8/17/2019 Skrip Tait 2010

1/118

0. Radni okvir za definisanje skupa IT veština e-biznisa1

0.1. Kratak pregled

Kada firme prelaze sa e-trgovine na e-biznis poduzetništvo, njihova tehnološkatransformacija postavlja nove zahteve nad njihovim IT uslugama i sposobnostima. Uspešnouspostavljanje e-biznis rešenja zahteva promenu poslovnog procesa i Internet baziranih

 poduzetnih sistema za podršku saradnji meu preduze!ima. "vi pravci su izazov firmi za ponovnu evaluaciju njenog skupa IT veština. "vo poglavlje razmatra teku!e potrebe za ITradnom snagom, upravljanje skupom veština IT-a, promenu veština potrebnih za e-biznis, i jazizmeu industrijskih zahteva i akademskih programa. "no takoe upu!uje na trendove uoblikovanju IT veština za e-biznis u delu arhitekture, implementacije, organizacionih promena,razvoja aplikacija, i alata i tehnologije. #a osnovu pregleda iznesenih rezultata i trendova,

 predla$e se radni okvir kao vodi% za razvoj skupa $eljenih veština za e-biznis transformaciju.

0.2. UvodInternet ima dubok uticaj na kompanije. &iroko prihva!ena Internet biznis rešenja u

industriji, ne samo u U', ve! i u UK, (rancuskoj i #ema%koj, svedo%e doprinosu e-biznisaekonomskom rastu ovih zemalja )*arian, +itan, lder'hutter, //0. "rganizacije svih veli%inauvode Internet bazirana poslovna rešenja u svrhu sni$enja operativnih troškova i pove!anja

 prihoda. Tipi%na e-biznis rešenja uklju%uju sisteme preduze!a za upravljanje vezama sa kupcimai partnerima, koordinaciju lanaca nabavke i podršku poslovnim procesima organizacije. 1bogtoga se e-biznis razlikuje od e-trgovine, koja se fokusira na korištenje Interneta za podrškutransakcijama sa kupcima )230 i partnerima )220, što uklju%uje marketing, prodaju i post

 prodajne usluge.

Uspešnom uvoenju e-biznis rešenja prethode dva zahteva i to4 promena poslovnog procesa i Internet bazirani poduzetni sistemi. Kompanije moraju redizajnirati i integrisati njihoveunutrašnje poslovne procese, %ime uti%u na kupce i poslovne partnere u cilju pove!anja

 proizvodnje. Industrijske voe, kao što su 5ell i 3isco, su pokazale ubrzano pove!avanje proizvodnje, tek nakon što su prilagodili svoje poslovne procese novim tehnologijama)6ullane7, 8reen, 9rndt, :of:imelstein, //;0. 6eu- i unutar-poduzetni sistemiomogu!avaju organizacijama da razmenjuju informacije i isporu%uju krajnje usluge.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

2/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

3/118

)p.A0. +ee i ?hang )//=,p.0 vide e-biznis u kontekstu integracije lanaca snabdevanja kaoFplaniranje i izvršenje front-end i back-end operacija u lancu snabdevanja uz pomo! InternetaF. 0.$. Karakteristike e-biznisa

Jetiri definicije e-biznisa iznesene prethodno dele nekoliko va$nih karakteristika.

a7port'vioka, =EEA0. Kako korisnici e-biznis rešenja postajusve raznovrsniji i korištenje informacija postaje sve kriti%nije, te je potrebno osna$iti netehni%kekorisnike, kao i kupce koji trenutno koriste informacije u širem obimu )9tler et al.,//=0.

Jetvrto, u kompanijama koje su pokrenule e-biznis transformaciju, lokalni IT specijalistisu manje uklju%eni u izgradnju i odr$avanje internih sistema kroz tradicionalne metode. Umestotoga, sistemska integracija postaje njihov va$niji zadatak. "ni omogu!avaju pove!anje IT

 podrške i za vanjske kupce i za unutrašnje korisnike organizacije. 'istemi koji su bilitradicionalno razvijani i voeni kao unutrašnji resurs, se sada razvijaju i vode kao spoljni resurs."va promena zna%i da razvojni kreatori sistema trebaju razumeti unutrašnju organizovanost ilance vrednosti esencijalne za e-biznis Deb. Kompanije trebaju ste!i nova IT znanja i veštine uarhitekturi distribuiranih sistema, stvaranju prototipa u razvoju ?eb baziranih sistema,

 poslovanju i sistemima, integrisanim preduzetnim sistemima i integraciji ?eb baziranih sistemasa preduzetnim sistemima.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

4/118

0.%. &rodna istra'ivanja. !a li potra'nja još postoji(

Uprkos propasti dot.com-a i ekonomskoj recesiji ///-te, digitalna ekonomija nastavljasa rastom. Industrijska predvianja napredovanja projekata idu sporije, ali dosledno rastu u e-trgovinama tokom //-//. (orrester >esearch predvia da !e on-line maloprodaja rasti sakumulativnim godišnjim rastom od AL da bi dostigla veli%inu prodaje od =,M milijardi dolara

//-me ):irsh, //0. U =EEE, (orrester je predvidio da bi U.'. 22 trebao dosti!i =,; trilionadolara u //;-oj. 22 transakcije mre$om sada stoje na ,@ triliona dolara )6ullane7 et al.,//;0. U vropi, transakcije 22 e-poslovanja imaju rast na godišnjem nivou od =//L,dosti$u!i // milijardi dolara //-te, %etvorostruko pove!an u odnosu na 22 transakcije iz///-te )>einhardt6ajidi, //;0. U Kini, o%ekuje se da broj Internet korisnika poraste za=.=M@L u //N-oj )*inas, //0. >ast e-poslovanja i pove!anje produktivnosti iz e-trgovine su

 premašili ranija predvianja. 6 i

8/17/2019 Skrip Tait 2010

5/118

alternativni smisao u razvoju e-biznisa u korištenju uglavnom sopstvene radne snage )

8/17/2019 Skrip Tait 2010

6/118

>adni okvir za upravljanje skupom veština obuhvata sticanje veština, razvoj i odr$avanjena nivou firme, kao što je definisano slede!im4

• 'ticanje veština se odnosi na dopunjavanje veština, izgradnju inventara veština ioutsourcing.

• >azvoj veština se fokusira na odreivanje $eljenog nivoa skupa veština za firmu, zahteveza veštinama i dizajn i implementaciju plana proširenja veština.

• 'trategija odr$avanja veština se fokusira na unajmljivanje IT talenata i unapreenjeveština.

'toga, identifikovanje esencijalnog seta vjština za sticanje, razvoj i odr$avanje mo$e pomo!i firmi da bolje upravlja IT veštinama u toku e-biznis transformacije.

0.,. enjanje skupa veština za e-biznis

8/17/2019 Skrip Tait 2010

7/118

0.. /az iz#eu industrijski potreba i akade#ski pripre#a

  *isokoobrazovne institucije igraju kriti%nu ulogu u proizvodnji IT kadrova koji mogu pokriti industrijske zahteve za e-biznis IT talentima. >apidne promene u poslovnim modelima itehnologijama tra$e od univerziteta i koled$a da stalno jam%e za nau%nu osnovu inovacija )3han,//=0. I' i 3 nau%ne osnove moraju podjednako slediti primenu tehnologija u poslovanju i

industriji )3han, //=0. Izazov je utvrditi koje od novouvedenih tehnologija su trend, a koje pomodnost.

 5va trenda su formirana na tr$ištu. 'a jedne strane, kompanije tra$e napredene ITveštine u arhitekturi, sistemskoj integraciji, razvoju sistema saradnje i kompleksnim poslovnim

 procesima. 'a druge strane, vanjski outsourcing !e redukovati zahteve za tradicionalnim IT poslovima u programiranju, razvoju sistema, odr$avanju >

8/17/2019 Skrip Tait 2010

8/118

aplikacija, uklju%uju!i mnoge e-biznis preduzetne sisteme. 'lika /.. otkriva kratkotrajnostveštine za pozicije u sigurnosti, upravljanju projektima, e-biznis analizama, FkopanjuF podataka idizajnu korisni%kog interfejsa. 'lika /.;. se fokusira na kratkotrajnost veština u P6+-u, U#IP-u, Havi i H'

8/17/2019 Skrip Tait 2010

9/118

'lika /.. 9nketa poslodavca4

8/17/2019 Skrip Tait 2010

10/118

)Turner +oDr7, //0. "vo kazuje da I' i 3 programi moraju ukazivati i na tehnologiju i naveštine upravljanja promenama.

0.10. atevi za skup IT veština e-biznisa

-biznis transformacija predstavlja ogroman izazov zato što su i procesi i tehni%ki zahtevi

kompleksni. 6, '36,

 poslovno obaveštavanje )2I-bussines intelligence0, upravljanje lancem prodaje, skladištenje podataka, funkcije FkopanjaF podataka i 9I )Kalakota >obinsob, //=0. *an granica preduze!a, e-biznis arhitektura podr$ava interakcije sa partnerima i kupcima kroz javna i privatna e-tr$išta i transakcijama orijentisan maloprodajni online ?eb sajt )8enovese etal.,//=0. 5izajn arhitekture takoe treba da uzima u obzir interakciju sa postoje!im sistemima isa aplikacijskim servis provajderima )9'< sistema kaoki%me za deljenje podataka )Krasner, ///0. Kompleksnije je upravljati e-biznis arhitekturomzato što okru$uju!i sistem partnera i dobavlja%a nije pod kontrolom firme. 9I paketi

 pokušavaju integrisati firmin unutrašnji preduzetni sistem sa >< sistemima kupaca i dobavlja%a.

Ipak, to je veoma kompleksna namera uzimanja u obzir velikog broja sistema i aplikacija koje još treba integrisati )+ee, 'iau :ong, //;0.

1a slede!u generaciju poduzetnih sistema, >< II radni okvir predvia e-biznisarhitekturu koja naglašava saradnju i spoljne potrebe )8enovese et al.,//=0. Komponentno

 bazirana aplikacijska arhitektura !e dozvoliti dublju funkcionalnost i jedinstvene osobine zavertikalne markete, koji ne postoje u mnogim današnjim preduzetnim sistemima. Te promene !ezadovoljiti $elje firme za diferencijacijom kao i potrebom za u%eš!em u saradnji širom industrije.

1a IT kadrove e-biznisa, upravljanje kompleksnim aplikacijskim i tehnološkimarhitekturama zahteva druga%ije veštine od onih koje su trebale u tradicionalnom IT okru$enju.

Tehni%ki arhitekti u e-biznisu igraju kriti%nu ulogu u njegovom razvoju. Te uloge uzimaju u obzir i visok stepen znanja u podru%ju, kao i jaku tehni%ku pozadinu )5river (latau->e7noso, ///0.9rhitekti se fokusiraju na va$ne probleme koji se kre!u od odabira tehnologija do sistemskeinfrastrukture i dizajna. Ti individualci moraju imati duboko poznavanje operativnih sistema,

 baza podataka i middleDare-a, kao i znanja arhitekturalnog razvojnog procesa.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

11/118

Kompleksan je pokušaj integracije preduzetnih sistema podr$anih od više prodavaca narazli%itim tehnološkim platformama. Takva implementacija uti%e na interakciju organizacije sakupcima, zaposlenim, vlasnicima, poslovnim partnerima i dobavlja%ima. < projekti u prošlosti fokusirali na unutrašnju operacionu efikasnost, procesi saradnje ulancima snabdevanja, koji su bili ranije skriveni, posta!e transparentni za firmine partnere.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

12/118

 prihva!eni kako bi se prilagodili interakciji koju saradnja zahteva. >< aplikacije moraju biti prekonfigurisane kao priprema za podršku koordinaciji toka rada.

Inovacije procesa za proširenje saradnje su voene i definisane po spoljnim faktorima.Takve promene procesa se oslanjaju više na informacijsku tehnologiju i bi!e implementirane

 br$im koracima nego prošle inicijative promena. IT profesionalci moraju ste!i opšta znanja o

kompleksnim strukturama vrednosnih lanaca kompanije, 3>6, upravljanju promenama iljudskim faktorima.

