iznad rodjenja i smrti (hrv)

8/13/2019 Iznad Rodjenja i Smrti (hrv)

1/25

Iznad roenja i smrti

Sri Srimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

Sadraj

1. Nismo ovo telo2. Uzdizanje u trenutku smrti3. Oslobaanje od materijalnih planeta4. Nebo iznad vasione5. Druenje s !rsnom". O autoru

1. Nismo ovo teo

dehi nityam avadhyo 'yamdehe sarvasya bharata

tasmat sarvani bhutanina tvam ocitum arhasi

#O potom$e %harate& onaj ko ivi u telu je ve$an i nikada ne moe biti ubijen. 'ato ne treba

da ali( ni za kim.) *Bhagavad-gita 2.3+, -rvi korak u samospoznaji jeste shvatanje da sena( identitet razlikuje od tela. #a nisam ovo telo& ve/ duhovna du(a.) Onaj ko eli da nadiesmrt i ode u duhovni svet mora to da spozna. Nije dovoljno samo re/i0 #a nisam ovo telo)&ve/ to treba i spoznati. o nije tako lako kako na prvi poled izleda. ako nismo ovo telo& ve/$ista svesnost& na neki na$in smo zarobljeni u telu. ko elimo da dostinemo sre/u inezavisnost koje ne/e biti naru(ene smr/u& moramo da se utemeljimo u svom prirodnompoloaju $iste svesnosti. Na(a predstava o sre/i u telesnom shvatanju ivota nalik je predstavi$oveka u bunilu. Neki ilozoi tvrde da to bunilo poistove/ivanja s telom treba le$itiuzdravanjem od delovanja. Oni tvrde da treba da prestanemo sa materijalnim delatnostima&

jer su te delatnosti uzrok na(e nesre/e. 'a njih je vrhuna6 savr(enstva neka vrsta budisti$ke

nirvane, odsustvo bilo kakvih delatnosti. %uddha je tvrdio da telo nastaje kao rezultat spoja

materijalnih elemenata i da /e& ako na neki na$in te elemente razdvojimo& nestati i uzrokpatnje. ko imamo veliku ku/u i zbo toa probleme s porezni6ima& lako re(enje je dauni(timo ku/u.

Bhagavad-gita& meutim& kae da telo nije sve (to postoji. znad to spoja materijalnihelemenata nalazi se duh& a simptom duha je svesnost. -ostojanje svesnosti ne moemo pore/i.elo bez svesnosti je mrtvo telo. !ad svesnost napusti telo& usta ne mou da ovore& oko nemoe da vidi& niti uho da $uje. o moe da shvati i dete. 7injeni6a je da telo bez svesnosti nemoe biti ivo. 8ta je ta svesnost9 !ao (to su toplota i dim simptomi vatre& svesnost jesimptom du(e. :nerija du(e& odnosno jastva& postoji u obliku svesnosti. ;vesnost je dokaz

prisustva du(e. o nije samo ilozoijaBhagavad-gite,

ve/ i zaklju$ak svih vedskih spisa. impersonalisti& sledbeni6i ;ankara6ar


2/25

materija& na odreenom nivou kombinovanja& stvara svesnost& ali $injeni6a da ne moemostvoriti svesnost $ak i ako imamo sve materijalne elemente pobija tu tvrdnju. U mrtva6u moubiti prisutni svi materijalni elementi& ali mrtva6a ne moemo da osvestimo. elo nije poputma(ine. ko se deo ma(ine pokvari& moemo da a zamenimo i ma(ina /e ponovo raditi. !ad&meutim& telo umre i svesnost napusti telo& ne moemo da zamenimo pokvareni deo i oivimo

svesnost. Du(a se razlikuje od tela i sve dok je ona prisutna u telu. telo je ivo. >eutim& kadadu(a nije u telu& ne moemo a oiveti.

-o(to rubim $ulima ne moemo da opazimo du(u& pori$emo njeno postojanje. U stvari&postoje mnoe stvari koje ne moemo da opazimo. =rubim $ulima ne moemo videti vazduh&radio?talase& zvuk ili si/u(nu bakteriju. o& meutim& ne zna$i da oni ne postoje. Uz pomo/mikroskopa i sli$nih instrumenata moemo da opazimo mnoo stvari $ije su postojanje na(anesavr(ena $ula prethodno porekla. Ne smemo zaklju$iti da du(a& koja je veli$ine atoma& nepostoji zato (to je nismo opazili $ulima ili pomo/u instrumenata. >oemo je& meutim&opaziti po njenim simptomima i posledi6ama njeno delovanja.

U Bhagavad-giti 8ri !rsna kae da je uzrok sve na(e patnje to (to se poistove/ujemo stelom.

matra-sparsas tu kaunteyasitosna-sukha-duhkha-dah

agamapayino 'nityastams titiksasva bharata

#O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo

i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulnoopaanja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%. 2.14,

@eti nam voda veoma prija& ali zimi istu tu vodu izbeavamo zato stoje previ(e hladna. U obaslu$aja voda je ista& ali nam& zbo dodira s telom& nekada prija a nekada nanosi bol.

;va ose/anja sre/e i nesre/e nastaju zbo tela. -od odreenim okolnostima telo i um ose/ajusre/u i nesre/u. >i& u stvari& udimo za sre/om& jer prirodni poloaj du(e jeste da bude sre/na.Du(a je sastavni deli/ Arhovno %i/a& koje je sac-cid-ananda-vigrahahB utelovljenjeznanja& blaenstva i ve$nosti. ;amo ime Krsna, koje nije sekta(ko& zna$i #najve/ezadovoljstvo). Krs zna$i #najve/e)& a na zna$i #zadovoljstvo). !rsna je oli$enjezadovoljstva& a po(to smo mi Njeovi sastavni deli/i& udimo za sre/om. !ao (to kap vode izokeana ima sva svojstva okeana& mi& iako smo si/u(ni deli/i Arhovne Celine& imamo istaeneretska svojstva kao ;vevi(nji. ako je tako si/u(na& du(a pokre/e $itavo telo da deluje narazne $udesne na$ine. U ovom svetu ima puno radova& autoputeva& mostova& velikihraevina& spomenika i velikih 6iviliza6ija& ali ko je stvorio sve to9 ;ve je to delo si/u(neduhovne iskre koja se nalazi u telu.

ko si/u(na duhovna iskra moe napraviti tako $udesne stvari& ne moemo ni zamisliti (tamoe napraviti Arhovna Duhovna Celina. ;i/u(na duhovna iskra prirodno tei ka odlikama6eline B znanju& blaenstvu i ve$nosti B ali po(to je u materijalnom telu& ne moe da ostvari

te tenje. U Bhagavad-giti je obja(njeno kako du(a moe da ostvari svoju elju. ;adapoku(avamo da uz pomo/ nesavr(enih instrumenata postanemo ve$ni& blaeni i puni znanja.


3/25

>eutim& materijalno telo nas sputava da ostvarimo te 6iljeve. 'ato moramo spoznati dapostojimo odvojeno od tela. eoretsko znanje da nismo ovo telo ne/e nam pomo/i. >oramouvek da budemo odvojeni od tela& kao njeovi ospodari& a ne kao slue. ko znamo odli$noda vozimo auto& to /e nam dobro do/i& ali ako ne znamo& bi/emo u opasnosti.

elo se sastoji od $ula& koja uvek ude za $ulnim predmetima. O$i vide lepu osobu i kaunam0 #O& kakva lepa devojka @ep mladi/ Eajde da vidimo) U(i nam kau0 #O& divne limuzike Eajde da $ujemo) ezik kae0 #=le& lepo li restorana& puno ukusnih jela demo da

jedemo) ako nas $ula vuku od jedno mesta do druo& i zato smo zbunjeni.

indriyanam hi caratamyan mano 'nuvidhiyate

tad asya harati prajnamvayur navam ivambhasi

#!ao (to snaan vetar nosi brod na vodi& $ak i jedno $ulo na koje seum usredsredi moe da odnese $ovekovu intelien6iju.) *%. 2."F,

'ato moramo nau$iti kako da vladamo $ulima. itula gosvami daje se onome ko je nau$iokako da vlada $ulima. Go zna$i #$ula)& a svami #upravitelj). ;toa& onaj ko vlada svojim$ulima treba da se smatra gosvamijem. !rsna kae da onaj ko se poistove/uje s iluzornimmaterijalnim telom ne moe da deluje u svom prirodnom poloaju duhovne du(e. elesnouivanje je treperavo i opojno i ne moemo zaista uivati u njemu jer je trenutne prirode.-ravo zadovoljstvo je zadovoljstvo du(e& a ne tela. ;voj ivot treba da vodimo tako da nastelesno uivanje ne odvrati s pravo puta. ko& meutim& skrenemo& na(a svesnost ne/e

dosti/i svoj pravi identitet& iznad postojanja tela.

bhogaisvarya-prasaktanamtayapahrta-cetasam

vyavasayatmika buddhihsamadhau na vidhiyate

trai-gunya-visaya vedanistrai-gunyo bhavarjuna

nirdvandvo nitya-sattva-sthoniryoga-ksema atmavan

&&U umovima onih koji su previ(e vezani za $ulno uivanje i materijalno obilje i koji suzbunjeni takvim stvarima ne raa se $vrsta odlu$nost da predano slue ;vevi(nje

=ospodina. Vede se ulavnom bave temama koje se odnose na tri gune materijalne prirode.O rjuna& postani trans6endentalan prema te tri gune. Oslobodi se svih dvostranosti i briaza dobitkom i siurno(/u i utemelji se u jastvu.) *%. 2.44?45,

Ge$ veda zna$i #knjia znanja). -ostoji mnoo knjia znanja& $iji sadraj varira zavisno od

zemlje& stanovni(tva& okoline itd. U ndiji se knjie znanja nazivaju Vede. Na 'apadu su to;tari i Novi 'avet. >uslimani prihvataju !uran. Cilj tih knjia znanja je da nas pou$e da


