Zlatno Učenje Bagavan Sri Dip Narajan Mahaprabuđija

Voli Boga čistim srcem i u potpunosti.

Ako vodiš svoj život u skladu sa etičkim principima ispunićeš svoju darmu. Usvoji principe moralnosti i pridržavaj ih se celoga života.

Šta god da nameravaš učiniti, učini to sa čvrstom rešenošću i uspeh ti je zagarantovan.

Uvek se drži istine. Ne misli negativno i uvek čini dobro.

Ne odustaj kad si nešto već započeo. Uvek će biti prepreka na putu, baš kao što i ruže uvek imaju trnje. Uklanjaj te prepreke sa samopouzdanjem i Božjom milošću tvoj put će te voditi ka cilju.

Ne budi ovisan o drugima. Stoj na sopstvenim stopalima. Veruj u svoje sopstvene sposobnosti i Bog će ti pomoći.

Uspeh tvojih aktivnosti leži u čvrstini tvoga unutarnjeg uverenja i samodiscipline. Ne gubi svoju hrabrost i nikada ne odustaj.

Spoljašnja čistoća sama za sebe nije dovoljna. Čista svesnost zahteva oboje, unutarnju i spoljašnju čistotu.

Budi istinoljubiv. Ne budi licemer.

Budi ljubazan prema svim stvorenjima i uvek spreman da pomogneš. Na taj način najbolje pomažeš i sebi samom.

Čuvaj se oholosti. Poštuj svakoga podjednako.

Šta god mislio da poseduješ sve to je ipak, i samo, prolazno. Odreci se svog lažnog ponosa.

Ne ponosi se svojim bogatstvom i znanjem. Uvek će biti nekoga ko je bolji od tebe.

Uvek budi častan i ništa neće biti uzalud. Nečasnost na kraju propada.

Ne veličaj sebe. Drugi te mogu veličati ali tvoja veličina je u skromnosti.

Ne dozvoli da te problemi obeshrabre. Zemaljski život konstantno teče između obala sreće i žalosti. Onaj ko gubi hrabrost neće dostići cilj. Ispunjavaj svoje dužnosti sa unutarnjom izvesnošću i verom.

Obavljaj svoje dužnosti bez odlaganja. Ne odlaži ih za sutra. Ostvari svoje dobre namere sada jer nijedan budući trenutak nikada neće biti poput ovog.

Poštuj svakoga bez razlike. Uvek budi spreman pomoći. Bez činjenja dobra, bez ispravnog delovanja, život gubi smisao.

Sva zadovoljstva su prolazna. Ne podleži njihovim spoljašnjim manifestacijama. Istinska radost se nalazi u službi svim bićima i u tome je mudrost i smisao življenja.

Ne traćite svoje vreme. Svaki sekund vašeg života je nemerljivo dragocen i nenadoknadiv. Vreme prolazi nikada se ne vraćajući, vreme nikad ne čeka. Ako ne držite korak pregaziće vas, zato iskoristite svoje vreme na pravi način.

Svako ima dobre i loše navike. Ne gledaj ono loše u drugima, rađe otkrivaj njihove vrline i podražavaj ih. Uči se dobru od svakoga i od svega.

Ne dozvoli lošim navikama da poprime formu koja će biti previše teška za odbacivanje i koja ti potom može uništiti život. Neguj dobre navike koje će ti biti korisne celoga života. Izbegavaj otrove poput duvana, alkohola i droga. Oni samo prizivaju bolest i smrt u tvoj dom.

Ustaj pre svitanja i praktikuj svoje duhovne vežbe. Njihova dobrobit će te pratiti tokom čitavog dana.

Budi umeren u jelu, jer preterana žudnja za uživanjem vodi lenjosti i bolestima.

Poštuj svoje roditelje, svoje učitelje i svog Gurua. Živi u ljubavi i harmoniji sa svojom porodicom.

Tvoje reči i dela trebaju biti u međusobnom skladu.

Uvek se drži Istine.

Drži svoju reč čak ako bi te to i života koštalo.

Bavi se samo onim bitnim. Prazna priča i ogovaranje jesu gubljenje vremena.

Gaji iskrenost prema svom partneru i izbegavaj situacije koje te mogu učiniti nevernim.

Prvi utisak nikada ne bi trebao biti presudan za tvoje odluke. Pričekaj dok ne stekneš potpunije saznanje, tako ćeš izbeći nepotrebna razočarenja.

Dugovanja među prijateljima koja nisu izmirena na vreme pogibeljna su za prijateljstvo. Kad daješ, daj otvorenog srca, ali prethodno precizno odmeri šta ćeš učiniti.

Bespotrebno nagomilavanje svetovnih stvari vremenom postaje teret i donosi jad. Materijalno obilje je prolazno. Lakšmi, Boginja izobilja, ne trpi zarobljenost. Najvrednije imanje za posedovanje jesu devocija, služenje i dobročinstvo.

Izbegavaj reči koje ti kasnije mogu doneti kajanje. Ne čini ništa što zahteva odustajanje od tvojih principa, to rezultira gubitkom samopoštovanja i zametanjem semena konflikta.

Izbegavaj bespotrebne svađe i prepirke i izbegavaj loše društvo. Drži se podalje od igara na sreću. Druži se sa dobrim i mudrim ljudima.

Nikada ne govori loše o svojim roditeljima ili svom Učitelju. Ne učestvuj u zlonamernim razgovorima protiv njih.

Ne stvaraj neprijatelje nepromišljenim postupcima.

Nemoj se stalno žaliti na svoje probleme.

Daj najbolje od sebe za promovisanje etičkih principa. To će doprineti uspostavljanju opšte harmonije.

Nauči kontrolisati svoje želje. Ne dopusti da budeš ovisan o čulima.

Učmalost je jedan od tvojih najvećih neprijatelja. Bez napora nećeš dostići svoj cilj. Zato, odbaci svoju lenjost.

Ne traći svoj život u čarima čulnog življenja. Ne dozvoli da budeš ograničen strastima. Poput pčele koja, opijena očaravajućim mirisom lotosovog cveta, biva uhvaćena unutar sklapajućih latica u sumrak, takvo je i traćenje života u prolaznim, čulnim zadovoljstvima. Ne odriči se potrage za duhovnim znanjem i razvijanjem svoje svesnosti.

Nemoj ignorisati zakone prirode. Ne budi nepažljiv prema prirodi, inače će uslediti njena kazna.

Kada su valovi visoki ne treba roniti za biserima.

Uzimaj živote Svetaca i znamenitih ličnosti za primer. Šta god da neko postigne to je upravo srazmerno uloženom trudu.

Ko god govori o najvišem znanju a bez stvarne realizacije istog, još uvek boravi u velikom neznanju. Čak iako je veoma učen, njegovom govoru nedostaje savršenstvo.

Ako neko uzme odeždu čistote i odrekne se svetovnog života, a još uvek nije pročišćen iznutra i utemeljen u ispravnom delovanju, njegova „renuncijacija" je beznačajna.

Izbegavaj mesta gde nisi dobrodošao.

Bogatstvo mora biti stečeno na častan način. Koristi ga da bi činio dobro. Zarađuj svoj novac kroz sopstveni trud i rad.

Nemoj samo uzimati, nauči takođe i davati. Stalno uzimanje stvara ozbiljan teret koji može biti odbačen samo činom davanja.

Budi ljubazan prema svim stvorenjima. Kogod povređuje druge, sam će biti povređen.

Odnosi se prema drugima onako kako bi želeo da se oni odnose prema tebi. V

Štogod daješ, vraća ti se.

Voli svako živo biće ako ne više onda bar onoliko koliko voliš sebe samoga.

Božanska Svetlost je u svakom stvorenju. Voleti i služiti im znači voleti i služiti Boga.

Sva bića sposobna su spavati, jesti, piti i razmnožavati se. Razlika između čoveka i životinje je u tome da svrha ljudskog rođenja jeste postignuće Samospoznaje i Samorealizacije.

Savršeno probuđenje Samorealizacije odvija se kroz ljubav.

Znanje je beskonačno. Zaroni u njega. Život je kratak i vreme brzo prolazi, zato su naša iskustva uvek ograničena. Pusti prošlost da ode i budi svestan da i ovaj tren takođe pripada prošlosti čineći da tvoja budućnost već biva sadašnjost.

Zato, braćo i sestre, probudite se! Setite se svoje dužnosti i ispunite svoju Dharmu.

Univerzum nije mesto, nego stanje: stanje Energije/Svesti !!!