0.1$. *roble#i razvoja aplika"ija

5inami%ke strategije e-biznisa !e biti graene na analitici informacija i poslovnomobaveštavanju. To je zato što razvoj e-biznis aplikacija dolazi nakon ?eb razvoja. e7noso ///0 su identifikovali nekoliko va$nih uloga i veština za e- biznis razvojne timove4

- -biznis analiti%ari moraju razviti sopstveni domen znanja o evoluciji e-biznismodela. Kako proizilazi, ovi resursi su najte$a uloga za outsource. Klju%ne veštineza ovu ulogu su zahtevi analize, "" analize i jakih komunikacionih veština.

- :T6+ autori, ?eb sajt dizajneri i grafi%ki umetnici mogu biti iz outsourcinga ilirazvijati unutar ku!e.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

13/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

14/118

>azvojaplikacija

8/17/2019 Skrip Tait 2010

15/118

razvoj sistema. 1a e-biznis, univerziteti se trebaju takoe okrenuti ka naprednim tehni%kimveštinama u arhitekturi, integraciji sistema, dizajnu procesa i upravljanju znanjem.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

16/118

1. atevi savre#enog poslovanja2

1.1. 5usiness u savre#eno# 6 infor#ati3ko# dobu

8/17/2019 Skrip Tait 2010

17/118

Sli(a74 Or#ani'a!i&a i o(ru8en&e: 'ahte%i i od#o%ori

atevi tr'išta (Market Pressures)

8lobalna ekonomija, jaka konkurencija, obrazovana i organizovana radna snaga, ″  jaki″ ,)obrazovani0 potroša%i , itd. predstavljaju glavne karakteristike savremenog tr$išta danas4

7lobalna ekono#ija 6 globalna konkuren"ija (Global Economy, Global Competition).  8lobalna ekonomija podrazumeva visok stepen konkurentnosti iglobalizaciju na tr$ištima roba i usluga, kao i radne snage. adna snaga,naro%ito u razvijenim zemljama, postala je obrazovanija, diverzificiranija, mobilnija, a to

 je dobrim delom rezultat primene informati%ke tehnologije.   /aki  - obrazovani potroša3i (Po"erul Customers).  1ahtevi potroša%a danas su

mnogo izra$eniji nego pre, pre svega kao rezultat %injenice da raspola$u sa znatno više

informacija o proizvodima i uslugama nego što je to bio slu%aj ikada pre.

Tenološki zatevi 6 pritis"i (#echnological Pressures)

Tenološke inova"ije i zastarevanje 8#echnological $nnovation an% &bsolescence)Informati%ka tehnologija poboljšava konkurentne sposobnosti. 6eutim, treba imati uvidu da, kako god neke nove tehnologije mogu doneti prednosti, tako i neke od

 postoje!ih mogu zastariti preko no!i. U tom smislu je upravljanje informati%kimtehnologijama u organizacijskim sistemima od posebne va$nosti.

*replavljenost infor#a"ija#a ($normation &verloa%).  'avremene informati%ketehnologije, pre svega Internet tehnologije, zna%ajno su pove!ale koli%inu i obim

informacija raspolo$ivih za koriš!enje. Tako na primer, koli%ina informacija na Internetuse udvostru%uje svake godine i, što je najva$nije, ve!ina tih informacija je  free. 've je to,meutim, doprinelo pravoj poplavi informacija, tako da su operacije i aktivnosti kao što

2 u s i n e s s 5 r i v e r s

" r g a n i z a t i o n sa n d t h e i r

> e s p o n s e s

I n f o r m a t i o nT e c h n o l o g 7

       <     r     e     s     s     u     r     e     s

 

8/17/2019 Skrip Tait 2010

18/118

su4 pristup, navigacija i upravljanje informacijama postale kriti%ne aktivnosti, naro%ito u poslovnom okru$enju.

!ruštveni zatevi 6 pritis"i ('ocietal Pressures)

"vaj tip zahteva se pre svega odnosi na dva osnovna oblika4

5ruštvena odgovornost +So!ial Responsibility ti%ka pitanja +thi!al Issues

U savremenom poslovanju i organizaciji društva u celini, od poslovnih sistema se o%ekuje dadaleko više nego ranije povedu ra%una o raznim oblicima odgovornosti prema okru$enju, tj. u$oji široj društvenoj zajednici4 "snovna podru%ja takve društvene odgovornosti su4

• >azni aspekti odnosa prema okru$enju )zagaenje, buka, odlaganje B uništavanje sme!a,itd.0

• Hednaka prava i mogu!nosti za razli%ite grupe )manjine, $ene, odrasle osobe,hendikepirane osobe, itd.0

• 1aposlenje i smeštaj• 1dravstveno i socijalno osiguranje• Kontinuirano obrazovanje zaposlenih•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

19/118

U odnosu na ovako postavljeni set zahteva, postoje u principu dva modaliteta odgovora+responses od strane firmi koje, u principu, mogu reagovati4

a0 >eaktivno, na zahtev +pressure koji ve! egzistira b0

8/17/2019 Skrip Tait 2010

20/118

• *oboljšano donošenje odluka. *e! dvadesetak godina se u teoriji i praksi upravljanja ITozna%ava kao krucijalni alat u poboljšanju efikasnosti i efektivnosti procesa donošenjaodluka.

• Upravljanje infor#a"ija#a i znanje# kao odgovor na informacijsku pretrpanost)overload0.

• Inova"ije i kreativnost  mogu biti unapreeni putem odgovaraju!ih informati%kih

tehnologija.• Upravljanje pro#ena#a  kao metod i tehnika savremenog menagementa takoe je

 podr$ano i mo$e biti poboljšano kroz adekvatnu primenu informati%kih tehnologija.• 5olje usluge potroša3i#a. 'talno rastu!a konkurencija i ve!i stepen obrazovanosti i

informisanosti potroša%a uti%u na to da se firme kontinuirano bave poboljšanjem kvaliteta proizvoda i usluga.

Rein'enjering poslovni pro"esa 85usiness *ro"ess Reengineering 6 5*R=  kao skup metodai tehnika koje su usmerene na radikalno )drasti%no0 menjanje, odnosno unapreivanje procesa

 poslovanja uveden je u '95 pre desetak godina. "snovna podru%ja u kojima IT podr$ava 2 napore i aktivnosti su4

• >educiranje vremenskih ciklusa +Redu!in# *y!le Time• 5avanje ve!ih ovlaš!enja zaposlenima u vezi mogu!nosti donošenja odluka

+mpo

8/17/2019 Skrip Tait 2010

21/118

Kompetitivnost )konkurentnost0 predstavlja centralnu komponentu koja determiniše uspeh ilineuspeh jedne firme. Hedan od naj%eš!e koorištenih modela za analizu kompetitivnosti firmi jetzv. *orterov #odel ko#petitivni snaga +*ompetiti%e 1or!es Model.

6odel definiše pet glavnih snaga koje mogu ugroziti poziciju jedne firme na tr$ištu u celini ili jednom njegovom segmentu. Te snage su predstavljene na slici =.@ i podrazumevaju slede!e4

• "pasnost od ulaska novih konkurenata na odreno tr$ište ili tr$išni segment•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

22/118

2. *oslovna pri#ena ko#pjutera i poslovni infor#a"ioni siste#i

2.1. etodološki okvir izu3avanja IT i infor#a"ioni siste#a

6etodološki okvir izu%avanja informati%ke tehnologijeCinformacionih sistema koji !e bitikorišten zasnovan je na teoriji siste#a@ odnosno siste#sko# pristupu. 'toga !emo u nastavku

dati neke osnovne koncepte ovih disciplina kako bi ih mogli primeniti u podru%ju informati%ketehnologije.

Teorija siste#a je zasebna nau%na disciplina koja se bavi izu%avanjem svih tipova sistema injihovih komponenti. &iste# se mo$e definisati kao skup meusobno povezanih elemenata kojideluju ka ostvarenju cilja sistema. 5elovi sistema se zovu komponente sistema i one mogu bitigrupisane u posebne celine koje se onda nazivaju podsistemi, ali osnovno je da ti podsistemimoraju uskladiti svoje funkcionisanje sa sistemom kao celinom.

Sli(a 2474 Osno%ni elementi sistema

"snovni elementi sistema su4  input-i@ output-i i pro"esi  )slika .=0. 1ajedno sa  kontrolni##eaniz#o#  oni %ine sistem koji deluje u odgovaraju!em okru'enju. "kru$enje %ine nekidrugi sistemi, entiteti ili bilo koji empirijski fenomeni. 'istem mo$e uticati na delove okru$enja,ali se mo$e upravljati njime. 'istem je odvojen od njegovog okru$enja sa odgovaraju!omgranicom. Input-i predstavljaju one elemente koji se unose u sistem. To mogu biti npr. sirovinekoje se koriste u fabrici, pacijenti koji se primaju u bolnicu, ili podaci koji se unose u ra%unar. 9 5 9 " U T < U T

K " # T > " + 9

( e e d b a c ks i g n a l i

( e e d b a c ks i g n a l i

K o n t r o l n is i g n a l i

K o n t r o l n is i g n a l i

" K > U # H

8/17/2019 Skrip Tait 2010

23/118

• >fektivnost ?effe!ti%eness je mera koja pokazuje u kojoj meri se ostvaruju postavljeniciljevi sistema i odnosi se direktno na rezultate, odnosno output-e sistema.

a%unar kaoglavna komponenta informati%ke tehnologije predstavlja centralni deo ra%unarski baziranog

informacionog sistema. 'lede!i osnovne postavke teorije sistema, u daljem tekstu !emo ra%unar  posmatrati kao ra%unarski sistem )slika .;0.

Sli(a 2454 o#i(a sistems(o# (on!epta primen&ena na slu0a&u ra0unars(o# sistema

>a%unarski baziran informacioni sistem )u daljem tekstu informacioni sistem - I'0 mo$e biti baziran na samo jednom ra%unaru, a mo$e da sadr$i na stotine ili hiljade ra%unara, razli%itihveli%ina i performansi, komunikacijskih ureaja koji ih povezuju, mo$e da sadr$i podatke urazli%itim formatima, zatim ljude koji rade na obradi tih podataka, itd. 6i !emo kao osnovnekomponente jednog informacionog sistema podrazumevati4

• >a%unarski sistem )hardver, sistemski i aplikativni softver, te komunikacijskutehnologiju0

• +jude koji rade na poslovima obrade podataka.•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

24/118

 #a slici .@. opisani su mesto uloga informacionog sistema u okviru poslovnog sistema.

Sli(a 24>4 Mesto i ulo#a informa!iono# sistema u poslo%nom sistemu

U # H

  6 a t e r i j a l   # o v a c   > a d n a s a n g a

  6 a š i n e   n e r g i j a   I n f o r m a c i j e   . . .

6 a n a g e m e n t

" b r a d aI n p u t

R e s u r s i B

" u t p u t

I n f o r m a c i j s k i s i s t e m

  6 a t e r i j a l   < r o i z v o d n j a   6 a r k e t i n g   ( i n a n s i j e   < e r s o n a l   " s t a l i p r o c e s i

9 r g a n i z a " i j s k i

p r o " e s   < r o i z v o d i   U s l u g e   < l a ! a n j a   5 o p r i n o s i   I n f o r m a c i j e   " s t a l i e f e k t i

! o b r a i u s l u g e B

I n f o r m a c i j e1 a h t e v i

8/17/2019 Skrip Tait 2010

25/118

- 5obiti pristup vitalnim informacijama o našim dobavlja%ima koje !e nam pomo!i uredukovanju troškova. Kako odabrati najpogodniji proizvod. Kako koristiti te informacijeu poslovnom pregovaranju u cilju sni$avanja nabavnih cena. Kako osigurati kontrolukvaliteta.

- 5ostaviti dobavlja%ima odreene informacije  o našem  poslovanju i potrebama kako bi prou%ili odreene pozitivne efekte u smislu troškova, kvaliteta, pouzdanosti itd. Kakoosigurati efikasniju razmenu podataka i poslovnih dokumenata.

- Uticati na sni$enje troškova koje naši kupci imaju posluju!i sa nama, kako redukovati papirologiju, redukovati troškove i cene.- "sigurati efikasnije fakturisanje, dostavljanje kupcima vitalnih informacija o našim

 proizvodima i uslugama tako da oni odlu%e kupovati od nas, a ne od konkurenata.- Kako posti!i stanje u kojem !e naši postoje!i kupci imati ve!e troškove ukoliko se odlu%e

za prelazak na konkurenta. 5a li mo$emo pove!ati stepen zavisnosti kupaca o našojfirmi.