4/25

shvatimo svoj pravi poloaj $iste du(e& kao i da odreenim propisima orani$e na(e telesnedelatnosti. i su propisi poznati kao moralni zakoni. %iblija& na primer& daje deset zapovestikoje treba da reuli(u na( ivot. ko elimo dosti/i najvi(e savr(enstvo ivota moramoovladati telom& a bez propisanih pravila ne moemo usavr(iti svoje ivote. -ropisana pravilase mou razlikovati od zemlje do zemlje i od sveto spisa do sveto spisa& ali to nije bitno& jer

su data u skladu s vremenom& okolnostima i mentalitetom ljudi. li pravilo reulisanoorani$enja je isto. ;li$no tome& vlada postavlja odreene zakone koje raani treba da slede.%ez odreenih propisa nijedna drava ili 6iviliza6ija ne moe napredovati. U prethodnom je

stihu 8ri !rsna rekao rjuni da je svrha propisa Veda ovladati trima gunama materijalneprirode B vrlinom& stra(/u i neznanjem *trai-gunya-visaya vedah). !rsna& meutim&savetuje rjuni da bude u svom $istom prirodnom poloaju duhovne du(e& iznad dvostranostimaterijalne prirode. Ae/ smo rekli da dvostranosti poput toplote i hladno/e i zadovoljstva ibola proizilaze iz dodira $ula s predmetima $ula. Druim re$ima& nastaju usledpoistove/ivanja s telom. !rsna kae da su oni koji su odani uivanju i mo/i omamljeni re$imaVeda, koje obe/avaju rajsko uivanje onima koji vr(e rtvovanja i izvr(avaju propisane

dunosti. Uivanje je na(e uroeno pravo& jer je to odlika duhovne du(e& ali duhovna du(apoku(ava materijalno da uiva i u tome re(i. ;vako trai uivanje u materijalnim stvarima inastoji da stekne (to vi(e znanja. Neko postaje hemi$ar& neko izi$ar& neko politi$ar& a nekoumetnik. ;vako zna ne(to o svemu ili sve o ne$emu i to se obi$no naziva znanjem. >eutim&$im napustimo telo& sve to znanje propada. >oda je u prethodnom ivotu $ovek bio veomau$en& ali sada ponovo mora da ide u (kolu i u$i kako da $ita i pi(e. 'aboravio je sve znanje izpro(lo ivota. >i& u stvari& traamo za ve$nim znanjem& ali takvo znanje se ne moe ste/imaterijalnim telom. ;vi elimo telesno uivanje& ali to uivanje nije na(e pravo uivanje. Ono

je ve(ta$ko. >oramo shvatiti da ukoliko elimo da nastavimo s tim ve(ta$kim uivanjem&ne/emo mo/i da dostinemo svoj pravi poloaj ve$no uivanja. elo se mora smatratibolesnim stanjem. %olestan $ovek ne moe pravilno da uiva. 'a onoa ko& na primer& boluje

od uti6e& bombona /e biti orka& ali zdrav $ovek moe iskusiti njenu slatko/u. %ombona jeista u oba slu$aja& ali zbo na(e stanja ukus je razli$it. ko se ne izle$imo od te bolestitelesno shvatanja ivota& ne moemo da okusimo slatko/u duhovno ivota. 'aista& on /enam biti orak. -ove/avaju/i uivanje u materijalnom ivotu jo( vi(e poor(avamo svojubolest. iusni bolesnik ne moe jesti $vrstu hranu. ko mu neko da takvu hranu da u njojuiva i on je pojede& jo( vi(e /e poor(ati bolest i uroziti svoj ivot. ko zaista elimo da seoslobodimo beda materijalno postojanja& telesne prohteve i zadovoljstva moramo svesti naminimum.

U stvari& materijalno uivanje uop(te nije uivanje. -ravo uivanje ne prestaje. U

ahabharati nalazimo stih B ramante yogino 'nante ! koji kae da yogiji"yogino,& oni koji poku(avaju da se uzdinu na duhovni nivo& uivaju "ramante), ali jenjihovo uivanje anante, beskona$no. %eskona$no je zato (to uivaju u odnosu s vrhovnimuivao6em *Gamom, 8ri !rsnom. -ravi uivala6 je %haavan 8ri !rsna i to potvruje

Bhagavad-gita *5.2H,0

bhoktaram yajna-tapasamsarva-#oka-mahevaram

suhrdam sarva-bhutanamjnatva mam antim rcchati


5/25

#>udra6i koji znaju da sam vrhovni uivala6 svih rtvovanja i stroosti& vrhovni ospodarsvih planeta i poluboova i dobro$initelj i dobronamernik svih ivih bi/a& dostiu mir

oslobaaju/i se patnje uzrokovane materijalnim bedama.) Bhoga zna$i #uivanje). >iuivamo kada shvatimo svoj poloaj uivanoa. -ravi uivala6 je ;vevi(nji =ospodin i Onuiva u nama.

U materijalnom svetu primer to odnosa vidimo u odnosu mua i ene0 mu je uivala6

*purusa,& dok je ena uivana "prakrti). Ge$ pri zna$i #ena). $urusa, duh. jestesubjekat& dok je prakrti, priroda& objekat. >eutim& uivaju oboje& i mu i ena. !ad se radio pravom uivanju ne moemo re/i da mu uiva vi(e od ene. ako je mu(kara6 nanadreenijem poloaju u odnosu na enu& nema razlike kada je o uivanju re$. U (iremsmislu& nijedno ivo bi/e nije uivala6. %o se ekspandira& a mi predstavljamo Njeoveemana6ije. %o je jedan bez prem6a& ali se zarad uivanja ekspandirao u mnoa iva bi/a. ziskustva znamo da nema nikakvo uivanja kada sedimo u sobi usamljeni i pri$amo sami sasobom. ko je& meutim& s nama pet ljudi& uivanje se pove/ava& a ako moemo pri$ati o

!rsni pred mnoo& mnoo ljudi& uivanje je jo( ve/e. Gaznolikost je majka uivanja. %o seekspandira radi uivanja& te je na( poloaj da budemo uivani. o je na( prirodni poloaj isvrha na(e postojanja. uivala6 i uivani su svesni& ali je svesnost uivano podreenasvesnosti uivao6a. ako je !rsna uivala6 a mi uivani& u uivanju podjednako moemo dau$estvujemo i mi. Na(e uivanje moe postati savr(eno ako u$estvujemo u %oijem uivanju.Ne moemo uivati samo na telesnom nivou. >aterijalno uivanje na rubom telesnom nivou

obeshrabruje se u $itavoj Bhagavad-giti.

matra-sparsas tu kaunteyaitosna -sukha-duhkha-dah

agamapayino 'nityastams titiksasva bharata

#O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovoi($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulnoopaanja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%. 2.14,

=rubo materijalno telo je rezultat uzajamno delovanja guna materijalneprirode i osueno je na propast.

antavanta ime dehanityasyoktah aririnahanaino 'prameyasya

tasmad yudhyasva bharata

#;amo /e materijalno telo neuni(tivo i neizmerivo ivo bi/a biti uni(teno. ;toa se bori& opotom$e %harate) *%. 2.1I, 'ato nas 8ri !rsna ohrabruje da nadiemo telesno shvatanjeivota i dostinemo svoj pravi& duhovni ivot.

gunan etan atitya trindehi deha-samudbhavan


6/25

janma-mrtyu-jara-duhkhairvimukto 'mrtam asnute

#!ada utelovljeno ivo bi/e nadie te tri gune *vrlinu& strast i neznanje,& moe se osloboditiroenja& smrti& starosti i patnji koje oni donose i $ak i u ovom ivotu uivati u nektaru.) *%.14.2+,

Da bismo do(li na $isti duhovni nivo& brahma-bhuta, iznad triju guna, moramo prihvatitipro6es svesnosti !rsne. aj pro6es pevanja imena !rsne B Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna!rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare B predstavlja darCaitanahaprabhua. Naziva se bhakti-yoga ili mantra-yoga i primenjuju anajuzvi(eniji trans6endentalisti. !ako trans6endentalisti spoznaju svoj identitet s one straneroenja i smrti& iznad postojanja materijalno tela& i kako prelaze iz materijalne vasione uduhovnu vasionu bi/e obja(njeno u slede/im polavljima.


7/25

!. "zdizanje u trenutku smrti

-ostoje razne vrste trans6endentalista poznatih kao yogiji ! hatha-yogiji, dhyana-yogijii bhakti-yogiji B i svi oni zasluuju da budu preneti u duhovni svet. Ge$ yoga zna$i

#povezati se)& a sistem yoge namenjen je da nam omou/i povezivanje s trans6endentalnimsvetom. !ao (to smo objasnili u prethodnom polavlju& svi smo mi izvorno povezani sa;vevi(njim =ospodinom& ali se sada nalazimo pod uti6ajem materijalne zaaenosti. >oramo

da se vratimo u duhovni svet& a taj pro6es povezivanja naziva se yoga. Druo zna$enje re$iyoga jeste #plus). renutno nam nedostaje %o& ;vevi(nji. !ada na(im ivotima dodamo!rsnu& %oa& ljudski oblik ivota /e postati savr(en. U trenutku smrti moramo da zavr(imopro6es usavr(avanja. okom ivota moramo slediti pro6es pribliavanja savr(enstvu kakobismo u trenutku smrti& kada budemo primorani da napustimo materijalno telo& spoznali tosavr(enstvo.

prayana-ka#e manasa 'ca#enabhaktya yukto yoga-ba#ena caiva

bhruvor madhye pranam avesya samyaksa tam param purusam upaiti divyam

#Onaj ko u trenutku smrti uzdine svoj ivotni dah izmeu obrva i s velikom se predano(/use/a ;vevi(nje =ospodina& siurno /e dosti/i ;vevi(nju %oansku @i$nost.) *%. I.1+,

!ao (to student studira $etiri ili pet odina i na kraju polae ispit i dobija diplomu& ako setokom ivota spremamo za ispit u trenutku smrti i ako a poloimo& oti/i /emo u duhovni

svet. Ceo na( ivot bi/e proveren u trenutku smrti.

yam yam vapi smaran bhavamtyajaty ante ka#evaramtam tam evaiti kaunteyasada tad-bhava-bhavitah