Suština svega što postoji jeste Energija a suština energije je Svest !

Merilo životne zrelosti jeste dubina duhovnog iskustva, a ne godine zemaljskog života.

Onaj ko misli da zna istinu taj je ne zna, jer istina ne samo da nema nikakve veze sa mišljenjem ove ili one osobe, već nema apsolutno nikakve veze sa mišljenjem uopšte. Ona se ne spoznaje mišljenjem već direktnim iskustvom - doživljavanjem - odnosno, kako nas uče drevni mudraci:

Kada znanje, predmet spoznaje i znalac postanu Jedno.

Suština „principa" samospoznaje jeste u sledećem: Spoznajom onoga što mislimo da jesmo spoznajemo, zapravo, sve ono što nismo, a tada nam se celo biće budi i „otvara" za iskustvo istine onoga što zaista jesmo. Svi mi se, zapravo, rađamo i umiremo samo zato da bismo otkrili upravo smisao celokupne te „Igranke", odnosno celog tog Ciklusa.

Izvor, suština i svrha jedne suprotnosti nalazi se isključivo u onoj drugoj - kao i njena sopstvena negacija. Sve se bazira na ustrojstvu suprotnosti. Sviđalo se to nekome ili ne, to je jednostavno -tako. Suprotnosti su faktor koji karakteriše ceo pojavni svet, odnosno ceo Univerzum.

Ništa samo po sebi nije ni dobro ni loše, ni pozitivno ni negativno, nego ga ovakvim ili onakvim čini samo naša - OCENA.

Svaka naša ocena je samo, i isključivo, subjektivna, lična, i uvek „u odnosu" na nas same - dakle egoistična i egokreirana; dok apsolutna istina jeste apsolutna objektivnost - ona ne zavisi ni od čije ocene i ona ne ocenjuje.

Upravo „Ocenjivanje" je radnja kojom vršimo razdvajanje „onoga što jeste" na suprotnosti, a zatim - priklanjajući se jednoj a izbegavajući drugu - počinjemo svoju besmislenu j urnjavu...

Suština našeg bića jeste Istina, i zbog toga nikada i nikako ne možemo naći apsolutno ispunjenje i blaženstvo dok god ga pokušavamo naći kroz EGO.

Nije bogat onaj čija je sreća u imanju, već onaj čije imanje je u sreći.

Da bismo spoznali istinu, tj. istinsko zadovoljstvo, neophodno je prevazići EGO i vezivanje za njegova lažna zadovoljstva. Tek tada smo zaista u prilici spoznati ono što NIJE EGO (NE-EGO), i blaženstvo izvornog Spokoja.

Prevazilaženjem EGA mi prevazilazimo i karmu i, time, napuštamo (transcendiramo!) svet suprotnosti, tj. svet patnje, i bivamo realizovani, tačnije probuđeni, u „Istinskom JA".

Suočavanje sa svojim sopstvenim slabostima i zavisnostima - svojim EGO-om - odnosno njihovo konačno prevazilaženje, verovatno je najteža dostižna stvar koju možemo odabrati u svom životu, ali je sasvim sigurno da je to i jedina stvar istinski vredna truda koju možemo odabrati u svom životu.

Naša istinska priroda jeste nesalomivost, i, prosto, „suđeno nam je" da možemo preći svaku moguću prepreku i svako iskušenje - samo ako svim svojim bićem, nepodeljeno i beskompromisno, donesemo takav izbor.

Bespomoćnost koju osećamo pred velikim ciljem nije naša bespomoćnost, već bespomoćnost EGA pred ISTINOM. Naša istinska priroda jeste Savršena Snaga i Moć.

Istinsko zadovoljstvo nalazi se u istinskoj snazi i neovisnosti; zbog toga posle svake pre(vazi)đene prepreke osećamo unutrašnje ispunjenje - i to utoliko veće ukoliko je prepreka bila veća.

Sve što je polovično (necelovito) to je nesavršeno, a sve što nije savršeno jeste laž i iluzija.

EGO je MAGNET čiji su polovi STRAH i ŽELJA!

Mi uvek, i oduvek, iskušavamo samo sopstvene predstave o realnosti a ne samu realnost.

MOJE „JA" JE TAMO GDE JE MOJA SVESNOST.

Ništa od onoga što je u vremenu postalo i što vremenom nestaje ISTINSKI NE POSTOJI; to je samo iluzorna predstava percepcije uhvaćene u zamku linearnog toka vremena.

„Istinsko JA" nikada nije postalo niti će ikada nestati - ono jeste samo Postojanje. Ono je suština sveta suprotnosti, i zato je izvan uticaja prostora i vremena. Zato ono jeste savršenstvo.

Da „Istinsko JA" nije večito ovde i sada, mi ga nikada ne bismo ni mogli spoznati. Ono uvek jeste samo što mi nikad nismo, pa je ono prekriveno, i od nas skriveno, Iluzijom -tako da se nama čini da nije.

NIŠTA NE MOŽE POSTATI NEŠTO AKO TO NEŠTO VEĆ, I ODUVEK, NIJE!

ISTINSKI SPOZNAJ JEDAN DEO - I SPOZNAĆEŠ CELINU.

Sadašnji trenutak („SADA") je tako „minijaturan" da um nikako i nikada nije u stanju da ga detektuje: uvek mu izmiče. To je gola činjenica; ali, istinski, nije trenutak taj koji izmiče: Um stalno izmiče!

TRENUTAK miruje a EGO je u neprestanom kretanju.

Istinskom spoznajom trenutka - spoznajemo Večnost. Odnosno, zapravo, ne postoje „drugi" trenuci, već „samo" BESKONAČNI JEDAN: VEČNOST!

Apsolutnim prevazilaženjem EGA otvara nam se istinska i direktna spoznaja SVEGA, pa i trenutka, i tada vreme prestaje da teče: dotadašnja slika „Večnosti" pretapa se u istinsku spoznaju trenutka „Sada". To je veličanstveni „trenutak" pretapanja u APSOLUT!

„Čista svest" ne poznaje granice, jer joj one apsolutno nisu bitne i ne utiču na nju. Za nju granice ne postoje jer ih ona sobom prevazilazi.

Univerzum predstavlja: JEDNU JEDINU I JEDINSTVENU „rastegnutu" prostorno-vremensku „TAČKU".

„Veliki Prasak" se NIKADA NIJE DOGODIO. To je samo „Imaginarna Granica" do koje naš analitički, racionalni um uopšte može da dopre u poduhvatu sopstvene prostorno-vremenske regresije; van te „granice" on je nemoćan.

„Veliki Prasak" predstavlja ništa drugo do: Imaginarnu sliku trenutka nastanka razdvojene Svesti (EGA).

Istinski ne postoji ništa osim - ništa izvan - Polja Čiste Svesti: APSOLUTA.

Ovaj, i ovakav, Univerzum zaista ne postoji; on, na veoma specifičan i čudesno divan način, jeste samo - SAN!

Put Oslobođenja je put Istinske Svesnosti („Svesnosti Trenutka"). Cilj tog puta je, prosto, Ne-zamisliv !!!

U suštini bilo kojeg autentičnog učenja na stazi čovekovog Bogoostvarenja nalazi se, zapravo, i upravo: ultimativna nužnost prevazilaženja EGA.

Stanje duševnog mira - neprianjanja - predstavlja apsolutnu ravnotežu između dve suprotnosti. Pri takvoj, izvornoj Ravnoteži objektivno ne postoji ni jedna suprotnost, i mi smo u savršenoj harmoniji. Čim smo razdvojeni od tog stanja, ravnoteža je narušena (jer je, automatski i usled ogromne privlačne sile, na sceni prianjanje jednoj od suprotnosti) i ustrojstvo akcija-reakcija momentalno počinje da deluje!

Ocenjivački stav nas udaljava od istine i, samim tim, neizostavno uslovljava patnju.

Razmislimo: Da li je, zaista, život taj koji se stalno menja ili je, možda, promenljiva upravo svest koja taj život „farba" i ocenjuje... - dok je sam život, ispod sve te „farbe", uzvišeno nedodirljiv, nepromenljiv, istinit i apsolutan?!!

Svaka ocena predstavlja samo, i ništa drugo do - subjektivan utisak; svaka je isključivo subjektivna i odraz je našeg EGA, odnosno našeg ličnog stava i stanja.

Svaka ocena kojoj se priklonimo predstavlja samo, i jedino, odraz naše svesnosti, odnosno stanja svesti, datog momenta a ne pravu i apsolutnu istinu.

