo napredna civilizacija, u stvari postajemosve primitivniji jer smo kljukani materijalizmom. Skloni smo da negledamo sutinu stvari, savremeno drutvo postepeno pronalazi svevie zamena za Boga, a kao rezultat toga gubimo sposobnost da potujemoboanstvenost i veze s viim dimenzijama stvarnosti.Zato se savremenom umu svi ti doga aji ine kao mit. Ali akoprou imo tradicije Egip ana, Indijaca, Kelta, drevnih Druida, Dogona

ili Zulua, sazna emo da su sve te kulture imale veliko znanje o vanze-maljcima, pose ivanjima i komunikacijama s drugim podru jima.Vedski spisi neprestano ukazuju na odnose izme u razli itihsvemira i planeta, kao i na veze izme u ljudskih bi a i drugih veomainteligentnih vrsta. Ti tekstovi govore da mo na bi a koja su deo ovegalaksije imaju veliki uticaj na deavanja na Zemlji. Ta drevna u enja,pomno zapisana i uvana hiljadama godina, slue kao upozorenje napromene koje se sada deavaju.

Poveano zanimanje javnosti za NLO

Vanzemaljci decenijama pose uju nau planetu. Znaju i da ljudinisu spremni da uju o NLO-ima, pronali su na ine da se uvuku umedije i u knjievnost kako bi irokim masama uveli ideje o vanzemaljskomivotu. Podstakli su proizvodnju knjiga, televizijskih emisijai filmova znaju i da e informacije, kad se puste, makar preruene ufantaziju, uticati na kolektivnu svesnost i probuditi ljude. Zaista, godinamase te teme sve vie nepokolebljivo istrauju.Vlada je prili no dugo bila svesna kontakata s vanzemaljcima i aktivno

je pokuavala da zataka situaciju ili predstavi injenice kao fantazijeili buncanje mentalno neuravnoteenih pojedinaca. Me utim,

budu i da je svet danas u tako nestabilnom prelaznom stanju, vladepriznaju svoju nesposobnost da uti u na budu e doga aje. Zato vladinislubenici doputaju da sve vie informacija dopre do javnosti.Nadaju se da e, ako te nesigurne injenice postepeno privuku panjustanovnitva, biti manje straha i trauma kad shvate da vlada i vojnesnage mogu malo u initi da ih zatite.Naalost, ljudi su toliko zaokupljeni materijalnim ivotom da ne shvatajukoliko je stanje opasno. Mnoga od negativnih deavanja usvetu rezultat su duhovnog sloma i niske svesnosti svetskogstanovnitva. To je jedan od razloga zato je danas duhovni ivot zaistapitanje opstanka - ak i fizi kog opstanka - jer via svesnost moe

da promeni ak i spoljanje okolnosti ili, ako je za to prekasno, da naspripremi da se vedro, veto i hrabro suo imo s najve im nevoljama.


29/158

Pre dvadesetak godina govorio sam o raznim temama u radioemisiji u Klivlendu, u dravi Ohajo. Ljudi su zvali, oduevljeni i veomazainteresovani za ono o emu sam govorio. Program se tako nastaviooko sat i po. Onda sam izneo nekoliko primedbi o NLO-ima i iznenadasu ljudi po eli da se ale:"Svami, tvoje izlaganje je bilo izvanredno

sve dok nisi spomenuo one gluposti."Tada sam shvatio da ljudi nisu spremni da uju o vanzemal jcima iNLO-ima. Ali, situacija se brzo menja. Danas nije neobi no uti oNLO-ima i otmicama od strane vanzemaljaca. Na primer, nedavno seu emisiji Opre Winfrey, jednoj od najpopularnijih televizijskih emisija,razgovaralo o NLO-ima, vanzemaljskim pojavama i otmicama odstrane vanzemaljaca.Jedan od gostiju bio je psihijatar i predava na Harvardskom univerzitetu,

jednom od najpoznat ijih i najuglednijih kola u zemlji. Zamisliteda stru njaka s velikog univerziteta koji govori o pojavama kojesu daleko iznad onoga to smatramo stvarno u gledaju milioni ljudi