#!oje od stanja da se neko se/a kada napu(ta telo& o !untin sine& to stanje /e neizostavnodosti/i.) *%. I.",

edna benalska poslovi6a kae da /e sve (to radimo radi dostizanja savr(enstva bitiprovereno u trenutku smrti. U Bhagavad-giti 8ri !rsna opisuje (ta $ovek treba da $ini kadnapu(ta telo. 'a dhyana-yogija !rsna izovara slede/e stihove0

yad aksaram veda-vido vadantivianti yad yatayo vita-ragah

yad icchanto brahmacaryam carantitat te padam sangrahena pravaksye

sarva-dvarani samyamyamano hrdi nirudhya ca


8/25

murdhny adhayatmanah pranamasthito yoga-dharanam

#U$eni poznavao6i Veda, koji izovaraju omkaru i koji su veliki mudra6i u odvojenom

redu ivota& ulaze u %rahman. Onaj ko eli da dostine takvo savr(enstvo ivi u 6elibatu. ;ada/u ti ukratko objasniti ovaj pro6es kojim se moe dosti/i spasenje. %ogi je odvojen od svih$ulnih aktivnosti. -o(to je zatvorio sva vrata $ula& usredsredio um na sr6e i uzdiao ivotni

dah do vrha lave& postaje postojan u yogi.& *%. I.11?12,

U sistemu yoge ovaj pro6es zove se pratyahara, (to zna$i #upravo suprotno). ako o$itokom ivota ledaju svetovnu lepotu& u trenutku smrti osoba mora da odvrati $ula odnjihovih predmeta i vidi unutra(nju lepotu. ;li$no tome& u(i su navikle da slu(aju puno

zvukova& ali u trenutku smrti moramo iznutra $uti trans6endentalnu omkaru.

om ity ekaksaram brahmavyaharan mam anusmaranyah prayati tyajan dehamsa yati paramam gatim

#ko osoba& po(to se utemelji u yogi i vibrira sveti slo om, vrhovni spoj slova& misli na;vevi(nju %oansku @i$nost i napusti telo& siurno /e dosti/i duhovne planete.) *%. I.13,

ako sva $ula prestaju sa svojim spolja(njim delatnostima i usredsreuju se na visnu-murti,oblik %oa. Um je veoma nemiran& ali se mora usredsrediti na =ospodina u sr6u. !ada yogi

usredsredi um na sr6e a ivotni dah uzdine do vrha lave& moe dosti/i savr(enstvo yoge.

ada odlu$uje kuda /e oti/i. U materijalnoj vasioni postoji bezbroj planeta& a iznad nje postojiduhovna vasiona. %ogiji znaju za ta mesta iz vedske knjievnosti. !ao (to onaj ko ide umeriku moe $itaju/i knjie ste/i neku sliku kako ta zemlja izleda& znanje o duhovnim

planetarna moe se ste/i $itanjem vedske knjievnosti. %ogi poznaje sve te opise i bezpomo/i svemirskih brodova moe oti/i na bilo koju planetu& po svojoj volji. -utovanje posvemiru mehani$kim sredstvima nije prihva/en pro6es za uzdizanje na vi(e planete.>aterijalnim sredstvima B svemirskim brodovima& u svemirskim odelima itd. B modanekoli6ina ljudi moe uz puno vremena& truda i nov6a dosti/i materijalne planete& ali to je

veoma neudoban i neprakti$an pro6es. U svakom slu$aju& mehani$kim sredstvima nijemou/e uzdi/i se iznad materijalne vasione.

Op(te prihva/eni pro6es preno(enja na vi(e planete jeste primena sistema meditativne yogeili sistema jnane. >eutim& sistem bhakti-yoge ne bi trebalo primenjivati radi uzdizanja nabilo koju materijalnu planetu& jer se slue !rsne& ;vevi(nje =ospodina& ne zanimaju ni za

jednu planetu u materijalnom svetu& znaju/i da na svakoj od njih neizbeno postoji raanje&starost& bolest i smrt. Na vi(im planetarna ivot moe trajati due neo na 'emlji& ali je smrtipak neizbena. #>aterijalnom vasionom) ozna$avamo planete na kojima postoji roenje&starost& bolest i smrt& a #duhovnom vasionom) planete na kojima ne postoji roenje& starost&bolest i smrt. Oni koji su mudri ne poku(avaju da se uzdinu ni na jednu planetu umaterijalnoj vasioni. ko $ovek poku(a da ode na vi(e planete mehani$kim sredstvima&siurno /e brzo umreti& jer telo ne moe da podnese velike promene u atmoseri. Ukoliko&


9/25

meutim& poku(a da ode na vi(e planete pomo/u sistema yoge, dobi/e odovaraju/e telo. omoemo da vidimo i na 'emlji& jer znamo da ne moemo iveti u vodi& niti vodene ivotinjemou iveti na kopnu. !ao (to nam je $ak i na ovoj planeti potrebna posebna vrsta tela kakobismo iveli na odreenom mestu& posebna vrsta tela nam je neophodna i za ivot na druimplanetarna. Na vi(im planetarna tela traju mnoo due neo na 'emlji& jer je (est mese6i na

'emlji jednako jednom danu na vi(im planetarna. ako Vede opisuju da ivot na vi(implanetarna traje preko deset hiljada odina. i pored tako duo ivota& smrt doe dosvakoa. 7ak i ako ivimo dvadeset hiljada ili pedeset hiljada ili mnoo miliona odina& umaterijalnom svetu su sve odine odbrojane i smrt je tu. !ako da onda izbenemo smrt9ome nas pou$ava Bhagavad-gita.

na jayate mriyate va kadacinnay am bhutva bhavita va na bhuyah

ajo nityah avato 'yam parano

na hanyate hanyamane arire

#Du(a se nikada ne raa niti umire. Nije nastala& ne nastaje i ne/e nastati. Neroena je& ve$na&uvek postoje/a i prvobitna. Nije ubijena kad je telo ubijeno.) *%. 2.2+,

>i smo duhovne du(e i zato smo ve$ni. 'a(to bismo onda prolazili kroz raanje i umiranje9;matra se d a j e onaj ko postavlja takva pitanja pametan $ovek. Oni koji su svesni !rsneveoma su intelientni& jer ne ele da odu na planetu na kojoj postoji smrt. Oni /e odbiti du

ivot da bi dobili telo nalik na telo %oa. varah paramah krsnah sac-cid-ananda-vigrahah. (at zna$i #ve$an)& cit zna$i #pun znanja)& a ananda #pun zadovoljstva). !rsna

je rizni6a sve zadovoljstva. ko preemo iz ovo tela u duhovni svet B na !rsnaloku*!rsninu planetu, ili bilo koju druu planetu B dobi/emo sli$no sac-cid-ananda telo. 'atooni koji su svesni !rsne imaju drua$iji 6ilj od onih koji nastoje da se uzdinu na vi(e planeteu materijalnom svetu.

astvo ili du(a jeste si/u(na duhovna iskra. ;avr(enstvo yoge jeste preneti tu duhovnu iskrudo vrha lave. %ogi koji to postine moe po svojoj elji oti/i na bilo koju planetu umaterijalnom svetu. ko je znatieljan kako izleda >ese6& moe se preba6iti tamo& ili akoeli moe da ode na vi(e planete& kao (to na 'emlji moemo oti/i u Njujork& !anadu ili nededrude. !ao (to svuda na 'emlji vae isti 6arinski propisi& na svim materijalnim planetarnadeluju isti prin6ipi raanja& starosti& bolesti i smrti.

m ity ekaksaram brahma* u trenutku smrti yogi moe da izovara om, omkaru,saeti oblik trans6endentalno zvuka. ko yogi izovara taj zvuk i istovremeno se se/a!rsne& Aisnua *mam anusmaran,& dostie najvi(i 6ilj. -ro6es yoge zna$i usredsrediti umna Aisnua. mpersonalisti zami(ljaju odreeni oblik ;vevi(nje =ospodina& ali a personalistine zami(ljaju& ve/ zaista vide. %ilo da $ovek zami(lja %oa ili =a stvarno vidi& svoj um morausredsrediti na li$ni oblik !rsne.

ananya-cetah satatam

yo mam smarati nityasahtasyaham su#abhah partha


10/25

nitya-yuktasya yoginah

#Onaj koji se uvek bez odstupanja se/a >ene& lako >e moe dosti/i& o -rthin sine& jerneprestano predano slui.) *%. I.14,

Oni koji su zadovoljni prolaznim ivotom& prolaznim zadovoljstvom i prolaznimpoodnostima nisu nimalo pametni& bar ne prema merilima Bhagavad-gite. -rema Giti,onaj koji se zanima za privremene stvari ima vrlo malo moza. >i smo ve$ni. 'a(to bismo seonda zanimali za privremene stvari9 Niko ne eli prolazne okolnosti. ko ivimo u stanu ivlasnik nam kae da se iselimo& bi/e nam ao& ali ako se preselimo u bolji stan& ne/e nam bitiao. akva je na(a priroda0 po(to smo ve$ni& elimo ve$no prebivali(te. Ne elimo daumremo& jer smo ve$ni. Ne elimo ostariti ili biti bolesni& zato (to su sva ta stanja spolja(nja iprolazna. ako ne elimo da patimo od rozni6e& rozni6a ponekad doe i onda moramopreduzeti korake da bismo ozdravili. 7etvorostruke bede su poput rozni6e i njihov uzrok jematerijalno telo. ko na neki na$in napustimo materijalno telo& moemo izbe/i bede koje su

njeov deo.

mpersonalistima koji ele da napuste ovo privremeno telo !rsna ovde savetuje da izovaraju

slo om. ako mou siurno oti/i u duhovni svet. >eutim& iako mou u/i u duhovni svet&ne mou da odu na jednu od planeta& ve/ ostaju napolju& u brahmajyotiju. Brahmajyotise moe uporediti sa sun$evim sjajem& dok se duhovne planete mou uporediti sa samim

;un6em. Na duhovnom nebu impersonalisti ostaju u brahmajyotiju, sjaju ;vevi(nje=ospodina. mpersonalisti borave u brahmajyotiju kao duhovne iskre& te je brahmajyotizato ispunjen duhovnim iskrama. o je ono (to se podrazumeva pod stapanjem sa duhovnim

postojanjem. Ne treba misliti da se stapanjem s brahmajyotijem osoba sjedinjuje s njim.