Jasan uvid se ostvaruje jedino iz stanja „Čiste svesti" - iz stanja Duševnog mira.

Ako se uvek držimo linije Harmonije, koja se, neutralna, nalazi „tačno između„ dveju suprotnosti, samim tim smo van uticaja tih istih suprotnosti, koje nam na neposredan način život čine večitim krugom radosti i žalosti - krugom Patnje.

Priroda ne postoji zato da bismo mi nju nezajažljivo eksploatisali i konzumirali u cilju ispunjenja žudnje za našim, EGO-kreiranim, zadovoljstvima - nego upravo zato da bismo, u ličnom suočavanju sa njihovim Izvorom (odnosno sa samim sobom), naučili da prevaziđemo vezanost za njih (čitaj: robovanje njima) i, time, spoznali izvornu Slobodu, Punoću, i Nerazdvojenost našeg istinskog bića: „Čiste Svesti"!

Nije zadovoljstvo to koje nas čini srećnim, već sreća zapravo jeste ONO što ostaje kada jeste apsolutno odsustvo nezadovoljstva.

NIJE POTREBNO IMATI SREĆU - DOVOLJNO JE NEMATI NESREĆU.

Jedino kada um miruje i ne analizira (kada je nerazdvojen) u stanju je da osvesti realnost Apsolutnog Cilja.

Istinski, suprotnosti postoje SAMO U NAŠEM UMU!

Istinsko bogatstvo i sreća mogu se naći isključivo iznutra, a ne spolja, i oni se ne mogu „postići" već isključivo „ostvariti" - jer oni jesu „OVDE i SADA". Oni se postižu o-svešćavanjem a ne „postizanjem".

Apsolutno zadovoljstvo nije zadovoljstvo kakvim ga mi, kroz EGO, poznajemo i zamišljamo, već je to „apsolutno odsustvo nezadovoljstva" - a to je stanje koje bismo, možda donekle, najpre mogli „nazreti" pod pojmom: „Apsolutna punoća unutarnje, a ipak sveprožimajuće, kosmičke Harmonije"; ili jednostavno: „Apsolutna ispunjenost sveprožimajućom Prazninom!"

Ne postoji ništa izvan mene - izvan „JA" - (to važi za svakoga od nas) jer se jedino tu, u Nutrini, nalazi istinsko Bogatstvo i Blago; samo ga treba(mo) aktivirati i spoznati. Što je manje tog unutarnjeg blaga (što smo ga manje svesni), to čovek više žudi za spoljašnjim „sjajem" i bogatstvom - kao kompenzacijom. To je Zakon!

Nije bogat onaj koji mnogo ima, već je bogat onaj kome ništa ne treba da bi bio srećan -taj već ima SVE.

Kada moć zaista postoji, onda ona nije svojstvo moćnika već njegova (ne)manifestovana suština.

Pravo ogledalo istinske moći jeste, zapravo, u njenoj nemanifestovanosti. Njen kvalitet leži u okeanu Sveukupne Potentnosti: okeanu „Svepotencijalnih Mogućnosti".

Moć koja se manifestuje (zlo-upotrebljava) ustvari je Ne-moć - samo bleda senka moći.

I najmoćnija bura koju uopšte možemo zamisliti samo je, ali zaista, ništavna senka one neizmerne Sile koja skrivena leži u samoj Prirodi nepreglednog okeana!

Neuporedivo je veća moć onoga ko ume svoju energiju, i svoje „valove", držati pod kontrolom, nego onoga ko, usled svoje slabosti (i nemoći!), bahato rasipa istu.

Da bi mogao SVE - treba prvo da nećeš, odnosno da ne moraš NIŠTA. Kad to postigneš, onda možeš šta god hoćeš - a ne moraš, više, ništa! Samo tada, i samo tako. To je istinska moć.

Istinska, apsolutna, moć jeste kad živiš tu realnost da možeš sve, a ne moraš ništa. Dok je apsolutna nemoć kad bitišeš u stalnom grču i rastrojstvu da ne možeš ništa - a hteo bi sve.

Apsolutni cilj svakog bića je (bilo ono toga svesno ili ne) da se potpuno „rastopi" u zadovoljstvu koje se nikada i ničim ne može poremetiti. To i takvo zadovoljstvo se može spoznati, i spoznaje, jedino u sveprožimajućoj Ljubavi, Slobodi, Istini, . o d n o s n o Apsolutu (Savršenstvu); a realizuje se isključivo apsolutnim prevazilaženjem EGA: Apsolutnim Prosvetljenjem!

Strah jeste jedan od naših najvećih, najgorih i najmoćnijih protivnika, ali - SAMO DOK SE PLAŠIMO. Budimo ovoga stalno svesni, jer samo od nas zavisi da li će on za nas biti neprijatelj ili koristan saveznik. Njegova energija, odnosno moć, je naša sopstvena otuđena moć, i „zauzdati strah" ustvari znači - Postaviti stvari na svoje mesto i za-gospodariti sobom: sve svoje, otuđene, energije vratiti na Izvor i, konačno, raspolagati (gospodariti!) njima na pravi način i u potpunosti.

Apsolut se ne može spoznati željom za njegovom spoznajom, već isključivo onda kada je um apsolutno, i nepovratno, lišen (od) svih želja.

Apsolutni kvaliteti mogu se spoznati isključivo spoznajom, i prevazilaženjem, svega onoga što oni nisu. - Istina se spoznaje isključivo prevazilaženjem svih laži koje je skrivaju, odnosno: o-svešćavanjem „onoga što jeste"!

Put realizacije Istine jeste put prevazilaženja EGA. To je put prevazilaženja slabosti, zavisnosti i želja; a shodno svemu izrečenom: želja se ne može prevazići željom da se ona prevaziđe, već to biva ostvareno jedino jasnim uvidom u njenu iluzornu suštinu. Prvi korak na tom putu vrline jeste disciplina odnosno samosavlađivanje (samokontrola); zatim kontrola duha - uspostavljanje unutarnjeg mira; iz tog mira proizilazi aktivna pažnja (opažanje bez prianjanja); ovakva pažnja automatski rezultira jasnim uvidom u istinu (suštinu viđenog), a to rezultira svesnošću istinskog razumevanja (istinskim znanjem)! Ovakvim razumevanjem mi spoznajemo suštinu svega, pa samim tim i suštinu same želje, ne trudimo se više da je zadržimo i ona sama tada, bez ikakvog našeg truda za tim - otpada od nas. Tako otpada želja, tako otpada i strah, a tako otpada i sam - EGO!

Mi večito percipiramo isključivo svoju sopstvenu PREDSTAVU (utisak) događaja (objekta posmatranja) umesto samog DOGAĐAJA.

Nikada ne vidimo i ne čujemo REALNOST već samo sopstvene, EGO-kreirane, Predstave (Pred-stavove) o njoj.

Oči nam i nisu date da vidimo već samo da „gledamo", kao što i uši nemamo da čujemo već njima možemo samo da „slušamo"; jer uistinu - ne gleda se očima, već Dušom, i ne sluša se ušima, već Dušom. Očima se istina ne može videti, i ušima se ona ne može čuti, jer samo Duša ima sposobnost vida i sluha. Oči i uši prenose samo „utiske", a ne -istinu! Zbog toga, ni sama reč, kao instrument uma, nije sposobna za „govor istine" već samo za puki „opis"; odnosno nije sposobna da dosegne dubine istinskog Znanja pa, samim tim, ni da ga verno prenese i izrazi - već je taj izraz moguć samo kroz ničim-sputano „isijavanje" autentične energije same Duše u zamahu njenog božanskog plesa sa Istinom.

Samo Duša može ostvariti kontakt sa Istinom i izraziti svojim govorom ono što je viđeno i čuto, nikako um, jer samo ona ima neophodan „instrument" za taj poduhvat: samo ona ima mogućnost, i sposobnost, da, svojom iskrenom Ljubavlju, dobrotom i čestitošću, „potkupi" i očara inače neumitno nepotkupljivu Istinu, te da joj ova, tako bezuslovno i beskrajno zaljubljena i predata, širom otvori svoje čarobne i čudesne dveri i bezuslovno joj se stavi na raspolaganje.

Istinsko znanje (valjda) obrazuje okean znanja a ne okean neznanja. Kako bi uopšte i moglo biti drugačije!?... A ne kao što je to slučaj sa našim „tzv. znanjem": kad dostigne kulminaciju, čovek uviđa da, zapravo, ništa ne zna.