u jednoj od najpopularnijih emisija. To je samo jedan primer kojipokazuje da se o takvim temama sve vie govori.Taj psihijatar, dr John Mack, rekao je da je naa kultura svesnoizbegavala razgovore o takvim temama kao to su otmice od stranevanzemaljaca. Umesto toga, dodao je, ulagali smo veliki napor uverovanje da ljudi koji iznose svoja iskustva s vanzemaljcima pate odneuroze, psihoze ili bar haluciniraju.U toj istoj emisiji nekoliko ljudi je reklo da su otmice trajale godinamai da tek sada mogu javno da govore o svojim iskustvima. Biloim je lake da govore jer su na tu temu napisane brojne knjige i lanci,a ljudi su postali prijem iviji za te ideje.Oni koji su govorili o kontaktima s NLO-ima obi no su opisali istuvrstu vanzemaljaca - bi a s glavama neobi nog oblika, velikim o imai prili no svetlom koom. Oni koji su bili oteti esto su govorili da subili seksualno iskoriteni,operisani i da su morali da podnose jak bol.Neki su tvrdili da su drali bebe koje su izgledale polu ljudske, a poluvanzemaljske - bebe koje su bile njihove vlastite kao rezultat meanjas vanzemaljcima. Uz to, neke ene su izjavile da su zatrudnele, azatim naizgled pobacile. Kasnije je lekarskim pregledom utvr eno danije bilo traga trudno i.Mnoge takve osobe nisu mogle da shvate smisao svog iskustva i

razumljivo je to su postale uznemirene. Ako odu po pomo , terapeutmoda ne zna da su takve pojave mogu e i dijagnostikova e osobukao mentalno nestabilnu.Dr Mack je tvrdio da se takve vrste otmica stalno doga aju i da jezanimljiv elemenat takvih izvetaja to to mnogim ljudima pokazuju dapostoje veze i komunikacije iznad onoga to obi no vidimo, ose amo,dodirujemo, sluamo i probamo. U drugim kulturama u svetu, gdejeve i naglasak na misti nom i metafizi kom, nije neobi no shvatiti dapostoje kontakti iznad nae materijalne svakodnevne svesnosti.Nema ni eg posebno zapanjuju eg u vezi natprirodnog ili metafizi kogpodru ja. Ako se uskladimo s njim, postaje deo nae stvarnosti.

Imamo fizi ko telo; uz to, tu je i metafizi ka ili supti lna prisutnost i,naravno, dua. Kao rezultat o aranosti natprirodnim i metafizi kim,


30/158

mnogi ljudi se u po etku uzdignu iznad materijalnog nivoa stvarnosti.To im pomae da se dublje raspituju o onome to stoji iza mnogih pojavau ivotu. Na kraju po inju da shvataju da ljudsko iskustvo moeda bude daleko ve e od onoga to nam ula obi no pokazuju.

Kloniranje

U svojoj knjizi "Ponovljena poseta" Zecharia Stitchin zaklju uje dasu ljudska bi a izvorno stvorena genetskim inenjeringom. PremaStitchinu i drugima, vanzemaljski kolonizatori moda namerno upravljajuljudskim bi ima danas, kao i ranije tokom istorije, kako bi stvorilidobrovoljne robove. Pri a se da se izme u te velike bra e i sestara imale bra e i sestara na ovoj planeti razvilo drugarstvo. Ali prvobitno,odnosi se nisu temeljili na drugarstvu i uzajamnom deljenju, ve sestvarala vrsta bi a slabe inteligencije i velike telesne snage koja sumogla teko fizi ki da rade.

ak i ako je neto od ove teorije istinito, kloniranje oupte nije novkoncept. Naprotiv, staro je koliko i ljudska vrsta. Geneza 1:26.6 izjavljuje:"Na inimo oveka na nau sliku i priliku." Tako e se moramoupitati da li je pri a o Evi stvorenoj od Adamovog rebra neto vie odpuke metafore.