Duhovna iskra zadrava svoju osobenost& ali po(to impersonalista ne eli da dobije li$ni oblik&prebiva kao duhovna iskra u tom sjaju. !ao (to se sun$ev sjaj sastoji od mnoo si/u(nih

$esti6a& brahmajyoti se sastoji od mnoo duhovnih iskri. >eutim& kao iva bi/a mi elimoda uivamo. Nije dovoljno samo da postojimo. -ored postojanja "sat), elimo i blaenstvo"anandu). U 6elini& ivo je bi/e sastavljeno od tri odlike B ve$nosti& znanja i blaenstva.Oni koji uu u bezli$ni brahmajyoti mou tamo ostati odreeno vreme& potpuno svesni dasu se homoeno stopili s %rahmanom& ali ne mou doiveti ve$nu anandu, blaenstvo& jertamo taj deo nedostaje. 7ovek moe da jedno vreme bude sam u sobi i uiva $itaju/i knjie ilirazmi(ljaju/i& ali ne moe odinama neprekidno ostati u toj sobi& posebno ne $itavu ve$nost.'ato /e onaj koji se stopio s bezli$nim postojanjem ;vevi(nje siurno ponovo pasti u

materijalni svet da bi se s nekim druio. o kae +rimad-Bhagavatam. stronauti mouputovati hiljadama milja& ali ako ne mou da slete na neku planetu& ponovo /e se vratiti na'emlju. U svakom slu$aju& bar im je odmor potreban. U bezli$nom aspektu& odmor je

neizvesan. 'ato +rimad-Bhagavatam kae da i pored tako puno truda& kad impersonalistaue u duhovni svet i dobije bezli$ni oblik& mora da se vrati u materijalni svet jer nije sluio;vevi(nje s ljubavlju i predano(/u. ;ve dok smo na 'emlji& moramo u$iti kako da volimo isluimo !rsnu& ;vevi(nje =ospodina. ko to nau$imo& mo/i /emo da odemo na duhovneplanete. -oloaj impersonaliste u duhovnom svetu je privremen& jer /e a usamljenost nateratida poku(a da uspostavi odnose sa druima. -o(to se ne drui li$no sa ;vevi(njim=ospodinom& ponovo /e se vratiti u materijalni svet da bi se druio s uslovljenim ivim

bi/ima.


11/25

'ato je od presudno zna$aja da shvatimo prirodu svo pravo poloaja. >i elimo ve$nost&potpuno znanje i zadovoljstvo. !ad smo duo vremena sami u bezli$nom brahmajyotiju,ne moemo da uivamo& i zato prihvatamo zadovoljstvo koje nam nudi materijalni svet. li usvesnosti !rsne uiva se u pravom zadovoljstvu. Obi$no se smatra da je u materijalnom svetunajve/e zadovoljstvo seks. o je izopa$eni odraz seksualno zadovoljstva u duhovnom svetu&

zadovoljstva druenja s !rsnom. li& ne treba misliti da je to seksualno uivanje poputseksualno uivanja u materijalnom svetu. Ne& ono se razlikuje. !ad seks ne bi postojao uduhovnom svetu& ne bi postojao ni ovde. Ovde je to samo izopa$eni odraz& ali pravi ivot je u!rsni& koji je pun sve zadovoljstva. 'ato je najbolje da to nau$imo sada& kako bismo utrenutku smrti oti(li u duhovnu vasionu& !rsnaloku& i druili se s !rsnom. 8ri !rsna i Njeovo

prebivali(te ovako su opisani u Brahma-samhiti *5.2H,0

cintamani-prakara-sadmasu ka#pa-vrksa#aksavrtesusurabhir abhipa#ayantam

#aksmi-sahasra-ata-sambhrama-sevyamanam

govindam adi-purusam tam aham bhajami

#Oboavam =ovindu& izvorno =ospodina& prvobitno prao6a& koji $uva krave (toispunjavaju sve elje u prebivali(tu saraenom od duhovnih draulja i okruenom milionima

drve/a elja& i koje s velikim po(tovanjem i ljubavlju uvek slue hiljade #aksmija igopija.& Ovo je opis !rsnaloke. amo su ku/e napravljene od onoa (to se zove #kamenmudra6a). ;ve (to kamen mudra6a dodirne& odmah se pretvara u zlato. Drve/e se zove#drve/e elja)& jer moemo sa njea dobiti (ta od elimo. U ovom svetu mano dobijamo sadrveta manoa a jabuke sa drveta jabuka& ali tamo sa svako drveta moemo da dobijemo sve

(to poelimo. !rave se zovu surabhi, jer mou dati neorani$ene koli$ine mleka. akovedska knjievnost opisuje duhovne planete.

U materijalnom svetu smo se navikli na raanje& smrt i sve drue vrste patnji. >aterijalisti$kinau$ni6i prona(li su brojne poodnosti za $ulno uivanje i razaranje& ali nisu prona(li re(enjeza probleme starosti& bolesti i smrti. Ne mou da naprave ma(inu koja /e spre$iti smrt& starosti bolest. >oemo stvoriti ne(to (to /e ubrzati smrt& ali ne i ne(to (to /e je spre$iti. ntelientniljudi se& meutim& ne zanimaju za $etiri bede materijalno ivota& ve/ za uzdizanje na

duhovne planete. Onaj koji je neprestano u zanosu *nitya-yuktasya yoginah, ne obra/apanju ni na (ta druo. On je uvek u zanosu. Um mu je uvek ispunjen samo mislima o !rsni

*ananya-cetah satatam). (atatam zna$i uvek i svuda. U ndiji sam iveo u Arndavani a

sada sam u meri6i& ali to ne zna$i da sam van Arndavane. -o(to uvek mislim na !rsnu& uveksam u Arndavani& bez obzira na materijalno imenovanje. ;vesnost !rsne zna$i da osoba uvekivi s !rsnom na duhovnoj planeti =oloka Arndavani i da samo $eka da napusti materijalno

telo. (marciti nityasah zna$i #neprestano se/anje). 'a onoa koji se neprestano se/a!rsne& =ospodin jetasyaham su#abhah B lako =a moemo dosti/i. !rsna sam kae da=a lako moemo dosti/i pro6esom bhakti-yoge. 'a(to bismo onda prihvatali drue pro6ese9>oemo da pevamo Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& EareGama& Gama Gama& Eare Eare dvadeset $etiri sata na dan. Nema pravila. >oemo da pevamona uli6i& u hodniku& ku/i ili na poslu. Ni(ta ne moramo da platimo. 'a(to onda ne bismo toprihvatili9


12/25

#. $sobaanje od materijanih paneta

naniji i yogiji su naj$e(/e impersonalisti& i mada dostiu privremeno osloboenje stapaju/i

se s bezli$nim sjajem& duhovnim nebom& u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da njihovoznanje nije $isto. ;troostima i medita6ijom mou se uzdi/i do nivoa Arhovno psoluta& ali&kao (to smo ve/ objasnili& ponovo padaju u materijalni svet jer nisu ozbiljno prihvatili !rsninali$na obeleja. Onaj ko ne oboava lotosova stopala !rsne mora se ponovo spustiti namaterijalni nivo. ;avr(eni stav osobe treba da bude0 #a sam voj ve$ni slua. >olim e&

dozvoli mi da e nekako sluim) !rsna se naziva ajitah B neosvojiv B jer %oa niko nemoe osvojiti. +rimad-Bhagavatam, meutim& kae da onaj koji deluje s tim stavom moelako osvojiti ;vevi(nje. +rimad- Bhagavatam takoe kae da treba da se okanemo

jalovo nastojanja da izmerimo ;vevi(nje. Ne moemo izmeriti $ak ni rani6e svemira& a (tada kaemo o ;vevi(njem ;vojim malenim znanjem ne moemo izmeriti !rsninu duinu i

(irinu& a onoa ko to shvata vedska knjievnost naziva razboritim. 7ovek treba ponizno dashvati da je samo bezna$ajan deli/ svemira. reba da prestane da se trudi da orani$enimznanjem ili spekula6ijom shvati ;vevi(nje& te da poniznim stavom slu(a o ;vevi(njem izverodostojnih izvora& poput Bhagavad-gite, ili sa usana samospoznate du(e.

U Bhagavad-giti rjuna slu(a o %ou sa usana samo 8ri !rsne. ako je poniznimslu(anjem postavio kriterijum za razumevanje ;vevi(nje. Na( poloaj je da slu(amo

Bhagavad-gitu sa usana rjune ili njeovo verodostojno predstavnika& duhovnou$itelja. -o(to a $ujemo& ste$eno znanje treba da primenimo u svakodnevnom ivotu.

Bhakta se moli na slede/i na$in0 #Dobri moj =ospodine& i si neosvojiv& ali ovim pro6esom

slu(anja moemo e osvojiti.) %o je neosvojiv& ali moe da =a osvoji bhakta koji jenapustio spekula6iju i koji slu(a iz verodostojnih izvora.

Brahma-samhita kae da postoje dva na$ina sti6anja znanja B uzlazni i silazni. Uzlaznimpro6esom $ovek se uzdie zahvaljuju/i znanju koje je sam stekao. ako misli0 #Nije me briaza autoritete i knjie. a /u sam ste/i znanje medita6ijom& ilozoijom itd. ako /u shvatiti

%oa.) Druim& silaznim& pro6esom $ovek dobija znanje od vi(ih autoriteta. Brahma-samhita kae da ako neko prihvati uzlazni pro6es i putuje brzinom uma i vetra milionimaodina& na kraju ipak ne/e dobiti znanje. 'a njea /e predmet prou$avanja ostati nedostian i

neshvatljiv. li taj predmet !rsna obja(njava u Bhagavad-giti* ananya-cetah. !rsna kaeda meditiramo na Njea ne odstupaju/i od puta predano i ponizno sluenja. Onaj koji =atako oboava Btasyaham su#abhah* #@ako >e dostie). o je pro6es0 ako neko radi za!rsnu dvadeset $etiri sata na dan& !rsna ne a ne moe zaboraviti. ko smo ponizni& moemoprivu/i panju %oa. !ao (to bi =uru >aharaja %haktisiddhanta ;arasvat ovorio0 #Nepoku(avaj da vidi( %oa. 'ar %o treba da doe i stane pred nas poput slue& samo zato (toelimo da =a vidimo9 o nije poniznost. reba da =a obaveemo svojom ljubavlju islubom.)