Ako se istinski kvalitet umnožava onda je njega upravo sve više i više, dok ako se lažni „kvalitet" umnožava onda je kvaliteta sve manje i manje. To je, jednostavno, Zakon Postojanja!

Između istinskog znanja i istinskog iskustva (a ne samo pukog „verovanja") stoji, i mora stojati, znak jednakosti; kao što su nam i sva „znanja" ovog sveta beskorisna ukoliko nisu bazirana na temelju tog, i takvog, neposrednog - iskustva!

Verovanje je samo paravan za laž - paravan kojim se EGO skriva, i štiti, od svetla istinskog znanja; odnosno paravan iza kojeg EGO od našeg vida zaklanja pravu istinu, podmećući nam, kao zamenu, svoju „interpretaciju" istine.

Ta razlika između „JESAM" i „VERUJEM" - jeste razlika između NEBA i ZEMLJE; između ISTINE i LAŽI; između ZNANJA i NEZNANJA; između SVECA i GREŠNIKA; između POSTOJANJA i NEPOSTOJANJA . i ona jeste razlika između „Ja Jesam" i celokupne Kreacije u njenom „Palom stanju svesti"!

Verovanje podrazumeva „bavljenje istinom, dok znanje istine podrazumeva življenje istine. Zbog toga istinsko znanje podrazumeva njegovu automatsku i istovremenu PRIMENU, odnosno: Znanje postoji samo onda kada se ono primenjuje - kada se ŽIVI !

Kada istinsko znanje zaista jeste (kada ga zaista ima-mo), onda ono nije svojstvo saznavaoca već njegova, manifestovana ili nemanifestovana, suština - a suština nečeg je

isto što i ono samo (ono što ono jeste!). Prema tome, tada ne postoji razdvojenost („odnos") na „ja" i na ono što nije „ja" (a što „ja" nastoji da spozna), već tada Znanje, Spoznavaoc i Spoznato jesu u izvornom i nerazdvojnom Jedinstvu. . T a d a postoji samo Znanje, a to Znanje je ono što „Ja Jesam": SVESUŠTINA.

Pošto je Znanje naša suština, to znači da mi oduvek „posedujemo" (čitaj: mi oduvek jesmo) Istinsko Znanje, samo što toga nismo svesni!

Da bi se laž prevazišla, neophodno ju je dovesti do vrhunca!

Kada naše lažno znanje dovedemo do vrhunca, tada je naše neznanje POTPUNO („Znam da ništa ne znam!"), a iz tog. i takvog, neznanja rađa se uvid u isti nsko znanje; odnosno: Znanje o neznanju porađa istinsko znanje.

Da bi se laž prevazišla, neophodno ju je dovesti do vrhunca!

Istina se ne može spoznati traganjem za njom, jer tragati za istinom može samo laž (EGO) - a laž, opet, ne može spoznati istinu. To znači da traganjem samo upadamo iz jedne laži u drugu i večito ostajemo u zabludi. Istina se spoznaje isključivo spoznajom laži - i to „ovde i sad". Zato, i tako:

Svesnost Istine jeste svesnost (o) Laži !

Um koji traga za onim što jeste slep je za ono što jeste !

Ono što jeste može se spoznati samo spoznajom onoga što nije! Takva spoznaja se ne „prima" umom (ili samo umom) već celokupnim svojim bićem, i tek tada mi ZAISTA ZNAMO. To je „živo" znanje, i ono nije rezultat pamćenja i memorisanja kojekakvih „sterilnih" podataka, nego je emanat jasnog uvida u činjenično stanje stvari.

Budući da se Apsolutna Stvarnost ne može definisati nijednim, umu raspoznatljivim, konceptom, dakle nijednom afirmativnom metodom, sama po sebi stupa na snagu „gola činjenica" da svesnost istine biva realizovana: tek potpunim odstranjivanjem svega onoga što tu istinu skriva od našeg „pogleda" - svega onoga što mi „mislimo" da istina jeste (svih postojećih i uvreženih koncepata)! Tek kada , jednu po jednu, odstranimo sve afirmacije koje, po našem shvatanju, mogu imati veze sa opisom suštine same prirode stvari, tek tada se našem, konačno ispražnjenom, umu otvara jedan novi uvid - jedna savršeno nova, a opet drevna, beskrajna i večno-postojeća, dimenzija nedvosmisleno-jasnog sagledavanja JES(T)NOSTI „onoga što jeste" (njegove Suštine).

Stvarnost nikada nije na razini Materijalnog, već je ona njegova suštinska, večna i konačna odrednica i determinanta.

Ja nisam OBLIK koga oživljavam - ja sam sama SILA OŽIVLJAVANJA !!!

Jedini put ka spoznaji Istine jeste put jasnog sagledavanja laži i, time, njihovog prevazilaženja.

Pošto su laži te koje razdvajaju od istine, a EGO je izvor svih laži (lažnih stavova, uvida, spoznaja), jasno je da je prevazilaženje EGA - put ka Apsolutnoj Istini; odnosno: Razdvajanje od razdvojenosti jeste jedini put u JEDNO !

Svako ko podlegne iluziji, te učini bilo kakav akt povrede istine, taj, zapravo(!), ne povređuje istinu već SEBE SAMOGA: sebe samog otuđuje od nje i, time, seje seme svoje sopstvene patnje i bola.

Da bismo prevazišli iluziju neophodno je prevazilaziti predrasude, jer upravo one jesu paravani kojima se EGO skriva od očiju istine - one su, zapravo, pravi „telohranitelji" EGA!

Robujući EGU mi se vezujemo za predrasude, nesvesni da su one jedni od neposrednih „Čuvara" naše patnje. Naše istinsko biće je Sloboda, i nikakve predrasude i šabloni ne mogu nam nadomestiti zadovoljstvo iskustva stanja „Čiste svesti". Zbog toga je čovek utoliko nesrećniji ukoliko je više sputana njegova kreativna energija i ukoliko je više primoran da deluje „po šinama".

Istina ne „postoji": ona jeste Postojanje! - Ovo mora biti shvaćeno: „postoji" samo ono što je „u okviru" šablona, koncepata, ograničenja itd., a istina je van svega toga, ona sve to - samom sobom prevazilazi - jer ona jeste: S-V-E

Ništa ne postoji izvan nas samih: sve što ima BILO KAKAV uticaj na nas - to je naša sopstvena kreacija; dok ono što nema ama baš nikakvog uticaja na nas - to, za nas, ni NE POSTOJI!

Jasno je da je EGO: i onaj koji deluje, i onaj na koga se deluje (koji podleže Uticaju); kao i to da na nas UVEK deluju samo iluzorni faktori, „nepostojeće stvari", dok istinska realnost NIKAD ne remeti naš duševni mir!

Dok god robujemo EGU on, i ovaj svet suprotnosti uopšte, ima uticaj na nas i, samim tim, sasvim realno postoji za nas; dok, sa druge strane, što ga više prevazilazimo on (svet suprotnosti) ima sve manje uticaja na nas i sve jasnije uviđamo svu njegovu iluzornost i opsenu.

Po prevazilaženju EGA , te napuštanju poslednjeg materijalnog tela (poslednje „fizičke smrti" u čitavom ovom lancu dosadašnje karmičke i reinkarnacijske uslovljenosti), za nas SVE prestaje da „postoji" (ceo ovaj, i ovakav, Univerzum - cela ova „Dimenzija") jer prevazilazimo SVE!

Osobi koja egzistira u duševnom miru ne dešava se ništa, jer ništa od sveta suprotnosti ne utiče na nju - nema EGA, koji bi uneo nemir. Shodno tome, mogli bismo zaključiti da se Prosvetljenoj osobi ne dešava ništa; međutim to je samo još jedna velika zabluda našeg racionalnog uma, jer: Prosvetljenoj osobi se dešava SVE ! - I to samo zato jer je svaki njen čin (delo, postupak) upravo onaj koji je direktno vodi ka Apsolutu.

SAVRŠENI POSTUPCI SU SAMO ONI KOJI NAS VODE KA SAVRŠENOM CILJU

Bilo koji čin izveden u potpunom, istinskom, duševnom miru predstavlja NAJBOLJI MOGUĆI ČIN na putu ka Apsolutu !!!