- Kako u ve!em stepenu personalizirati odnose prema kupcima.- Kako koristiti eksterne baze podataka i druge izvore da bi dobili više podataka o našim

kupcima i potencijalnim kupcima.- Kako efikasnije kreirati nove proizvode ili usluge, a prema zahtevima kupaca.- Kako poja%ati barijere za ulazak novih konkurenata na naš tr$išni segment.

- Kako osigurati bolje post-prodajne usluge našim kupcima.- Kako poboljšati kvalitet postoje!ih proizvoda i usluga.

Uloga informacionog sistema u organizaciji mo$e se sagledati sa aspekta a0tradicionalnih i b0novih )dodatnih0 funkcija.

Tradi"ionalne I& funk"ije suB

• >azvoj aplikacija i informacionog sistema u celini• Upravljanje operacijama unutar informacionog sistema, uklju%uju!i ra%unarski centar • Kadrovska osposobljavanja ra%unarskog centra•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

26/118

• (unkcionalni i poslovni sistemi

5ruga podela informacionih sistema koja se susre!e u savremenim organizacijama bazirana je naorganizacionim funkcionalnim podru%jima. Tako se mogu susresti slede!i tipovi informacionihsistema4

• >a%unovodstveni I'• (inansijski I'•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

27/118

R* softHare2000 Internet@ >le"troni" "o##er"e@ art s:ste#s

Sli(a 24@4 %olu!i&a informa!ionih sistema

Sli(a 24D4 Informa!ioni sistemi prema tipu podrE(e6a

' t r a t e g i c' 7 s t e m s

' t a f f ' u p p o r t

6 a n a g e r i a l ' 7 s t e m s

" p e r a t i o n a l ' 7 s t e m s

" f f i c e 9 u t o m a t i o n a n d 3 o m m u n i c a t i o n ' 7 s t e m s

I n f o r # a t i o n I n f r a s t r u " t u r e a n d T * &

T o p 6 a n a g e r s

K n o D l e d g e ? o r k e r s< r o f e s s i o n a l s

6 i d d l e 6 a n a g e r s

+ i n e 6 a n a g e r s ," p e r a t o r s

3 l e r i c a l ' t a f f  

* > 9 * D > & U * * 9 R T > !

8/17/2019 Skrip Tait 2010

28/118

System mployees Supported  

"ffice automation "ffice DorkDrs3ommunication 9ll emplo7eers8roup support s7stem

8/17/2019 Skrip Tait 2010

29/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

30/118

?lientEserver aritektura. Kod ovog oblika, arhitektura je bazirana na dva tipa ra%unara. #a jednoj strani se nalazi jedna ili više mo!nijih mašina koje imaju ulogu servera, dok se na drugoj -tzv. klijent strani +!lient nalazi ve!i broj, obi%no personalnih ra%unara )mogu biti i radne stanice0koji imaju ulogu klijenta. "dreeni program se na ovakvoj platformi instalira tako što se glavnideo )server komponenta0 instalira na serveru, dok se drugi deo, uklju%uju!i korisni%ki interfejs,instalira na klijent ra%unarima. Korisnik radi sa klijent programom, preko kojeg upu!ujeodreene zahteve za obradom serveru, koji te zahteve izvršava i rezultat šalje nazad na klijent

mašinu. 3elokupna obrada se odvija na serveru. #a ovom modelu je zasnovana ve!inasavremenih poslovnih aplikacija, s tim da postoje njegovi modaliteti u broju slojeva +tier, pa segovori o "t

8/17/2019 Skrip Tait 2010

31/118

access

in Dhich the processing is split betDeen clientand server 

Tird paradig#B  multiriered clientCserver, inDhich an additional tier)s0 is added

Jourt paradig#B  The Intranet das pushedslientCserver into a fourth paradigm, Dhich uses

 bits and pieces from the other three paradigms.The neD tDist Dith the intranet, thopugh, isthat the application integration happens Dithinthe confines of a ?eb broDser.

Sli(a 24774 Soft%ers(e paradi#me

2.%. 9snovne karakteristike savre#ene poslovne obrade

>a%unarski sistemi se nabavljaju sa osnovnim ciljem poboljšanja efikasnosti obrade podataka, bilo da se radi o standardnoj obradi teksta ili slo$enim poslovnim ili nau%no-tehni%kimaplikacijama.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

32/118

Sli(a 24724 )ost6ba'irani +le#a!y sistem

• ?lientEserver aplikacije novijeg datuma, razvijene in6house ili nabavljene na tr$ištu, koje pokrivaju pojedine ili sve aspekte poslovanja i uglavnom se koriste na Intel ili U#IP platformama i rade pod ?indoDs #T 'erverom, odnosno U#IP-om.

Sli(a 24754 *lient6ser%er ba'irani sistem

• Integrisani poslovni siste#i  ili >R* siste#i  +nterprise Resour!e Plannin#,  koji usuštini predstavljaju implementaciju koncepta integrisanog informacionog sistema. >adi

se o integrisanoj informacijskoj podršci svih poslovnih funkcija, %ija implementacija jeuraena u odreenom broju modula, kao što su4 finansije, logistika, proizvodnja,distribucija, ljudski resursi, itd. "ve aplikacije na tr$ištu softvera nude firme koje seozna%avaju kao "RP %endors", a  najpoznatije su4  &;* )DDD.sap.com0,  5aan

9 c c o u n t i n g

 # e t D o r k

9 < T ) ' 9 + '' X ' T 6 0

9 d - h o c d a t a b a s e' p r e a d s h e e t

? o r d p r o c e s s i n8 r a p h i c s

 # T ? " > K3 + I # T ' ' > * >

5 a t a b a s e5 a t a b a s e

( i l e

< r i n t e r

3 o m m u n i c a t i o n s

http://www.sap.com/http://www.sap.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

33/118

)DDD.baan.com 0, 9ra"le )DDD.oracle.com0 i *eople&oft  )DDD.peoplesoft.com0. >< programi predstavljaju integrisana poslovno-informacijska rešenja, a njihov glavni)mo$da i jedini0 nedostatak su visoki troškovi implementacije. 3ena samog softvera+initial !osts odreuje se prema broju klijenata )korisnika0 i kre!e se u rasponu ///-@/// U'5 po klijentuY. 'tvarni troškovi jednog >< projekta su mnogo ve!i, a najve!astavka su tzv. implementacioni troškovi koji znaju biti ; do =/ puta ve!i od inicijalnihtroškova. Klasi%ne implementacije ovakvih rešenja, %ak i u firmama srednje veli%ine

)=//-// korisnika0, mogu koštati od milion dolara pa naviše.Y

  #oviji pristupi koje su>< sistema, firme obi%no instaliraju dodatneaplikacije koje se odnose na efikasnije korištenje >4 Tri osno%ne platforme u poslo%nom (omp&utin#u

"vim platformama treba dodati korisni%ki interfejs koji se ovde ne izdvaja kao zasebna platforma zbog toga što je to komponenta koja je sastavni deo bilo operativnog sistema, biloaplikativnih rešenja.

2.). Kadrovi 8ljudski resursi= u savre#eni# poslovni# infor#a"ioni#siste#i#a

< sistema bili su karakteristi%ni za period od pre @-A godina.Y  a ilustraciju finansijske dimenzije >< rešenja, naveš!emo primer jednog >< projekta krajem =EEE. godine.

>adilo se o firmi sa =// korisnika. (inansijska konstrukcija projekta iznosila je =.//./// U'5, od %ega su inicijalnitroškovi predstavljali ;//./// U'5, troškovi implementacije NN/./// U'5, edukacije N/./// U'5, dok je cenahardvera )dva U#IP servera0 u%estvovala sa svega nešto više od =/L ili oko =@/./// U'5.

U ' > '

U s e r I n t e r f a c e

5 a t a 3 o m m u n i c a t i o n s < l a t f o r m

9 p p l i c a t i o n < l a t f o r m

: a r d D a r e -" ' < l a t f o r m

http://www.baan.com/http://www.oracle.com/http://www.peoplesoft.com/http://www.baan.com/http://www.oracle.com/http://www.peoplesoft.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

34/118

Upravlja3ke funk"ije 8ITEI& anage#ent= -  >ukovode!i kadrovi u oblasti informati%ketehnologije. U zavisnosti od veli%ine firme i broja ljudi zaposlenih na poslovima obrade

 podataka, ovi profili kadrova imaju razli%ite funkcije. U velikim korporacijama su to obi%no"*hief Information Offi!er" +*IO, ili %ak imaju jedno od potpredsedni%kih mesta u korporaciji+$i!e President4  U srednjim i manjim firmama su to obi%no I', 6I' ili IT menad$eri ilikoordinatori.

ardver in'enjeri i teni3ari 8ardHare >ngineers and Te"ni"ians=. >ade na razvoju,konfiguraciji i odr$avanju hardvera, od dizajniranja i proizvodnje hardverskih komponenti, donjihove popravke i zamene.

Razvoj aplika"ija 8;ppli"ation !evelop#ent=B

• 'istemski programer )'7stems 93+, '7base, lnformiG, Ingres, 52, itd.

;d#inistrator baze podataka je osoba odgovorna za setovanje i upravljanje velikim bazama podataka koje slu$e kao osnova aplikativnih rešenja u ve!im firmama.

eb #aster  je osoba odgovorna za kreiranje i odr$avanje Internet ?eb stranica, dok bolji poznavaoci ?eb tehnologije )38I, 9'

8/17/2019 Skrip Tait 2010

35/118

?indoDs #T 'erver, kao i kod tzv. proprietary "' platformi )I26-ovi sistemi "'C@//,"'C;E/, 5igital-ov "pen*6' itd.0.

• D;C #re'ni ad#inistrator 8D;C ;d#inistrator= - sli%no kao i sistem administrator, stim da je ovaj profil kadra više usmeren na mre$ne operativne sisteme, a zadaci uklju%ujui %itav niz aktivnosti vezanih za mre$ne protokole, sisteme kabliranja, mre$ne aplikacije isl.

• ;C spe"ijalist 8;C &pe"ialist= - osoba odgovorna za setovanje i odr$avanje ?9#mre$e4 postavljanje i konfiguracija rutera, brid$eva, modema, drugih komunikacijskihureaja, nadgledanje performansi ureaja i komunikacijskih linija, kontaktiranje sanacionalnom telekom organizacijom, Internet service provajderom, itd.

• &iste#ski integrator 8&:ste# Integrator= - novi profil kadra, pojavio se u poslednjih=/-ak godina. "soba koja, u najkra!em, osigurava da ra%unari razumeju jedni druge umultiplatformskim "' okru$enjima. "vi kadrovi su danas jako tra$eni jer rade narešavanju problema efikasne integracije razli%itih ra%unarskih sistema, operativnihsistema, mre$nih protokola, a takoer i aplikacija.

• 9perator 8?o#puter 9perator= 6  "perateri su odgovorni za operacije unosa podataka,

izvršavanje backupa, izmene backup i drugih ureaja, nadgledanje operacija, i sl.• *? teni3ar 8*? Te"ni"ien= -  u dominantno

8/17/2019 Skrip Tait 2010

36/118

Krajem devedesetih, 2 se u '95 postepeno napušta, dok se tr$ište usmerava ka jugoisto%nojvropi, 9ustraliji i Hu$noj 9merici.

 #astanak rein$injeringa poslovnih procesa kao metode ili tehnike unapreenja poslovanja ve$ese za imena dvojice autora4 6ichaela :ammera i Thomasa 5avenporta. 2 predstavlja obiman

 poduhvat u reorganizovanju poslovnog sistema i %esto se poredi sa hirurškom operacijom umedicinskom ili dr$avnim udarom u politi%kom smislu. 'toga se, kao i svaka operacija i svako

svrgavanje s vlasti, 2 smatra rizi%nim projektom )DDD.strassmann.com0.

'hva!en u klasi%nom smislu, rein$enjering obi%no podrazumeva anga$ovanje spoljnihkonsultanata )uglavnom velike konsultantske firme tipa4 9rthur 9ndersen, rnst Xoung,

8/17/2019 Skrip Tait 2010

37/118

2.,. 9tvoreni proble#i infor#ati3ke tenologlje

Iako se radi o tehnologiji koja je našla primenu u svim sferama društvenog rada i $ivota i bezkoje se ne bi mogao zamisliti savremeni svet, ra%unari i informati%ka tehnologija u celini nisu

 perfektni. "ni koji se njima du$e bave, znaju dobro da ra%unari mogu da zadaju velikeglavobolje korisnicima, a takoe i IT- profesionalcima )primer tzv. XK problema %ije rešavanje

 je, kako se procenjuje, samo '95 koštalo nekoliko desetina milijardi dolara0.