Jaanje nemira

Rasprave o vanzemaljcima, kometama, kloniranju i predskazanjimanesre a vane su za duhovni ivot. To zna i da je na Zemlji velikinemir kao rezultat pove anog nasilja i zloupotrebe prirodnih, finansijskihi intelektualnih bogatstava. Moramo imati na umu da svi sistemiimaju prag preko kojeg gube stabilnost i izazivaju eksploziju ili erupciju.Kao to se voda ledi na odre enoj temperaturi i klju a na drugoj,tako stanovnici ove planete mogu da pro u kroz pozitivni preobraajili e ih predstoje i doga aji navesti na bezumno ponaanje.Drevni vedski spisi predskazuju da e u Kali-yugi - dobu sva e ukome ivimo - stanje biti toliko napeto da e gra ani beati u umeda bi se spasili. Ti spisi tako e prori u da e s napredovanjem dobaljudi iveti kra e, da e se religija pretvoriti u nereligiju i da e do i dovelikog porasta samoubistava. Danas na nekim mestima na ovoj

planeti naoruani vojnici i policija napadaju gra ane koje bi trebaloda tite, a zlo inci nekanjeno plja kaju i napadaju rtve. irom sveta"dom" za mnoge ene, decu i starce mesto je gde ih od jutra do ve erifizi ki ibaju, zlostavljaju, zastrauju i uznemiravaju. Beskrajan jepopis na ina na koje naputamo Bogom nam dane odgovornosti davolimo i sluimo jedni druge i nau planetu.

Katastrofe otkrivaju nae prave motive

Kada do njih do e, katastrofe pokazuju prava srca i motive svihnas. Sebi ne osobe ostaju deo opte negativne atmosfere, pokuavaju i

da se zatite i pogoravaju i probleme umesto da pomognu da seoni ree. Ali pravi duhovni ratnici ne razmil jaju na takav na in. Ne


31/158

ele prvo sebe da spase. Oni su Boiji ljubavnici koji znaju da epovre ivanje ili zanemarivanje drugih unititi njihov odnos s Bogom izato e sve u initi da izbegnu otudjivanje od Vrhovnog Duha.Uostalom, njihova jedina elja je da zadovolje Svevinjeg Gospoda ida postanu dostojni boanskog druenja.

Velika dostupnost vieg znanja

Po etkom dvadeset prvog veka ak e i materijalisti ke osobe imatipriliku da promene gledite na sebe i svoju stvarnost. Vaan razlog zato je to to vie znanje sada prodire u kulturu kao rezultat masovnezabave. Koliko puta mese no se neka televizijska emisija ili film bavenadprirodnim pojavama, NLO-ima ili ivotom posle smrti? Danas sutakve teme este.Gospodova milost je to to takve informacije postaju dostupnije.Takva nematerijalna stanovita mogu da nas podstaknu na dublje

razmiljanje i pomognu nam da prerastemo sebi ne navike i obrascerazmiljanja. Da bi nau ili o dubljim aspektima stvarnosti , nijeneophodno da budemo deo duhovnih grupa. Moemo da u imodre i o i i ui otvorene prema okolini. Ipak, moramo da imamo naumu da smo tako e zasipani brojnim tetnim informacijama. Ako neuspemo da razvijemo duhovni odnos sa ljudima sli nih shvatanja,verovatno ne emo u potpunosti iskoristiti dostupne informacije ili emo nove ideje jednostavno smatrati nevanim iii neprakti nim.

&Poziv na buenjeNe moemo dovoljno da naglasimo da e sadanja atmosferamasovne sebi nosti, pohlepe i iskoritavanja nastaviti da se pove avaako nastavimo sa starim navikama, ako i dalje pustoimo planetu iako vo e doputaju da njima zavladaju nie elje. Ako se takva negativnasituacija nastavi, malo nas e imati priliku da u e u dvadesetprvi vek s duhovnom sigurno u koju bi mogli da imamo kad bi biliuskla eniji s viim nivoima postojanja. Da li je to budu nost koju biikome poeleli?