Duševni mir je stanje apsolutne Nerazdvojenosti; to je stanje u kojem smo kad nema EGA, jer je on taj koji (do)nosi Razdvojenost (on Raz-dva-ja). Pa, pošto je Apsolut nerazdvojeno i nerazdvojno - potpuno i savršeno - JEDNO, bitišući u duševnom miru mi pouzdano napredujemo ka njemu, jer: ISTO PRIVLAČI ISTO, I PROŽIMA SE SA NJIM !

Pošto je psihološka nezavisnost isključivi preduslov za istinsku sreću i ispunjenost, jasno je da zavisan, i slab, čovek ne može biti istinski zadovoljan: svako njegovo „zadovoljstvo" je prolazno, a sve što je nesavršeno to je LAŽ.

Onaj koji je potpuno srećan i ispunjen tek kada je na „VRHU" - iznad svih ostalih -jeste zapravo najnesrećniji čovek, jer je za njegovu „sreću" potrebno neizrecivo mnogo toga: mnogo, mnogo više nego onome ko ume ispunjenje da nađe u „malim stvarima". Njegova sreća zavisi više od svega drugog nego od njega samog, a pošto je svako rob svojih zavisnosti, to znači da je on potpuni, bezuslovni i autentični - ROB.

EGO-sreća je čista iluzija i laž, a kad je takva „sreća" na vrhuncu čovek je istinski najnesrećniji - samo što te nesporne činjenice postaje svestan tek kad se „otrezni"...

ISTINSKA SREĆA NIJE U, MANJE ILI VIŠE USPEŠNOM, PRIKRIVANJU SVOJIH SLABOSTI, VEĆ U NJIHOVOM - PREVAZILAŽENJU !

Apsolutna sigurnost je isključivo u (Po)znanju Istine; a dok god se rukovodimo nekakvim „uverenjima" i „ubeđenjima", bez ikakvog stvarnog oslonca tumaramo kroz tamu Iluzije, neminovno se spotičući na svakom svom koraku.

„Istinsko JA" (ISTINA) je „takvo-kakvo-jeste" - ma šta o tome mislio ja, ma šta o tome mislila okolina ili bilo ko drugi, pa i ma šta o tome mislio čitav svet.

Istinsko znanje se „stiče" putem Samorealizacije, a onaj koji ZNA on niti „veruje" niti „ne-veruje": on, jednostavno, ZNA.

EGO jeste sam ENTITET DEŠAVANJA: on je - i Onaj koji utiče, i Onaj na koga je uticano. Istinski ne postoji dva, ili više, EGA, već „samo" jedan jedini, Opšti i Sveibuhvatni;

EGO je Univerzalni Entitet: Univerzum !

Ne postoje „zli" ili „dobri" ljudi, već samo oni koji, manje ili više, (ne)prianjaju „ZLU". Odnosno, nije „ZLO" igračka u rukama ljudi, već je istina upravo obratna: ljudi su igračke u rukama „ZLA", i to upravo u onoj meri u kojoj mu prianjaju i, time, to dopuštaju.

Sve što činimo („dobro" ili „zlo") bilo čijem EGU - bilo kojoj ličnosti, osobi, jedinki - mi to činimo upravo(!) ovom istom EGU kojem i sami robujemo i koji se i kroz nas same manifestuje: činimo to SVOJOJ SOPSTVENOJ LIČNOSTI!

Sve što činimo, činimo: zbog sebe, za sebe i - sebi !

Uistinu; ne trudimo se mi da se dopadnemo drugima zbog njih (mada nas EGO tako večito uverava), nego sve to činimo upravo zbog NAS SAMIH , jer: što se nekom više dopadnem, to ću JA kod njega imati višu „cenu"!

Jednostavno je nemoguće ne činiti „zbog" sebe, „za" sebe i „sebi", jer svaki čin jeste čin EGA i čin EGU.

Ne postoji ništa egoistično i licemerno u samom egoizmu i licemerju, već je sva „prljavština" i mizerija jedino u našem PORICANJU istoga!

Samo puna svesnost sopstvenog, i opšteg, egoizma i licemerja oslobađa nas istog.

Kada se konačno Oslobodimo, i priznamo tu večnu istinu sebi i celom svetu - tu istinu o našoj „BOŽANSKOJ SEBIČNOSTI" - tada ćemo, konačno svesni da sve što činimo činimo sebi, činiti samo one (onakve!) stvari koje su u potpunom skladu sa našom istinskom prirodom - a to su, ujedno, iste one stvari koje su u skladu i sa suštinom svakog drugog bića, kao i sa suštinom Prirode uopšte. . I tada će „Raj" na Zemlji biti prosta, bliska i podrazumevajuća, neminovna izvesnost.

Suština svega je Istina, a ona je JEDNA.

Ništa se ne dešava bez svog uzroka.

Ono što se dešava spolja, to je samo iluzorna predstava na igralištu naših čula: to je ono što EGO može da registruje putem čula - a to je ono što je istinski nebitno i što predstavlja varku (Mayu). „Spolja" je svet POSLEDICE. . D o k , ono što je za nas istinski bitno, i što predstavlja „nivo suptilnih energija i tendencija", gde su sve ideje još u svom „semenom obliku" - i gde se odigrava ona nevidljiva bitka između „Dobra" i „Zla", tj. gde je samo „Porodilište" svih mogućih uzroka jačanja EGA (iliti njegovog prevazilaženja - tihom „eutanazijom" tih uzroka u samom njihovom korenu) - ne može se opaziti čulima jer se ono nalazi UNUTAR nas!

Naše misli, osećanja i namere (odnosno privrženost njima) jesu ono što nam određuje karmu.

Kada ne zauzimamo nikakav „stav" (nema EGA, nema Ocena) onda, ustvari, imamo samo jedan jedini stav: ISTINU!

Kada smo u meditaciji tada smo u duševnom miru, i obratno.

Čim postoji razdvojenost na „vidioca" i „viđeno" - čim postoji „odnos" - znači da je narušeno izvorno Jedinstvo: Jedinstvo energije na okupu.

EGO je Entitet svih Uzroka i svih Posledica - njihov Početak, Sredina i Kraj. Nema EGA - nema Uzroka - nema Posledice, i - kraj!

Kada nema EGA („ja", koje razdvaja) tada smo u jedinstvu sa „onim što jeste" i tada smo u duševnom miru.

Ništa - ali zaista ništa - „spolja" (izvan mene) ne poseduje svoju sopstvenu energiju kojom će, na bilo koji način(!), delovati i uticati na mene; samo ja sam sam taj koji - bilo kad, bilo gde i bilo kako - utičem, i uopšte mogu uticati, na sebe samoga, i to: REMETEĆI SVOJ, IZVORNI, DUŠEVNI MIR.

Svojom unutarnjom razdvojenošću ja „viđenom" dajem energiju („oživotvorenje") kojom ono utiče na mene samog.

Ono jedino što ikada, ikako, zaista može delovati na mene to je MOJA SOPSTVENA OTUĐENA ENERGIJA !

Nikada, i ni u kom slučaju, nemam pravo kriviti bilo koga drugoga, ili bilo šta drugo, za ono što se meni lično događa.

Svaka misao koju „oživimo" predstavlja ustanovljeni (formirani) uzrok neke posledice, koja će se kad-tad jasno ispoljiti odnosno kad-tad doći do, svog, Izražaja. - „Oživeti" misao znači „dati joj energiju"; a to se dešava čim je poremećen duševni mir.

U UNIVERZUMU SE NIKAD NIŠTA NE GUBI !

Mnoge tajne jesu „tajne" samo zbog toga što ljudski Um (još uvek) nema sposobnost razumevanja „Konkretne Stvarnosti" koja se „krije" IZA granice njegove trenutne moći poimanja; kao što i mnoga čuda jesu „čuda" upravo iz istog tog razloga.

Poznato je da sve što postoji u svekolikom Univerzumu predstavlja samo odredjene vidove manifestovanja energije. I sam „Zakon o održanju energije" kaže da se energija ne može uništiti, nego samo može prelaziti iz jednog vida svog manifestovanja u drugi; a pošto, takodje po istom zakonu, iz „ničega" ne može nastati „nešto" - to nedvosmisleno znači da u osnovi svega (čitavog Univerzuma) jeste: ENERGIJA !

Neko će reći da je na razini „ispod" kvarkova samo svet nekakvih nekonkretizovanih energija i sila, a ne „konkretnih" čestica - kao što su to fermioni i bozoni - ali, budimo iskreni i priznajmo da mi, zapravo, ni za ove poznate, „dokazane", čestice nismo sigurni da li su, u suštini, „talasi" ili „korpuskule"; jer, za divno čudo, ponašaju se i na jedan i na drugi način - i to upravo(!) u zavisnosti od načina na koji ih posmatramo!!!