U knjizi se ne!emo detaljnije baviti ovim problemima, ve! !emo samo navesti neke od njih, tek sciljem da se nazna%i imperfektnost i kompleksnost primene informati%ke tehnologije. "vo je vrlo

 bitno zbog toga što se vrlo %esto dešava da menad$eri i drugi krajnji korisnici, upravo tretiraju!iinformati%ku tehnologiju kao nešto savršeno, za sve probleme sa kojima se susre!u u radu sara%unarima optu$uju IT profesionalce.

rgono#ija. rgonomija se generalno bavi problemima radnog okru$enja, sa osnovnimciljem stvaranja uslova za komforan i siguran rad. Kada je u pitanju informati%katehnologija, ergonomija se uglavnom bavi slede!im temama4 uticaj zra%enja monitora nazdravlje ljudi, ergonomsko ureenje komponenti kompjuterskog sistema, uticaj zra%enjana trudno!u kod $ena, softverska ergonomija u smislu lako!e koriš!enja operativnogsistema i aplikativnih programa.

Uti"aj na privatnost i individualnost

6ogu!nost koju ra%unari poseduju u pogledu skladištenja podataka o razli%itim aspektima

%ovekovog $ivota i rada mo$e biti zloupotrebljena. 6nogi poverljivi podaci koji se odnose npr.na bankarske ra%une graana, personalne kartone u dr$avnim institucijama, mogu, na odreenina%in, postati predmet neovlaš!enog koriš!enja i zloupotrebe. #a primer, poznat je slu%ajKevina 6itnicka koji je u februaru =EEA. godine provalio u kompjuterski sistem jedne firme B 

8/17/2019 Skrip Tait 2010

38/118

Internet servis provajdera i otuio preko /./// brojeva kreditnih kartica. U ovom slu%aju radi seistovremeno o kriminalnoj radnji i ataku na privatnost vlasnika kreditnih kartica.

5rugi aspekt uticaja na privatnost i individualnost %oveka ti%e se %estog posmatranja ra%unarskihsistema kao mašina koje dehumaniziraju i depersonaliziraju aktivnosti koje su pomo!u njihkompjuterizovane.

Uti"aj na produktivnost i zaposlenost

U pogledu radnih mesta i zaposlenosti uopšte, ra%unari uti%u dvojako. U prvom redu, njihova primena ima za rezultat zna%ajno smanjenje broja radnih mesta odreenih profila kadrova.' druge strane, pojavljuju se novi profili što uti%e na pove!anje zaposlenosti. #a primer, pojava?eb tehnologije donela je i novi tip stru%njaka za izradu ?eb stranica koji pre nije postojao.'li%no je i sa svim poslovima vezanim za obradu podataka koji su se uobli%avali sa pojavomnovih IT dostignu!a.

Uti"aj na konkurentnost

8/17/2019 Skrip Tait 2010

39/118

Kompjuterska etika se odnosi na odreene norme ponašanja kada je u pitanju neautorizovanokoriš!enje softvera. Kao i u drugim oblastima kada se radi o poštovanju odreenih eti%kih normii u podru%ju informati%ke tehnologije etika je u krajnjoj instanci stvar li%ne interpretacije.

. Ko#unika"iona tenologija$

.1 *oja# ko#unika"ija i ko#unika"ione tenologije

8/17/2019 Skrip Tait 2010

40/118

• razmena podataka i programa izmeu korisnika,• transfer podataka i programa sa jednog na drugi ra%unar,• koriš!enje podataka, programa i ra%unarskih resursa )printer, faG, 35->om, itd.0• sa drugih lokacija.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

41/118

samo jedan medij, a mo$e i kompleksna veza koja uklju%uje više razli%itih medija ikomunikacionih ureaja. 6ediji za transmisiju mogu se klasifikovatii kao4

• *oeni +#uided i•  #evoeni +non6#uided

.2.2. Ko#unika"ioni ureajiKomunikacioni ureaji su ureaji koji se, uz komunikacione medije, koriste u uspostavljanjukomunikacionih sistema za komunikacije podataka, odnosno ra%unarske mre$e. Komunikacioniureaji se mogu podeliti u tri grupe4

• +9# ureaji,• InternetDorking ureaji,• ureaji za konekciju na Internet i tzv. remote access konekciju.

.2.. Ko#unika"ioni standardi i protokoli 9&I #odelU sistemu ra%unarskih komunikacija ureaji koji komuniciraju jedni sa drugima moraju koristitiisti jezik i primenjivati ista pravila, drugim re%ima, moraju postojati posebni mehanizmi koji !eosigurati da se podaci poslani sa jednog ureaja na drugi prenose bez grešaka. U tom smislu je=EM;. godine kreiran tzv. "'I model +Open Systems Inter!onne!tion  od strane glavnihtelekomunikacionih kompanija. "n propisuje sedam funkcionalnih nivoa +layers od kojih svaki

 predstavlja posebnu grupu zadataka u funkciji prenosa podataka. 'vaka poruka poslata sa jednogra%unara ka drugom mora pro!i ove nivoe, kako u postupku slanja, tako i prijema poruke.

Sli(a 54@4 OSI ni%oi +slo&e%i

(unkcije svakog od nivoa su4• Civo +. ;plikativni 8;ppli"ation Da:er=B  9plikacija koju korisnik koristi za

komuniciranje. npr. softver za e-mail, fajl transfer i sl.• Civo ). *rezenta"ioni 8*resentation Da:er=B 'lu$i za konverziju podataka za upotrebu

od strane nivoa , mre$nu sigurnost, fajl transfer i funkcije formatiranja. "sigurava,takoe, konverziju izmeu razli%itih ra%unara koji koriste razli%ite formate.

9pplication

8/17/2019 Skrip Tait 2010

42/118

• Civo %. &esija 8&ession Da:er=B  1adatak mu je da upravlja mre$om. Korisnicikomuniciraju direktno sa ovim nivoom, koji mo$e verifikovati logiranje i pasvord, mo$enadgledati koriš!enje sistema. "sigurava mre$nim aplikacijama metod za ponovno

 pokretanje prenošenja podataka ako je trenutno veza izgubljena.• Civo $. Transport 8Transport Da:er=B 

8/17/2019 Skrip Tait 2010

43/118

   )      t   h  e  r  n  e   t   0

   )      t   h  e  r  n  e   t ,   9   T   6 ,

   (   5   5

   I   0

   )   <   "   T   ' ,   I   '   5   # ,   T   I ,   '   "   #      T ,   9   T   6 ,   (  r  a  m  e   >  e   l  a  7   0

   )   5   '   I ,   3  a   b   l  e   6  o   d  e  m   0 )   M

   /   . ,   =   =   b ,  a ,  g  s   0

=.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

44/118

 #a%in implementacije odreenih informacija na razli%itim "'I nivoima najbolje se mo$e videtina primeru Internet adrese odredenog ra%unara. 'lika ;.. daje prikaz formata te adrese na trirazli%ita "'I nivoa4 5ata +ink, mre$ni i aplikativni.

;ddress T:pe >Fa#ple &oftHare >Fa#ple ;ddress

9pplication+a7er 

?eb2roDser 

DDD.kelle7.Indiana.edu

 #etDork +a7er I< =E.E.=.@

5ata +ink +a7er thernet //-/3-//-(A-/;-A9

Sli(a 54F4 Tipo%i soft%era i adresa na ra'li0itim OSI ni%oima

5rzina prenosa

2rzina prenosa podataka u ra%unarskim komunikacijama se izra$ava u biti#a u sekundi  +bits per se!ond  i ozna%ava broj bita koji se mo$e preneti u sekundi. "vaj termin se obi%no poistove!uje sa terminom bod u sekundi 8baud=@  što nije korektno, jer poslednja mera predstavlja broj promena stanja digitalnog signala u sekundi. Kod starijih modema, ove dve jedinice mere su bile identi%ne jer je modem prenosio jedan bit u jedinici vremena. 2od se ina%enajpre koristio za merenje brzine prenosa telegrafa, a dobio je ime po francuskom in$enjeru2audot-u. *e!e jedinice su Kbps )kilobita u sekundi0 i 6bps )megabita u sekundi0. #a primer,

 paralelni kablovi koji slu$e za povezivanje printera prenose podatke na =// ili @// bita usekundi, za razliku od serijskih veza koje komuniciraju na brzinama od ;// do =E.// bita u

sekundi.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

45/118

$. Ra3unarske #re'e%

>a%unarska mre$a se mo$e definisati kao sistem za ra%unarsko komuniciranje koji povezuje dvaili više ra%unara i perifernih ureaja. Komunikaciona tehnologija o kojoj smo prethodno govorili

 predstavlja osnovu za povezivanje ra%unara u ra%unarske mre$e. 3iljevi ra%unarskogumre$avanja su slede!i4• deljenje fajlova i programa,• deljenje hardverskih resursa ra%unara )disk, 35->"6, itd.0,• deljenje printera,• centralizvano upravljanje resursima koji su u mre$i,• efikasniji rad u grupama, itd.

>a%unari se mogu povezivati u ra%unarske mre$e na više na%ina u zavisnosti od komunikacionhmedija i ureaja koji se koriste, veli%ine podru%ja na kojem se mre$a uspostavlja, vrste ra%unara i

 perifernih jedinica koje se povezuju itd.

Sli(a >474 Tipi0na mre8a u !lient6ser%er arhite(turi

8/17/2019 Skrip Tait 2010

46/118

• rasprostranjene mre$e )ide Area -et

8/17/2019 Skrip Tait 2010

47/118

re'na topologija

6re$na topologija se odnosi na fizi%ko i logi%ko ureenje ra%unara unutar mre$e. 'vaki fizi%ki

elemenat mre$e se obi%no naziva %vor )node0, što mo$e biti bilo koji ureaj na mre$i koji mo$eda razmenjuje podatke sa drugim mre$nim %vorovima.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

48/118

Sli(a >4>4 )ab u lo(alno& UTP mre8i

U zavisnosti od karakteristika lokacije i zahteva korisnika, kabliranje mre$e se mo$e uraditi i nana%in da se neposredno kod %vora )ra%unara0, na zidu ili na podu, ugradi UT< priklju%ak, sli%notelefonskom priklju%ku, pri %emu se ra%unar povezuje na taj priklju%ak. "d tako postavljenih

 priklju%aka, kablovi se posebnim kanalima vode do centralnog kontrolnog panela gde se mogusmestiti habovi, svi%evi i ostali neophodni komunikacioni ureaji.'lede!a slika prikazuje mogu!nost kombinovanja koaksijalnog i tDisted-pair sistema kabliranja.TDisted-pair kablovi se u ovom slu%aju koriste za povezivanje mre$ne kartice sa ra%unara i haba,dok se koaksijalni kabal koristi za dalje povezivanje habova.

Sli(a >4@4 =ombina!i&a (oa(si&alno# i t

8/17/2019 Skrip Tait 2010

49/118

• M/.=A ili 2luetooth sa brzinom transfera podataka od = 6bps.

I M/.==b, koji se još naziva i Direless thernet je danas dominantni ?+9# standard.'istem komuniciranja se bazira na slede!em principu4

• 'vaki ra%unar koji je %lan ?+9# mre$e poseduje tzv. be$i%ni mre$ni adapter +4D4 ireless thernet a!!ess point 

Tzv. 2luetooth standard )ozna%en kao I M/.=A0 omogu!uje sistem be$i%nog

komuniciranja za male - personalne mre$e sa brzinom prenosa podataka od = 6bps. >adi se omalim i jeftinim ureajima koji su kreirani za osiguranje sistema be$i%nog komuniciranja izmeura%unarskih ureaja kao što su4 tastatura. miš,

8/17/2019 Skrip Tait 2010

50/118

$.. Rasprostranjene #re'e

>asprostranjene mre$e )?9#0 predstavljaju kombinaciju dve ili više lokalnih mre$a povezanihkomunikacionim medijima i ureajima. #a primer, jedan poslovni sistem koji ima pogone ili

kancelarije na razli%itim lokacijama mo$e imati ?9# mre$u kao što je prikazano na slici @..