=ospodin Caitanahaprabhu je $ove$anstvu dao pravi pro6es prilaenja !rsni. Njeovprvi u$enik Gupa =osvam je to veoma 6enio. Gupa =osvami je bio ministar u muslimanskoj

vladi& ali je napustio vladu kako bi postao u$enik Caitanahaprabhua. !ada je Gupa=osvam video =ospodina prvi put& pri(ao >u je slede/im re$ima0


13/25

namo maha-vadanyayakrsna-prema-pradaya te

krsnaya krsna-caitanyanamne

gaura-tvise namah

#Odajem svoje ponizno po(tovanje ;vevi(njem =ospodinu& 8ri !rsni Caitaniudimo za nekim ko je lep& mo/an& u$en i boat. !rsna je rizni6a svea toa i zato treba samoda usmerimo svoju panju na Njea i dobi/emo sve& dobi/emo (ta od poelimo. U pro6esusvesnosti !rsne ispuni/emo sve svoje elje. !ao (to smo ve/ rekli& onaj koji umre svestan!rsne siurno /e oti/i na !rsnaloku& vrhovno prebivali(te u kojem boravi !rsna. ;ada seneko moe upitati0 #!oja korist ako odemo na tu planetu9)& a !rsna sam odovara na to0

mam upetya punar janmaduhkha#ayam aavatamnapnuvanti mahatmanah

samsiddhim paramam gatah

#-o(to su dostile >ene& velike du(e& koje su predani yogiji, nikada se vi(e ne vra/aju u ovaj

privremeni svet pun beda& jer su dostile najvi(e savr(enstvo.) *%. I.15,

>aterijalni svet je duhkha#ayam B pun beda B i to potvruje sam stvarala6& 8ri !rsna.!ako a onda moemo u$initi udobnim9 Da li je mou/e u$initi ovaj svet udobnim tobonjimnapretkom nauke9 Ne& to nije mou/e. 'bo toa mi $ak ne elimo da znamo koje su to bede.!ao (to je pre bilo re$eno& bede su raanje& starost& bolesti i smrt. -o(to ne moemo na/ire(enje za njih& poku(avamo da ih stavimo na stranu. Nauka ne moe da re(i te bede koje namuvek donose patnju. Umesto toa& skre/e na(u panju na pravljenje svemirskih brodova i

atomskih bombi. Ge(enje tih problema dato je u Bhagavad-giti* ako osoba dostine !rsninnivo& ne mora da se vrati na ovu planetu roenja i smrti. reba da shvatimo da je ovo mestopuno beda& i za to je potrebno ne(to razvijene svesnosti. -si& ma$ke i svinje ne mou shvatitida pate. 7ovek se naziva razumnom ivotinjom& ali on svoj razum koristi da bi zadovoljiosvoje ivotinjske sklonosti& a ne da bi prona(ao na$in kako da se oslobodi ovo bedno stanja.Ovde !rsna jasno kae da se onaj koji doe k Njemu nikada ponovo ne raa da bi patio.Aelike du(e koje su oti(le k Njemu dostile su najvi(e savr(enstvo ivota& koje oslobaa ivobi/e patnji uslovljeno postojanja.

edna od razlika izmeu !rsne i obi$no ivo bi/a je to (to ivo bi/e moe biti prisutnosamo na jednom mestu& dok !rsna istovremeno moe biti i svuda u svemiru i u ;vomprebivali(tu. !rsnino prebivali(te u trans6endentalnom kraljevstvu zove se =olokaArndavana. Arndavana u ndiji je ta ista Arndavana koja se spustila na 'emlju. !ada

posredstvom ;voje unutra(nje mo/i !rsna sie na 'emlju& sa Njim silazi i Njeova dhama,prebivali(te. Druim re$ima& kada !rsna sie na 'emlju& pojavljuje se u tom delu zemlje.


14/25

pored toa& !rsnino prebivali(te ve$no ostaje u trans6endentalnom predelu na Aaikunthama.U ovom stihu !rsna kae da se onaj koji doe u Njeovo prebivali(te na Aaikunthama nikada

ne mora ponovo roditi u materijalnom svetu. akva se osoba zove mahatma. Na 'apadu sere$ mahatma naj$e(/e $uje u vezi s >ahatma =andijem& ali treba da znamo da mahatmanije titula za politi$ara. Ge$ mahatma ozna$ava prvoklasno bhaktu svesno !rsne& koji jedostojan da ue u !rsnino prebivali(te. ;avr(enstvo se za mahatmu sastoji u tome daiskoristi ljudski oblik ivota i prirodna boatstva kako bi se oslobodio krua roenja i smrti.-ametan $ovek zna da ne eli da pati& meutim patnja mu je silom nametnuta. !ao (to smopre rekli& mi uvek patimo zbo uma& tela& prirodnih nepooda i druih ivih bi/a. Uvek smoizloeni nekoj vrsti bede koja nam je nametnuta. >aterijalni svet je mesto za patnju. !ad nebismo patili& ne bismo moli postati svesni !rsne. -atnje su podsti6aj i pomo/ da seuzdinemo do svesnosti !rsne. -ametan se $ovek pita za(to mu je patnja silom nametnuta.>eutim& stav savremene 6iviliza6ije je0 #-usti me da patim -usti me da se opijem i dazaboravim na patnjuK to je sve.) li $im se otrezni& patnja se vra/a. Ae(ta$kim opijanjem nijemou/e re(iti probleme ivota. Ge(enje je svesnost !rsne.

Neko moe re/i0 iako !rsnine bhakte ele da odu na !rsninu planetu& svi ostali ele da oduna >ese6. 'ar nije put na >ese6 takoe savr(enstvo9 ;klonost da se putuje na drue planete

oduvek postoji u ivom bi/u. edno od njeovih imena jeste sarva-gata, (to zna$i #onaj kojieli da putuje svuda). Lelja za putovanjem je deo prirode ivo bi/a. Lelja da se ide na >ese6

nije nova stvar. %ogiji takoe ele da odu na vi(e planete& ali u Bhagavad-giti *I.1", !rsnaisti$e da im to ne/e pomo/i0

abrahma-bhuvana# #okahpunar avartino 'rjuna

mam upetya tu kaunteyapunar janma na vidyate

#;ve planete u materijalnom svetu& od najvi(e do najnie& mesta su bede na kojima se odvijauzastopno raanje i umiranje. li onaj koji dostine >oje prebivali(te& o !untln sine& nikadase vi(e ne raa.) Aasiona se deli na vi(i& srednji i nii planetarni sistem. ;matra se da je'emlja deo srednje planetarno sistema. !rsna kae da $ak i ako osoba ode na najvi(uplanetu& %rahmaloku& ipak /e nai/i na uzastopno raanje i umiranje. ;ve planete u vasionipune su ivih bi/a. Ne treba misliti da samo mi postojimo i da su sve ostale planetenenaseljene. z iskustva znamo da na 'emlji nema mesta koje nije naseljeno ivim bi/ima.

ko kopamo u zemlju& na/i /emo 6rve& ako zaronimo u vodu& na/i /emo vodene ivotinjeKvinemo li se u nebo& na/i /emo puno pti6a. !ako onda moemo zaklju$iti da na druimplanetarna nema ivih bi/a9 li !rsna kae da /emo morati da umremo $ak i ako odemo naplanete velikih poluboova. !rsna jo( jednom kae da onaj koji dostine Njeovu planetu nemora da se ponovo rodi.

>oramo se veoma ozbiljno truditi da dostinemo svoj ve$ni ivot pun blaenstva i znanja.'aboravili smo da je to pravi 6ilj ivota& na( pravi interes. 'a(to smo to zaboravili9 Op$inionas je materijalni sjaj& neboderi& velike abrike i politi$ke ire& iako znamo da ovde ne/emomo/i da ivimo neorani$eno& ma koliko velikih nebodera izradili. Ne treba da tra/imo svojueneriju rade/i oromna industrijska postrojenja i radove kako bismo se jo( vi(e upleli umaterijalnu prirodu. ;voju eneriju treba da iskoristimo za razvoj svesnosti !rsne& kako


15/25

bismo dostili duhovno telo kojim moemo oti/i na !rsninu planetu. ;vesnost !rsne nijeneko reliijsko verovanje ili duhovna razonoda& ve/ najvaniji deo ivo bi/a.

%. Nebo iznad vasione

ko i na vi(im planetarna u vasioni postoji raanje i smrt& za(to uzvi(eni yogiji ele da oduna njih9 ako mou posedovati mnoe misti$ne mo/i& i dalje ele da uivaju u poodnostimamaterijalno ivota. Na vi(im planetarna ivot traje veoma duo. 8ri !rsna obja(njava kakose ra$una vreme na tim planetarna0

sahasra-yuga-paryantamahar yad brahmano viduh

ratrim yuga-sahasrantamte 'ho-ratra-vido janah

#-o ljudskom prora$unu. %rahmin dan traje hiljadu milenijuma& a toliko traje i njeova no/.)*%. I.1F,

edan 6iklus yuga traje 4 3++ +++ odina. aj broj pomnoen hiljadu puta daje dvanaest sati%rahme na %rahmaloki& a isto toliko traje i njeova no/. edan mese6 sastoji se od tridesettakvih dana& a jedna odina od dvanaest mese6i. %rahma ivi sto takvih odina. Livot natakvoj planeti je zaista du& a ipak& stanovni6i %rahmaloke moraju da se suo$e sa smr/u& $ak iposle vi(e biliona odina. Ukoliko ne odemo na duhovne planete& ne moemo izbe/i smrt.

avyaktad vyaktayah sarvahprabhavanty ahar-agameratry-agame prcdiyante

tatraivavyakta-samjnake

#Na po$etku %rahmino ivota sva iva bi/a se ispoljavaju iz neispoljeno stanja& a kadapadne no/ ponovo se stapaju s neispoljenim.) *%. I.1I,

Na kraju %rahmino ivota voda poplavljuje sve nie planetarne sisteme& a iva bi/a na njimabivaju uni(tena. Nakon to uni(tenja& kada proe %rahmina no/ i %rahma ujutro ustane& onponovo stvara svet i sva ta bi/a se raaju. ako je materijalnom svetu u prirodi da budepodloan stvaranju i uni(tavanju.

bhtita-gramah sa evayambhutva bhutva pra#iyate

ratry-agame 'vaah parthaprabhavaty ahar-agame

#znova i iznova& dolaskom %rahmino dana& sva iva bi/a se raaju& a dolaskom %rahmineno/i bivaju bespomo/no uni(tena.) *%. I.1H,


16/25

ako iva bi/a ne ele da budu uni(tena& uni(tenje dolazi i voda poplavljuje sve planete& a ivabi/a na planetarna ostaju potopljena u vodi tokom %rahmine no/i. !ad svane dan& meutim&voda se polako povla$i.

para tasmat tu bhavo 'nyo'vyakto 'vyaktat sanatanah

yah sa sarvesu bhutesunasyatsu na vinasyati

&& ipak& postoji drua& neispoljena priroda& ve$na i trans6endentalna prema ovoj ispoljenoj ineispoljenoj materiji. a vrhovna priroda nikada ne biva uni(tena. !ada sve u ovom svetubude uni(teno& taj deo ostaje takav kakav jeste.) *%. I.2+,

Aeli$inu materijalne vasione ne moemo izra$unati& a iz Veda saznajemo da u $itavomstvorenom svetu postoje milioni vasiona i da se iznad tih materijalnih vasiona nalazi druonebo& koje je duhovno. Na njemu su sve planete ve$ne i sva iva bi/a ive ve$no. U ovom

stihu re$ bhavah zna$i #priroda)& ali se odnosi na druu prirodu. U ovom svetu iskustvo namtakoe pokazuje da postoje dve prirode. Livo bi/e je duh& i sve dok se ono nalazi u materiji&materija se kre/e. 7im ivo bi/e& duhovna iskra& napusti telo& telo postaje nepokretno.Duhovna priroda se naziva !rsninom vi(om prirodom& dok se materijalna naziva niom.znad materijalne prirode postoji vi(a priroda& koja je sasvim duhovna. Nju ne moemoshvatiti eksperimentalnim znanjem. eleskopom moemo videti mnoo mi?liona zvezda& aliim ne moemo pri/i. >oramo shvatiti da su na(e mou/nosti orani$ene. koeksperimentalnim znanjem ne moemo shvatiti materijalnu vasionu& kako /emo onda shvatiti

%oa i Njeovo kraljevstvo9 Ar(enjem eksperimenata to nije mou/e. o moramo shvatitislu(anjem Bhagavad-gite. :ksperimentalnim znanjem ne moemo da shvatimo ko je na(ota6K moramo pitati majku i poverovati njenim re$ima. ko joj ne verujemo& ne/emo saznati.;li$no tome& ako se samo drimo pro6esa svesnosti !rsne& bi/e nam razotkriveno sve znanje o!rsni i Njeovom 6arstvu.