Elektron se nikada ne „pojavljuje" tamo gde „zaista jeste", već tamo gde je „najveća verovatnoća da bude" - odnosno tamo gde je najveća verovatnoća da ga lociramo, pri našem nastojanju da to učinimo! . O v o , zapravo, deluje kao da on (sobom), u vidu kakvog vibrirajućeg potentnog „talasa", prožima celo polje svoje orbitale a da se „materijalizuje" onda kad, i tamo gde, ga mi „poželimo" detektovati. Odnosno: Čestica prestaje biti talas samo (i tek) onda kad je mi poželimo lokalizovati!!!

Ako bismo „zaronili u suštinu", pojmili bismo da duboko iza svih tih iluzornih „transformacija" stoji suštinska stvarnost Nedualnosti svih „objekata": ono

„JEDINSTVENO POLJE", o kojem toliko maštaju svi fizičari, pa i svi naučnici uopšte, ovoga sveta! To Polje nije samo vrhovni Objekat (kao unutarnja suština, i „tvar", svega postojećeg), već je i vrhovni Subjekt: VEČNO-ZIVI-DELATNI-IZVOR-ENERGIJE-SVESTI" svega postojećeg!

To Polje („Polje Čiste Svesti") je suština samog Univerzuma, i, na poseban način, u večitoj je interakciji sa našim (naizgled razdvojenim od njega) bićem - tako da „objektivna" Stvarnost i naš „subjektivni" doživljaj nje, nipošto nisu dva različita, i razdvojena, fenomena već, uistinu, JEDNO ISTO.

I tako, polako dolazimo do sušte činjenice da: Stvarnost ne postoji nezavisno od Posmatrača; odnosno, istinski: Znanje, Znalac i Objekt spoznaje jesu JEDNO ISTO!

U suštini svega (Univerzuma, pojavnog sveta uopšte) jeste najsuptilniji vid manifestovane energije - MISAO !!!

Misao nije ništa manje „stvarna" nego bilo šta drugo u Univerzumu, čak štaviše - ona jeste sama suština Stvarnosti: ona je SVE, iz nje SVE izvire i u nju se SVE vraća! Ona jeste sama ta nemanifestovana ENERGIJA iz koje, i od koje, SVE biva manifestovano.

„Materija" je ništa drugo do drugi naziv za - „Materija-lizovana energija"; odnosno - „Konkretizovana MISAO"!!!

Stvaranje, razvoj, trajanje i dokončanje nezamislivo velikih galaktičkih sistema, najneposrednije je „naslonjeno" upravo na suptilnu dinamiku procesa u okviru sveta nezamislivo malih, subatomskih čestica. Zato, nikoga ne treba čuditi to što bukvalno svaka naša misao, kao specifičan „paket vibrirajuće energije", pokreće tačno odgovarajuće procese na nivou tih, izuzetno suptilnih, sveuzročnih stanja (energija), formirajući „semene zametke" celokupne, ove naše, EGO-kreirane stvarnosti.

Svako od nas je, u apsolutnom smislu, isključivi Kreator (svoje) stvarnosti. Misao je najmoćnija sila u čitavom Univerzumu!

Brzina misli je apsolutna!

POSLEDICA NASTAJE ISTOVREMENO SA SVOJIM UZROKOM.

Nije stvar u tome da ćemo mi zbog svojih dobrih ili loših dela snositi dobru ili lošu karmu, u vidu odgovarajućih posledica, nego je reč o tome da mi ISTOG TRENA(!) -čim se formira uzrok - već trpimo tu odgovarajuću posledicu, samo je NISMO SVESNI JER JE TADA JOŠ U SVOM „SEMENOM OBLIKU"!

Onog istog trena kad je formiran uzrok, posledica počinje, poput „rdje", iznutra da nagriza osetljivu strukturu našeg čistog fino-energetskog bića i, malo po malo - ali neumitno! - radi na tome da iz onog „semenog" stanja, shodno svim zakonima prirode i postojanja, manifestuje svoju suštinu na razinu grubomaterijalnog.

Prosvetljenje se ne može „postići" (ono nije prost krajnji rezultat niza realizovanih, prethodno zadatih, preduslova), već ono jeste (odnosno „biva prepoznato")

ovde i sad . i l i ga - nije NIKAD.

Mi želimo dokučiti „konačnu istinu", a nismo spremni za saznanje da nas na kraju tog puta (možda!) čeka Bes-konačna Istina; i želimo spoznati „krajnju stvarnost", potpuno nespremni da nas tamo, „Iza Zastora", (možda!) čeka dimenzija Bes-krajno Ne-stvarnog.

Ono što je jedino potrebno, ali i neophodno, jeste taj „Kvantni Skok" u našoj svesti, gde će centar naše svesnosti učiniti „proboj" u Apsolutno - i to će biti Trenutno, ili ga, u suprotnom, uopšte neće biti!

Onoga „trena" kad prosvetljena duša napusti ovo svoje, poslednje, fizičko telo, „dešava se" isto ono što i sa kapljicom kad padne nazad u Okean: realizuje ISTINU! Ta realizacija „dešava se" BRZINOM MISLI; odnosno - konačno čista duša trenutno realizuje, svoju, Stvarnost i Istinu . o n o što ona oduvek istinski jeste: CEO UNIVERZUM!!! . I ma koliko to neko mogao ili ne-mogao pojmiti, to je ono što zaista - BIVA!

Duševni mir je naš vrhovni prioritet, jer je on naša „Kapija" ka Večnosti.

Svaka naša energizirana misao predstavlja zatezanje jedne zasebne „strune" („karmičke niti"), odnosno razdvajanje od stanja duševnog mira.

Ona količina otudjene (blokirane) energije koja ostaje u našim karmičkim depoima u trenutku fizičke smrti, prirodnom težnjom da bude osvešćena i oslobodjena, uslovljava naše ponovno rodjenje - i to upravo u takvim okolnostima gde ćemo imati najoptimalnije uslove i mogućnosti za prevazilaženje preostale karme.

Sve ono što (pr)osvestimo u stanju meditacije - dakle „radeći" na svom unutarnjem, ispod-svesnom, nivou suptilnih, fino-energetskih vibracija i tendencija - NIKADA NAM NEĆE BITI MANIFESTOVANO NA, OVOJ NAŠOJ, FIZIČKOJ RAZINI; i to samo zato što, jednostavno, neće biti (više) nikakve potrebe da se to i desi !!!

Nije Bog ni zlotvor, ni sadistički diktator, pa da se sudbina (sa) nama poigrava kao s „listom na vetru", i to bez ikakvog razloga i smisla, već: sve što se desi dolazi sa tačno odredjenim razlogom i smislom po našu najveću dobrobit, i to - materijalizacijom sa „nevidljivih" planova na, ovaj, „vidljivi"!

Mir koji nam da ovaj svet (EGO-svet), ovaj isti svet nam ga može i uzeti, dok istinski mir, koji je realizovan istinskim razumevanjem, a ne veštačkim putem (konzumiranjem EGO-zadovoljstava), nije „od ovog sveta" i zato nam ga ovaj svet ne može ni oduzeti.

Istinska negacija onoga što jeste, jeste istinsko razumevanje onoga što jeste.

Ako sam se ja u prošlosti o nekog, ili o nešto, ogrešio, onda ću sada posledice tog greha osetiti direktno na sebi! - Može li išta, pod ovim nebom, zvučati poštenije i pravednije?! Ništa, ali zaista ništa, od toga nije ni slučajno ni proizvoljno, već samo: Ono što smo sami sebi svo vreme činili, živeći u zabludi da to ne činimo sebi već nekom

drugom (drugima, svetu uopšte). Odnosno, to je samo nužna Posledica našeg sopstvenog otudjivanja od stanja Istine i Ljubavi.

Patnja, kao takva, istinski ne postoji: ona je velika ILUZIJA; postoji samo naše, manje ili više (ne)iskrivljeno, doživljavanje prisustva, i delovanja, Sveprožimajuće Ljubavi.

Unutarnji mir zavisi isključivo od nas samih, tj. od našeg unutarnjeg stanja i stava, a ne od nečeg spolja. On nije kategorija „ovoga sveta", već pripada dimenziji Beskrajne Tišine i pripada Večnosti. On pripada dimenziji - „SVUGDE i UVEK" - i zato se spoznaje isključivo „OVDE i SADA" - ma gde se mi nalazili!