Sli(a >4F4 Primer A- mre8e

U navedenom primeru, firma P je organizovala poslovanje na tri lokacije42eograd, #ovi 'ad i 1renjanin. >a%unari na ovim lokacijama su povezani u lokalne mre$e kojese potom kroz sistem iznajmljenih linija od N@ Kbps, povezuju u rasprostranjenu mre$u.Iznajmljena linija propusnosti N@Kbps je samo jedna mogu!nost, to mo$e biti P-A linija, I'5#linija, T=, T;, 9T6, itd., u zavisnosti od razvijenosti komunikacionih servisa koje pru$a ,#H9#I#

N@ Kbps

Iznajmljena

linija

(I>69 P

',>*,> +"K9+#I K">I'#IK U59+H,#I K">I'#IK  

8/17/2019 Skrip Tait 2010

51/118

Sli(a >4G4 Tipi0na A- mre8a

$.$. Internet #re'a

Internet je globalna ra%unarska mre$a. "snova internet mre$e je T3

8/17/2019 Skrip Tait 2010

52/118

Komunikaciona tehnologija i njena primena u okviru ra%unarskih mre$a ne bi bila mogu!a bezodgovaraju!eg softvera. "vaj softver se takoe mo$e podeliti na dve grupe4 osnovni ili sistemskisoftver i aplikativni softver. 6i !emo u okviru ovog poglavlja samo nazna%iti ovu podelu, sobzirom da smo o operativnim sistemima ve! govorili i nazna%ili koji od njih se primenjuju umre$nim okru$enjima.

re'ni operativni siste#i

6re$no okru$enje je definisano mre$nim operativnim sistemom +-et4H4 "Peer6to6peer" mre8no o(ru8en&e

Kod clientCserver mre$nog operativnog sistema )slika @.=/0 postoje dva tipa, u odnosu nakarakter servera4

• dodeljeni )dedicated0• ne-dodeljeni )non-dedicated0

Sli(a >4734 "*lientKser%er" mre8no o(ru8en&e

$.%.1.&oftverski protokoli kod #re'ni operativni siste#a

6re$ni operativni sistemi omogu!avaju razmenu podataka izmeu ra%unara povezanih u mre$u.'vaki pojedina%ni mre$ni operativni sistem ima izgraen sistem transfera podataka prekoodgovaraju!ih modula )protokola0 u odnosu na "'I model. U tom smislu su najva$niji slede!i

 protokoli4 transportni, mre$ni i aplikativni. U nastavku su dati primeri ovih protokola od

 poznatijih proizvoa!a mre$nih operativnih sistema.

Transportni protokoli

A

8/17/2019 Skrip Tait 2010

53/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

54/118

$.). Ko#unika"iono-#re'ni softver 6 ;plikativni nivo 9&I #odela

8/17/2019 Skrip Tait 2010

55/118

-mail, telnet i ftp smatraju se Internet servisima prve generacije, 8opher i ??? drugegeneracije, a Intranet i Gtranet aplikacijama tre!e generacije.

>lektronska pošta 8>-#ail=. lektronska pošta predstavlja mogu!nost slanja i primanja porukaizmeu korisnika posredstvom ra%unara. lektronska pošta nije tipi%na samo za Internet ve! se

mo$e koristiti i kod lokalnih i rasprostranjenih mre$a. U stvari, sistem slanja porukaelektronskim putem nastao je pre pojave Interneta. 6eutim, u savremenim uslovima kada seka$e e-mail, obi%no se misli na Internet e-mail.

Korisnik mo$e pristupiti Internetu, a samim tim i Internet e-mailu uglavnom na dva na%ina4

• 5irektno - preko sistema lokalne mre$e• Indirektno - koriste!i modemsku ili neku drugu komunikacionu vezu.

5irektni pristup )slika @.==0 korisnik ostvaruje sa ra%unara koji je povezan u lokalnu mre$u )npr.u okviru firme ili univerziteta0, koja je sistemom komunikacionih medija i ureaja povezana naodreenu firmu koja se bavi pru$anjem Internet servisa ) Internet Ser%i!e Pro%ider 6 ISP 0. I'<veza mo$e biti bazirana na sistemu iznajmljenih linija )npr. AN Kbps0 kada se komunikacijaostvaruje preko odgovaraju!eg rutera )varijanta a0 sa slike0 ili na koriš!enju satelita )varijanta b0.Korisnik se prijavljuje na tzv.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

56/118

I'< su firme koje se bave pru$anjem usluga Internet pristupa i predstavljaju sponu izmeukorisnika )privatnih lica, firmi, ustanova, itd.0 i nacionalne telekomunikacione kompanije kojaobi%no ostvaruje i koordinira Internet vezu na nacionalnom nivou. I'< firme, takoe, koristekomunikacione medije )uglavnom iznajmljene linije ve!ih propusnih mogu!nosti4 A= Kbps, =6bps itd.0 i ureaje )rutere, satelite, itd.0 za povezivanje na nacionalni telekom. 6eutim, firmemogu imati pristup Internetu i preko stranih I'

8/17/2019 Skrip Tait 2010

57/118

"va domain imena su selektovana i ozvani%ena iz grupe od @/-ak predlo$enih novih sufiksa, dok su odbijena imena kao što su4 .kid, .site, .GGG, .home, .dot, itd.

 Email programi 

'oftver koji pru$a mogu!nost koriš!enja e-maila je klasi%na clientCserver aplikacija. '6T4754 udora

Sli(a >47>4 Pe#asus

Sli(a >47@4 Mi!rosoft Outloo( 

Sli(a >47D4 -ets!ape Messen#er 

 #a navedenim slika se mo$e videti da sve ove aplikacije koriste sli%an korisni%ki interfejs."snovne funkcije koje ovi programi podr$avaju su4

• ditor teksta za pisanje poruke• InboG za prijem poruka

A

8/17/2019 Skrip Tait 2010

58/118

• 6ogu!nost slanja lokalnih fajlova kao dodataka poruci +atta!hements• "pcije za automatsko odgovaranje )reply0 i forvardovanje• 6odul za konfigurisanje )naziv e-mail servera, korisni%ko ime , pasvord, itd.0

Klasi%ni e-mail programi sve više gube na zna%aju zbog uvoenja ?eb-baziranog interfejsa zakoriš!enje e-maila.

Telnet 

Telnet je Internet servis i ujedno mre$na aplikacija koja se koristi za pristup udaljenimra%unarima na Internetu sa lokalnih mašina. 6o$e se koristiti sa svih !lient  platformi )

8/17/2019 Skrip Tait 2010

59/118

Sli(a >47G4 =oriE/en&e telnet i ftp ser%isa na Internetu

JT* progra#i

(T< program uspostavlja vezu izmeu dva ra%unara za potrebe razmenjivanja podataka. 9ko se

koristi ftp program sa U#IP mašine tada je potrebno samo uneti ftp komandu i ime hosta,odnosno I< broj na komandnom promptu. 9ko se program koristi sa 47H4 1TP pro#ram

 #akon uspostavljanja veze sa remote host mašinom, na ekranu se dobije interfejs sa prethodneslike. +eva strana predstavlja strukturu direktorijuma sa lokalne mašine, dok desna prikazujedirektorijume i fajlove sa remote mašine, naravno radi se o home direktorijumu korisnika koji je

uspostavio vezu. Transfer fajlova izmeu dve mašine se obavlja jednostavnom "dra#6and6drop" operacijom povla%enja miša.Takoe se mo$e koristiti tzv. anon7mous ftp pristup )'lika @./0 za pristup odreenimlokacijama koje pru$aju mogu!nost slobodnog pristupa i koriš!enja odgovaraju!ih podataka,odnosno programa.

Sli(a >4234 Anonymous ftp

7oper

8opher je Internet servis koji se pojavio =EE=. godine na univerzitetu 6innesota. U po%etku je bio pravo otkri!e za distribuirani sistem publikovanja dokumenata, ali je kasnije, pojavom ?ebtehnologije, izgubio skoro u potpunosti na zna%aju. 'li%na je situacija i sa  U&>C>T sistemomvesti.

eb tenologija

AE

8/17/2019 Skrip Tait 2010

60/118

??? se obi%no smatra Internet aplikacijom, iako po mnogo %emu daleko prevazilazi okvire jedne standardne aplikacije. # laboratoriji u&vajcarskoj =EME. godine kao aplikacija koja je trebala da poslu$i za on-line razmenuinformacija nau%nika - fizi%ara. 6eutim, pravo zna%enje ?eb dobija tek =EE;. godine nakon

 pojavljivanja  osai"a -  prvog ?eb broDsera baziranog na grafi%kom interfejsu. 6osaic jerazvio 6arc 9ndreesen, tada student na lllinois Universit7-u rade!i na #3'9 projektu, a danassuvlasnik #etscape korporacije.

eb protokoli

?orld ?ide ?eb se bazira se na koriš!enju %itavog niza protokola, a %etiri osnovna su4• T?*EI* protokol kao osnovni Internet protokol• TD 8:per TeFt arkup Danguage= je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji

!e biti locirani na ?eb-u. 1asnovan je na skupu tzv. "mar(up"  simbola ili tagova koji sekoriste u okviru standardnog tekst fajla za definisanje onih delova teksta koji !e bitihiperlinkovani prilikom pojavljivanja na ?ebu. :T6+ dokumenti imaju standardni tekst)ili 9'3II0 format i mogu se kreirati koriš!enjem bilo kojeg tekst editora )npr. >dit na #a"s na U#IP mašini0. 5anašnji, naj%eš!e koriš!eni ebbro

8/17/2019 Skrip Tait 2010

61/118

:T6+ stranice mogu sadr$ati grafiku, zvuk, filmove i druge sadr$ajno bogate medije kao ilinkove neophodne za pristup drugim stranicama sa istog ili drugog ?eb servera.'avremena ?eb tehnologija poznaje ve!i broj novouvedenih protokola od kojih !emo navestineke4

• 3lipped :T6+ za I6 pajd$ere• c:T6+, :56+, ?6+ za be$i%ne telefone• ?9Fplorer  )DDD.microsoft.com0. 1arazliku od perioda pre par godina, kada se govorilo o konkurenciji ova dva broDsera, danas jesituacija u potpunosti u korist Gplorera )poslednje procene govore o preko E/L korisnika0, uodnosu na nekih A-NL korisnika koji koriste #escape broDser.

!!!0#M1 E%itori 

1a pripremanje ??? stranica koriste se posebni programi koji se nazivaju TD editori."vde !emo spomenuti samo neke od njih.

i"rosoft ord

6icrosoft ?ord, iz 6'"ffice paketa, mo$e se koristiti za kreiranje jednostavnijih ?2 ):T6+0stranica. #ajjednostavniji na%in je da se pokrene eb *age izard  koji, postavljaju!i seriju

 pitanja, korisnika vodi kroz proces pripremanja ?eb dokumenata. Kreiranje :T6+ stranicemo$e se, takoe, posti!i jednostavnim konvertovanjem postoje!eg ?ord dokumenta u :T6+format, biraju!i opciju save as t#l. 5a bi se u delu teksta definisao hiperlink potrebno je

selektovati tekst ili neki drugi objekat koji se $eli prezentovati kao hiperlink, i potom se izabere:perlink  iz Insert menija ili klikom na Insert :perlink  ikonu koja se nalazi na ?ord-ovom Tool5ar-u.

 Mi!rosoft 1ront Pa#e

5rugi 6icrosoft program, zvani (ront

8/17/2019 Skrip Tait 2010

62/118

(rontFtranet-a - primena ?eb tehnologije u komuniciranju sa okru$enjem, od omogu!avanja jednostavnog pristupa podacima od strane kupaca i dobavlja%a, pa sve do elektronsketrgovine, tj. obavljanja poslovnih transakcija preko Internet mre$e.

• eb servisa 8eb &ervi"es=.

"snovne koristi koje Internet tehnologija pru$a poslovnim i drugim sistemima sastoje se uslede!em4

•  poboljšanje performansi u pogledu komuniciranja i koordinacije,• smanjenje komunikacionih troškova,•  poboljšanje distribucije informacija i znanja,• elektronska trgovina.