Pitanja i odgovori

Pitanje: Bhagavad-gita predskazuje da e Kali-yuga, doba sva e,trajati 432 000 godina, posle ega e materijalni svet biti uniten.Kako se sva druga predskazanja nesre a i pramena na Zemlji podudarajus ovim razdobljem od 432 000 godina?Odgovor: U Brahma-Vaivarta Purani Krina kae Ganga-devi da eu okviru Kali- yuge postojati zlatno doba koje e po eti oko 5000 godinanakon po etka doba i trajati 10 000 godina. Posle tog razdobl jadoba svadje e se na ovoj planeti ispoljiti u punoj snazi. Smatra se dase nalazimo u prvoj fazi tog zlatnog doba, tokom kojeg e morati dase dogodi neka polarizacija i pro i enje. Veruje se da su teku e

promene deo te promene.Pitanje: Rekli ste da nas Bog kanjava. Kako Bog moe biti svedobar,


32/158

svemogu i pun ljubavi, a ipak kanjavati? Ako je Bog pun pozitivnostii lien negativnosti, zato bi kanjavao ljude? Nije li toprotivre no?Odgovor: Istina je potpuno suprotna. Biblija kae: "Bog kanjavaonoga koga voli." Svrha kanjavanja je ispravljanje, pomaganje da

situacija ili osoba postane bolja. Roditelji koji ne kanjavaju svojudecu smatraju se nezdravim, prezauzetim i neodgovornim. Kazna jedeo onoga to obuzdava loe ponaanje dece. To vai i za odrasle.Vidimo, na primer, da je porast nedoputenog seksualnog ivotairom sveta jedan od glavnih uzroka irenja SIDE. Ako se brzo nezaustavi, SIDA bi mogla gotovo da zbrie itave zemlje u razdoblju od10, 20 godina. Stru njaci predvi aju da bi vie od jedne tre ine svetskogstanovnitva moglo da bude uniteno - neto sli no crnoj kugi.Oko trinaestog veka crna kuga je za samo etiri godine desetkovalaEvropu ubivi gotovo 30 miliona ljudi od 75 miliona ukupnogstanovnitva haraju i od Italije do vajcarske.

Neki mo ni doga aji mogu da se dogode kao deo Bojeg zapanjuju egplana ija je svrha da nam pomogne. Dok prolazimo krozbolne situacije, moda ne mislimo da nam pomau, ali moramo dagledamo dalekosenije. Kona no, da bi bili istinski sretni, moramo danau imo da ivimo u skladu s Bojim zakonima. Krajnji rezultat zavisiod nas. Ako smo paljivi i po nemo da ivimo estito i poteno,presta emo da dobijamo kaznene reakcije. Tada moemo po eti davra amo planetu i sebe u zdravo stanje.Pitanje:Spomenuli ste da za vreme hipnoze neki ljudi mogu da saznajuo svojim prolim ivotima. Kako to moete da dokaete? Da lipostoje studije o ljudima koji se se aju prolih ivota kako bi sepotvrdila ta nost tih iskaza?Odgovor: Moemo eleti da istraimo pitanje: Kako ita znamo? Primamopodatke od svojih ula ili odlu ujemo da neto izgledaverovatno, ali moemo li svoju hipotezu da proverimo na razli itena ine? Ako neko pod hipnozom kae daje umro od poara, moemoda vidimo da ta osoba ima fobiju od vatre u ovom ivotu. To moe izjavuda u ini verovatnijom. Da bi dalje sprovel i istragu, imamomogu nost da proverimo odre ene sudske ili porodi ne zapise kojimogu da se podudaraju sa izjavom. Moemo da otkrijemo da je todete zaista ivelo u to vreme, da se ta nesre a dogodila. Moemo da

otkrijemo ko su bili roditelji. Ima toliko mnogo komadi a koji mogu dase sloe u mozaik. Postoji nekoliko obimnih studija koje daju vrstdokaz. Nav

bhakti tirtha swami - duhovni ratnik 3

Documents