Kad pokušavamo „pobeći", mi nismo ni približno svesni da, ustvari, nastojimo pobeći od - samoga sebe!

Bekstvom od konflikta mi samo, i upravo, produbljujemo konfkikt i agoniju, jer: POBEĆI OD SEBE SE NE MOŽE!

Samo onaj ko shvati svoj istinski položaj - položaj SLUGE - biva istinski GOSPODAR.

Što više služiš drugima - time više služiš samome sebi!

Večna je činjenica da je Priroda ta koja nam svima SLUŽI, i zbog toga - tj. upravo zbog toga - ona (nam) je istinski GOSPODAR.

SLUŽI SVOJE TELO PA ĆE SLUŽITI I ONO TEBE. Odnosno: SLUŽI PRIRODI PA ĆE SLUŽITI I ONA TEBI!

Jedina istinska Služba jeste služba istinske Ljubavi. Ljubav je Služba; preciznije: LJUBAV jednako SLUŽBA !!!

Služenje, odnosno Služba, jeste prirodan - AUTENTIČAN - položaj celokupne kosmičke tvorevine i svakog pojedi(nač)nog „delića" u okviru nje!

Samo dok smo drugima NA KORIST (dok im SLUŽIMO) - u položaju smo da i oni sami budu na najbolju moguću korist nama samima; jer tada „iznutra" upravljamo celokupnom situacijom, „zarobljavajući" srca svih onih kojima služimo i kojima smo na korist, izvlačeći tako (i jedino tako!) i najveću moguću dobrobit kako za njih tako i za samoga sebe.

Samo jaki mogu reći (priznati!) da nisu jaki, jer: dok god me „nešto iznutra" sprečava da priznam svoju slabost (ne-jakost) to znači da mi je EGO još uvek jak!

Započinjući, pa čak i prihvatajući, Borbu mi postajemo deo fantastične zablude, nesvesni da - POBEDNIK NE POSTOJI. - I jedna i druga strana uvek, oduvek i zauvek, su: GUBITNICI. Istinska snaga i moć ne leže u borbi (spremnosti za borbu), iliti u „demonstraciji" snage i moći,

nego u istinskom razumevanju i ljubavi, koji jesu kad EGO nije.

Celokupan „postupak" prevazilaženja EGA temelji se na potpunom osvešćavanju svojih, duboko potiskivanih, slabosti i, time, njihovoj divnoj transformaciji u moćnu i prosvetljujuću snagu istinskog Znanja i Ljubavi!

Naš, ljudski, Put ima svrhu upravo da dodjemo do te tačke na kojoj ćemo ostvariti „proboj svesti" u dimenziju takve, savršene jasnoće, gde SVE biva sagledano u autentičnom Nerazdvoj(e)nom Jedinstvu, i gde svaka iluzija „borbe" biva zatrta u svom semenu, jer: ko protiv koga, i ko protiv čega, da se bori . i za čega uopšte, ako (kada!) sve jeste JEDNO-JEDINSTVENO-BIĆE ?!!

EGO je gospodar, tačnije ENTITET, svih „demona", i ako njega uspemo „ukrotiti" dobićemo najzahvalnijeg mogućeg Slugu kojeg Univerzum poznaje.

Ratovi se NIKAD nisu prestajali voditi, iz prostog razloga što se oni neprestano vode u svakome od nas - a kad ta borba kulminira, tada dolazi i do njene Otvorene Manifestacije (spoljašnjih sukoba)!

Kada su Ljubav i Znanje (Srce i Um) u harmoniji - tada je rezultat UNUTARNJI MIR.

Sve potiče iz nas i nama samima se vraća; sami snosimo sve svoje posledice: svako svoju karmu odradjuje i niko ne snosi, niti je to ikako moguće, tudju!

Unutrašnji konflikti su opšti uzrok - i AGRESIVNOSTI, i DEPRESIVNOSTI. To su dve, medjusobno savršeno uslovljene, suprotnosti. Seme i plod su, suštinski, jedno isto; a ovo dvoje nisu ništa drugo.

Svaka agresivnost, duboko u sebi, počiva na nekoj dubokoj depresiji.

Depresivnost je potisnuta, „zaključana" agresivnost: duboka unutarnja agresija prema samome sebi.

SVAKA AGRESIVNOST NEMINOVNO ZAVRŠAVA DEPRESIVNOŠĆU, I OBRATNO!

Celokupni fenomen Reinkarnacije zapravo ima tu, jednu jedinu (!), ulogu: da nam, posredstvom Karme, omogući sučeljavanje sa svim našim slabostima, saglasno tome omogući njihovo osvešćavanje i prevazilaženje, i time nam omogući spoznaju svoje istinske, izvorne snage i ispunjenja u Apsolutu!

BITI SLOBODAN znači: Bitisati u večnoj slobodi i neuslovljenosti Sadašnjeg Trenutka.

Čovekova potreba za umetnošću je ništa drugo do posledica razdvojenosti njegovog bića i predstavlja zov „Istinskog JA", koje ga nastoji vratiti u stanje apsolutne Ljubavi.

Ljubav je jedina, i univerzalna, kreativna sila u čitavom Univerzumu; stoga Umetnost jeste Ljubav.

Pošto ljubav jeste sloboda, to znači da umetnost ne postoji bez slobode; tačnije: Umetnost jeste Sloboda - Sloboda-u-delovanju.

Kreativnost je isključivo Božanska „komponenta", i ispoljava se onda, i samo onda, kada dejstvujemo u potpunom saglasju sa našom istinskom, Božanskom prirodom: NE-EGO-om.

Kreativna energija se u potpunosti oslobadja kada smo unutar apsolutnog duševnog mira. To je stanje kada su um i srce u apsolutnoj harmoniji, harmoničnom Saglasju.

Da bi umetnost bila to što jeste, neophodno je da umetnik nestane - da se „stopi" sa samom umetnošću: da postanu JEDNO. To se dešava kada delatelj (EGO) u potpunosti utihne - kada se uspostavi potpuni unutrašnji mir i, time, sav prostor za delovanje prepusti Božanskom.

Kad EGO jeste - Umetnost nije!

Samo apsolutna svesnost može spoznati, i spoznaje, apsolutni Kvalitet.

Samo kroz „znanje", „ljubav" može doseći mudrost, kao i obratno; samo kroz um, srce može doseći mir i spokoj, i obratno; samo kroz muški princip, ženski princip se može uzdići, osloboditi i u potpunosti realizovati, kao i obratno; jer jedno je suština drugog, a (jer) oba jesu JEDNO.

Bog se može spoznati, i spoznaje, tek kad su, u potpunosti (svesno i podsvesno), odsutne želje (žudnje) za Njegovom spoznajom!

Univerzumom (ovom našom EGO-stvarnošću) vlada EGO-centrično ustrojstvo!

Onaj koji glumi taj ne glumi; istinski glumi tek onaj koji ne glumi već koji jeste gluma. Istinski umetnik nije Umetnik već Umetnost, i istinska gluma nije gluma već najviša, i jedina istinska, Stvarnost.

Istinski karakter sveta (ove naše EGO-stvarnosti) ne nalazi se u samom svetu, već u našem sopstvenom vidjenju sveta!

Istinska svesnost je svesnost koja ne prianja već prožima.

JEDNO, koje prožima sve, ne „razlikuje" i ne „poznaje" NIŠTA (drugo), jer poznaje „samo" SEBE.

Istinskim razumevanjem da sve ono što postoji predstavlja samo igru talasa u okeanu promene, shvatamo da ništa nije realno osim same - Promene.

Ono što „postoji" predstavlja ništa drugo do „MATERIJALIZOVANU MISAO" -„MATERIJALIZOVANU (p-ostvarenu) IDEJU"; dok ono što „ne postoji" jesu misaone

kreacije (krea-ture) i imaginacije, tj. „NEMATERIJALIZOVANE IDEJE". Ideja, materijalizovana ili ne, jeste ipak samo ideja i ništa više, a STVARNOST je ipak „nešto d r u g o " .

Savršena tajna nije „tajna", savršena laž nije „laž", savršena gluma nije „gluma", savršena iluzija nije „iluzija": sve što je savršeno jeste ISTINA; medjutim Istina nije „savršena" (savršenstvo nije njeno svojstvo) već ona jeste Savršenstvo (savršenstvo je njena suština, odnosno kvalitet!): ono ne „postoji" - ono jeste Postojanje.