Kao ilustraciju mogu!nosti koje Internet tehnologija pru$a u smanjenju troškova poslovanja,navodimo slede!i primer.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

63/118

eb servisi  ili, drugim re%ima, aplikativni servisi predstavljaju novu ?eb tehnologijunamenjenu pru$anju odreenih aplikativnih usluga preko Interneta. "mogu!avaju dobijanjeinformacija, pa %ak i obavljanje %itavog niza poslova na virtualnoj osnovi )online kupovine,rezervacije, aukcije, berzanski poslovi, pa sve do kompleksnih *ustomer Relationships

 Mana#ement   rešenja0. "snova eb ser%i!es  tehnologije je tzv. eb &ervi"es !es"ription

Danguage 8&!D= i predstavlja P6+-bazirani jezik koji se koristi za kreiranje eb ser%i!esaplikacija. ?'5+ je kamen temeljac tzv. U!!I ini"ijative 8Universal !es"ription@ !is"over:@and Integration= - inicijative pokrenute od strane firmi 6icrosoft, I26 i 9riba. >adi se o P6+-

 baziranom svojevrsnom registru svetskog biznisa koji bi omogu!avao firmama da svoje uslugeevidentiraju )oglase, prijave0 na Internetu. U55I je, dakle, jedna forma Internet-baziranogtelefonskog imenika sa informacijama o firmama i ?eb servisima koje nude. ?'5+ je nastaoiz dva protokola4 6icrosoftovog '"9< )'imple "bject 9ccess bazi koja

 predstavlja P6+-bazirano predstavljanje podataka.. Kompanija 2 šalje odgovaraju!i upit na U2> bazu u cilju pronala$enja onih firmi koje bi

mogle nuditi usluge koje toj firmi trebaju.;. #akon dobijenog odgovora, kompanija 2 kontaktira kompaniju 9 u cilju uspostavljanja

odreenog oblika e-business-a.

N;

8/17/2019 Skrip Tait 2010

64/118

Interaktivno ko#uni"iranje

Internet tehnologija se prvenstveno koristi za komuniciranje. Treba znati, meutim, da su seodreene forme interaktivnog komuniciranja koristile i pre Internet boom-a iz sredine E/-ihgodina prošlog veka.

Talk   je komunikacioni program koji se mo$e na!i na U#IP mašinama, a slu$i za interaktivnokomuniciranje izmeu udaljenih korisnika. #a slede!em primeru !emo pokazati koriš!enje talk 

 programa.Korisnik radosav sa mašine  zpupin.tf.zr.a".:u  šalje poziv korisniku  root )sistemadministratoru0 na mašini pegaz. tf.zr.a".:u pomo!u komande

talk  root]pegaz.tf.zr.ac.7u

Korisnik   root  mora biti ulogovan na mašini  pegaz.tf.zr.a".:u@  i on na svom ekranu dobijaslede!u poruku4

'lika @.-a. Talk)l0

Kao odgovor na ovu poruku, root odgovara sa4talk   radosav]zpupin.tf.zr.ac.7u.

 #akon toga, veza se uspostavlja i oba korisnika dobijaju ekran podeljen na dva dela, od kojih jedan slu$i za pisanje poruke, a drugi za %itanje onoga što drugi piše.

Sli(a >42F6b4Tal( +II

"vo je ekran i poruka koju piše korisnik radosa% na mašini  pegaz.tf.zr.a".:u@ dok je ono što utom momentu izlazi na ekran korisnika root na drugoj mašini predstavljeno slede!om slikom4

Sli(a >42F6!4 Tal(+III

?at softver )softver za !askanje na Internetu0

3hat programi su, takoe, oblik interaktivnog komuniciranja izmeu korisnika na )Internet0mre$i. Korisnik se prijavljuje na odreenu korisni%ku grupu, u zavisnosti od toga o %emu $elirazmenjivati mišljenje, npr. o ra%unarima, muzici, sportu, itd. Umesto chat programa mogu se

N@

8/17/2019 Skrip Tait 2010

65/118

koristiti i standardni ?eb broDseri, preko kojih se prijavljuje na neki od chat servera. #a slici je predstavljen Xahoo 3hat.

Sli(a >42G4 ahoo *hat interfe&s

Nideo konferen"ije 83i%eoconerencing)

*ideokonferencijski programi idu korak dalje i omogu!avaju dvojici ili više korisnika sa iste ilirazli%itih lokacija da imaju "fa!e6to6fa!e"   komunikaciju i da pri tome vide jedan drugog.

Komunikacija se uspostavlja sa ra%unara, preko komunikacionih medija, uz upotrebu dodatnoghardvera i softvera na lokalnim ra%unarima. :ardverski deo se odnosi na crno-bele ili kolor kamere, obi%no postavljene na monitor ra%unara, koje slu$e   za obuhvatanje +!apturin#  slikekorisnika, i mikrofon  za prenos govora. 'oftverska komponenta sistema video konferencijaodnosi se na  poseban aplikativni softver koji mora biti instaliran na oba ra%unara koji u%estvuju uvideo konferencijskoj sesiji.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

66/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

67/118

%. ;plika"ijska platfor#a u savre#eno# poslovanju)

%.1. Uvodne napo#ene o aplikativno# softveru

8/17/2019 Skrip Tait 2010

68/118

što su4 glavna knjiga, kupci-dobavlja%i, obra%un plata, osnovna sredstva, materijalno poslovanje isl. U okviru ovog sistema odvijao se i još uvek se odvija znatan procenat obrade podataka.6eutim, neophodno je ista!i da primena savremene informacione tehnologije ne po%inje i nezavršava sa ovim aplikacijama, kako se obi%no misli. Iskustvo je pokazalo da i u firmama kojeimaju organizovan sistem 9"

8/17/2019 Skrip Tait 2010

69/118

%.. 9snovni okvir aplikativna platfor#e

adi se o širokomspektru aplikacija, od standardnih "ffice paketa, do kompleksnih aplikativnih rešenja koja

 pokrivaju poslovne procese, poslovne funkcije i poslovanje u celini.

U savremenom poslovanju, aplikativna platforma se obi%no sastoji od slede!ih aplikacija4

=. 9plikacije za obradu transakcija )Transa!tion Pro!essin# Appli!ations0 B aplikacije kojeobuhvataju i obrauju podatke u okviru poslovnih pocesa u toku odvijanja poslovnihoperacija. 6o$e se re!i da je savremeni oblik implementacije sistema za obradu transakcijau formi >< sistema, uz koji obi%no ide implementacija tzv. Supply *hain Mana#ement )'360 sistema i *ustomer Relatioships Mana#ement )3>60 sistema.

. 9plikacije za podršku odlu%ivanju ) e!ision Support Systems, .usiness Intelli#en!e Appli!ations0 B aplikacije koje imaju za cilj poboljšanje procesa odlu%ivanja u poslovnomsistemu.

;. 9plikacije za komuniciranje i saradnju ) Messa#in# and *ollaboration Appli!ations0@. 9plikacije za upravljanje dokumentima ) o!ument Mana#ement Appli!ation0A. 9plikacije za elektronsku trgovinu i elektronsko poslovanje ) le!troni! *ommer!e

 Appli!ations0.

 #avedene aplikacije se obi%no instaliraju i implementiraju odvojeno i u razli%itim vremenskimintervalima, ali je odreen stepen integracije neophodan za efikasno funkcionisanje sistema ucelini. 1bog toga je zna%ajna uloga šeste klase aplikacija u ovoj klasifikaciji B aplikacija ili alataza sistemsku integraciju ) nterprise Appli!ation Inte#ration0. 'hodno navedenom pristupu,mo$emo definisati aplikativnu platformu, odnosno aplikativnu strukturu savremenog poslovnoginformacionog sistema kako je predstavljeno na slici .=.4

NE

8/17/2019 Skrip Tait 2010

70/118

Sli(a @474 Osno%ni apli(ati%ni podsistemi

U zavisnosti od na%ina razvoja i implementacije aplikativnih rešenja, današnje poslovnora%unarstvo uglavnom poznaje tri osnovna modela aplikativne platforme4

- ^in-houseV aplikativna platforma, sa razli%itim modalitetima, pri %emu se radi oaplikativnim rešenjima razvijenim od strane samog poslovnog sistema.

- 6,

'36

5ocument

6anagement

2usiness

Intelligence

6essaging

'7stem

User 

Interface

>le"troni" -arketpla"e

8/17/2019 Skrip Tait 2010

71/118

'vaki od navedenih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke. Izbor odgovaraju!eg modelaaplikativne platforme zavisi od niza faktora, kako onih koji se ti%u konkretnog organizacijskogsistema )stepen izgraenosti informacionog sistema, nivo informacione pismenosti korisnika, IT-kadrovska osposobljenost, itd0, tako i onih koji se odnose na okru$enje )npr. raspolo$ivost ><aplikacija i firmi koje se bave pru$anjem 9'< usluga0.

=

8/17/2019 Skrip Tait 2010

72/118

). Tenologija za auto#atiza"iju kan"elarijskog poslovanja 89ffi"e;uto#ation Te"nolog:=+

).1. &tandardne kan"elarijske aplika"ije

F"el  )DDD.microsoft.com0, Dotus 1-2-)DDD.lotus.com0,

8/17/2019 Skrip Tait 2010

73/118

!esktop softver za upravljanje poda"i#a. Kao što smo naveli u delu poglavlja o programiranju kada smo govorili o organizaciji podataka, sistemi za upravljanje bazom podataka pru$aju korisniku mogu!nost efikasnog upravljanja podacima, pri %emu se termin upravljanje podacima odnosi na4 %uvanje, sortiranje, tra$enje i pretra$ivanje, izveštavanje i sl. "va vrstasoftvera danas se uglavnom pojavljuje u formi sistema za upravljanje bazama podataka )5ata2ase 6anagement '7stems B 526'0, s tim da postoje desktop sistemi kao što je npr. i"rosoft

;""ess i server sistemi kao što su 9ra"le@ Infor#iF@ i"rosoft &

8/17/2019 Skrip Tait 2010

74/118

?orel &uite firme 3orel )DDD.corel.com0 sa komponentama4 ?ord

8/17/2019 Skrip Tait 2010

75/118

Sli(a D454 ord templeri

"d ostalih mogu!nosti ?ord-a, treba spomenuti slede!e4

• 'pelovanja teksta• 1aštita dokumenata od neovlaštenog korištenja drugih osoba• (ormatiranje štampe na koverte• 'ortiranje teksta• Korištenje  ̂Juation editor V-a za matemati%ke formule• 9utomatsko tra$enje i zamenu karaktera ili re%i u tekstu• 5irektno slanje pripremljenih dokumenata putem e-maila ili faGa itd.

i"rosoft >F"el

 #a slici N.@. prikazan je osnovni intefejs Gcel-a. Kao što se mo$e videti, dosta je sli%an ?ord-ovom interfejsu, što je slu%aj i sa ostalim 6icrosoft-ovim "ffice aplikacijama.

Sli(a D4>4 C!el 

A

8/17/2019 Skrip Tait 2010

76/118

Gcel raspola$e velikom mogu!nostima za obavljanje ra%unskih operacija. *e!inu osnovnihoperacija koje smo naveli za ?ord podr$ava i Gcel. 6eutim, obzirom da se radi o sasvimrazli%itoj vrsti aplikacije, Gcel pru$a mogu!nost korištenja i nekih drugih operacija kao što surazne Gcel funkcije za analizu podataka, dijagrami za prikazivanje podataka, mogu!nostikorištenja kao baze podataka, itd.

>F"el funk"ije. Korištenje funkcija je vrlo jednostavno pošto program daje odgovaraju!i inputinterfejs pomo!u kojeg se unose parametri.

Sli(a D4@4 C!el fun(!i&e

>F"el dijagra#i. Gcel pru$a izvanredne mogu!nosti za vizuelno prikazivanje podataka.Korisnik mo$e sam kreirati $eljenu formu grafi%kog prikaza, a na raspolaganju su mu takoe itzv. ?art izard koji na principu sleda pitanja korisnika vodi u izboru odgovaraju!eg tipagrafika.