$ara tu bhavah zna$i #vi(a priroda)& a vyaktah se odnosi na ono (to je ispoljeno.>oemo videti da se materijalna vasiona ispoljava u vidu 'emlje& ;un6a& zvezda i planeta.

znad ove vasione postoji drua& ve$na priroda. vyaktat sanatanah. >aterijalna prirodaima po$etak i kraj& ali je duhovna priroda sanatanah B ve$na. Nema ni po$etka ni kraja.

!ako je to mou/e9 Na nebu moe da se pojavi oblak& i moe izledati da prekriva velikiprostor& ali zapravo predstavlja samo ta$ki6u koja prekriva bezna$ajni deo $itavo neba. -o(tosmo mi veoma mali& ako oblak prekriva samo nekoliko stotina kilometara& $ini nam se da jeprekrio $itavo nebo. ;li$no tome& 6ela materijalna vasiona je poput bezna$ajno obla$ka na

prostranom duhovnom nebu. Okruena je mahat-tattvom, materijom. !ao (to oblak imapo$etak i kraj& materijalna priroda takoe ima po$etak i kraj. !ad se nebo ra($isti i obla6inestanu& moemo da vidimo sve onakvo kakvo jeste. ;li$no tome& telo je poput oblaka kojiprelazi preko duhovne du(e. Ostaje neko vreme& stvara nusproizvode& smanjuje se i nestaje.;ve materijalne pojave koje opaamo podlone su tim promenama B nastaju& rastu& ostajuodreeno vreme& stvaraju nusproizvode& smanjuju se i nestaju. !rsna kae da se iznad tepromenljive prirode nalik oblaku nalazi duhovna& ve$na priroda. !ada je materijalna priroda

uni(tena& ta avyaktat sanatanah ostaje ista.


17/25

U Vedama postoji puno podataka o materijalnom i duhovnom nebu. Druo pevanje+rimad-Bhagavatama opisuje duhovno nebo i njeove stanovnike. ;aznajemo da $ak i naduhovnom nebu postoje duhovne leteli6e i da osloboena iva bi/a putuju u tim leteli6amapoput munje. ;ve (to postoji ovde& tamo postoji u svom pravom obliku. U materijalnom svetusve je imita6ija& senka onoa (to postoji u duhovnom svetu. !ao (to u bioskopu vidimo samo

prikaz ili snimak prave stvari. u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da je materijalni svetsamo spoj materije oblikovane po uzoru na stvarnost& poput lutke u izlou oblikovane pouzoru na devojku. ;vaki razuman $ovek zna da je lutka imita6ija. ;rldhara ;vam kae damaterijalni svet& koji je samo imita6ija& izleda kao da je stvaran samo zato (to je duhovni svetstvaran. >oramo shvatiti (ta zna$i stvarnost B stvarnost je postojanje koje se ne uni(tavaKstvarnost& dakle& zna$i ve$nost.

nasato vidyate bhavonabhavo vidyate satahubhayor api drsto 'ntas

tv anayos tattva-daribhih

#Oni koji su videli istinu zaklju$ili su da nema trajanja za nepostoje/e& niti promene za ve$nopostoje/e. o su zaklju$ili prou$avaju/i prirodu i jedno i druo.) *%. 2.1",

-ravo zadovoljstvo je !rsna& dok je materijalno zadovoljstvo privremeno i nestvarno. Oni kojivide pravu prirodu stvari ne prepu(taju se zadovoljstvu koje je poput senke. -ravi 6ilj ljudsko

ivota je dosti/i duhovno nebo& ali kao (to kae +rimad-Bhagavatam, ve/ina ljudi to nezna. ;vrha ljudsko ivota je da razumemo stvarnost i preemo u nju. ;vi vedski spisi naspou$avaju da ne ostanemo u tami. ama je priroda ovo materijalno sveta& ali duhovni svet

je pun svetlosti& iako a ne osvetljavaju vatra ili elektri6itet. !rsna isti$e to u petnaestompolavlju Bhagavad-gite *15.",0

na tad bhasayate suryona aahko na pavakahyad gatva na nivartante

tad dhama paramam mama

#>oje prebivali(te ne osvetljavaju ni sun6e& ni mese6& niti elektri6itet. Oni koji a dostinu

nikada se ne vra/aju u ovaj materijalni svet.) Duhovni svet se naziva neispoljenim jer a nijemou/e opaziti materijalnim $ulima.

avyakto 'ksara ity uktastam ahuh paramam gatimyam prapya na nivartante

tad dhama paramam mama

#o vrhovno prebivali(te naziva se neispoljenim i besprekornim& i poznato je kao vrhovnoodredi(te. !ada osoba ode tamo& nikada se vi(e ne vra/a. o je >oje vrhovno prebivali(te.)

*%. I.21,


18/25

Ovaj stih ovori o velikom putovanju. >oramo biti sposobni da proemo krozmeuplanetarni prostor& preemo materijalnu vasionu& proemo kroz njene omota$e i uemo

u duhovno nebo. $aramam gatim B to je najve/e putovanje. Nema ni ovora o tome daodemo nekoliko hiljada kilometara od ove planete i zatim se vratimo. akvo putovanje nijeneko naro$ito juna(tvo. >oramo da proemo $itavu materijalnu vasionu. o ne moemo

uraditi svemirskim brodovima& ve/ svesno(/u !rsne. Onaj koji je obuzet svesno(/u !rsne ikoji u trenutku smrti misli na !rsnu odmah odlazi tamo. ko zaista elimo da odemo uduhovno nebo i dostinemo ve$ni& blaeni ivot pun znanja& ve/ sada moramo po$eti da

razvijamo svoje sac-cid-ananda telo. Ge$eno je da !rsna ima sac-cid-ananda telo Bivarah paramah krsnah sac-cid-ananda-vigrahah B te da i mi imamo sli$no telosastavljeno od ve$nosti& znanja i blaenstva. Na(e telo je& meutim& veoma malo i prekrivenoode/om od materije. ko na neki na$in ostavimo tu lanu ode/u& moemo oti/i u duhovno6arstvo. ko jednom dostinemo duhovni svet& ne moramo da se vratimo u materijalni svet

*yam prapya na nivartante).

'ato svako treba da poku(a da ode u dhama paramam B !rsnino vrhovno prebivali(te.;am !rsna dolazi da nas pozove& daje nam spise i (alje svoje verodostojne predstavnike.reba da iskoristimo tu prednost ljudsko ivota. Onaj ko dostine to prebivali(te ne mora dase bavi stroostima& medita6ijama itd& dok su za onoa ko a ne dostine sve stroostitra/enje vremena. @judski oblik ivota je mou/nost da dobijemo tu blaodat i zato je dunostdrave& roditelja& u$itelja i staratelja da uzdinu one koji su dobili ljudsko telo do savr(enstvaivota. ;amo jesti& spavati& razmnoavati se i svaati poput ma$aka i pasa nije 6iviliza6ija.reba pravilno da iskoristimo ljudski oblik ivota i ovo znanje i tako postanemo svesni !rsne&kako bismo dvadeset $etiri sata na dan bili zaokupljeni !rsnom i u trenutku smrti oti(li uduhovno nebo.

purusah sa parah parthabhaktya #abhyas tv ananyaya

yasyantah-sthani bhutaniyena sarvam idam tatam

#;vevi(nji =ospodin& koji je najve/i od svih& moe se dosti/i predano(/u bez primesa. ako senalazi u ;vom prebivali(tu& sve proima i sve se nalazi u Njemu.) *%. I.22,

!ao (to je ovde re$eno& ako zaista elimo da dostinemo vrhovno prebivali(te& pro6es kojim

to moemo u$initi je bhakti. Bhaktya zna$i predano sluenje& odanost ;vevi(njem=ospodu. !oren re$i bhaktya jeste bhaj, (to zna$i #sluenje). arada-pancaratradeini(e bhakti kao #osloboenost od poistove/ivanja). Onaj ko je odlu$an da se oslobodisvih poistove/ivanja $iste duhovne du(e& koja poti$u od tela i uvek se menjaju kada

promenimo telo& moe dosti/i bhakti. Bhakti je spoznaja da smo $isti duh& a ne materija.Ovo telo& koje prekriva duh& nije na( pravi identitet. Na( pravi identitet je da smo dasa,!rsnin slua. !ada delujemo u svom pravom identitetu i sluimo !rsnu& onda smo bhakta./rsikena hrsikea-sevanam* !ada se na(a $ula oslobode materijalnih poistove/ivanja&slui/emo njima ospodara $ula& Ersike(u& !rsnu. !ao (to kae Gupa =osvami& !rsnu

moramo sluiti na povoljan na$in. %oa obi$no elimo da sluimo zbo neke materijalnedobiti ili 6ilja. Naravno& onaj ko prilazi %ou zarad materijalne dobiti bolji je od onoa koji>u uop(te ne prilazi& ali mi treba da se oslobodimo elje za materijalnim stvarima. Cilj treba


19/25

da nam bude da shvatimo !rsnu. !rsna je& naravno& neorani$en i zato =a nije mou/eshvatiti& ali mi moramo prihvatiti ono (to moemo da shvatimo. Bhagavad-gita jepredstavljena posebno zato da bismo je moli shvatiti. reba da znamo da je !rsnazadovoljan ako primimo znanje na takav na$in i treba povoljno da =a sluimo& kao (to Oneli. ;vesnost !rsne je velika nauka sa oromnom knjievno(/u& koju treba da iskoristimo

kako bismo dostili bhakti.