Savršena gluma nije gluma nego Savršenstvo, savršena laž nije laž nego Savršenstvo, savršena iluzija nije iluzija nego Savršenstvo . s v e što je „savršeno" jeste Savršenstvo -a Savršenstvo jeste JEDNO. E, to JEDNO se u religiji naziva - „Bog"!

Jedina stvarnost jeste stvarnost postojanja iluzije, jedina istina jeste istinitost postojanja laži, i jedino savršenstvo jeste savršenost nesavršenstva. - Osim toga nema ničega, jer osim toga jeste SVE!

Istinska svesnost posmatra stvari onakvim kakve one zaista jesu, i u tom sagledavanju jeste suštinska lepota. To je lepota savršenstva, kojom život sam po sebi odiše.

Život je savršenstvo, i kao takav zahteva da ga živimo onako kako mu i priliči - to je življenje Celovitosti, odnosno življenje stvarnosti svakoga trenutka. Da bi se ostvarila takva egzistencija, potrebno je biti istinski umetnik - bolje reći umetnost, jer tada umetnik „nestaje" u umetnosti (kao santa leda u okeanu tople vode!) i oni bivaju Jedno. U takvom jedinstvu nestaje bilo kakav otpor prema životu, jer Život jeste Umetnost.

Opšte gledano; umetnost ne čine neke manje ili više izolovane „oblasti" života i življenja, već umetnost jeste sam život - a život je verodostojan jedino u svojoj celovitosti, tj. kada ga doživljavamo bez EGO-uplitanja, i iskrivljavanja „onoga što jeste" ličnim predstavama.

Kada je delanje uslovljeno bilo čim osim samim sobom tada je umetnost isključena, jer je Sloboda granični uslov za umetnost.

Kada je prisutno delanje radi delanja - tada, i tek tada, je to umetnost: „Umetnost radi Umetnosti"!

Savršena, i jedina istinska, umetnost jeste Umetnost Življenja.

Čovekov mir, pa samim tim i sreća, nije stvar nikakvog spoljašnjeg „objektiviteta", nego je to stvar čisto unutrašnje subjektivnosti - tzv. „apsolutne subjektivnosti"; stoga, ako nam nešto poremeti mir, ne treba, da bismo rešili problem, ići nigde dalje od nas samih, jer se pravi uzrok krije upravo tu, u sklopu naše sopstvene ličnosti - u EGU!

NIKADA ne komuniciramo sa stvarnošću, nego uvek samo sa svojim sopstvenim predstavama (o) stvarnosti! Sve je besmisleno osim samog MIRA - unutarnji mir je JEDINO ISTINSKO (ISTINITO!) osećanje (stanje) koje možemo spoznati u ovom našem stanju

razdvojenosti od Apsoluta.

Upravo unutarnji Mir je ono čemu svako od nas ODUVEK žudi - što je i potpuno razumljivo, jer on predstavlja Prirodno stanje bića.

Istinski ispunjen može se biti jedino samom „PRAZNINOM" - jer apsolutna Praznina i apsolutna Punoća jesu JEDNO ISTO! Kada smo u duševnom miru, tada obitavamo unutar tog „JEDNOG ISTOG".

Mir jeste samo POSTOJANJE, i on je ono što jeste (uvek, oduvek i zauvek) kada se eliminiše svaki napor, napetost i nemir.

Najviša, i apsolutna, Apstrakcija jeste najviša, i apsolutna, Stvarnost!

Ono što mi nazivamo „svetom" i „stvarnošću" jeste ništa drugo do odraz našeg sopstvenog EGA. Stoga: Ja sam Svet i Svet je ja!

Moj sopstveni „oklop" je taj koji me razdvaja od sveta i, time, od mene samog.

Svi smo mi zapravo „samo" raznovrsne manifestacije Nerazdvojnog Jednog!

Kada uvidimo svoju istinsku prirodu, odnosno istinsku prirodu sveta, tada se u nama radja istinska ljubav prema tom svetu. To je ljubav koja savršeno-jednakim očima gleda na sve, jer tada uvidjamo da ne postoji ništa posebno što bi trebalo manje ili više voleti od bilo čega drugog. I uvidjamo da tek VOLEĆI SVE istinski volimo i svaku pojedinačnu manifestaciju tog „SVEGA" (JEDNOG)!

Istinska ljubav - ljubav u pravom smislu njenog značenja - nema svoju suprotnost, jer su u njoj upravo sadržane sve suprotnosti.

Kada ljubav jeste, tada ne postoji ništa drugo osim nje, jer ona podrazumeva SVE.

Tek dajući se SVEMU mi se zaista dajemo SEBI!

Pružajući ljubav svemu, budimo svesni da je mi time zapravo pružamo sebi - ali sada „sebi" koji jeste „Istinsko JA", odnosno BOG UNIVERZUMA, a ne onom „ja" koje nas razdvaja od Suštine! U suštini; svaka naša čežnja za ljubavlju samo je odraz potrebe za popunjavanjem sopstvenog bezdana, koji je ustvari: Provalija nastala usled naše razdvojenosti od samoga Sebe - razdvojenosti od Ljubavi (Boga)!

Taj Bezdan je „Ono što Jeste", on je Apsolutna Istina . o n je Promena: ta „Strašna Jama" u kojoj nestaje sve ono što u vremenu i prostoru nastaje; i zbog toga on jeste PRIRODA: PRIRODAN-TOK-STVARI! Sva naša patnja jeste samo sledstveni proizvod nerazumevanja suštine te praznine, i našeg izbegavanja da se suočimo sa njom.

Postajući Praznina, tj., bolje reći, spoznajući da mi (naše istinsko sopstvo) jesmo ta Praznina, istovremeno i trenutno ostvarujemo Cilj, jer: JEDINO SAMA PRAZNINA JESTE APSOLUTNO PUNA.

Osnovni uzrok samoubistvima jeste lična slabost i strah od suočavanja sa životom, a što konačno rezultira slepim i očajničkim skokom na liniju najmanjeg otpora. - Pri tome je potpuno odsutna svesnost istine da: Nije život taj od koga želimo pobeći, nego je to upravo - strah od toga života!

Kada bi ova činjenica bila zaista ispravno shvaćena, mnoga (ako ne i sva!) samoubistva bi, u samom inicijalnom zametku kobne namere, zapravo, bila divno transformisana u akciju „EGO-ubistva"! Odnosno - ne bi izlaz bio pogrešno prepoznat u bekstvu od života, već bi eliminacija straha postala prioritetan cilj svačijeg života; a to bi svakoga -pre ili kasnije, ali neizostavno - dovelo na božansku stazu Samo-realizacije.

Jedino sam STRAH je taj koga se uistinu plašimo!

EGO-ljubav („takozvana ljubav") jeste jedno od najpodmuklijih, najteže uočljivih, i najbezobzirnijih „orudja" kojima nas EGO drži u svom ropstvu: razdvojenima od istinske ljubavi, slobode i sreće - svoga istinskog sopstva (Boga)!

Ljubav (istinska ljubav) je neuništiva i večna, a ono što može „izbledeti", razoriti se ili „transformisati", sasvim sigurno nije ljubav niti je to ikada bila!

Svi smo mi, istinski, Svetlosni Zraci Apsolutne Istine, odnosno Kapljice Okeana Vrhovnog Blaženstva (Boga!) - samo što treba toga da postanemo i istinski svesni.

Kada konačno odlučimo da se odreknemo EGA, mi se zapravo odlučujemo za početak jednog - istinski korektnog odnosa prema bližnjima, prema sebi samom i prema celom svetu uopšte. I, upravo ta veličanstvena odluka predstavlja sudbinski, i sudbonosni: iskorak na stazu istinske Ljubavi!

Ceo svet je samo odraz, i ogledalo, nas samih! Ko ima oči da to vidi i uši da to čuje, taj spoznaje (kao što mi već odavno jesmo) da sve što upućuje drugima zapravo upućuje samom sebi. Prema tome: Koga mrzeti!? . K o g a tlačiti i nad kime se iživljavati!? . K o m e , uopšte, uskratiti pomoć i podršku!? . K o m e uputiti makar i jednu jedinu lošu reč ili čak misao!?!

Ta ljubav, koja je jednaka i potpuna prema svemu i svakom, jeste zapravo - ljubav prema Bogu (Nerazdvojnoj Celini Postojanja, Svesuštinskom Jednom) . ljubav prema Bogu-u-Svemu.