Sli(a D4D4 C!el *hart i'ard 

i"rosoft ;""ess

N

8/17/2019 Skrip Tait 2010

77/118

6icrosoft 9ccess je sistem za upravljanje relacijskim bazama podataka ) Relational ata .ase Mana#ement System0 koji se koristi na

8/17/2019 Skrip Tait 2010

78/118

subjektu pripada više tabela. *e!ina relacijskih baza koristi ve!i broj tabela od kojih svaka sadr$irazli%ite informacije o odreenom subjektu. #a primer, jedna tabela mo$e sadr$ati imena

 potroša%a i adrese dok druga sadr$i narud$bine. 'truktura i osnovni elementi tabele su onakvikako smo ih definisali u delu kada smo govorili o sistemima za upravljanje podacima uopšte.Tabele u 9ccess-u imaju dva izgleda )vieD04 ^desin# %ie

8/17/2019 Skrip Tait 2010

79/118

Sli(a D4774 1orme

Izveštaji.  9ccess omogu!ava kreiranje višestrukih formata izveštaja koji kombinuju tekst, podatke, sliku, grafiku, itd. 9ccess pru$a mogu!nost korištenja templera ili prethodno kreiranihizveštaja koji se koriste kroz tzv. ^Report HizardV.

i"rosoft *oHer *oint

*oHer *oint  je aplikacija koja se koristi za kreiranje on-line prezentacija zasnovanih naodreenom broju ^slajdovaV.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

80/118

Sli(a D4724 Po

8/17/2019 Skrip Tait 2010

81/118

?alendar - program za upravljanje vremenom

Sli(a D47D4 *alendar 

?onta"ts B program za upravljanje podacima

Sli(a D47F4*onta!ts

8/17/2019 Skrip Tait 2010

82/118

Sli(a D47G4 Postupa( s(eniran&a: od i'%orno# do(umenata do 4do! fa&la

proces. #eki od faktora su4

• Hezi%ka podrška• 5imenzija originala• "riginal ili kopija dokumenata

• Kvalitet papira koji se skenira• 'tepen koriš!enja raznih formata u tekstu• Kvalitet i rezolucija skenera• 6ogu!nost raspoznavanja pisanog teksta

).$. &tono izdavaštvo 8 Desktop publishing)

!esktop publising softver ili softver za stono izdavaštvo koristi se u izdavaštvu za pripremumaterijala za štampu.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

83/118

adi se o mo!nim clientCserver aplikacijama, pri %emu se klijent strana nastoji standardizovati sa pristupom baziranim na ?eb broDser modu, dok se na server strani mo$e nalaziti više server aplikacija, kao npr. faG server, document server, komunikacijski server, "3> server, itd.

Korisnici mogu direktno sa desktopa kreirati dokumente, faksirati ih, štampati, slati e-mailom i%uvati.

Ke7file takoe raspola$e alatima za tra$enje i pretra$ivanje koji omogu!avaju tra$enje po autoru,klju%noj re%i, imenu dokumenta, itd. 'adr$e i opciju za kontrolu verzije dokumenta, sainformacijama, o istorijatu dokumenata, uraenim revizijama i sl.

orkJloH #odul. Ke7file osigurava grafi%ki interfejs za kreiranje toka procesa, njihovo pra!enje i upravljanje.

M;

http://www.macromedia.com/http://www.keyfile.com/http://www.filenet.com/http://www.caere.com/http://www.keyfile.com/http://www.macromedia.com/http://www.keyfile.com/http://www.filenet.com/http://www.caere.com/http://www.keyfile.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

84/118

+. Tenologija za obradu transak"ija 8Transa"tion *ro"essingTe"nolog:=,

+.1. &tandardne poslovne aplika"ije

Kada se govori o standardnim poslovnim sistemima obrade podataka, drugim re%ima,aplikacijama za finansije, ra%unovodstvo, kupce-dobavlja%e, materijalno poslovanje, obra%un plata i sl., u praksi se uglavnom susre!u u dva razli%ita oblika4 tzv. legac7 sistemi i savremene3C' aplikacije.

U prvom slu%aju se radi o aplikacijama koje su razvijene pre /, ;/ ili više godina, ali koje se idalje koriste, i to uglavnom u ve!im B tzv. host sistemima. "bi%no su to stariji tipovi I26,5igital, #3> mašina, sa ve!im ili manjim brojem terminala priklju%enih na glavni sistem.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

85/118

 poslovnim resursima. >adi se, ustvari, o prakti%noj implementaciji koncepta integralnog)integrisanog0 informacionog sistema pa je zbog toga ova softverska rešenja bolje posmatrati utom kontekstu. Treba imati u vidu da kovanica ^>< paketa )'9

8/17/2019 Skrip Tait 2010

86/118

• Kontroling )*ontrollin# 0 B Troškovno ra%unovodstvo, sa novim pristupima u analizi ikontroli troškova kao što je 923 sistem

• Kontroling firme ) nterprise *ontrollin# 0 B 'istem izveštavanja i kontrole na nivoufirme, a obuhvata slede!e va$nije module4 izvršni informati%ki sistem ) Ce!uti%e

 Information System ; IS 0, poslovno planiranje i bud$etiranje, ra%unovodstvo profitnihcentara itd

• nterprise Resour"e *lanning 8>R*= ;ppli"ations

>nterprise appli"ations designed tobalan"e disparate business fun"tions

6anufacturing

5istribution

+ogisties

:>

8/17/2019 Skrip Tait 2010

87/118

'9< moduli mogu se koristiti pojedina%no i integrisani sa ostalim modulima. < rešenja podrazumevaju i sadr$e tzv. ^best-practiceVrešenja za pojedine grane

• 5efinisati set kriterijuma za kastomizaciju >< rešenja• elationships 6anagement, -commerce,

itd.

 Z $ideti 0lan(e o RP6u u 0asopisima *IO + 

8/17/2019 Skrip Tait 2010

88/118

• < specijalista kojispadaju u kategoriju tzv. hot6s(illsV zaposlenih

• "sigurati tzv. &ob6based traini# V, odnosno obuku na radnom mestu za sve zaposlene i nakontinuiranoj osnovi

• "sigurati obuku menad$era u smislu tzv. Reporti# i e!ision Support  mogu!nosti ><sistema u cilju donošenja boljih poslovnih odluka.

Treba takoe imati u vidu da ve!inu >< implementacija karakteriše tzv. ^performance dipV B  pojava koja se odnosi na pad performansi poslovnog sistema nakon implementacije >< rešenjakoja traje, prema iskustvima implementacija, izmeu @ i = meseci.

Jinjenice koje su evidentne na osnovu implementacijskih iskustava su4

• >< projekti su skupa rešenja• < sistema•  Return On In%estment - >"I analiza• Kompleksnost E orijentisanost korisniku• Tehnologija, clientCserver osobine, sigurnost, database rešenja• 6ogu!nost br$e implementacije, kra!i >"I period• 6ogu!nost regularnih upgrade-a

MM

8/17/2019 Skrip Tait 2010

89/118

,. Tenologija za podršku odlu3ivanju 8!e"ision &upportTe"nolog:=

,.1. Uvod

U modernom poslovanju postoji jako izra$en zahtev od strane top menad$menta prema I'odeljenju firme, odnosno informacionoj tehnologiji uopšte, za kvalitetnom informacionom

 podlogom u procesu donošenja odluka. "vi zahtevi se uglavnom odnose na slede!e4• &to je mogu!e jednostavniji pristup podacima ^na sistemuV• adi se o

 programima namenjenim ne samo donosiocima odluka, ve! i raznim profilima analiti%ara kojiu%estvuju u kreiranju informacione podloge. Tehnologiju za podršku odlu%ivanju treba shvatitikao skup softverskih rešenja koja se mogu koristiti za podršku razli%itih aspekata donošenja

odluka i ne treba je poistove!ivati sa sistemima za podršku odlu%ivanju i ekspertnim sistemima,iako oni predstavljaju njen sastavni deo. #a današnjem stepenu razvijenosti informacionetehnologije, kao osnovne komponente tehnologije za podršku odlu%ivanju mogu se navestislede!e4

• 'predšit i 526' aplikacije iz seta "ffice integrisanih paketa• 9lati za poboljšanje personalne produktivnosti• 'tand-alone• 'tatisti%ki i optimizacijski alati• 5esktop 5'' alati )desktop sistemi za podršku odlu%ivanju0

• Integrisani sistemi za podršku odlu%ivanju ) nterprise6

8/17/2019 Skrip Tait 2010

90/118

8ovore!i o aplikativnom softveru, rekli smo da spredšit programi podr$avaju ve!i broj funkcija, pri %emu su za pripremu i donošenje poslovnih odluka najva$nije dve4 statisti%ke i finansijske.

Korištenje funkcija je vrlo jednostavno pošto program daje odgovaraju!i input interfejs pomo!ukojeg se unose parametri.

Sli(a G474 Interfe&s 'a C!el fun(!i&e

Kao primer korištenja Gcel finansijskih funkcija prikaza!emo interfejs koji slu$i za unošenje podataka i izdavanje rezultata za finansijski pokazatelj Ceto sadašnja vrednost ) -et Present $alue ; -P$ 0.

Sli(a G424 Primer i'ra0una%an&a -P$6a pomo/u C!el6a

5rugi primer korištenja finansijskih funkcija odnosi se na izra%unavanje amortizacije za nekoosnovno sredstvo4

E/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

91/118

Sli(a G454 C!e76 amort'a!i&a osno%nih sredsta%a

8/17/2019 Skrip Tait 2010

92/118

Gcel uklju%uje i nekoliko templejta za ra%unovodstvo i finansijske analize firme *illage'oftDare )DDD.villagesoft.com0, kao što je npr. program za amortizaciju zajma.

Koriš!enje stati%kih funkcija je takoe bazirano na user6friendly interfejsu. 'lede!e dve slike

ilustruju interfejse za korelacionu i regresionu analizu4

Korelacija regresijaSli(a G4D4 i G4F4 =orela!i&a i re#resi&a u C!e76u

&"enario #enad'er. Gcel pru$a još neke mogu!nosti za analizu podataka kao što su4 filtriranje,tzv. pivot tabele, scenario menad$er, kreiranje baze podataka, kreiranje makroa, a sve aktivnostisu pra!ene 8UI interfejsom i odgovaraju!im Vuser6friendlyW Dizardima.

Sli(a G4G4 C!e7 s!enario menad8er 

*rezenta"ijski softver 6 i"rosoft *oHer *oint

8/17/2019 Skrip Tait 2010

93/118

dajemo primere templejtova koji se mogu koristiti za prezentacije projekta i finansijskogizveštaja.

Sli(a G4H4 Temple&t 'a pre'enta!i&u pro&e(ta

Sli(a G4734 Temple&t 'a pre'enta!i&u finansi&s(o# i'%eEta&a

,.. ;lati za poboljšanje personalne produktivnosti

"vaj skup softverskih proizvoda B tzv. Personal Produ!ti%ity Tools  %ine po pravilu malisoftverski paketi, koji su vrlo pristupa%ni što se cene ti%e. Takoe su vrlo user6 friendly,tj.kreirani na na%in da su vrlo jednostavni za koriš!enje i mogu biti vrlo korisni u ra%unovodstvu,finansijama, marketingu itd. #eki od ovih alata su ustvari dodaci +Add6Ins Gcel-u ili nekom

E;

8/17/2019 Skrip Tait 2010

94/118

drugom spredšitu, dok su ostali standardne, uglavnom, ?indoDs aplikacije. "snovna im jekarakteristika da su kreirani za usko specijalizirana podru%ija primene, te da su lakši zakoriš!enje i od samih spredšit programa. U nastavku dajemo prikaz nekih programa iz ove grupe.

*roJor#a fir#e &preadHare 8HHH.spreadHare."o#=eturn, 8ross 6argin, "perating Income per 'hare,arnings per 'hare, 6arket

8/17/2019 Skrip Tait 2010

95/118

mo$e biti prethodno kreiran i instaliran na server mašini, a korisnici ga mogu koristiti saudaljenih lokacija.

Izgradnja ra%unarskih modela odreene poslovne situacije ili problema je ustvari proces preslikavanja realne situacije u skup funkcija, varijabli, pravila, podataka i sl. i njegovo rešavanje primenom neke od raspolo$ivih tehnika ili metoda. "vi modeli, ako su profesionalno izraeni,

mogu menad$erima dati odgovore na pitanja tipa4

&ta !e se desiti sa dohotkom firme i profitablnoš!u ako pove!amo cene za =/ postoO Koji !e bitiudeo naše firme na tr$ištu dobra PX ako pove!amo izdatke za reklamu i propagandu za A postoO

U daljem tekstu !emo prikazati osnovne mogu!nosti jednog od 5'' alata - !e"ision *ro firme*anguard 'oftDare )DDD.vanguardsD.com0. "d ostalih 5'' alata koji su raspolo$ivi na tr$ištutreba spomenuti slede!e4 >rgo  firme 9rlingsoft )DDD.arlingsoft.com0. ;liaTICK   firme9liah 'oftDare )DDD.aliah.com0, !e"ision 7rid  firme 'oftkit Techn. )DDD.softkit.com0,>Fpert ?oi"e  firme Gpert 3hoice )DDD.eGpertchoice.com0, ?r:stal  5all  firme5ecisioneering )DDD.decisioneering.com0, !e#os  firme +umina )DDD.lumina.com0, *ilot

firme "-a sa sni$avanjem troškova.+Operatin# Cpenses.