$urusah sa parah* ;vevi(nji =ospodin je na duhovnom nebu prisutan kao ArhovnaOsoba. amo ima bezbroj samoobasjanih planeta i na svakoj od njih nalazi se po jedna!rsnina emana6ija. One su $etvororuke i imaju bezbroj imena. ;ve su osobe B nisu bezli$ne.im purusama, osobama& ne moemo pri/i izazovima& ilozoskom ili umnom spekula6ijomili izi$kim vebama& ve/ samo predano(/u bez skretanja ka koristoljubivom delovanju.

!akav je taj purusah, Arhovna @i$nost9 %asyantah-sthani bhutani yena sarvam

idam tatam* svako ivo bi/e i sve (to postoji po$iva u Njemu& a ipak& On je izvan svea isve proima. !ako je to mou/e9 On je poput ;un6a& koje se nalazi na jednom mestu& a ipakje svojim zra6ima prisutno svuda. ako se %o nalazi u ;vom dhama paramam, Njeoveenerije prostiru se svuda. On se& meutim& ne razlikuje od ;vojih enerija& kao (to se sun$evasvetlost ne razlikuje od ;un6a. -o(to se !rsna ne razlikuje od ;vojih enerija& ako smonapredni u predanom sluenju moemo videti !rsnu svuda.

premanjana-cchurita-bhakti-vi#ocanenasantah sadaiva hrdayesu vi#okayanti

#Oboavam =ovindu& prvobitnu %oansku @i$nost& koje $iste bhakte o$iju premazanihpoma(/u ljubavi prema %ou uvek vide u svojim sr6ima.) *Brahma-samhita 5.3I,

Oni koji su ispunjeni ljubavlju prema %ou neprestano vide %oa pred sobom. o ne zna$i davidimo %oa jedno ve$e i da =a onda vi(e nema. Ne. 'a onoa koji je svestan !rsne& !rsna jeuvek tu i on =a uvek moe videti. ;amo treba da razvijemo o$i kojima moemo da =avidimo. -o(to smo u materijalnom ropstvu i prekriveni materijalnim $ulima& ne moemoshvatiti (ta je duhovno. li to neznanje moemo ukloniti pro6esom pevanja Eare !rsna. !akoto9 7oveka koji spava moemo probuditi zvukom. ako moe u svakom poledu bitinesvestan B ne moe videti& ose/ati& mirisati itd. B $ulo sluha je tako istaknuto da amoemo probuditi samo zvukom. ;li$no tome& iako je sada duhovna du(a uspavana u dodiru s

materijom& moe se probuditi slu(aju/i trans6endentalni zvuk Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna!rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare. Eare !rsna je molitva;vevi(njem =ospodinu i Njeovim enerijama. Eare zna$i #enerija)& a !rsna je ime;vevi(nje =ospodina. Dakle& kada pevamo Eare !rsna mi ovorimo0 #O %oija enerijo& o=ospodine& molim Aas prihvatite me) Nemamo druu molitvu koju bismo uputili=ospodinu. Nema smisla moliti se za hleb nasu(ni& jer hleba uvek ima. Eare !rsna je molitvaupu/ena ;vevi(njem =ospodinu kojom =a molimo da nas prihvati. ;am =ospodin Caitanahaprabhu se molio0

ayi nanda-tamija kihkaram

patitam mam visame bhavambudhaukrpaya tava pada-pankajasthita-


20/25

dhu#i-sadram vicintaya

#O sine >aharaje Nande& voj sam ve$ni slua& ali sam nekako pao u okean roenja i smrti.>olim e& izbavi me iz ovo okeana smrti& te me postavi kao $esti6u na vojim lotosovimstopalima.) *+iksastaka 5, edina nada za $oveka koji je pao u okean je da neko doe iizvu$e a. ko neko doe i podine a samo malo iznad vode& odmah /e osetiti olak(anje.;li$no tome& ako se zahvaljuju/i pro6esu svesnosti !rsne uzdinemo iznad okeana roenja ismrti& odmah /e nam laknuti. ako ne moemo opaziti trans6endentalnu prirodu ;vevi(nje=ospodina& Njeovo imena& slave i delatnosti& %o /e nam se postepeno razotkriti akopostanemo svesni !rsne. ;opstvenim naporom ne moemo videti %oa& ali ako zasluimo&%o /e nam se sam razotkriti. Onda =a moemo videti. Niko ne moe narediti %ou da doepred njea i ple(e. ;vojim delovanjem moramo zadovoljiti !rsnu da bi nam se razotkrio.

!rsna pri$a o ;ebi u Bhagavad-giti, i u to ne smemo sumnjati. ;amo treba to da osetimo ishvatimo. Da bismo shvatili Bhagavad-gitu nisu nam potrebne prethodne sposobnosti& jer jeizovorena sa apsolutno nivoa. ednostavnim pro6esom pevanja !rsninih imena& korak po

korak& shvati/emo ko smo mi& ko je %o& (ta je materijalni& a (ta duhovni svet& za(to smouslovljeni& kako da se oslobodimo te uslovljenosti B i sve ostalo. U stvari& pro6es verovanja iotkrovenja nije nam stran. ;vaki dan verujemo u ne(to za (ta smo siurni da /e se kasnijeostvariti. >oemo kupiti kartu za ndiju& i zbo te karte verujemo da /emo tamo i oti/i. 'a(tobismo platili kartu9 Ne dajemo svoj nova6 bilo kome. vionska kompanija je ovla(/ena iavionska linija je takoe ovla(/ena& pa se zato stvara vera. %ez vere ne moemo na$initi nikoraka u svakodnevnom ivotu. Aerovati moramo& ali u ne(to (to je opravdano. o ne zna$i

da imamo (lepu veru& ve/ da prihvatamo ne(to (to je priznato. Bhagavad-gitu prihvataju ipriznaju kao sveti spis svi ljudi u ndiji& ali je i van ndije mnoi u$enja6i& teolozi i ilozoi

prihvataju kao veliko& merodavno delo. Aerodostojnost Bhagavad-gite je neosporna. 7ak je

i proesor lbert jn(tajn& slavni nau$nik& redovno $itao Bhagavad-gitu.

z Bhagavad-gite moramo prihvatiti $injeni6u da postoji duhovni kosmos& %oije 6arstvo.!ad bismo na neki na$in do(li u zemlju u kojoj se vi(e ne moramo raati& stariti& oboljevati iumirati& zar ne bismo bili sre/ni9 !ad bismo $uli da postoji takvo mesto& siurno bismo setrudili da odemo tamo. Niko ne eli da ostari ili umre. >esto u kome nema takvih patnji bilobi mesto de bismo eleli da odemo. 'a(to to elimo9 er imamo pravo& povlasti6u& da toelimo. Ae$ni smo& blaeni i puni znanja& ali po(to smo zapleteni materijalnim vezama&

zaboravili smo sebe. 'ato nam Bhagavad-gita prua mou/nost da ponovo oivimo svojizvorni poloaj.

8ankariti i budisti tvrde da je svet s one strane materije praznina& ali nas Bhagavad-gita nerazo$arava na taj na$in. Milozoija praznine stvorila je samo ateiste. >i smo duhovna bi/a ielimo da uivamo& ali ako je na(a budu/nost ni(tavna& razvi/emo sklonost da uivamo umaterijalnom ivotu. ako impersonalisti razovaraju o ilozoiji voidizma i istovremenonastoje da uivaju u materijalnom ivotu (to je vi(e mou/e. Na taj na$in mou uivati uspekulisanju& ali od toa nemaju nikakvu duhovnu dobrobit.

brahma-bhutah prasannatmana ocati na kanksati

samah sarvesu bhutesumad-bhaktim #abhate param


21/25

#Onaj ko je na trans6endentalnom nivou odmah spoznaje Arhovni %rahman. Nikada nejadikuje niti eli i(ta da poseduje. ednako se ophodi prema svim ivim bi/ima. U takvomstanju dostie $isto predano sluenje >ene.) *%. 1I.54,

Onaj ko je napredan u ivotu predanosti i ko uiva dok slui !rsnu& prirodno je odvojen odmaterijalno uivanja. ;imptom onoa (to je zaokupljen predanim sluenjem& bhakti, jestepotpuno zadovoljstvo u odnosu s !rsnom.

&. 'ruenje s (rsnom

ko dobijemo ne(to (to je bolje& prirodno /emo se odre/i onoa (to je lo(ije. Lelimo dauivamo& ali smo se zbo uti6aja impersonalizma i voidizma vezali za materijalno uivanje.

>ora postojati uivanje u odnosu s Arhovnom Osobom "purusah sa parah), koju moemovideti li6em u li6e. Na duhovnom nebu moemo li$no da pri$amo s %oom& da se iramo i

jedemo s Njim itd. o moemo da dostinemo putem bhaktye B trans6endentalno sluenjas ljubavlju. o sluenje& meutim& mora biti neokaljano. o zna$i da moramo voleti %oa neo$ekuju/i ne(to materijalno zauzvrat. @jubav prema %ou s 6iljem da se sjedinimo s Njimtakoe je vrsta zaaenosti. edna od najve/ih razlika izmeu duhovno i materijalno sveta

jeste to (to u duhovnom svetu voa duhovnih planeta nema suparnika. Aladaju/a li$nost nasvim duhovnim planetarna je potpuna emana6ija ;ri !rsne. ;vevi(nji =ospodin i Njeoviraznovrsni obli6i vladaju svim planetarna Aaikunthe. Na primer& na 'emlji se uvek vodi borbaza poloaj predsednika ili premijera& ali na duhovnom nebu svi prihvataju ;vevi(nju

%oansku @i$nost kao vrhovnu. Oni koji ne prihvataju =ospodina i poku(avaju da se takmi$es Njim bivaju stavljeni u materijalni svemir& koji je nalik na zatvor. !ao (to u svakom radupostoji zatvor& koji je veoma mali u odnosu na rad& tako je materijalni svemir zatvor zauslovljene du(e. On predstavlja bezna$ajni deo duhovno neba& ali nije izvan duhovno neba&kao (to zatvor nije izvan rada. ;vi stanovni6i planeta Aaikunthe na duhovnom nebu su

osloboene du(e. z (rimad Bhagavatama saznajemo da njihov izled sasvim nalikujeizledu %oa. Na nekim planetarna %o ima dve ruke& a na nekim $etiri. ;tanovni6i tihplaneta takoe imaju dve ili $etiri ruke i re$eno je da ne moemo uo$iti razliku izmeu njih i

Arhovne Osobe. U duhovnom svetu postoji pet vrta osloboenja. (ayujya-mukti jeosloboenje kojim se osoba stapa s %rahmanom& bezli$nim postojanjem ;vevi(nje

=ospodina. Drua vrsta osloboenja je sarupya-mukti kojim osoba dobija izled kakav ima%o. Onda sledi sa#okya-mukti, zahvaljuju/i kome osoba moe da ivi na istoj planeti s%oom. (arsti-mukti zna$i da sti$e sli$na obilja kao ;vevi(nji =ospodin. -oslednja vrstaosloboenja omou/uje joj da se uvek drui s %oom& poput rjune koji je uvek bio s!rsnom kao Njeov prijatelj. 7ovek moe da dostine bilo koju od tih pet vrsta osloboenja&

ali bhakte, vaisnave& ne prihvataju sayujya-mukti, stapanje s bezli$nim vidom =ospodina.Aaisnava eli da oboava i slui %oa takvo kakav jeste i zato zadrava svoju odvojenuosobenost& dok ma


22/25

na dhanam na janam na sundarimkavitam va jagad-ia kamayemama janmani janmanivarebhavatad bhaktir ahaituki tvayi

#O svemo/ni =ospodine Ne elim da naomilavam boatstvo& da uivam s lepim enama&niti elim omilu sledbenika. edino elim da e iz ivota u ivot bezuslovno predanosluim.) u =ospodin Caitanahaprabhu kae #iz ivota u ivot). !ada se raamo izivota u ivot& nema osloboenja. Osloboenjem osoba dospeva na duhovne planete& ili sestapa s postojanjem ;vevi(nje. U oba slu$aja nema ni re$i o ponovnom raanju umaterijalnom svetu. li Caitanahaprabhu ne mari da li je osloboen ili nije. edino eli

da bude svestan !rsne& da slui ;vevi(nje =ospodina. Bhakta ne mari de je& da li se rodiou ivotinjskom dru(tvu& ljudskom dru(tvu& dru(tvu poluboova ili bilo kojem druomokruenju B jedino moli %oa da =a ne zaboravi i da uvek moe trans6endentalno da =aslui. o su simptomi $iste predanosti. =de od da se nalazio& bhakta je uvek u duhovnomsvetu& $ak i dok je u ovom materijalnom telu. li on od %oa ne zahteva ni(ta za svojuudobnost& niti uzdizanje na vi(i poloaj. ako 8ri !rsna kae da onaj koji >u je predan moe

lako da =a dostine& yogiji koji se bave druim pro6esima yoge moraju da se suo$e sizvesnim rizikom. 'a njih. !rsna je u Bhagavad-giti *I.23, opisao kada je povoljno danapuste rubo telo.

yatra ka#e tv anavrttim

avrttim caiva yoginahprayata yanti tam ka#amvaksyami bharatarsabha

#O najbolji od %harata& sada /u ti opisati razli$ita vremena u koja yogi moe da napusti ovajsvet& od kojih zavisi da li /e se vratiti u njea ili ne.) u !rsna kae da $ovek& ako napustisvoje telo u odreeno vreme& moe da dostine osloboenje i nikada se ne vrati u materijalnisvet. ; drue strane& ako umre u druo vreme& mora da se vrati. o je& zna$i& stvar slu$ajnosti&

ali za bhaktu koji je uvek svestan !rsne slu$ajnost ne postoji& jer zbo svoje predanosti=ospodinu on siurno odlazi u !rsnino prebivali(te.

agnir jyotir ahah uk#ahsan-masa uttarayanam

tatra prayata gacchantibrahma brahma-vido janah

#Oni koji su spoznali Arhovni %rahman napu(taju svet za vreme uti6aja boa vatre& usvetlosti& u povoljnom trenutku dana& tokom dvonedeljno razdoblja kada mese6 raste ilitokom (est mese6i kada se ;un6e kre/e severnom stranom.) ;un6e putuje (est mese6i

severnom stranom ekvatora i (est junom. z +rimad-Bhagavatama saznajemo da se;un6e kre/e& kao i sve ostale planete. Ukoliko $ovek umre dok ;un6e putuje severnomstranom& dostie osloboenje.


23/25

dhumo ratris tatha krsnahsan-masa daksinayanam

tatra candramasam jyotir

yogi prapya nivartate

uk#a-krsne gati hy etejagatah avate mateekaya yaty anavrttimanyayavartate punah

#>istik koji napusti ovaj svet za vreme dima& u no/i& tokom dvonedeljno razdoblja kada semese6 smanjuje ili (est mese6i kada se ;un6e kre/e junom stranom& odlazi na >ese6& ali seponovo vra/a. -rema vedskom mi(ljenju& osoba moe da napusti ovaj svet na dva na$ina B u

svetlosti i u tami. !ada a napusti u svetlosti& ne vra/a se& ali kada a napusti u tami& vra/ase.) *%. I.25?2",

;ve je to slu$ajnost. Ne znamo kada /emo umreti. rom slu$aja moemo umreti u svakodoba. 'a onoa koji je svestan !rsne& meutim& slu$ajnost ne postoji. On je uvek siuran.

naite srti partha jananyogi muhyati kacana

tasmat sarvesu ka#esuyoga-yukto bhavarjuna

#ako bhakte znaju ta dva puta& o rjuna& nikada nisu zbunjeni. ;toa uvek budinepokolebljivo predan.) *%. I.2F,

Ae/ smo utvrdili da odmah idemo u !rsnino prebivali(te ako u trenutku smrti mislimo na!rsnu.

anta-ka#e ca mam evasmaran muktva ka#evaramyah prayati sa mad-bhavamyati nasty atra samsayah

abhyasa-yoga-yuktenacetasa nanya-gamina

paramam purusam divyamyati parthanucintayan

#;vako ko na kraju ivota napusti svoje telo se/aju/i se >ene& odmah dostie >oju prirodu.U to nema sumnje. Onaj ko meditira na >ene kao na ;vevi(nju %oansku @i$nost i uvek se

se/a >ene& bez odstupanja& o -artha rjuna& siurno /e >e dosti/i.) *%. I.5& I.I,


24/25

akva medita6ija na !rsnu moe izledati veoma te(ka& ali nije tako. ko primenjujemosvesnost !rsne pevaju/i maha-mantru* Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJEare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare& ubrzo /emo dobiti pomo/. !rsna se nerazlikuje od ;vo imena i ;vo trans6endentalno prebivali(ta. -omo/u zvuka moemo da sedruimo s !rsnom. ko& na primer& pevamo Eare !rsna na uli6i& vide/emo da !rsna ide s

nama& kao (to& kada poledamo >ese6 iznad svoje lave& vidimo da ide s nama. ko nam se$ini da nas !rsnina nia enerija prati& zar ne moe !rsna li$no da bude s nama kada pevamoNjeova sveta imena9 On /e nam praviti dru(tvo& ali mi moramo da budemo dostojniNjeovo dru(tva. Ukoliko& meutim& uvek mislimo na !rsnu& !rsna je siurno uvek s nama.=ospodin Caitanahaprabhu moli0

namnam akari bahudha nija-sarva-aktistatrarpita niyamitah smarane na ka#ah

etadri tava krpa bhagavan mamapidurdaivam idram ihajani nanuragah

#O moj =ospodine ;amo voje sveto ime moe da prui sve blaoslove ivim bi/ima i zato

ima( mnoo miliona imena& kao (to su Krsna i Govinda. U ova ;voja trans6endentalnaimena uloio si sve ;voje trans6endentalne mo/i i stoa ne postoje stroa pravila za njihovopevanje. O =ospodine oliko si ljubazan da nam omou/uje( da ti lako priemo pomo/uvojih svetih imena& ali ja sam toliko nesre/an da ne ose/am nikakvu privla$nost prema?

njima.) *+iksastaka 2,

;amim pevanjem moemo li$no da se druimo s !rsnom. =ospodin Caitanahaprabhu&koji ne samo da je bio samospoznata du(a& ve/ i inkarna6ija samo !rsne& rekao nam je da je

u ovom dobu !ali& iako ljudi nemaju prave poodnosti da se bave samospoznajom. !rsnamilostivo dao abdu *zvu$nu inkarna6iju,& da bi je ljudi iskoristili kao yuga-dharmu, putsamospoznaje za ovo doba. 'a primenu ovo pro6esa nisu potrebne nikakve posebne

sposobnosti. Ne moramo $ak ni da znamo sanskrit. antra Eare !rsna toliko je mo/na dasvako moe odmah da je peva& $ak i ako ne zna ni re$ sanskrita.

vedesu yajnesu tapahsu caivadanesu yat punya-pha#am pradistam

atyeti tat sarvam idam viditvayogi param sthanam upaiti cadyam

#Onaj ko prihvati put predano sluenja ne biva li(en rezultata koji se dobijaju prou$avanjem

Veda, vr(enjem stroih rtvovanja& davanjem milostinje ili bavljenjem ilozoskim ikoristoljubivim delatnostima. Na kraju odlazi u vrhovno prebivali(te.) *%. I.2I,

Ovde !rsna kae da je su(tina svih vedskih uputstava dosti/i krajnji 6ilj ivota B povratak%ou. Na to upu/uju svi sveti spisi iz svih zemalja. o je poruka i svih reliijskih reormatora

i acarya. Na 'apadu je tu istu poruku ra(irio sus Erist. o su uradili i %uddha i >uhamed.Niko nas ne savetuje da ve$no ostanemo u materijalnom svetu. >oda postoje male razlike& u

zavisnosti od zemlje& vremena& okolnosti i naredbi svetih spisa& ali su(tina je da nismostvoreni za ovaj materijalni svet& ve/ za duhovni. U tome se slau svi pravi trans6endentalisti.


25/25

;ve ukazuje na to da najdublje elje du(e moemo da zadovoljimo u !rsninim svetovima&iznad roenja i smrti.

*kraj,

iznad rodjenja i smrti (hrv)

Documents