EA

http://www.vanguardsw.com/http://www.arlingsoft.com/http://www.aliah.com/http://www.softkit.com/http://www.expertchoice.com/http://www.decisioneering.com/http://www.lumina.com/http://www.pilotsw.com/http://www.vanguardsw.com/http://www.arlingsoft.com/http://www.aliah.com/http://www.softkit.com/http://www.expertchoice.com/http://www.decisioneering.com/http://www.lumina.com/http://www.pilotsw.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

96/118

Sli(a G4774 e!ison Pro +7

2. 5rugi model ilustrira hijerarhijski koncept primenjen na izra%unavanje jednostavnihra%unovodstvenih kalkulacija.

Sli(a G4724 e!ison Pro +2

,.%. Izvršni infor#a"ioni siste#i 8>Fe"utive Infor#ation &:ste#s=

Izvršni informacioni sistemi predstavljaju takoe vrstu sistema koji podr$avaju proces donošenjaodluka. *iše su orjentisani na krajnje donosioce odluka, a manje na analiti%are, i osnovni im jecilj pru$iti rukovodiocima efikasan i user6friendly pristup podacima. 6ogu se kreirati in-house,koriste!i standardne programske jezike, "ffice aplikacije Gcel i 9ccess, ili neke druge razvojnealate, a mogu se takoe na tr$ištu nabaviti integrirani sistemi razvijeni od strane specijaliziranihfirmi. #ajpoznatije firme na tom podru%iju su4 ?ognos  )DDD.cognos.com0, 5usiness 9bje"ts

)DDD.businessobjects.com0, *ilot  )DDD.pilotsD.com0, 5rio  )DDD.brio.com0, ?o#sare)DDD.comshare.com0, *latinu#  )DDD.platinum.com0, I5  )DDD.ibm.com0, &;&)DDD.sas.com0, &;* )DDD.sap.com0, 9ra"le )DDD.oracle.com0, itd.

EN

>eturn "n \uit7

>" _

8/17/2019 Skrip Tait 2010

97/118

8/17/2019 Skrip Tait 2010

98/118

2usiness"bjects0 imaju razvijena rešenja integrisanih sistema za podršku odlu%ivanju. U poslednje vreme se sve više govori o tzv. business intelligen"e  sistemima koji predstavljajusintezu sistema iz podru%ija tehnologije za podršku odlu%ivanju.

,.,. &iste#i za podršku grupnog odlu3ivanja

'istemi za podršku grupnog odlu%ivanja poboljšavaju rad u grupama tako što4•

8/17/2019 Skrip Tait 2010

99/118

,.10. ;"tivit:-5ased ?osting siste#i

;"tivit:-5ased ?osting  predstavlja novi pristup u rasporeivanju troškova na proizvode iaktivnosti, pre svega indirektnih trošlova +o%erhead. #aime, ispostavilo se da tradicionalne

tehnike arbitriranog rasporeivanja troškova, pre svega indirektnih, na proizvode i uslugezamagljuju u dobroj meri predstavu koliko koji proizvod košta, pogotovu koliki profit donosi.Tradicionalno troškovno ra%unovodstvo nije moglo da pru$i adekvatnu informaciju menad$erimao tome zašto neki proizvodi donose više profita, neki manje. 923 pristup troškove alocira naaktivnosti, potom se troškovi tih aktivnosti alociraju na tzv. troškovne objekte, npr. proizvode, uzavisnosti od zahteva koji ti objekti imaju prema aktivnostima. #a primer, menad$er ho!e da znakoliko košta prodaja proizvoda < kupcu 9, a koliko kupcu 2 i koliki profit donose te dve

 prodaje. U prvom slu%aju je, recimo bio dovoljan samo jedan telefonski poziv, a u drugom je biloneophodno posetiti kupca =/ puta, obaviti / telefonskih razgovora, poslati =A faksova itd. Hasno

 je da zarada nije ista u oba slu%aja i zato je cilj, pored ostalog, izna!i tzv.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

100/118

• 5a bi se iznašle mogu!nosti sni$avanja troškova• 5a bi se poboljšalo strateško donošenje odluka

;5? &oftHare

8/17/2019 Skrip Tait 2010

101/118

zasnovani na pravilima. To zna%i da je znanje skladišteno u formi Vako...ondaW +if6then pravilatako da slede logiku rešavanja problema."snovne komponente ekspertnog sistema su4

• 2aza znanja +=noadi se o ekspertnom sistemu koji poma$e u donošenju odluke o odobravanjuCne-odobravanju bankarskog kredita komitentu u zavisnosti od slede!ih kriterijuma4

• komitent mora da ima dovoljnu zaradu koja !e pokriti zajam,• mora biti ozna%en kao stabilan, i• mora biti odrasla osoba

'vaki od ovih kriterijuma se dalje raš%lanjuje na podkriterijume. Tako npr. zadovoljavaju!idohodak se definiše kao zarada koja najmanje pet puta ve!a od iznosa zajma, a ne manja odnekog iznosa na godišnjem nivou. 'tabilnost klijenta se odreuje tako da mora biti najmanje ;/godina star ili o$enjen, i da poseduje zaposlenje u zadnje tri godine. I na kraju, klijent mora daima više od =M godina.

>adi se o jednostavnom modelu, koji mo$e biti upotpunjen sa ve!im brojem pravila kada se radio konkretnom slu%aju. U postupku kreiranja ovog modela, tj. ekspertnom sistema u%estvujueksperti iz kreditnog odseka banke koji zajedno sa poslovodstvom banke definišu neophodneuslove ili kriterijume za odobravanje kredita. #akon kreiranja, ekspertni sistem se u formistandardnog ra%unarskog programa mo$e dati na koriš!enje bankarskim slu$benicima koji !e

 pomo!u njega obraivati svaki kreditni zahtev.

=/=

8/17/2019 Skrip Tait 2010

102/118

'li%an model se mo$e napraviti npr. u prodaji za utvrivanje prodajnih cena, prodaju na kredit,davanju popusta itd., sve u zavisnosti od odreenih parametara kupca od kojih se ve!ina mo$e

 pred-definisati. U servisiranju, takoe, postupak rešavanja jednostavnih problema se mo$e pred-definisati i dati na raspolaganje neiskusnijim serviserima, dok se oni iskusniji i sa više znanjamogu upu!ivati na slo$enije probleme.

8/17/2019 Skrip Tait 2010

103/118

&i#ula"ija zasnovana na siste#skoj dina#i"i. 'istemska dinamika +System ynami!s se bavianalizom dinami%kih sistema koriste!i tehnike simulacije. asporeivanje radnika na odreene aktivnosti• Upravljanje zalihama• Upravljanje operacijama• 6arketing aspekti servisiranja• (inansijski aspekti servisiranja

,.1$. &tatisti3ki softver

'tatisti%ki paketi su vrlo mo!ni alati koji podr$avaju širok spektar statisti%kih analiza. Koriste seza napredniju statisti%ku analizu, pošto, kako smo ve! istakli u poglavlju o spredšit programima,i ovi programi takoe podr$avaju odreene statisti%ke metode. U okviru statisti%kog softvera,najpoznatiji programi su4 &M&T;T i &*&& )DDD.s7stat.com0, te &;& )DDD.sas.com.0.

,.1%. &oftver za opti#iza"iju

'oftver za optimizaciju se koristi za rešavanje problema matemati%kog programiranja, kao štosu4 linearno, nelinearno, dinami%ko, celobrojno, itd. 'predšit programi takoe uklju%uju solvereza rešavanje jednostavnijih problema, meutim, ako se radi o ve!im modelima i specifi%nim

=/;

http://www.vensim.com/http://www.hps-inc.com/http://www.interpretive.com/http://www.systat.com/http://www.sas.com/http://www.sas.com/http://www.vensim.com/http://www.hps-inc.com/http://www.interpretive.com/http://www.systat.com/http://www.sas.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

104/118

ograni%enjima, onda se koriste ovakvi paketi. >aspolo$ivi su kako za

8/17/2019 Skrip Tait 2010

105/118

. Tenologija za elektronsku tenologiju i elektronski business

10

.1. >lektronska raz#ena podataka 8>le"troni" !ata Inter"ange - >!I=

lektronska razmena podataka +le!troni! ata Inter!han#e 6 I predstavlja prenos poslovnihdokumenata elektronskim putem direktno izmeu ra%unarskih sistema, odnosno kompanijamakoje posluju jedna sa drugom. "vakav na%in komuniciranja omogu!ava eliminisanje manuelnogrukovanja sa dokumentima kao što su4 narud$be, fakture, razne potvrde, itd. i na taj na%in

 pospešuje efikasnost u poslovnom komuniciranju. 1ahteva poseban hardver i softver, tj. dodatnaulaganja, što je jedna od lošijih strana ovog koncepta.

=/A

http://www.forrester.com/http://www.forrester.com/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

106/118

5I- Internet Integraciji doprinosi i nedavno usvajanje tzv. 9' protokola +le!troni! ata Inter!han#e Internet Inte#ration Appli!ability Statement 2 koji omogu!ava efikasnija rešenja saaspekta enkripcije podataka )sigurnost0 i kompresije podataka )bolje performanse prenosa

 podataka0. 9' takoe eliminiše potrebu instaliranja posebnog 5I softvera jer je uz 9' protokol 5I transakcije mogu!e ostvariti koriste!i ?eb broDser, odnosno 9'-bazni klijentsoftver.

Kao poseban oblik primene elektronske trgovine i eGtraneta mo$emo navesti i lektronskitransfer fondova +le!troni! 1unds Transfer 6 1T koji se danas masovno koristi u bankarskom

 poslovanju B kod nov%anih fondova, kredita, naplata i pla!anja koja se elektronski obavljajuizmeu banaka.

=/N

8/17/2019 Skrip Tait 2010

107/118

10. Tenologija za siste#sku integra"iju ('ystems #ehnology $ntegration77 )

10.1. &tandardi za siste#sku integra"iju 8>fikasnija raz#ena podatakaiz#eu aplika"ija=

>azvoj softvera u multiplatformskim okru$enjima nu$no podrazumeva i rešavanje problemaefikasne integracije aplikacija u smislu razmene podataka. U tom smislu u okviru informacionetehnologije postoje odgovaraju!i standardi koji se koriste kao osnova za interakciju izmeurazli%itih programskih rešenja, sofverskih i hardverskih platformi. "vde !emo navesti samo one

va$nije4

• 9!5? 89pen !atebase ?onne"tivit:=  je široko prihva!en aplikacijsko programskiinterfejs za pristup bazama podataka.

• 9D> 89bje"t Dinking and >#bedding=  je 6icrosoft-ov standard za integrisanjeobjekata iz razli%itih aplikacija.

• 9D> !5 je 6icrosoft-ov standard koji proširuje mogu!nosti pristupa podataka izvandometa koji pru$a "523, omogu!avaju!i pristup podacima bez obzira na format ilimetod skladištenja. 65FD 

=/

http://www.omg.org/http://www.omg.org/

8/17/2019 Skrip Tait 2010

108/118

komunikacije izmeu aplikacija koje se izvršavaju na razli%itim operativnim sistemimakoriste!i protokole :TT< i P6+ kao mehanizme za razmenu podataka. '"9< je razvijenod strane 6icrosofta, 5evelop6entor i Userland 'oftDare kompanija.

• &ID. Hedna od klju%nih komponenti 6icrosoftove .#T platforme je tzv. 6'I+)6icrosoft Intermediate +anguage0 B jezik u koji se prevode svi *isual 'tudio .#T

 jezici. 1ahvaljuju!i ovoj platformi, mogu!e je pisati, testirati i debagirati razvojne

aplikacije u razli%itim jezicima.

10.2. iddleHare alati

>ekli smo da, kada se radi o aplikacijama koje podr$avaju poslovne transakcije, uglavnom postoje dva tipa softvera4 tzv. le#a!y sistemi i !lientKser%er  aplikacije. I jedna i druga platformaimaju dobre i loše osobine, i mada je tendencija ka napuštanju legac7 sistema i prelasku naclient-server modele poslovnog komjutinga, ve!ina firmi ipak ne mo$e osigurati nešto što bi semoglo nazvati VbezbolnaW tranzicija sa jednog takvog sistema na novu platformu. "no što je

 bitno ista!i je da sve viš